Praktična knjiga za savremeni život
Knjige koje pružaju savete vrlo su popularne u današnjem svetu. Ali one su sklone zastarevanju i uskoro bivaju revidirane ili zamenjene. Kako je s Biblijom? Ona je završena pre skoro 2 000 godina. Pa ipak, njena izvorna poruka od tada nikada nije bila poboljšavana niti ispravljana. Da li bi takva jedna knjiga uopšte mogla da sadrži praktično vođstvo za naše vreme?
NEKI kažu ne. „Niko se ne bi zalagao za upotrebu udžbenika hemije iz 1924, za korišćenje na savremenom času hemije“, pisao je dr Ilaj S. Česen, objašnjavajući zašto smatra da je Biblija zastarela.1 Na izgled, ovaj argument ima smisla. Konačno, od kada je Biblija napisana, čovek je mnogo toga naučio o mentalnom zdravlju i ljudskom ponašanju. Kako bi onda takva jedna drevna knjiga uopšte mogla da bude od značaja za savremeni život?
Načela koja ne podležu vremenu
Iako je tačno da se vremena menjaju, osnovne ljudske potrebe ostaju iste. Tokom čitave istorije, ljudi imaju potrebu za ljubavlju i naklonošću. Žele da budu srećni i da vode smisaon život. Potreban im je savet o tome kako da izađu na kraj s ekonomskim pritiscima, da imaju uspešan brak, i da u svoju decu usade dobre moralne i etičke vrednosti. Biblija sadrži savete koji se bave tim osnovnim potrebama (Propovednik 3:12, 13; Rimljanima 12:10; Kološanima 3:18-21; 1. Timoteju 6:6-10).
Biblijski savet odražava precizno poznavanje ljudske prirode. Osmotrimo neke primere njenih specifičnih načela koja ne podležu vremenu i koja su praktična za savremeni život.
Praktično vođstvo za brak
Porodica je, kaže UN Chronicle, „najstarija i najosnovnija jedinica ljudske organizacije; najpresudnija veza između generacija“. Međutim, ta ’presudna veza‘ se kida alarmantnom stopom. „U današnjem svetu“, zapaža Chronicle, „mnoge porodice se suočavaju sa zastrašujućim izazovima koji prete njihovoj sposobnosti da funkcionišu i, čak da opstanu.“2 Kakav savet pruža Biblija kao pomoć porodičnoj jedinici da opstane?
Kao prvo, Biblija mnogo govori o tome kako muževi i žene treba da se ophode jedni prema drugima. U vezi s muževima, na primer, ona kaže: „Tako treba muževi da ljube svoje žene kao svoja telesa. Koji ljubi ženu svoju sebe samoga ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoju put, nego je hrani i greje“ (Efescima 5:28, 29, kurziv naš). Žena je savetovana „da [„duboko“, NW] poštuje svog muža“ (Efescima 5:33, kurziv naš).
Osmotrimo šta podrazumeva primena takvog biblijskog saveta. Muž koji voli svoju ženu ’kao svoje telo‘ nije pun mržnje niti grub prema njoj. On je ne udara fizički, niti je zlostavlja verbalno ni emocionalno. Umesto toga, on je isto ceni i obziran je prema njoj kao i prema samom sebi (1. Petrova 3:7). Njegova žena se tako oseća voljeno i sigurno u svom braku. On na taj način pruža svojoj deci dobar primer o tome kako se treba ophoditi prema ženama. S druge strane, žena koja ima ’duboko poštovanje‘ prema svom mužu, ne lišava ga njegovog dostojanstva time što ga stalno kritikuje ili omalovažava. Zbog toga što ga ona poštuje, on oseća da mu se veruje, da je prihvaćen i cenjen.
Da li je takav savet praktičan u ovom savremenom svetu? Zanimljivo je da su oni koji se danas profesionalno bave proučavanjem porodice došli do sličnih zaključaka. Administratorka jednog programa za porodično savetovanje zapazila je: „Najzdravije porodice koje poznajem jesu one u kojima majka i otac imaju među sobom snažan odnos, pun ljubavi... Taj snažni primarni odnos izgleda da kod dece rađa sigurnost.“3
Tokom godina, biblijski savet o braku pokazao se daleko pouzdanijim od saveta bezbrojnih dobronamernih porodičnih savetnika. Konačno, nije bilo tako davno kada su se mnogi stručnjaci zalagali za razvod kao brzo i lako rešenje za neprijatan brak. Danas mnogi od njih podstiču ljude da ako je ikako moguće učine da njihov brak bude trajan. Ali do takve promene je došlo tek nakon što je učinjeno mnogo štete.
Nasuprot tome, Biblija daje pouzdan, uravnotežen savet u vezi s brakom. Ona priznaje da neke ekstremne okolnosti mogu dopustiti razvod (Matej 19:9). U isto vreme, osuđuje lakomisleni razvod (Malahija 2:14-16). Takođe osuđuje bračnu nevernost (Jevrejima 13:4). Brak, kaže ona, uključuje obavezu: „Zato će čovek ostaviti oca svoga i mater svoju i prionuće uz ženu svoju i biće njih dvoje jedna put“a (Postanje 2:24; Matej 19:5, 6).
Biblijski savet o braku primenjiv je i danas kao što je bio kada je Biblija bila pisana. Kada se muž i žena ophode jedno prema drugom s ljubavlju i poštovanjem, i gledaju na brak kao na isključiv odnos, verovatnije je da će brak opstati — a s njim i porodica.
Praktično vođstvo za roditelje
Pre nekoliko decenija, mnogi roditelji — motivisani „inovatorskim idejama“ o vaspitanju dece — smatrali su da je „zabranjeno zabranjivati“.8 Postavljanje granica deci, bojali su se oni, prouzrokovaće traumu i frustraciju. Dobronamerni savetnici u vezi s podizanjem dece insistirali su da se roditelji uzdržavaju od ičeg što bi išlo više od najblaže ispravke njihove dece. Ali mnogi takvi stručnjaci sada ponovo razmatraju ulogu discipline, a zabrinuti roditelji traže neko razjašnjenje u vezi s tom temom.
Međutim, sve to vreme, Biblija je pružala jasan, razuman savet u vezi s podizanjem dece. Pre skoro 2 000 godina, ona je rekla: „Ocevi, ne razdražujte dece svoje, nego ih odgajite u nauci [„disciplini“, NW] i u strahu od Gospoda“ (Efescima 6:4). Grčka imenica prevedena „disciplina“ znači „vaspitanje, obučavanje, pouka“.9 Biblija kaže da je takva disciplina, to jest pouka, dokaz roditeljske ljubavi (Poslovice 13:24). Uz jasne moralne smernice i razvijen osećaj za ispravno i neispravno deca cvetaju. Disciplina im govori da njihovi roditelji brinu o njima i o tome kakve osobe oni postaju.
Ali roditeljski autoritet — „prut karanja“ — ne treba nikada da bude zlostavljačkib (Poslovice 22:15; 29:15). Biblija upozorava roditelje: „Nemojte preterano ispravljati svoju decu, ili ćete im oduzeti sve srce iz njih“ (Kološanima 3:21, Phillips). Ona takođe priznaje da fizičko kažnjavanje obično nije najefikasnija metoda poučavanja. Poslovice 17:10 kažu: „Više vredi ukor za razumnog, no za ludog stotine batina.“ Osim toga, Biblija preporučuje preventivnu disciplinu. U Ponovljenim zakonima 11:19, roditelji se podstiču da koriste neformalne trenutke da u svoju decu usađuju moralne vrednosti. (Vidi takođe Ponovljene zakone 6:6, 7.)
Biblijski savet roditeljima koji ne podleže vremenu, jasan je. Deci je potrebna stalna disciplina puna ljubavi. Praktično iskustvo pokazuje da je taj savet zaista delotvoran.c
Savladavanje barijera koje razdvajaju ljude
Ljude danas dele rasne, nacionalne i etničke barijere. Takvi veštački zidovi doprineli su pokolju nedužnih ljudi u ratovima širom sveta. Ako je istorija ikakav pokazatelj, izgled da ljudi i žene različitih rasa i nacija gledaju jedni na druge kao na jednake i ophode se jedni prema drugima kao sa sebi ravnima, zaista je jadan. „Rešenje je“, kaže jedan afrički državnik, „u našim srcima“.11 Ali promeniti ljudska srca nije lako. Međutim, osmotrimo, kako biblijska poruka deluje na srce i neguje stavove jednakosti.
Biblijsko učenje da je Bog sve ljudske nacije načinio „od jednog čoveka“ isključuje svaku ideju o rasnoj superiornosti (Dela apostolska 17:26, Čarnić). Ona pokazuje da u stvari postoji samo jedna rasa — ljudska rasa. Biblija nas nadalje ohrabruje da se ’ugledamo na Boga‘, o kome kaže: „Bog ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodošao ko se njega boji i tvori pravdu“ (Efescima 5:1; Dela apostolska 10:34, 35, Ča). Za one koji Bibliju shvataju ozbiljno i koji se stvarno trude da žive po njenim učenjima, to spoznanje ima ujedinjujući efekat. Ono deluje na najdubljem nivou, u ljudskom srcu, rušeći od čoveka stvorene barijere koje razdvajaju ljude. Osmotrimo jedan primer.
Kada je Hitler vodio rat širom Evrope, postojala je jedna grupa hrišćana — Jehovini svedoci — koja je čvrsto odbijala da se priključi pokolju nedužnih ljudi. Oni nisu ’dizali mač‘ protiv svojih bližnjih. Oni su zauzeli takav stav zbog svoje želje da ugode Bogu (Isaija 2:3, 4; Mihej 4:3, 5). Zaista su verovali ono što Biblija naučava — da nijedna nacija ili rasa nije bolja od neke druge (Galatima 3:28). Zbog svog miroljubivog stava, Jehovini svedoci su bili među prvim zatvorenicima u koncentracionim logorima (Rimljanima 12:18).
Ali nisu svi koji su tvrdili da se drže Biblije zauzeli takav stav. Kratko posle Drugog svetskog rata, Martin Nimeler, jedan nemački protestantski sveštenik, pisao je: „Ko god želi da Boga okrivi za [ratove] taj ne zna, ili neće da zna, Božju Reč... Hrišćanske crkve su se, tokom vekova, uvek iznova odavale blagosiljanju ratova, trupa i oružja i... molile se na jedan veoma nehrišćanski način za uništenje svojih neprijatelja u ratu. Sve je to naša greška i greška naših očeva, ali ni u kom slučaju ne treba kriviti Boga. I mi današnji hrišćani stojimo posramljeni pred jednom takozvanom sektom kao što su Gorljivi Istraživači Biblije [Jehovini svedoci], koji su na stotine i na hiljade išli u koncentracione logore i [čak] umirali zbog toga što su odbijali službu u ratu i odbijali da pucaju na ljude.“12
Do dan-danas, Jehovini svedoci su dobro poznati po svom bratstvu, koje ujedinjuje Arape i Jevreje, Srbe i Hrvate i Tutsije i Hutue. Međutim, Svedoci spremno priznaju da je takvo jedinstvo moguće, ne zbog toga što su oni bolji od drugih, nego zbog toga što ih motiviše moć biblijske poruke (1. Solunjanima 2:13).
Praktično vođstvo koje unapređuje dobro mentalno zdravlje
Na fizičko zdravlje osobe često utiče stanje njenog mentalnog i emocionalnog zdravlja. Na primer, naučne studije su ustanovile štetne efekte gneva. „Većina dostupnih dokaza sugeriše da su neprijateljski raspoloženi ljudi u većoj opasnosti od kardiovaskularne bolesti (kao i drugih bolesti) iz raznih razloga, koji uključuju smanjenu društvenu podršku, povećano biološko reagovanje kada se razgneve, i povećano upuštanje u ponašanja opasna po zdravlje“, kažu dr Redford Vilijams, direktor bihejvioralnog istraživanja pri Univerzitetskom medicinskom centru Djuk, i njegova žena Virdžinija Vilijams, u njihovoj knjizi Anger Kills (Gnev ubija).13
Hiljade godina pre takvih naučnih studija, Biblija je, jednostavnim ali jasnim rečima, povezala naše emocionalno stanje s našim fizičkim zdravljem: „Mirno srce život jeste telu, a zavist je bolest koja kosti grize“ (Poslovice 14:30; 17:22). Biblija je mudro savetovala: „Zbaci gnev i ostavi jarost“, i „ne budi nagao u duhu svome na gnev“ (Psalam 37:8; Propovednik 7:9).
Biblija takođe sadrži razuman savet za kontrolisanje gneva. Na primer, Poslovice 19:11 kažu: „Spor na gnev je koji je razuman [’koji ima uvid‘, NW], i ponos mu je uvredu zaboraviti.“ Hebrejska reč za „uvid“ izvedena je od glagola koji skreće pažnju na „poznavanje razloga“ za nešto.14 Mudar savet je: „Razmisli pre nego što nešto uradiš.“ Nastojanje da shvati razloge koji leže iza toga zašto drugi govore ili postupaju na izvestan način, može pomoći osobi da bude tolerantnija — i manje sklona gnevu (Poslovice 14:29).
Jedan drugi primer praktičnog saveta nalazi se u Kološanima 3:13, gde stoji: „Snosite jedan drugoga i opraštajte jedan drugome.“ Manja iritiranja su deo života. Izraz „snosite“ sugeriše na tolerisanje stvari koje nam se ne sviđaju kod drugih. ’Opraštati‘ znači otresti se ozlojeđenosti. Ponekad je mudro pustiti da gorka osećanja odu, umesto da ih držimo u sebi; gajenje gneva će samo povećati naš teret. (Vidi okvir „Praktično vođstvo za ljudske odnose“.)
Danas, ima mnogih izvora saveta i vođstva. Ali Biblija je zaista jedinstvena. Njen savet nije puka teorija, niti on ikada deluje na našu štetu. Umesto toga, njena mudrost se pokazala kao „veoma pouzdana“ (Psalam 93:5, NW). Nadalje, Biblijski savet ne podleže vremenu. Iako je završena pre skoro 2 000 godina, njene reči su još uvek primenjive. I primenjuju se s jednakim efektom bez obzira na boju naše kože ili zemlju u kojoj živimo. Reči Biblije takođe imaju moć — moć da menjaju ljude na bolje (Jevrejima 4:12). Zato čitanje te knjige i primenjivanje njenih načela mogu poboljšati kvalitet tvog života.
[Fusnote]
a Hebrejska reč davak, ovde prevedena „prionuti“, „nosi misao o prianjanju uz nekoga s naklonošću i lojalnošću“.4 Na grčkom, reč prevedena „prionuće“ u Mateju 19:5, povezana je s rečju koja znači „zalepiti“, „cementirati“, „čvrsto spojiti“.5
b U biblijska vremena, reč „prut“ (hebrejski ševet) značila je „štap“ ili „palica“ kakvu koristi pastir.10 U ovom kontekstu, prut autoriteta sugeriše na vođstvo puno ljubavi, a ne grubu brutalnost. (Uporedi s Psalmom 23:4.)
c Vidi poglavlja „Vaspitavaj svoje dete od ranog detinjstva“, „Pomozi svom tinejdžeru da napreduje“, „Ima li u kući buntovnika?“ i „Zaštiti svoju porodicu od razornih uticaja“ u knjizi Tajna porodične sreće, koju je objavio Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
[Istaknuti tekst na 24. strani]
Biblija pruža jasan, razuman savet o porodičnom životu
[Okvir na 23. strani]
Karakteristike zdravih porodica
Pre nekoliko godina, jedna edukatorka i specijalista za porodicu, vodila je jednu obimnu anketu u kojoj su više od 500 profesionalaca koji rade s porodicama bili zamoljeni da prokomentarišu o obeležjima koja su primetili u „zdravim“ porodicama. Zanimljivo, među najčešće navedenim obeležjima bile su stvari koje je pre mnogo vremena preporučivala Biblija.
Na vrhu liste bile su navike dobre komunikacije, uključujući i efikasne metode za rešavanje nesuglasica. Uobičajena praksa pronađena u zdravim porodicama jeste da „niko ne ode na spavanje ljut na nekog drugog“, zapazila je autorka te ankete.6 Međutim, pre više od 1 900 godina, Biblija je savetovala: „Ako se i gnevite, nemojte grešiti, a sunce da ne zađe u gnevu vašemu“ (Efescima 4:26). U biblijska vremena dani su se računali od zalaska do zalaska sunca. Tako, dugo pre nego što su savremeni stručnjaci proučavali porodice, Biblija je mudro savetovala: Rešite razmirice brzo — pre nego što se dan završi i počne drugi.
Zdrave porodice „ne iznose potencijalno eksplozivne teme neposredno pre nego što izađu iz kuće ili pre odlaska na spavanje“, ustanovila je autorka. „Uvek iznova slušala sam frazu ’pravo vreme‘.“7 Takve porodice nesvesno ponavljaju biblijsku poslovicu zapisanu pre više od 2 700 godina: „Kao zlatne toke u srebrnom spletu, takve su i reči zgodno izrečene [„izrečene u pravo vreme za to“, NW]“ (Poslovice 15:23; 25:11). Ovo poređenje može aludirati na zlatne ornamente u obliku jabuka, postavljene na ugravirane srebrne poslužavnike — cenjene i prekrasne posede u biblijska vremena. Ono prenosi lepotu i vrednost reči izgovorenih u odgovarajuće vreme. U stresnim okolnostima, prave reči izgovorene u pravo vreme od neprocenjive su vrednosti (Poslovice 10:19).
[Okvir na 26. strani]
Praktično vođstvo za ljudske odnose
’Gneveći se ne grešite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite‘ (Psalam 4:4, Daničić-Karadžić). U većini slučajeva koji uključuju manje uvrede, moglo bi biti mudro da zauzdaš reči, izbegavajući tako emocionalni sukob.
„Neko koji lakomisleno govori kao mač probada, al’ lek daje jezik mudrih ljudi“ (Poslovice 12:18). Razmisli pre nego što nešto kažeš. Nepromišljene reči mogu raniti druge i ubiti prijateljstva.
„Blag odgovor utišava jarost, a reč preka srdnju izaziva“ (Poslovice 15:1). Potrebna je samokontrola da bi se odgovorilo s blagošću, ali takav put često ublažava probleme i unapređuje miroljubive odnose.
„Započeti svađu, to je otvoriti branu; ukloni se pre no raspra se raspali“ (Poslovice 17:14). Mudro je ukloniti se iz eksplozivne situacije pre nego što se razgneviš.
„Nemoj biti brz da pokažeš ogorčenje; jer ogorčenje gaje budale“ (Propovednik 7:9, The New English Bible). Emocije često prethode delima. Osoba koja se brzo uvredi je glupa, jer njen put može voditi do grubih reči ili postupaka.
[Slika na 25. strani]
Jehovini svedoci su bili među prvim zatvorenicima u koncentracionim logorima