’Pokazujte naročit obzir prema njima‘

14, 15. (a) Zašto starešine zaslužuju da pokažemo obzir prema njima, u skladu s 1. Solunjanima 5:12, 13? (b) Zašto se može reći da starešine ’naporno rade među nama‘?

¹⁴ Naše cenjenje prema ’darovima u obliku ljudi‘ možemo dokazati i time da pokazujemo naročit obzir prema njima. U svom pismu skupštini u Solunu, Pavle je savetovao njene članove: ’Poštujte one koji naporno rade među vama i koji vam predsedavaju u Gospodu i opominju vas; i pokazujte prema njima naročit obzir u ljubavi zbog njihovog rada‘ (1. Solunjanima 5:12, 13, NW).

16. Opiši na koje načine možemo pokazati obzir prema starešinama.

¹⁶ Kako možemo pokazati obzir prema njima? Jedna biblijska poslovica kaže: „Ugodna je reč zgodno izrečena“ (Poslovice 15:23; 25:11). Zato im reči iskrenog cenjenja i ohrabrenja mogu pokazati da njihov rad ne smatramo nečim što je samo po sebi razumljivo. Takođe treba da budemo razumni što se tiče onoga što očekujemo od njih. S druge strane, treba da se osećamo slobodni da im priđemo kada nam treba pomoć. Možemo se naći u trenucima kada nas ’spopada smrtni strah‘ i kada nam treba ohrabrenje iz Pisma, vođstvo, ili savet od nekoga ko je ’sposoban da poučava‘ iz Božje Reči (Psalam 55:5; 1. Timoteju 3:2). U isto vreme treba da se setimo da starešina nema toliko vremena koje može da nam posveti, jer ne sme da zanemari potrebe svoje porodice ili drugih u skupštini. Ako ’pokazujemo saosećanje‘ prema ovoj braći koja naporno rade, nećemo od njih tražiti nešto što nije razumno (1. Petrova 3:8, NW). Umesto toga, cenimo svaki trenutak i pažnju koju nam u razumnoj meri mogu posvetiti (Filipljanima 4:5, NW).

17, 18. Kako se žrtvuju mnoge supruge čiji su muževi starešine, i kako možemo pokazati da to ne smatramo nečim što je samo po sebi razumljivo?

¹⁷ A šta je sa suprugama starešina? Ne zaslužuju li i one da pokažemo obzir prema njima? Na kraju krajeva, one dele svoje muževe sa skupštinom. To od njih često zahteva žrtve. S vremena na vreme starešine moraju potrošiti večernje sate na skupštinske stvari kada bi inače mogli da budu sa svojom porodicom. U mnogim skupštinama verne hrišćanske supruge se spremno žrtvuju da bi njihovi muževi mogli da se brinu za Jehovine ovce. (Uporedi s 2. Korinćanima 12:15.)

¹⁸ Kako možemo pokazati da to što rade te verne hrišćanske sestre ne smatramo nečim što je samo po sebi razumljivo? Svakako time da ne tražimo previše od njihovih muževa. Ali ne zaboravimo ni snagu jednostavnih reči zahvalnosti. Poslovice 16:24 kažu: „Ljubazne su reči saće meda, slast za dušu i zdravlje za telo.“ Pogledajmo jedno iskustvo. Posle hrišćanskog sastanka jedan bračni par je prišao jednom starešini i zamolio ga da porazgovaraju s njim o njihovom sinu tinejdžerskog uzrasta. Dok je starešina razgovarao s tim bračnim parom njegova supruga je strpljivo čekala. Posle toga majka je prišla supruzi tog starešine i rekla: „Htela bih da ti zahvalim za vreme koje je tvoj muž izdvojio da pomogne mojoj porodici.“ Takve jednostavne, ljubazne reči cenjenja stvarno su dirnule suprugu tog starešine.