Neposredna radost za one koji pronalaze istinu
U SVOM potkrovlju, jedan Finac je pronašao knjigu Božanski plan vekova (The Divine Plan of the Ages). Odmah je počeo da je čita i uskoro je rekao sebi: ’Ovo je istina; ovo je istina.‘ Kada je sišao s potkrovlja, rekao je svojoj ženi: „Pronašao sam pravu religiju.“
Ovo iskustvo je neobično zbog načina na koji je ovaj čovek pronašao istinu, ali mnogi Jehovini svedoci bi mogli ispričati sličnu reakciju. Svi oni mogu ti pričati o radosti koju donosi pronalaženje istine. Sledeća iskustva to ističu.
Istinita biblijska učenja donose radost
Margarita Keniger odrastala je u Minhenu, Nemačka, tokom Drugog svetskog rata. Bombardovane i spaljene kuće bile su uobičajen prizor. Njen brat je poginuo u ratu. Dok je prisustvovala službama u katoličkoj crkvi, slušala je molitve izgovorene u korist nemačkih vojnika i firera, Hitlera. Nakon rata, dobila je stipendiju za pohađanje jednog koledža u Sjedinjenim Američkim Državama, kao deo programa razmene studenata. Ustanovila je da su ljudi bili prijateljski nastrojeni prema njoj, tako da se pitala šta je bilo to što je izgleda prisiljavalo ljude, čija je prirodna želja da žive u miru, da sumnjaju jedni u druge i da se mrze tokom ratnog doba. Vrativši se u Minhen, došla je u kontakt s Jehovinim svedocima, i kroz proučavanje Biblije s njima, pronašla odgovore na svoja pitanja. Ona kaže: „Iz Biblije mi je pokazano da su umešane zle duhovne sile... Biblija ih naziva ’vladarima sveta‘, i u stvari, kaže da Sotona ’obmanjuje celu nastanjenu zemlju‘... Sudeći po bezbožnim, đavolskim postupcima zemalja i naroda, kako je ovaj odgovor razuman i zadovoljavajuć!“ (Efescima 6:12, Ča; Otkrivenje 12:9).
Margarita nastavlja: „Učenje o Božjim pripremama za rešavanje zemaljskih problema donelo mi je veliku radost. Ne, to neće biti posredstvom nekih ljudskih ideologija ili uprava, kako predlažu svetski edukatori. Umesto toga, Biblija pokazuje da će nova nebeska vladavina preuzeti brigu oko zemaljskih stvari... Isus Hrist je poučio svoje sledbenike da se mole: ’Neka dođe kraljevstvo tvoje‘... Počela sam da uviđam da je ovo Kraljevstvo realna vladavina i da će jedino posredstvom nje biti postignut istinski, svetski mir.“ Tokom skoro 30 godina, Margarita je služila kao misionar u oko pet afričkih zemalja — a poslednjih 19 godina provela je u objavljivanju istine poniznim ljudima Uagadugua, u Burkini Faso.
Margaritino iskustvo nije jedinstveno. Mnogi su baš tako pozitivno reagovali kada su ustanovili da sveštenstvo hrišćanskog sveta sa obe strane borbenih linija moli Boga za pobedu. Osobe iskrenog srca shvataju razumnost biblijskog objašnjenja da Bog nema ništa s ljudskim ratovima već da se oni razvijaju zato što je „sav svet pod vlašću lukavoga“. Ovi tražioci istine uče da pravi hrišćani ne treba da budu ’deo sveta‘ već treba da ostanu neutralni u njegovim stvarima. Prepoznajući da Jehovini svedoci zauzimaju takav stav, te novozainteresovane osobe postaju uverene da su pronašle istinu. Dok stiču povećano spoznanje u pogledu toga zašto Bog dopušta zlo i kako će uskoro ostvariti mir i pravedne uslove na zemlji posredstvom svog Kraljevstva, nada i radost takvih osoba raste (1. Jovanova 5:19; Jovan 17:16; Matej 6:9, 10).
Istinita biblijska načela donose radost
Danijel Rosero iz Ekvadora smatrao je da je život besmislen, pa je tako počeo da pije. Crkva koju je posećivao poučavala ga je da je jedina stvar kojoj se morao nadati bila smrt i ognjeni pakao. On je odgovorio: „Goreću, zato pustite me da pijem!“ Imao je osmočlanu porodicu za koju se nije brinuo, i uvek se tukao sa svojom ženom, Delijom. Prekretnica je nastupila jednog nedeljnog jutra kada su ih posetili Jehovini svedoci i kada su započeli proučavanje Biblije. Kad je Danijel prvi put posetio pokrajinski sastanak Jehovinih svedoka, shvatio je da je pronašao istinu. On kaže: „Bio sam zaprepašćen organizacijom. Puno ljudi se međusobno slagalo. Mogao si osetiti ljubav u tom mnoštvu. Niko nije pušio. Nema prljavog jezika... Sećam se da sam mislio: ’Ovo je istina!‘ Ono što me je pokrenulo nije bio strah od smrti niti strah od kraja sveta. Bila je čistoća organizacije.“
Svi iz Roserove porodice su postali Jehovini svedoci. Njihov porodični život i njihova ekonomska situacija poboljšali su se dok su primenjivali biblijska načela. Delija Rosero kaže: „Znate, sve dugujem biblijskoj istini. Ko zna gde bi moja deca bila bez Božje Reči? Sve sedmoro je kršteno i postojani su. Istina je za mene značila potpuno novi život, novu sreću.“
Iskustvo porodice Rosero nije jedinstveno. Mnogi u našim danima su uznemireni problemima. Jedan razlog je taj što se moralna merila koja se nalaze u Bibliji uglavnom više ne poštuju, kao što su se poštovala u ranijim generacijama. Većina religija sledi ovaj trend, ili u ime tolerancije ili zbog toga što smatraju da je uz promenu vremena stari moral zastareo. Tako su, poput drugih, Roserovi bili ostavljeni da tapkaju u mraku bez biblijskog vođstva. Međutim, kada takvi ponizni ljudi shvate Božje gledište o moralu i porodičnom životu, oni bez odlaganja primenjuju ono što uče. Iz njihovih priča možemo videti dobre rezultate koji proističu iz činjenja toga.
Radost se mora negovati
Međutim, to ne znači da je hrišćanin u konstantnom stanju euforije. Očigledno, poteškoće s kojima se ljudi uopšte suočavaju, kao što su nezaposlenost, bolest i smrt, isto tako pogađaju i hrišćane. Hrišćani se takođe moraju angažovati u stalnoj borbi protiv svoje vlastite nesavršenosti i slabosti. Biblijski izveštaj kaže da je Lota „mučio razuzdani život bezakonika“ u gradu Sodomi. Verni hrišćani ne mogu izbeći slična osećanja kada gledaju zle uslove koji preovladavaju (2. Petrova 2:7, 8, Ča).
Međutim, oni koji su pronašli istinu imaju jednu prednost. Na primer, vernik koji je ožalošćen zbog nečije smrti ne mora osećati ’žalost kao ostali koji nemaju nade‘. Njegova tuga neće biti bezgranična. Takođe je isti slučaj i što se tiče drugih problema. Osoba koja je pronašla istinu zna da su sadašnje teškoće samo privremene. Nada olakšava da se hrabro izdrži pod teškoćama. Uravnotežen način života takođe pomaže (1. Solunjanima 4:13).
Pavle je hrišćanima pružio ovaj podstrek: „Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se!“ (Filipljanima 4:4). To pokazuje da iako je radost svima nama dostupna, takođe je moguće da je nemamo. Brige ovog starog sistema stvari mogle bi se pokazati kao prepreka. Sem toga, Biblija nam kaže da je potrebno da negujemo radost, jedan od plodova Božjeg duha (Galatima 5:22). Ako stalno usvajaš spoznanje istine i podsećaš se na duhovna blaga koja ti je ona donela i još uvek donosi, tvoja radost se neće smanjiti. Ona će postajati jača kako se približavamo vremenu kada će Bog „otrti svaku suzu“ od očiju ljudi i kada ni „žalosti ni vike, ni bolesti“ neće biti više (Otkrivenje 21:4).
[Slike na 8. strani]
Mnogi su impresionirani radošću i dobrom organizacijom na većim skupovima Jehovinih svedoka