Kako ostati odvojen od sveta?

 1. Šta je Isus istakao tokom poslednje večeri koju je kao čovek proveo na zemlji?

ISUS je tokom poslednje večeri koju je kao čovek proveo na zemlji bio veoma zabrinut za budućnost i dobrobit svojih učenika. Čak se i molio svom Ocu u vezi s tim rekavši: „Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od Zloga. Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:15, 16). U toj usrdnoj molitvi Isus je pokazao koliko voli svoje učenike i koliko je važno da ne budu „deo sveta“, kao što je nekima od njih i rekao nešto ranije te večeri (Jovan 15:19). Isusu je očigledno bilo veoma važno da njegovi učenici ostanu odvojeni od sveta!

 2. Na šta se odnosi „svet“ o kome je Isus govorio?

² „Svet“ o kome je Isus govorio odnosi se na sve ljude koji su otuđeni od Boga, kojima vlada Satana i kojima upravlja duh sebičnosti i ponosa koji potiče od njega (Jovan 14:30; Efešanima 2:2; 1. Jovanova 5:19). Zato je „prijateljstvo sa [tim] svetom neprijateljstvo s Bogom“ (Jakovljeva 4:4). Ali kako je uopšte moguće da oni koji žele da ostanu pod okriljem Božje ljubavi žive u ovom svetu, a da ipak ostanu odvojeni od njega? Razmotrićemo pet načina kako to možemo postići: (1) tako što ćemo biti verni Božjem Kraljevstvu pod Hristovom vlašću i neutralni u političkim zbivanjima, (2) tako što ćemo se odupirati duhu sveta, (3) tako što ćemo se pristojno odevati, (4) tako što ćemo imati bistro oko i (5) tako što ćemo obući duhovnu ratnu opremu.

 3. (a) Kakav je stav imao Isus prema političkim zbivanjima svog doba? (b) Zašto se može reći da Isusovi pomazani sledbenici služe kao poslanici? (Uključiti i fusnotu.)

³ Isus nije učestvovao u političkim zbivanjima svog doba, već se usredsredio na propovedanje o Božjem nebeskom Kraljevstvu u kome će on biti Kralj (Danilo 7:13, 14; Luka 4:43; 17:20, 21). Zato je pred rimskim namesnikom Pontijem Pilatom mogao reći: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“ (Jovan 18:36). Hristovi verni sledbenici idu njegovim stopama tako što verno podupiru njega i njegovo Kraljevstvo i tako što objavljuju to Kraljevstvo po čitavom svetu (Matej 24:14). „Mi smo dakle poslanici koji zastupaju Hrista“, napisao je apostol Pavle. Zato „kao Hristovi zastupnici molimo: ’Pomirite se s Bogom‘“a (2. Korinćanima 5:20).

 4. Kako svi pravi hrišćani pokazuju da su verni Božjem Kraljevstvu? (Videti okvir „Prvi hrišćani su bili neutralni“.)

⁴ S obzirom na to da poslanici predstavljaju svoju zemlju u nekoj drugoj zemlji, oni se ne mešaju u unutrašnje poslove države u kojoj služe već ostaju neutralni. Međutim, oni rade za interese svoje zemlje. Isto se može reći i za Hristove pomazane sledbenike, čije je „građanstvo na nebesima“ (Filipljanima 3:20). U stvari, zahvaljujući revnom propovedanju o Kraljevstvu oni su pomogli milionima Hristovih ’drugih ovaca‘ da se ’pomire s Bogom‘ (Jovan 10:16; Matej 25:31-40). Te „druge ovce“ sarađuju sa Isusovom pomazanom braćom i takođe zastupaju Hrista. Kao ujedinjeno stado koje zastupa Mesijansko Kraljevstvo, obe grupe su strogo neutralne u svetskim političkim zbivanjima. (Pročitati Isaiju 2:2-4.)

 5. U kom smislu se hrišćanska skupština razlikuje od drevnog Izraela i kako se ta razlika ispoljava?

⁵ Vernost Hristu nije jedini razlog zbog kog su pravi hrišćani neutralni. Za razliku od drevnih Izraelaca kojima je Bog dao zemlju u kojoj će živeti, mi smo deo međunarodnog bratstva (Matej 28:19; 1. Petrova 2:9). Zato ako bismo se priključili nekoj političkoj partiji u svojoj zemlji, ne bismo mogli čiste savesti propovedati o Božjem Kraljevstvu, a ni naše hrišćansko jedinstvo ne bi moglo opstati (1. Korinćanima 1:10). Osim toga, ako bi izbio rat, onda bismo se borili protiv suvernika koje prema Hristovoj zapovesti treba da volimo (Jovan 13:34, 35; 1. Jovanova 3:10-12). Isus je zato s dobrim razlogom rekao svojim učenicima da odlože oružje. Čak im je rekao da vole svoje neprijatelje (Matej 5:44; 26:52; videti okvir „Da li sam neutralan?“).

 6. Kako tvoje predanje Bogu utiče na tvoj odnos prema „caru“?

⁶ Mi smo kao pravi hrišćani svoj život posvetili Bogu, a ne nekom čoveku, organizaciji ili narodu. U 1. Korinćanima 6:19, 20 piše: „Vi ne pripadate sebi, jer ste skupo kupljeni.“ Zato Isusovi sledbenici daju „caru“ ono što mu pripada, naime čast, poreze i relativnu podložnost, a ’Bogu daju Božje‘ (Marko 12:17; Rimljanima 13:1-7). To znači da mu služe celim srcem i da su mu verni i poslušni. Ukoliko je to neophodno, spremni su da daju i život za Boga (Luka 4:8; 10:27; pročitati Dela apostolska 5:29 i Rimljanima 14:8).

7, 8. Šta je „duh sveta“ i kako taj duh „deluje“ na ljude koji su neposlušni Bogu?

⁷ Još jedan način na koji se hrišćani drže odvojeno od sveta jeste to što se odupiru njegovom zlom duhu. „Mi nismo primili duh sveta, nego duh koji je od Boga“, napisao je Pavle (1. Korinćanima 2:12). A Efešanima je rekao: „Nekada [ste] živeli kako živi ovaj svet, po volji vladara koji vlada vazduhom, duhom koji sada deluje u sinovima neposlušnosti“ (Efešanima 2:2, 3).

⁸ ’Vazduh‘ ovog sveta, to jest njegov duh, jeste nevidljiva sila koja nagoni ljude da budu neposlušni Bogu i koja pothranjuje u njima ’želje tela i želje očiju‘ (1. Jovanova 2:16; 1. Timoteju 6:9, 10). Moć duha ovog sveta leži u tome što podstiče ljude da ugađaju svom grešnom telu. Deluje podmuklo i bez prestanka i poput vazduha se nalazi svuda oko nas. Osim toga, on „deluje“ na ljude koji su neposlušni Bogu tako što u njima postepeno pothranjuje loše osobine, kao što su sebičnost, bahatost, pohlepa i bolesna ambicioznost. Takođe razvija kod njih sklonost ka uspostavljanju sopstvenih moralnih merila i nepoštovanju autoriteta.b Jednostavno rečeno, pod uticajem duha sveta u srcu čoveka postepeno se razvijaju đavolske osobine (Jovan 8:44; Dela apostolska 13:10; 1. Jovanova 3:8, 10).

 9. Kako duh sveta može ući u naše misli i naše srce?

⁹ Može li duh sveta uhvatiti koren u našim mislima i našem srcu? Da, ali samo ako nismo na oprezu i dozvolimo da nam se to desi. (Pročitati Poslovice 4:23.) Njegov uticaj često počinje jedva primetno, možda preko saradnika i drugova koji izgledaju kao dobri ljudi ali u stvari nemaju ljubavi prema Jehovi (Poslovice 13:20; 1. Korinćanima 15:33). Taj zao duh može se uvući i preko neprikladne literature, pornografskih ili otpadničkih sajtova na internetu, loše zabave i sportova u kojima je veoma izražen takmičarski duh — realno rečeno, preko svega i svakoga ko nosi u sebi način razmišljanja Satane ili njegovog sveta.

10. Kako se možemo odupreti duhu sveta?

¹⁰ Kako se možemo odupreti tom opasnom duhu sveta i održati se u Božjoj ljubavi? Jedino tako što ćemo potpuno koristiti sve ono što nam Jehova pruža da bi nas u duhovnom smislu zaštitio i tako što ćemo se stalno moliti za sveti duh. Jehova je mnogo jači od Đavola i od zlog sveta kojim on vlada (1. Jovanova 4:4). Zato je izuzetno važno da preko molitve ostanemo bliski s Jehovom.

11. Kako duh sveta utiče na merila odevanja?

¹¹ Odeća, lična pojava i urednost otkrivaju dosta toga o nama. U mnogim zemljama su merila odevanja pala na tako niske grane da je jedan televizijski voditelj rekao da se devojke uskoro neće razlikovati od prostitutki. Čak su i devojčice koje još nisu u tinejdžerskim godinama podlegle takvom trendu — „sve više razgolićenosti, sve manje pristojnosti“, kao što je pisalo u jednom novinskom izveštaju. Nemarno i neuredno odevanje jeste još jedan trend koji odražava duh pobune kao i nedostatak dostojanstva i samopoštovanja.

12, 13. Kojim načelima treba da se vodimo kada je reč o našem ličnom izgledu?

¹² Kao Jehovine sluge mi želimo da pristojno izgledamo, što znači da naša odeća treba da bude čista i uredna, da bude odraz dobrog ukusa i da odgovara prilici. Naša lična pojava u svakom trenutku treba da odražava ’skromnost i razboritost‘, što zajedno sa „dobrim delima“ i dolikuje svima, i muškarcima i ženama koji „kažu da poštuju Boga“. Naravno, mi ne želimo da skrećemo pažnju na sebe već da se ’održimo u Božjoj ljubavi‘ (1. Timoteju 2:9, 10; Judina 21). Naš najlepši ukras treba da bude „tajna osoba srca“, što je veoma dragoceno u Božjim očima (1. Petrova 3:3, 4).

¹³ Nemojmo zaboraviti ni činjenicu da svojim ličnim izgledom možemo uticati na to kakvo će mišljenje drugi imati o našoj religiji. Kada se grčka reč prevedena kao „skromnost“ koristi u kontekstu morala, ona nosi u sebi misao o dubokom poštovanju, strahopoštovanju i obzirnosti prema osećanjima ili mišljenju drugih ljudi. Prema tome, naš cilj treba da bude da prava koja imamo što se tiče odevanja podredimo savesti drugih. I što je najvažnije, mi želimo da iskažemo čast Jehovi i njegovom narodu i da se preporučimo kao Božje sluge čineći „sve na Božju slavu“ (1. Korinćanima 4:9; 10:31; 2. Korinćanima 6:3, 4; 7:1).

14. Koja pitanja treba da postavimo sebi što se tiče našeg ličnog izgleda i urednosti?

¹⁴ Naš izgled i urednost su još važniji kada smo u službi propovedanja ili kada odlazimo na hrišćanske sastanke. Zato se pitajmo: ’Da li svojim celokupnim izgledom, što podrazumeva i ličnu higijenu, skrećem preveliku pažnju na sebe? Da li je drugima neprijatno u mom prisustvu? Da li svoja prava na tom polju smatram važnijima od toga da ispunim određene uslove kako bih dobio neka zaduženja u skupštini?‘ (Psalam 68:6; Filipljanima 4:5; 1. Petrova 5:6).

15. Zašto u Božjoj Reči ne postoji spisak pravila o odevanju, održavanju lične higijene i izgledu uopšte?

¹⁵ U Bibliji ne postoji spisak pravila kojih hrišćani treba da se drže kada je reč o odevanju, održavanju lične higijene ili izgledu uopšte. Jehova ne želi da nam uskrati slobodu izbora niti sposobnost prosuđivanja. On želi da budemo zreli ljudi koji razmišljaju o biblijskim načelima i kod kojih je „moć zapažanja iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra od zla“ (Jevrejima 5:14). A najviše od svega želi da nas u tome vodi ljubav — ljubav prema njemu i bližnjima. (Pročitati Marka 12:30, 31.) U tim okvirima ima prostora za veliku raznolikost što se tiče našeg celokupnog ličnog izgleda. Dokaz toga može se videti u raznoliko odevenom, srećnom mnoštvu Jehovinog naroda gde god da se nalaze na ovoj planeti.

16. Kako se duh sveta kosi sa onim što je Isus govorio i koja pitanja treba sebi da postavimo?

¹⁶ Duh ovog sveta obmanjuje milione ljudi i navodi ih da sreću traže u novcu i materijalnim stvarima. Ali Isus je rekao: „Čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Premda nije zagovarao asketizam, to jest preterano samoodricanje, Isus je poučavao ljude da istinsku sreću imaju oni koji su „svesni svojih duhovnih potreba“ i koji imaju „bistro oko“, to jest oni koji najveću pažnju pridaju duhovnim stvarima (Matej 5:3; 6:22, fusnota). Zato se pitajmo: ’Da li zaista verujem u ono čemu je Isus poučavao ljude ili na mene utiče „otac laži“? (Jovan 8:44). Šta otkrivaju moje reči, moji ciljevi, prioriteti i moj način života?‘ (Luka 6:45; 21:34-36; 2. Jovanova 6).

17. Šta dobijaju oni koji imaju „bistro oko“?

¹⁷ „Mudrost opravdavaju njena dela“, rekao je Isus (Matej 11:19). Razmisli samo o nekim stvarima koje dobijaju oni koji imaju „bistro oko“. Služba propovedanja o Božjem Kraljevstvu uvek ih okrepljuje (Matej 11:29, 30). Nemaju nepotrebne brige i poštedeli su sebe mnogih boli. (Pročitati 1. Timoteju 6:9, 10.) Pošto su zadovoljni osnovnim stvarima za život, imaju više vremena za svoju porodicu i suvernike. Zbog toga mirno spavaju (Propovednik 5:12). Srećni su kada mogu da učine nešto za druge (Dela apostolska 20:35). ’Obiluju nadom‘ i imaju unutrašnji mir i zadovoljstvo (Rimljanima 15:13; Matej 6:31, 32). To su zaista neprocenjivi blagoslovi!

18. Kako Biblija opisuje našeg neprijatelja, njegove metode i prirodu naše borbe?

¹⁸ Onima koji žele da se održe u Božjoj ljubavi Jehova pruža duhovnu zaštitu od Satane, koji želi da ih liši ne samo sreće već i večnog života (1. Petrova 5:8). Mi se „ne borimo protiv krvi i tela“, rekao je Pavle, „nego protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv svetskih vladara ove tame, protiv zlih duhovnih sila na nebesima“ (Efešanima 6:12). Grčka reč prevedena izrazom ’boriti se‘ prenosi misao o borbi prsa u prsa. Osim toga, reči „poglavarstva“, „vlasti“ i ’svetski vladari‘ ukazuju na to da su napadi iz duhovnog područja smišljeni i izuzetno organizovani.

19. Opiši duhovnu ratnu opremu jednog hrišćanina.

¹⁹ Međutim, iako smo mi kao ljudi slabi i imamo svoje granice, ipak možemo izvojevati pobedu. Kako? Tako što ćemo ’uzeti svu Božju ratnu opremu‘ (Efešanima 6:13). Ta ratna oprema je u Efešanima 6:14-18 opisana sledećim rečima: „Dakle, budite postojani. Opašite bedra istinom, na grudi stavite oklop pravednosti, i obujte noge spremnošću da propovedate dobru vest mira. Iznad svega, uzmite veliki štit vere, kojim ćete moći da ugasite sve goruće strele Zloga. Uzmite i kacigu [to jest nadu] spasenja i mač duha, to jest, Božju reč, moleći se u duhu svakim oblikom molitve i usrdnog moljenja u svakoj prilici.“

20. Zašto se naša situacija razlikuje od situacije pravih vojnika?

²⁰ Pošto tu duhovnu ratnu opremu obezbeđuje Bog, ona će nas sigurno zaštititi, pod uslovom da je stalno nosimo. Za razliku od pravih vojnika koji imaju duže periode mira između ratova, hrišćani se nalaze u nemilosrdnoj borbi na život i smrt koja neće prestati sve dok Bog ne uništi Satanin svet i baci u bezdan sve zle duhove (Otkrivenje 12:17; 20:1-3). Zato se nemoj predati ako imaš neke slabosti ili neispravne želje, jer svi mi moramo da ’bijemo‘ svoje telo da bismo ostali verni Jehovi (1. Korinćanima 9:27). U stvari, trebalo bi da se zabrinemo ako smo prestali da se borimo!

21. Koji je jedini način da pobedimo u našem duhovnom ratu?

²¹ Osim toga, u toj borbi ne možemo pobediti oslanjajući se na sopstvenu snagu. Zato nas Pavle podseća da treba da se molimo Jehovi ’u duhu u svakoj prilici‘. Nadalje, treba da slušamo Jehovu tako što ćemo proučavati njegovu Reč i družiti se sa ’saborcima‘ u svakoj prilici, jer u toj borbi nismo sami (Filimonu 2; Jevrejima 10:24, 25). Oni koji sve to savesno rade ne samo što će biti pobednici već će moći da snažno brane svoju veru kada je na ispitu.

22, 23. (a) Zašto u svakom trenutku treba da budemo spremni da branimo svoju veru i koja pitanja treba sebi da postavimo? (b) O čemu će biti reči u sledećem poglavlju?

²² „Pošto niste deo sveta“, rekao je Isus, „zato vas svet mrzi“ (Jovan 15:19). To znači da hrišćani uvek moraju biti spremni da brane svoju veru i da to čine s blagošću i poštovanjem. (Pročitati 1. Petrovu 3:15.) Zato bi bilo dobro da se pitamo: ’Da li razumem zašto Jehovini svedoci ponekad zauzimaju stav koji se razlikuje od uobičajenog gledišta? Kada se nađem u situaciji da treba da zauzmem takav stav, da li sam potpuno siguran da je ono što kažu Biblija i verni rob zaista ispravno? (Matej 24:45; Jovan 17:17). I kada treba da uradim ono što je pred Jehovom ispravno, da li sam spreman ne samo da budem drugačiji od ostalih već i da budem ponosan zbog toga?‘ (Psalam 34:2; Matej 10:32, 33).

²³ Međutim, naša želja da ostanemo odvojeni od sveta često se ispituje na mnogo suptilnije načine. Primera radi, kao što je ranije spomenuto, Đavo pokušava da Jehovine sluge odvuče u svet preko zabave. Kako se možemo opustiti i zabaviti, a da pritom sačuvamo čistu savest? O tome će biti reči u sledećem poglavlju.