„Pokažite se zahvalni“
„Neka mir Hristov vlada u vašim srcima – I pokažite se zahvalni“ (Kološanima 3:15, NS).
1. Od čega moraju da se čuvaju hrišćani u ovom nezahvalnom svetu?
U OVOM 20. veku mnogi ljudi su zaboravili kako može da se bude zahvalan. Reči kao „molim“ i „hvala“ se iz godine u godinu sve ređe čuju. Nezahvalnost je postala sastavni deo „vazduha“, to jest sebičnog duha koji vlada ovim svetom (Efescima 2:1, 2). Doduše, hrišćani „nisu deo sveta“, ali sve dok postoji sadašnji sistem stvari oni moraju da žive u njemu (Jovan 17:11, 16). Stoga moraju da paze da duh nezahvalnosti ne pređe na njih, pa da popuste u svojoj zahvalnosti.
2. a) Koje mogućnosti imaju sluge Jehovine da izraze zahvalnost prema njemu? b) Šta je još potrebno osim izjava zahvalnosti?
2 Možda često izražavamo zahvalnost za Božju dobrotu u razgovorima sa našom braćom u veri. Većina Bogu predanih hrišćana se zahvaljuje više puta na dan u ličnoj molitvi svom nebeskom ocu, Jehovi, za njegovu dobrotu. Zahvalnost dolazi do izražaja i na hrišćanskim sastancima u molitvi skupštine i u pevanju pesama o Carstvu. Naravno, rečima je relativno lako izraziti zahvalnost. Pa ipak apostol Pavle nije podsticao svoju braću samo da kažu da su zahvalni, nego da se i pokažu zahvalni u svom svakodnevnom životu, ili da to dokažu. Pisao je: „Neka mir Hristov vlada u vašim srcima, jer ste zaista i pozvani za to u jednom telu. I pokažite se zahvalni“ (Kološanima 3:15).
Mnogi razlozi za zahvalnost
3. Zašto bi trebalo da svi budemo zahvalni Bogu?
3 Svi živi imaju mnogo razloga da budu zahvalni. Kao glavni razlog je uživanje samog života, jer sve što imamo ili što planiramo, iznenada gubi svoju vrednost, ako izgubimo život. Psalmista David je podsećao sve ljude da ne gube iz vida da je „izvor života“ kod Jehove (Psalam 36:9). I apostol Pavle je podsećao Atinjane na tu istu večno važeću istinu, kada je govorio na Areopagu (Dela apostolska 17:28). Činjenica da živimo već je dovoljan razlog za zahvalnost. Naše cenjenje se produbljuje ako postanemo svesni mogućnosti zapažanja kojima nas je Bog obdario – čulima ukusa, dodira, mirisa, vida i sluha – tako da možemo da se radujemo životu i lepotama Božijeg stvaralaštva koja nas okružuju.
4. Šta će nas sačuvati da blagoslove u životu ne smatramo same po sebi razumljivim?
4 Ali mnogi ljudi to smatraju razumljivo samo po sebi. Postaju svesni mnogih blagoslova tek kada ih izgube, na primer vid ili sluh počinju da cene tek kad počnu da ih gube. Bogu predani hrišćani treba da paze da se i kod njih ne pojavi nedostatak cenjenja. Oni moraju učiniti sve da bi sačuvali istu zahvalnost koju je psalmista izrazio rečima: „Mnoga su čudesa tvoja, koja si učinio, Jehova, Bože moj, i mnoge su misli tvoje s nama. Nema ti ravna. Hteo bih javljati i kazivati, ali im broja nema“ (Psalam 40:5).
5. Kako su se ponašali Izraelci uprkos dodatno primljenih blagoslova od Jehove?
5 U 106. Psalmu su na poetski način nabrojana moćna dela Jehovina, koja je izvršio u korist svog naroda, Izraela. Njegov način postupanja sa Izraelcima nadmašuje dobrotu i sa životom povezane blagoslove, koje on uopšte gledano pruža svim ljudima. Uprkos tim blagoslovima, kao što psalmista iznosi, Izraelci nisu pokazivali cenjenje za te blagoslove. U 13. stavku piše: „Brzo su zaboravili dela njegova; nisu čekali na njegov savet.“ Njihova zahvalnost nije slabila postepeno, tokom vremena, tako da oni decenijama kasnije nebi više znali šta je Bog za njih učinio. Ne, oni su brzo zaboravljali, na primer već posle nekoliko nedelja, izvanredna čuda koja je Jehova učinio u njihovu korist na Crvenom moru (2. Mojsijeva 16:1-3). Nažalost, kasniji događaji su pokazali da je nezahvalnost postala pravilo njihovog života.
Kako da se pokažu zahvalni
6. Zašto obaveza desetka nije predstavljala teškoću?
6 Jehova je Izraelcima u pojedinosti dao do znanja da treba da pokažu pravo cenjenje za njegovu dobrotu na tri specifična načina. Jedan od zahteva je bio da paze na obavezu desetaka, to jest da od svih prinosa i sve stoke daju deseti deo Jehovi (3. Mojsijeva 27:30-32). To nije predstavljalo teškoću, jer su trebali da zahvale Bogu za sunce, plodno tlo, kišu i čudo rasta. Tako što su sveštenicima u Jehovinoj svetinji davali desetak, njihova zahvalnost prema Jehovi je bila i od praktične vrednosti.
7. a) Koja je znatna razlika postojala između davanja desetka i prinosa Jehovi? b) Šta su Izraelci na taj način mogli da izraze?
7 Drugi zahtev je bio davanje priloga Bogu, čiji je iznos zavisio od stava srca dotičnog Izraelca. Istina, nije bila propisana određena količina, ali su prinosi trebali da budu prvina, to znači ono prvo od žita, vina i vune. (4. Mojsijeva 15:17-21; 5. Mojsijeva 18:4). O ovome je Jehova izričito naglasio da njegov narod ’ne daje oklevajući’, nego da da ’najbolje od prvih zrelih plodova’ (2. Mojsijeva 22:29; 23:19). Tako su Izraelci imali priliku da pokažu svoju zahvalnost prema Jehovi na očevidan način. Dubinu svoje zahvalnosti mogli su izraziti količinom priloga. Da li će priložiti samo jednog goluba? Ili da li će ih velikodušno srce navesti da daju jednu punu korpu? Svaki pojedinac ili svaka porodica mogla je tako bez ikakvog prisiljavanja da pokaže svoju zahvalnost.
8. a) Koju je duplu korist pružala odredba o pabirčenju? b) Kako su svi oni koji su pabirčili mogli da pokažu svoju darežljivost i zahvalnost?
8 Treći specifičan način da se pokaže zahvalnost bio je u vezi sa od Boga donesenom odredbom o pabirčenju. U vreme žetve određeni delovi polja su trebali da ostanu nepožnjeveni u korist siromašnih. Na taj način nije naglašeno samo saosećanje i obzirnost prema siromašnima, nego je takođe obezbeđeno da siromašni ne žive od milostinje, bez sopstvenog naprezanja, što bi potkopalo moral (3. Mojsijeva 19:9, 10). Koliko je trebalo da bude ostavljeno za siromašne nije bilo izrično određeno. Ali ako bi izraelski poljoprivrednici pokazivali darežljiv stav, tako što su na rubovima svojih njiva mnogo ostavljali, i na taj način podupirali siromašne, oni su proslavljali Boga (Priče Solomunove 14:31). Da li će da ostave jedan uzan ili širok komad nepožnjeven, bilo je njima prepušteno. Ali Bog je jasno pozivao da budu darežljivi, naredivši da snop žita koji je ostao previđen na polju, kao i plodove koji su ostali na malini ili čokotu, ostanu za one koji će da pabirče (5. Mojsijeva 24:19-22). Te osobe su opet mogle da pokažu svoju zahvalnost Jehovi za tu odredbu, tako što su na mestu njegovog obožavanja prilagale desetak od svog pabirčenja.
Darežljivost od srca
9. Kako su Izraelci sebičnim stavom naneli štetu sami sebi?
9 Dok su Izraelci davali darežljive prinose, Jehovin blagoslov je počivao na njihovim domovima. (Uporedi Jezekilj 44:30; Malahija 3:10). Ipak uprkos bogatih žetvi često nisu isporučivali prinose. Tada im je Bog preko careva ili proroka slao opomene da oživi njihovu zahvalnost. Ustvari sebični Izraelci su bili na gubitku, jer Jehova nije mogao nikoga da blagoslovi, ako su zadržavali prinose koji su bili određeni za njegovo obožavanje, ili za siromašne.
10. a) Do kojih radosnih rezultata zahvalnosti su dovele opomene cara Jezekije? b) Da li je to stanje bilo trajno?
10 Jednom su opomene cara Jezekije dovele do 14-dnevnog radosnog slavlja u Jerusalimu. Ljudi su duhovno oživeli. Kao prvo uništili su sve ostatke idolopokloničke službe, a onda su počeli „metati u gomile, – I dođe Jezekija s knezovima, i vidjevši gomile blagosloviše Jehovu i narod njegov Izrailj“ (2. Dnevnika 30:1, 21-23; 31:1, 6-8). Nažalost Izraelci su posle takvih oživljavanja zahvalnosti uvek ponovo padali u nezahvalnost. Najzad je njegovo strpljenje isteklo, pa je dozvolio da njegov narod bude zarobljen i odveden u Vavilon. Grad Jerusalim i njihov veličanstveni hram bili su razoreni (2. Dnevnika 36:17-21). Kasnije, po povratku iz zarobljeništva, stanje se opet pogoršalo pa je Jehova gledao na uskogrudnost Jevreja kao da su ga pokrali ili opljačkali (Malahija 3:8).
11. Šta hrišćani danas, mogu načelno da nauče iz istorije izraelskog naroda?
11 Šta možemo da naučimo iz promenljive istorije Izraelaca? Sledeće: Sve dotle dok su u srcima sačuvali duboku zahvalnost dokazivali su je radosnim davanjem „u gomile“ Jehovi. Ali kada je zahvalnost pala u zaborav ili jako opala, radosno materijalno davanje je praktično prestajalo. Da li bi tako loš stav mogao da se pojavi i kod današnjih Bogu predanih hrišćana? Da, jer je ljudsko nesavršenstvo još uvek prisutno. Kako smo samo radosni da je Bog dao da se zapiše o njegovom postupanju sa Izraelom, tako da mi koji danas živimo u svršetku ovog sistema stvari možemo izvući pouku i korist iz toga! (Rimljanima 15:4; 1. Korinćanima 10:11).
12. a) Kako se Jehovin narod danas nalazi u sličnom položaju kao i Izraelci nekad? b) Koja bi pitanja trebalo sebi da postavimo?
12 Kao i Izraelci, Jehovin narod ima mnogo razloga za zahvalnost. Mi primamo više blagoslova nego ljudi oko nas. Zaista mi znamo više o Jehovi nego izraelski narod. Mi znamo da je Bog spremno žrtvovao svog sina i kakve će to blagoslove doneti onima koji imaju Božje priznanje. Sem toga imamo prednost da budemo u duhovnom raju, pošto je Jehova od 1919. godine za svoj narod stvorio veličanstveno duhovno stanje. Činjenica je da kao Jehovini svedoci imamo dodatne razloge za zahvalnost. Stoga bi trebalo da se pitamo: Koliko je velika naša zahvalnost prema Bogu? I kako se možemo pokazati zahvalni u 20 veku?
Savremene paralele
13, 14. Mogu li se za hrišćane povući paralele prema odredbi desetka, iako nisu pod Mozaitskim zakonom?
13 Hrišćani ne stoje pod Mozaitskim zakonom, koji je određivao kako je mogla da se pokaže zahvalnost prema Bogu (Galatima 3:24, 25). Naša „žrtva“ hvale Jehovi jeste „plod usana, koje daju javnu izjavu za njegovo ime“ (Jevrejima 13:15, NS). Predani hrišćani mogu uglavnom na taj način da pokažu svoju zahvalnost prema Bogu. Ali tu se pojavljuju interesantna poređenja sa zakonima o desetku, prinosima i o pabirčenju.
14 Prilikom davanja desetka radilo se tu o određenoj količini, o desetom delu – druga mogućnost nije bila predviđena. Danas Jehovine sluge takođe stoje pod određenim zapovestima, za koje nema izbora. Mi se moramo redovno sastajati, moramo javno propovedati dobru vest o Jehovinom Carstvu i pomagati drugima da postanu Hristovi učenici (Jevrejima 10:24, 25; Matej 24:14; 28:19, 20).
15. Koje su oznake darežljivog srca u današnje vreme slične onim u drevnom Izraelu, pri odredbama za prinose i pabirčenje?
15 Pomislimo takođe na uređenje za prinose i pabirčenje. Povodom ovoga nisu bile utvrđene tačno određene količine. Tako isto mi ne nalazimo u Svetom pismu koliko vremena bi trebao da provede svaki Jehovin svedok u svetoj službi. To ostaje prepušteno spremnosti jednog darežljivog nesebičnog srca, koliko će vremena svaki da posveti za proučavanje Božje reči i za propovedanje drugima. Visinu materijalnih prinosa, za unapređivanje interesa Carstva, takođe svako treba sam po svom srcu da odredi. Dubina zahvalnosti je odlučujuća da li će danas jedan sluga Božji da donosi „u gomilama“ ili samo toliko da jedva zadovoljava (2. Dnevnika 31:6). Kao i u slučaju izraelskog naroda, što se više pokazuje zahvalnost, utoliko se obilnije prima blagoslov od Boga.
Mogućnosti da se pokaže zahvalnost
16-18. Koje posebne mogućnosti imaju Bogu predani hrišćani da se pokažu zahvalni?
16 Jedan od najdirektnijih načina da se Jehovi pokaže zahvalnost je učešće u punovremenoj službi propovedanja. Da li je tvoja zahvalnost toliko velika da od srca želiš da prihvatiš tu službu? Kao što je s pravom rečeno, kod jednog uspešnog pionira pre svega mora da postoji želja da služi, pa tek na drugom mestu prave okolnosti. U srcu koje je ispunjeno zahvalnošću, nastaje gorljiva želja, da se još više služi Bogu. Osećaš li ti tu želju? Čak ako ti sadašnji uslovi i ne dozvoljavaju da budeš u punovremenoj službi propovedanja, pionirski duh ne treba da se guši. Ti imaš mogućnost da sa svim srcem podupireš pionire i da ih hrabriš.
17 Ako ti sada nije moguće da budeš opšti pionir, da li bi mogao bar s vremena na vreme da služiš kao pomoćni pionir? U određena vremena godine, hrišćanska skupština nas podstiče, da uložimo više od uobičajenih napora u službi propovedanja. Na primer mnogi smatraju da su letnji meseci za to idealno podesni i da se u oktobru u vezi sa ponudom pretplate razvija povećana delatnost. Što se tiče jednog većeg ulaganja vremena u svetoj službi, važi načelo: Zahvalnost podstiče na širokogrudno davanje.
18 Druga mogućnost da se pokaže zahvalnost, sastoji se u podupiranju teokratskog programa gradnje po celom svetu. U mnogim državama se grade nove kraljevske sale i postojeće proširuju, jer su postale premale. Podižu se nove kongresne sale i proširuju se betelski domovi i štamparije. Kakve li praktične mogućnosti da se dokaže naša zahvalnost prema Jehovi – da našim radom ili finansijskim podupiranjem damo prinos tim građevinskim projektima!
Izvanredan primer siromašne udovice
19. Šta te najviše impresionira kod siromašne udovice u hramu?
19 Poznati biblijski primer za ispoljavanje zahvalnosti, kroz širokogrudno materijalno davanje, je primer udovice, koju je Isus spomenuo (Luka 21:1-4). Ona je sigurno znala, da su njena dva novčića, koji su imali vrlo malu vrednost, bila prilično beznačajna za hram i one koji su tamo služili. Ali ona nije gledala na hram i na sveštenike koji su tamo služili i u sebi pomislila: „Oni žive mnogo bolje nego ja, i njihova je kuća mnogo bolja od mog skromnog doma.“ Nesumnjivo je hram bio znatno luksuzniji i lepši od njene kuće. Bio je „ukrašen lepim kamenjem i zavetnim darovima“ (Luka 21:5, dr Čarnić). Pa ipak to nije zadržalo udovicu da da prilog. Ona je htela da se pokaže zahvalna prema Jehovi; a ne prema ljudima koji su služili u hramu.
20. Na koji način možemo da pokažemo taj isti zadivljujući stav, kao siromašna udovica?
20 Iz ovog primera Jehovine sluge danas mogu nešto da nauče. Kao i siromašna udovica, oni takođe znaju, da njihov prinos, bio veliki ili mali, daju Bogu. Za njih je ohrabrujuće što znaju da je Jehovina zemaljska organizacija tako izgrađena da nijedan pojedinac iz nje ne može izvući finansijsku korist. Objekti Zajednice služe marljivim radnicima da proizvode visokokvalitetne Biblije i biblijska pomoćna sredstva i da tako unapređuju interese Carstva. Ovo ulaganje priloženog novca stoji u oštroj suprotnosti prema nedavno izveštavanoj skandaloznoj zloupotrebi takvih sredstava od nekih televizijskih propovednika.
Podsećanje na zahvalnost je korisno
21, 22. Kako bi na srca puna cenjenja trebalo da deluju ljubazna podsećanja za pokazivanje zahvalnosti?
21 Izraelcima je bilo potrebno stalno podsećanje da misle na svoju dužnost prema Jehovi, naročito na potrebu da pokažu zahvalan stav. Obično je takvim uputstvima, u njihovim srcima bila ponovo rasplamsavana zahvalnost, koja se onda nije izražavala samo rečima. Izraelci su bili spremni da daju Jehovi „u gomilama“ od svojih prinosa, koji su bili upotrebljavani za obožavanje u njegovom domu.
22 Takav stav bi trebali da imaju članovi današnjeg „Izraela Božjeg“ i njihovi saradnici „veliko mnoštvo naroda“ (Galatima 6:16; Otkrivenje 7:9). Neka ih njihova zahvalna srca pokreću da „u gomilama“ daju slavu hvale Jehovi. Tada zaista mogu da kažu: „Mi se pokazujemo zahvalni prema našem širokogrudnom i ljubaznom Bogu, Jehovi.“
Možeš li još da se setiš?
◻ Zašto hrišćani treba stalno da ispituju veličinu svoje zahvalnosti?
◻ Zašto je Jehovin narod stalno imao dodatni razlog za zahvalnost?
◻ Koje su naročite mogućnosti imali Izraelci da se pokažu zahvalni prema Jehovi?
◻ Kako možemo mi kao i Izraelci da izrazimo svoju zahvalnost?
◻ Šta možemo mi da naučimo od siromašne udovice?
[Slika na 6. strani]
Izraelci su pokazivali zahvalnost tim što su prinosili desetke i prvine prinosa i što su brinuli da siromašni mogu da pabirče na njihovim poljima
[Slike na 8. strani]
Jehovini svedoci pokazuju svoju zahvalnost učestvovanjem u službi propovedanja, na teokratskih građevinskim projektima kao i materijalnim davanjem