Budi nežno samilostan
„Obucite se... u srdačnu milost, dobrotu...“ (KOLOŠANIMA 3:12).
1. Zašto danas postoji velika potreba za samilošću?
NIKADA pre u istoriji nije bilo tako mnogo ljudi u potrebi za samilosnom pomoći. U suočavanju s bolešću, glađu, nezaposlenošću, kriminalom, ratovima, anarhijom i prirodnim katastrofama, milionima je potrebna pomoć. Ali postoji jedan još ozbiljniji problem, a to je očajno duhovno stanje čovečanstva. Sotona, koji zna da mu je vreme kratko, „obmanjuje celu zemlju“ (Otkrivenje 12:9, 12). Dakle, naročito oni van prave hrišćanske skupštine u opasnosti su da izgube svoje živote, a Biblija isključuje svaku nadu u uskrsenje za one pogubljene tokom Božjeg predstojećeg dana suda (Matej 25:31-33, 41, 46; 2. Solunjanima 1:6-9).
2. Zašto se Jehova uzdržava od uništavanja zlih?
2 Ipak, sve do ovih kasnih sati, Jehova Bog nastavlja da pokazuje strpljenje i samilost prema nezahvalnima i zlima (Matej 5:45; Luka 6:35, 36). On to čini iz istog razloga iz kojeg je odložio kažnjavanje neverne nacije Izrael. „Živ sam ja!, govori Gospod, Večni, što ja želim nije da bezdušnik umre, nego da promeni pravac svog života, i da živi. Vratite se, vratite se sa zlog puta svoga; zašto da mrete, dome Izrailjev?“ (Jezekilj 33:11).
3. Koji primer Jehovine samilosti prema onima koji nisu njegov narod imamo, i šta mi učimo iz toga?
3 Jehovina samilost se takođe protegnula na zle Ninevljane. Jehova je poslao svog proroka Jonu da ih upozori na preteće uništenje. Oni su pozitivno reagovali na Jonino propovedanje i pokajali se. To je navelo samilosnog Boga, Jehovu, da se uzdrži od uništenja tog grada u to vreme (Jona 3:10; 4:11). Ako se Bog sažalio na Ninevljane, koji bi imali mogućnost uskrsenja, koliko više mora osećati samilost prema ljudima koji se danas suočavaju s večnim uništenjem (Luka 11:32).
Delo samilosti bez presedana
4. Kako Jehova izražava samilost prema ljudima danas?
4 U skladu sa svojom samilosnom ličnošću, Jehova je opunomoćio svoje Svedoke da stalno posećuju svoje bližnje sa ’jevanđeljem o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). I kad ljudi reaguju s cenjenjem na to delo spasavanja života, Jehova otvara njihova srca da shvate poruku o Kraljevstvu (Matej 11:25; Dela apostolska 16:14). U oponašanju svog Boga, pravi hrišćani pokazuju nežnu samilost time što ponovo navraćaju kod zainteresovanih osoba, pomažući im, gde je moguće, putem biblijskog studija. Tako je, 1993, preko četiri i po miliona Svedoka Jehove, u 231 zemlji, provelo više od jedne milijarde sati propovedajući od kuće do kuće i proučavajući Božju reč sa svojim bližnjima. Ti novozainteresovani, zatim, imaju priliku da predaju svoje živote Jehovi i da se pridruže redovima njegovih krštenih Svedoka. Tako i oni preuzimaju odgovornost vršenja ovog dela samilosti bez presedana u korist potencijalnih učenika koji su još uvek u zamci Sotoninog sveta koji umire (Matej 28:19, 20; Jovan 14:12).
5. Kad božanska samilost bude dostigla svoju granicu, šta će se desiti religiji koja pogrešno prikazuje Boga?
5 Uskoro će Jehova delovati kao „veliki ratnik“ (Izlazak 15:3). Iz samilosti prema svom imenu i prema svom narodu, on će ukloniti zlo i uspostaviti jedan pravedan novi svet (2. Petrova 3:13). Prvi koji će iskusiti Božji dan gneva biće crkve hrišćanskog sveta. Kao što Bog nije poštedeo svoj sopstveni hram u Jerusalimu od ruke kralja Vavilona, tako on neće poštedeti religiozne organizacije koje ga prikazuju na pogrešan način. Bog će staviti u srce članica Ujedinjenih nacija da opustoše hrišćanski svet i sve druge oblike krive religije (Otkrivenje 17:16, 17). „I ja“, objavljuje Jehova, „[biću] bez milosti i neću imati milosrđa; dela njihova obratiću ja na glave njihove“ (Jezekilj 9:5, 10).
6. Na koje načine su Jehovini svedoci motivisani da pokažu samilost?
6 Dok još uvek ima vremena, Jehovini svedoci nastavljaju da pokazuju samilost prema svojim bližnjima time što revno propovedaju Božju poruku spasenja. I naravno, gde je moguće, oni takođe pomažu ljudima koji su u materijalnoj potrebi. Međutim u tom pogledu, njihova prvenstvena odgovornost je da brinu za potrebe članova uže porodice i onih koji su s njima povezani u veri (Galatima 6:10; 1. Timoteju 5:4, 8). Mnoge akcije pomoći koje su izvršili Jehovini svedoci u korist suvernika koji su pretrpeli različite katastrofe istaknuti su primeri samilosti. Međutim, hrišćani ne moraju da čekaju na krizu pre nego što pokažu nežnu samilost. Oni brzo ispoljavaju tu osobinu u usponima i padovima u svakodnevnom življenju.
Deo nove ličnosti
7. (a) Kako se u Kološanima 3:8-13, samilost povezuje s novom ličnošću? (b) Šta nežna naklonost olakšava hrišćanima da rade?
7 Istina je da su naša grešna priroda i loš uticaj Sotoninog sveta prepreke tome da budemo nežno samilosni. Zato nas Biblija podstiče da odbacimo „gnev, ljutinu, pakost, hule, i sramotne reči“. Umesto toga, nama se savetuje da ’obučemo novoga čoveka [„novu ličnost“, NW]‘ — ličnost koja odgovara Božjoj slici. Pre svega, savetuje nam se da se obučemo „u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, blagost i ustrpljivost“. Biblija nam zatim pokazuje jedan praktičan način da ispoljavamo te osobine. „Snosite jedan drugoga i opraštajte jedan drugome, ako ima ko žalbu na koga. Kao što je Hristos [„Jehova“, NW] vama oprostio, tako opraštajte i vi.“ Mnogo je lakše opraštati ako prema našoj braći razvijamo „srdačnu milost [’nežnu naklonost samilosti‘, NW]“ (Kološanima 3:8-13).
8. Zašto je važno imati duh opraštanja?
8 S druge strane, propust da ispoljavamo samilosno opraštanje dovodi u opasnost naš odnos s Jehovom. Isus je to snažno pokazao u svojoj ilustraciji o robu koji nije bio voljan da oprosti, koga je gospodar bacio u tamnicu „dok ne plati sav dug“. Taj rob je zaslužio takvo tretiranje jer je šokantno propustio da pokaže samilost prema jednom drugom robu koji je molio za milost. Isus je tu ilustraciju zaključio govoreći: „Tako će i Otac moj nebeski učiniti s vama ako svaki od vas od srca ne oprosti bratu svome“ (Matej 18:34, 35).
9. Kako je nežna samilost povezana s najvažnijim aspektom nove ličnosti?
9 Biti nežno samilostan važan je aspekt ljubavi. A ljubav je znak raspoznavanja pravog hrišćanstva (Jovan 13:35). Stoga, biblijski opis nove ličnosti zaključuje: „A iznad svega toga obucite se u ljubav, koja je sveza savršenstva“ (Kološanima 3:14).
Zavist — prepreka samilosti
10. (a) Šta može prouzrokovati da ljubomora uhvati koren u našim srcima? (b) Koje loše posledice mogu uslediti iz ljubomore?
10 Zbog naše grešne ljudske prirode, osećanja zavisti mogu lako uhvatiti koren u našim srcima. Neki brat ili sestra mogu biti blagoslovljeni prirodnim sposobnostima ili materijalnim prednostima koje mi nemamo. Ili je možda neko dobio posebne duhovne blagoslove i prednosti. Ako postanemo zavidni takvima, da li ćemo biti u stanju da se s njima ophodimo s nežnom samilošću? Verovatno ne. Umesto toga, osećanja ljubomore mogu se konačno manifestovati u kritičkom govoru ili neljubaznim delima, jer Isus je o ljudima rekao: „Usta govore ono što u srcu izobiluje“ (Luka 6:45). Drugi mogu stati na stranu takvog kriticizma. Tako mir porodice ili skupštine Božjeg naroda može biti narušen.
11. Kako su desetorica Josifove braće izbacili samilost iz svojih srca, i s kakvom posledicom?
11 Osmotrimo šta se desilo u jednoj velikoj porodici. Jakovljevih deset starijih sinova postali su ljubomorni na svog mlađeg brata Josifa zato što je on bio miljenik njihovog oca. Kao rezultat, „ne mogahu sa njim prijateljski da razgovaraju“. Kasnije, Josif je bio blagoslovljen božanskim snovima, dokazujući da je imao Jehovinu naklonost. To je kod njegove braće prouzrokovalo da „još više omrznuše na njega“. Zbog toga što nisu iskorenili ljubomoru iz svojih srca, ona je ugušila samilost i dovela do ozbiljnog greha (Postanje 37:4, 5, 11).
12, 13. Šta treba da činimo kada osećanja ljubomore uđu u naše srce?
12 Na okrutan način, oni su Josifa prodali u ropstvo. U pokušaju da sakriju svoje zlodelo, oni su naveli svog oca da pomisli da je Josifa ubila neka divlja životinja. Godinama kasnije njihov greh je izašao na videlo kada su glađu bili naterani da odu u Egipat i kupe hranu. Onaj ko je upravljao tom hranom, koga oni nisu prepoznali da je Josif, optužio ih je za uhođenje i rekao im da ne traže njegovu pomoć osim ako ne dovedu svog najmlađeg brata, Venijamina. Do tog vremena Venijamin je postao miljenik njihovog oca, i oni su znali da Jakov neće želeti da mu dozvoli da ide.
13 Tako dok su stajali pred Josifom, njihova savest ih je pokrenula da priznaju: „Zaista se ogrešismo o brata svoga [Josifa], jer videsmo muku duše njegove kad nam se moljaše, i ne slušasmo ga! Zato dođe ova muka na nas“ (Postanje 42:21). Svojim samilosnim a ipak čvrstim postupcima, Josif je pomogao svojoj braći da dokažu istinitost svog pokajanja. Zatim im je otkrio svoj identitet i velikodušno im oprostio. Porodično jedinstvo je bilo obnovljeno (Postanje 45:4-8). Kao hrišćani, mi treba da izvučemo pouku iz toga. Znajući loše posledice zavisti, mi treba da molimo Jehovu za pomoć u zamenjivanju osećanja ljubomore ’nežnom naklonošću samilosti‘.
Druge prepreke samilosti
14. Zašto treba da izbegavamo bespotrebno izlaganje nasilju?
14 Jedna druga prepreka u tome da budemo samilosni može proizaći iz bespotrebnog izlaganja nasilju. Sportovi i zabave koje prikazuju nasilje unapređuju jaku želju za nasiljem kao načinom za uzbuđenje. U biblijska vremena, pagani su redovno gledali gladijatorske borbe i druge oblike ljudske torture u arenama Rimskog carstva. Takva zabava, prema jednom istoričaru, „uništavala je osećanja sažaljenja prema patnji koja razlikuju ljudsko biće od životinja“. Mnogo zabave u današnjem savremenom svetu ima isti efekat. Hrišćani, koji nastoje da budu nežno samilosni, treba da budu jako izbirljivi u svom izboru materijala za čitanje, filmova i TV programa. Oni mudro drže na umu reči iz Psalma 11:5: „[Onoga] ko voli nasilje mrzi duša [Jehovina].“
15. (a) Kako osoba može otkriti ozbiljno pomanjkanje samilosti? (b) Kako pravi hrišćani reaguju na potrebe suvernika i svojih bližnjih?
15 Osobi koja je usredsređena na sebe verovatno takođe nedostaje samilosti. To je ozbiljno, kao što apostol Jovan objašnjava: „Ko dakle ima bogatstva ovoga sveta i vidi brata svoga u nevolji i zatvori srce svoje od njega, kako ljubav Božja stoji u njemu?“ (1. Jovanova 3:17). Slično pomanjkanje samilosti pokazali su samopravedni sveštenik i Levit u Isusovoj ilustraciji o dobrom Samarićaninu. Videvši nevolju svog polumrtvog jevrejskog brata, oni su prešli na drugu stranu i nastavili svojim putem (Luka 10:31, 32). Suprotno tome, samilosni hrišćani reaguju brzo na materijalne i duhovne potrebe svoje braće. I kao i Samarićanin iz Isusove ilustracije, oni su takođe zabrinuti za potrebe stranaca. Tako oni rado daju svoje vreme, energiju i sredstva da unapređuju delo stvaranja učenika. Na taj način oni doprinose spasenju miliona (1. Timoteju 4:16).
Samilost prema bolesnima
16. Na koja ograničenja nailazimo u postupanju sa slučajevima bolesti?
16 Bolest je sudbina nesavršenog čovečanstva koje umire. Hrišćani nisu izuzetak, a većina njih nisu medicinski profesionalci, niti mogu činiti čuda kao što su činili rani hrišćani koji su primili takve moći od Hrista i apostola. Sa smrću Hristovih apostola i njihovih bliskih drugova, takve čudesne moći su nestale. Stoga, naša sposobnost da pomognemo onima koji pate od fizičkih bolesti, uključujući poremećaje u mozgu i halucinacije, jeste ograničena (Dela apostolska 8:13, 18; 1. Korinćanima 13:8).
17. Koju pouku izvlačimo iz načina na koji je bio tretiran bolestan i ucveljeni čovek Jov?
17 Bolest je često propraćena depresijom. Na primer, bogobojazni Jov je bio veoma depresivan zbog opake bolesti i nevolja koje mu je naneo Sotona (Jov 1:18, 19; 2:7; 3:3, 11-13). Njemu su bili potrebni prijatelji koji će se s njim ophoditi s nežnom samilošću i koji će ’govoriti utešno‘ (1. Solunjanima 5:14). Umesto toga, posetila su ga tri takozvana tešitelja i brzopleto donela pogrešne zaključke. Oni su pogoršali Jovovo depresivno stanje sugerišući da su njegove nevolje posledica neke njegove greške. Budući nežno samilosni, hrišćani će izbegavati da upadnu u sličnu zamku kada su suvernici bolesni ili depresivni. Ponekad, glavna stvar koja je takvim pojedincima potrebna jeste nekoliko ljubaznih poseta od starešina ili drugih zrelih hrišćana koji će slušati saosećajnim uhom, pokazati razumevanje i pružiti biblijski savet s ljubavlju (Rimljanima 12:15; Jakov 1:19).
Samilost prema slabima
18, 19. (a) Kako treba starešine da postupaju sa slabima ili sa onima koji greše? (b) Čak i kad je potrebno formirati pravni odbor, zašto je za starešine važno da se s prestupnikom ophode s nežnom samilošću?
18 Starešine posebno moraju biti nežno samilosni i od pomoći (Dela apostolska 20:29, 35). „Dužni smo... mi koji smo jači da podnesemo slabosti onih koji su slabi“, zapoveda Biblija (Rimljanima 15:1). Budući nesavršeni, svi mi pravimo greške (Jakov 3:2). Nežnost je potrebna u ophođenju s onim koji „preduzme neki pogrešan korak pre nego što je toga svestan“ (Galatima 6:1, NW). Starešine nikada ne žele da budu kao samopravedni fariseji koji su bili nerazumni u svojoj primeni Božjeg zakona.
19 Suprotno tome, starešine slede nežno samilosne primere Jehove Boga i Isusa Hrista. Njihov glavni posao je hraniti, ohrabriti i okrepiti Božje ovce (Isaija 32:1, 2). Umesto da pokušavaju da kontrolišu stvari mnoštvom pravila, oni se pozivaju na divna načela u Božjoj reči. Dakle, funkcija starešina treba da bude da izgrađuju, da donose radost i cenjenje Jehovine dobrote u srca svoje braće. Ako suvernik napravi neku manju grešku, starešina će obično izbegavati da ga ispravi pred drugima. Ako je uopšte potrebno razgovarati, nežna osećanja samilosti će podstaknuti starešinu da izdvoji tu osobu na stranu i porazgovara o tom problemu van dosluha drugih. (Uporedi Matej 18:15.) Ma kako da je teško s nekim izaći na kraj, pristup starešine treba da bude strpljiv, pun razumevanja i od pomoći. On nikada neće želeti da traži izgovor da takvog izbaci iz skupštine. Čak i kad je potrebno formirati pravni odbor, starešine će pokazati nežnu samilost u ophođenju sa osobom koja je uključena u ozbiljan prestup. Njihova blagost može pomoći da se ta osoba dovede do pokajanja (2. Timoteju 2:24-26).
20. Kada su emocionalni izrazi naklonosti neprikladni, i zašto?
20 Međutim, postoje vremena kada Jehovin sluga ne može da pokaže samilost. (Uporedi Ponovljeni zakoni 13:6-9.) Za hrišćanina da se ’ne meša‘ sa bliskim prijateljem ili rođakom koji je isključen može biti pravi ispit. U takvom slučaju, važno je da se osoba ne prepusti osećanjima sažaljenja (1. Korinćanima 5:11-13). Takva odlučnost može čak ohrabriti prestupnika da se pokaje. Nadalje, u postupanju sa suprotnim polom, hrišćani moraju izbegavati neprikladne izraze naklonosti koji bi mogli voditi do seksualnog nemorala.
21. Na kojim drugim područjima mi treba da pokazujemo nežnu samilost, i kakve su koristi?
21 Prostor ne dozvoljava da razmotrimo sva brojna područja na kojima je nežna samilost potrebna — u ophođenju sa starijima, ucveljenima, onima koji prolaze kroz progonstvo od bračnih drugova nevernika. Sa starešinama koji naporno rade treba se na sličan način ophoditi s nežnom naklonošću (1. Timoteju 5:17). Poštujte ih i dajte im podršku (Jevrejima 13:7, 17). „Svi budite... nežno samilosni“, pisao je apostol Petar (1. Petrova 3:8, NW). Postupajući na taj način u svim situacijama koje to zahtevaju, mi unapređujemo jedinstvo i sreću u skupštini i privlačimo istini one koji su napolju. Iznad svega, mi na taj način odajemo čast našem nežno samilosnom Ocu, Jehovi.
Pitanja za reviziju
◻ Kako Jehova pokazuje samilost prema grešnom čovečanstvu?
◻ Zašto je važno biti nežno samilostan?
◻ Koje su neke prepreke tome da budemo nežno samilosni?
◻ Kako treba da se ophodimo s bolesnima i depresivnima?
◻ Ko posebno treba da bude nežno samilostan, i zašto?
[Okvir na 19. strani]
FARISEJI BEZ SAMILOSTI
TREBALO je da Sabatni dan odmora bude duhovni i fizički blagoslov za Božji narod. Međutim, jevrejske religiozne vođe, napravile su mnoga pravila koja su obeščastila Božji zakon o Sabatu i napravila od njega teret za ljude. Na primer, ako bi iko imao neki nesrećan slučaj ili bi patio od bolesti, on nije mogao dobiti pomoć na Sabat sem ako mu život nije bio u opasnosti.
Jedna škola fariseja je bila tako stroga u svom tumačenju zakona o Sabatu da je rekla: „Osoba ne teši one koji tuguju, niti posećuje bolesnike na Sabat.“ Druge religiozne vođe su dozvoljavale takve posete na Sabat ali su određivale: „Suze su zabranjene.“
Tako je Isus s pravom osudio jevrejske religiozne vođe za zanemarivanje mnogo važnijih zahteva Zakona, kao što su pravda, ljubav i milosrđe. Nije čudo što je rekao farisejima: „Ukidajući tako reč Božju predanjima svojim!“ (Marko 7:8, 13; Matej 23:23; Luka 11:42).
[Slike na 17. strani]
U 231 zemlji Jehovini svedoci izvršavaju jedno besprimerno delo samilosti u domovima ljudi, na ulicama, čak i u zatvorima
[Slika na 18. strani]
Izlaganje nasilju, kao na primer sa TV, potkopava nežnu samilost