„Umnožava se ljubav svakoga od vas“
TOKOM 2004. godine, Japan su pogodile brojne prirodne katastrofe. Neke od njih bili su tajfuni, poplave i zemljotresi. Ove katastrofe su ozbiljno ugrozile život mnogih, uključujući i Jehovine svedoke (Propovednik 9:11). Međutim, te nevolje su pružile priliku Svedocima da pokažu svoju bratsku naklonost jedni prema drugima (1. Petrova 1:22).
Na primer, zbog obilnih padavina u julu, jedna reka se u centralnom delu Japana izlila iz korita. Poplava je oštetila više od 20 domova Jehovinih svedoka. U jednoj Dvorani Kraljevstva, voda je nadošla u visini od jednog metra. Svedoci iz obližnjih skupština odmah su pritekli u pomoć. Stotine dobrovoljaca učestvovalo je u čišćenju kuća punih mulja. Dvorana Kraljevstva je potpuno očišćena i obnovljena za samo dve nedelje.
Zemljotres jačine 6,8 stepeni Rihterove skale pogodio je isto područje 23. oktobra. Život je izgubilo najmanje 40 osoba, a preko 100 000 ljudi moralo je da napusti svoje domove. Nestalo je vode, gasa i struje. Iako se nalazila svega 50 kilometara od epicentra, Dvorana Kraljevstva koja je tek obnovljena od poplave nije bila oštećena. Odmah je postala privremeni centar za pružanje humanitarne pomoći. Hrišćanski nadglednici su brzo proverili da li su njihovi suvernici bezbedni i osetili su olakšanje kada su saznali da niko nije stradao niti ima povređenih. Rano sledećeg jutra, šest Svedoka koji su u julu bili žrtve poplave, jedva su čekali da pomognu u isporuci hrane i vode do pogođenog područja. Humanitarna pomoć je stigla nekoliko sati posle zemljotresa.
„Oni koji su se ranije suočili s poplavom smatrali su da je pomaganje onima koji su pogođeni zemljotresom prilika da izraze svoju zahvalnost za pomoć koju su i sami primili“, kaže jedan nadglednik. „Naporno su radili od ranog jutra do kasno u noć. A njihova lica su sijala od sreće!“
Ni poplave ni zemljotresi ne mogu prekinuti vezu ljubavi koja spaja hrišćansko bratstvo Jehovinih svedoka. Naprotiv, kada ih zadese takve nevolje, hrišćani doživljavaju ono što je apostol Pavle rekao svojim suvernicima u Solunu: „Umnožava se ljubav svakoga od vas, jednog prema drugom“ (2. Solunjanima 1:3).