Jehovine sluge nisu pošteđene od tih neprilika oko njih. Stoga kako oni mogu da zadrže božanski mir u mislima i srcu? Tako što su tesno povezani sa velikim izvorom utehe i mira. To zahteva, kao što je u prethodnom članku prikazano, čestu molitvu i preklinjanje. Tada će kao što je apostol Pavle pisao, „mir Božji, koji prevazilazi svaku misao, sačuvati vaša srca i misaonu snagu preko Isusa Hrista“ (Filipljanima 4:6, 7, NS).

 5. Zašto je Pavle bio uveren da je „mir Božji“ u stanju da sačuva naše srce?

⁵ Pavle je lično izdržao opasnosti i teškoće. Bio je u zatvoru i tučen od Jevreja i Rimljana. Bio je kamenovan i smatran da je već umro. U to vreme je putovanje bilo opasno; Pavle je triput doživeo brodolom i često bio u opasnosti od drumskih razbojnika. Proveo je mnoge besane noći i često trpeo hladnoću, glad i žeđ. Svemu ovome možemo dodati još i „brigu za sve skupštine“ (2. Korinćanima 11:24-28). Tako je Pavle iz svog velikog ličnog iskustva znao koliko je važan „mir Božji“, koji može sačuvati naše srce.

 6. Zašto je životovažno uspostaviti i održati bliski, poverljivi odnos sa našim Stvoriteljem?

⁶ „Mir Božji“ može se objasniti kao unutrašnji mir i spokojstvo, koje počiva na dobrom odnosu prema Bogu. Ovaj dobar odnos prema Bogu je od značaja za hrišćane pre svega pod progonstvom ili u nevolji. Zašto? S obzirom da smo svi ne savršeni lako je moguće da kod problema ili jačeg opterećenja, kod protivljenja ili ma kojeg neuspeha dobijemo strah. To bi moglo dovesti do toga da ne sačuvamo naš integritet. Time bi naneli sramotu Božjem imenu, mogli bi izgubiti Jehovinu milost i moglo bi vas navesti da izgubimo večni život. Dakle, životovažno je da težimo za „mirom Božjim“, koji će nam pomoći da se uspešno susretnemo sa takvim izazovima. Ovaj mir sigurno pripada onim dobrim darovima i savršenim poklonima’, koji dolaze od našeg nebeskog Oca (Jakov 1:17).

 7, 8. a) Na čemu počiva „mir Božji“, i kako prevazilazi svaku misao? b) Kako se takav primeran mir pokazao kod jednog brata u Africi?

⁷ Možda si već primetio neke ljude koji sa mirnoćom i samopouzdanjem idu kroz život. Ovo se često može pripisati prirodnoj sposobnosti ili uticaju porodice, izvesnoj imućnosti, obrazovanju ili sličnim činiocima. Kod „mira Božjeg“ je sasvim drukčije. On ne počiva na povoljnim okolnostima niti je rezultat ljudskih sposobnosti ili razuma. On potiče od Boga i ,prevazilazi svaku misao’. Prema J. B. Filipsu prevod Filipljanima 4:7 glasi: „Mir Božji... prelazi ljudski razum.“ Svetski ljudi su često zadivljeni, kako se hrišćani sukobljavaju sa teškim problemima, kako podnose zlostavljanja ili čak gledaju smrti u oči.

⁸ Savremeni primer za to je jedan Jehovin svedok iz jedne afričke države, u kojoj su Jehovini svedoci, uglavnom zbog huškanja mesnih katolika bili optuženi da su teroristi. On je upravo vodio sastanak kada se odjednom pojavila vojna policija sa nataknutim bajonetima. Policajci su žene i decu poslali kući, pa su počeli da tuku muškarce. Svedok se seća: „Nemam reči da opišem zlostavljanja. Nadležni kaplar nam je neuvijajući rekao da će nas pretući do smrti. Meni su sa drvenom palicom zadali takve udarce da sam kasnije 90 dana izbljuvavao krv. Ali u tom momentu sam uglavnom bio zabrinut za život moje braće. Molio sam se Jehovi da zaštiti njihov život, život svojih ovaca.“ I svi su preživeli. Kakvog li primera za čuvanje mirnoće u užasnoj nesreći i brige za druge! Da, naš ljubazni nebeski Otac uslišuje molbe svojih vernih slugu i poklanja im svoj mir. Jedan od smetenih vojnika je tada primetio da Bog od svedoka „mora biti istiniti Bog“.

 9. Kako čitanje Biblije i razmišljanje o pročitanom može delovati?

⁹ U današnje teško vreme mnogi hrišćani imaju probleme koji ih tište i obeshrabruju. Izvrsna mogućnost da se sačuva duševni mir je u tome da se čita Biblija i o pročitanom razmišlja. Tako se može ispuniti sa potrebnom snagom i odlučnošću za daljnje napredovanje i ostati čvrst. „Božja reč je živa i delotvorna“ (Jevrejima 4:12).

 10. Kako bi sećanje na biblijske odlomke moglo biti blagoslov?

¹⁰ Ali šta ako dospemo u nezgodnu situaciju a nemamo Bibliju na raspolaganju? Na primer, jedan hrišćanin bi mogao iznenada biti uhapšen i strpan u zatvor a da nema Bibliju kod sebe. U takvom slučaju bio bi pravi blagoslov da on može da se podseti na tekstove kao Filipljanima 4:6, 7, Priče Solomunove 3:5, 6, 1. Petrova 5:6, 7 i Psalm 23. Zar ne bi bio vrlo zahvalan ako bi se mogao setiti takvih odlomaka i o njima razmišljati? U groznoj atmosferi zatvora bilo bi to kao da bi Jehova s tobom lično razgovarao. Božja reč može izlečiti povređene misli, ojačati bojažljivo srce i strah zameniti sa mirom (Vidi Psalam 119:165): Da, to je vrlo važno da odlomke iz Pisma urežemo u naše misli, dok za to još imamo mogućnosti.

 11. Kako je jedan brat iz Holandije ispoljio svoju potrebu za duhovnom hranom?

¹¹ Artur Vinkler iz Holandije duboko je cenio Bibliju, naročito za vreme nacionaloocijalističke okupacije, kada su Jehovini svedoci bili primorani da svoju hrišćansku delatnost sprovode podzemno. Gestapo je redovno sprovodio lov na brata Vinklera. Kada su ga najzad uhvatili, bezuspešno su pokušavali da ga nagovore na saradnju. Nakon toga su ga tako dugo tukli dok nije izgubio svest. A onda su ga sa izbijenim zubima, isčašenom donjom vilicom i od udaraca izranjavljenim telom odveli u tamnicu. Ali jedan od čuvara je bio saosećajan i ljubazan. Brat Vinkler se molio Jehovi za vođstvo. Osetio je veliku potrebu za duhovnom hranom pa je zamolio čuvara za pomoć. Kasnije su se ćelijska vrata otvorila i neko je ubacio jednu Bibliju u ćeliju. „Kako li sam samo bio srećan“ izveštava brat Vinkler, „da svakodnevno čitam ugodne reči istine! ... primetio sam kako sam duhovno bio ojačan“a

Božanski mir će te sačuvati

 12. Zašto moramo naročito da sačuvamo naše srce i našu misaonu snagu?

¹² Jehova obećava da će mir ,sačuvati naše srce i našu misaonu snagu’ (Filipljanima 4:7). To je jako važno. Srce je sedište motivacija i osećaja. U ovim poslednjim danima naše srce može bez daljnjega da oslabi radi straha ili uznemirenosti a može nas navesti i da pogrešimo. Način života u celini primetno gubi na svom nivou. Zato moramo biti stalno oprezni. Osim potrebe za jakim srcem, takođe moramo dopustiti Bogu da utiče i da jača našu „misaonu snagu“ preko svoje reči i skupštine.

 13. Od kakve koristi može biti ako sačuvamo misaonu snagu?

¹³ Prema profesoru dr Hermanu Mengeu grčka reč noema (prevedena sa „misaona snaga“), ima smisao kao „odluka“ ili „plan“ (Menge-Geting, Langenšajds veliki grčko-nemački rečnik). Prema tome „mir Božji“ nas može ojačati u našoj hrišćanskoj odlučnosti ili postavljanju cilja, može nas zaštititi od svakog naginjanja ka kolebanju i menjanja našeg mišljenja bez jakog razloga. Obeshrabrenja ili problemi nas tada neće tako lako zbuniti. Na primer, ako nameravamo da služimo Jehovi na poseban način (možda u puno vremenskoj službi kao pionir ili u jednom području gde je veća potreba za Božjim slugama), tada će nam „mir Božji“ biti velika pomoć da uporno težimo tom cilju. (Uporedi Luka 1:3; Dela apostolska 15:36; 19:21; Rimljanima 15:22-24, 28; 1. Solunjanima 2:1, 18). Za daljnje jačanje tvoje misaone snage odvoj sebi dovoljno vremena za proučavanje reči Božje i održavanje hrišćanskog društva. Na taj način ćeš tvoj razum i tvoje srce ispuniti čistim i izgrađujućim mislima. Da li si u stanju da uložiš dovoljno vremena za proučavanje inspirisanih Božjih „kazivanja“? Da li treba da im pokloniš više pažnje?

 14. Na koji inspirisani savet treba savesno da pazimo, i zašto?

¹⁴ Kao što vidiš, uključeno je srce a i um ili misaona snaga, kada se radi o tome da se postigne „mir Božji“ i iz toga izvuče korist. To dolazi do izražaja u božanskom savetu: „Sine moj, slušaj riječi moje, prigni uho svoje besjedi mojoj. Da ti ne odlaze iz očiju; čuvaj ih usred srca svojega. Jer su život onima koji ih nalaze i zdravlje svemu tijelu njihovu. Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život“ (Priče Solomonove 4:20-23).

 15. Što se tiče „mira Božjeg“ koju ulogu igra Isus?

¹⁵ „Mir Božji“ koji nastaje usled prisnog, poverljivog odnosa sa Jehovom, čuva naše srce i našu misaonu snagu „preko Isusa Hrista“ (Filipljanima 4:7). Koju ulogu kod toga igra Isus? Pavle objašnjava: „Blagodat vam i mir od Boga, oca i Gospoda našega Isusa Hrista. Koji dade sebe za grijehe naše da izbavi nas od sadašnjega svijeta zloga, po volji Boga i oca našega“ (Galatima 1:3, 4). Da, Isus je ljubazno dao svoj život da bi mi mogli biti otkupljeni (Matej 20:28). Dakle, „preko Isusa Hrista“ nam je moguće da za Jehovu budemo prihvatljivi i da se kao njegove sluge radujemo božanskom miru, koji nas može sačuvati.

 20. Šta bi trebao da učini onaj koji je počinio težak greh?

²⁰ Ako bi neko bio kriv za ozbiljan greh i ako bi ga prikrivao, nesumnjivo bi izgubio Jehovino priznanje i ostao bi bez „mira Božjeg“ koji je imao. Takođe neće više imati mira u srcu. (Uporedi 2. Samuilova 24:10; Matej 6:22, 23). Iz toga možeš spoznati da je za jednog hrišćanina, koji je počinio težak greh bezuslovno potrebno da prizna svoj greh kako Jehovi tako i ljubaznim starešinama, koji mogu potpomoći njegovo duhovno ozdravljenje (Isaija 1:18, 19; 32:1, 2; Jakov 5:14, 15). Onaj koji je izgubio duhovnu ravnotežu na klizavoj stazi greha a traži pomoć zrele braće, neće imati uznemirenu savest niti će morati da bude bez „mira Božjeg“.

 21. Kakav razlog danas imamo za veliku zahvalnost prema Jehovi, i na šta treba da budemo odlučni?

²¹ Kakva li je samo prednost biti danas kršteni Jehovin svedok! Sve što nas okružuje u sotonskom svetu, puca i raspada se u rušenju. Uskoro će svet proći. Mnogi ljudi su onesvešćeni „od straha i očekivanja onoga što ide na nastanjenu Zemlju“. Ali mi možemo podići naše glave jer znamo da se naše „izbavljenje približava“ (Luka 21:25-28, NS). Zato učinimo sve što je u našoj moći da verno služimo „Bogu, koji daje mir“ i da tako pokažemo koliko smo zahvalni Jehovi za njegov „mir..., koji prevazilazi svaku misao“ (Rimljanima 15:33; 1. Korinćanima 15:58).