Rađanje među Božjim narodom
’Neka vas Jehova umnoži hiljadu puta’ (5. Mojsijeva 1:11).
1. Šta kaže Biblija o rađanju dece?
„GLE! Sinovi su nasleđe od Jehove, ,, plod utrobe je nagrada. Kao što su strele u ruci junaka takvi su mladi sinovi. Blago sposobnom čoveku koji je njima napunio tobolac svoj!“ To čitamo u Psalmu 127:3-5. Da, rađanje dece je divna prednost koju je stvoritelj Jehova dodelio prvom ljudskom paru i njegovom potomstvu (1. Mojsijeva 1:28).
Rađanje u Izraelu
2. Zašto je u Avramovom potomstvu, Isaka i Jakova bio poželjan blagoslov dece?
2 U Avramovom potomstvu po liniji Isaka i Jakova blagoslov dece je bio vrlo poželjan. Čak su deca od drugih žena i inoča smatrana zakonitom. To se odnosi na neke od Jakovljevih sinova, to jest na neke od osnivača dvanaest plemena Izraelovih (1. Mojsijeva 30:3-12; 49:16-21; uporedi 2. Dnevnika 11:21). Iako je Bog prvobitno predvideo monogamiju, u Avramovom potomstvu je trpeo poligamiju i konkubinat, što je doprinelo bržem porastu stanovništva. Izraelci su trebali da postanu brojan narod ,kao prah na zemlji“ (2. Dnevnika 1:9; 1. Mojsijeva 13:14-16). Iz ovog naroda je trebalo da proizađe „seme“ kroz koje bi se „svi narodi na Zemlji“ mogli blagosloviti (1. Mojsijeva 22:17, 18; 28:14; 5. Mojsijeva 1:10, 11).
3. Kakve su bile prilike u Izraelu za vreme Solomonove vladavine?
3 U Izraelu je rađanje dece očigledno smatrano kao blagoslov od Jehove (Psalam 128:3, 4) Svakako treba zapaziti da su na početku ovog članka citirane reči iz Psalma 177 bile napisane od kralja Solomona i da je vladanje ovog kralja bilo uglavnom pogodno vreme za Izrael. O tom vremenu čitamo u Bibliji; „Jude i Izrailja bijaše mnogo kao pijeska pokraj mora; i jeđahu i pijahu i veseljahu se. I življahu Juda i Izrailj bez straha, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana (na severu) do Virsaveje (na jutu), svega vijeka Solomonova“ (1. Carevima 4:20, 25).
Teško vreme za decu u Izraelu
4, 5. a) Kako rađanje dece u Izraelu nije uvek bila radost? b) Koje potresne scene su se odigrale najmanje dva puta u Jerusalimu?
4 Ali u istoriji Izraela je bilo i drugih vremena u kojima je rađanje dece bilo sve drugo samo ne radost. U vreme prvog razaranja Jerusalima, prorok Jeremija je pisao: „Iščilješe mi oči od suza..., jer djeca i koja sisaju obamiru na ulicama gradskim. ... Eda li žene jedu porod svoj, djecu koju nose u naručju?“ „Svojim rukama žene žalostive kuvaše djecu svoju“ (Plač Jeremijin 2:11, 20; 4:10).
5 Izgleda da su se slične potresne scene odigrale skoro 700 godina kasnije. Jevrejski istoričar Josip izveštava da su za vreme okupacije Jerusalima 70. godine n. e. deca otimala hranu iz usta svojih očeva i da su majke čak od svoje male dece otimale hranu. Takođe piše da je jedna Jevrejka ubila svoje odojče, ispekla ga i jela. Za jevrejske bračne parove, koji su još pre nego što je Jehova izvršio osudu nad Jerusalimom, 607. pre n. e. i 70. godine n. e..., rađali decu, teško se može kazati da su ispravno procenili odgovornost rađanja.
Rađanje među prvim hrišćanima
6, 7 a) Koji je običaj za hrišćane otklonio Isus? b) Kako je duhovni Izrael trebao brojčano da raste, i koji dokazi za to postoje?
6 Kako su prvi hrišćani gledali na rađanje dece? Kao prvo zapazimo da Isus nije dozvolio svojim učenicima da imaju više žena ili konkubinat. Ponovo je ustanovio Jehovinu prvobitnu normu, naime monogamiju ili brak jednog muža i jedne žene (Matej 19:4-9). Dok je telesni Izrael postajao brojniji rađanjem dece, duhovni Izrael treba brojčano da poraste pravljenjem učenika (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 1:8).
7 Da se hrišćanstvo trebalo pretežno širiti na taj način što će hrišćanski bračni parovi donositi decu na svet, Isus ne bi svoje učenike ohrabrio da „zbog nebeskog Carstva“ ’omoguće mesto’ samaštvu (Matej 19:10-12). I apostol Pavle ne bi pisao: „Prema tome, onaj koji svoju nevinost predaje braku dobro čini, ali onaj ko je ne predaje braku čini bolje“ (1. Korinćanima 7:38, NS).
8. Šta pokazuje da su mnogi od prvih hrišćana bili oženjeni i da su imali decu?
8 Iako su Isus i Pavle podstrekavali da se ne stupa u brak, kako bi mogli bolje unapređivati interese Carstva, oni nisu nametali samaštvo. Obojica su predvideli da će jedan broj hrišćana stupiti u brak. Naravno, nekima od njih će se i deca roditi. U hrišćanskim grčkim spisima se na više mesta mogu naći saveti za odgajanje dece, koji su bili dani prvim hrišćanima (Efescima 6:1-4; Kološanima 3:20, 21). Od oženjenih starešina i slugu pomoćnika se očekivalo da budu primerni roditelji (1. Timoteju 3:4, 12).
9. Kako bi prema rečima apostola Pavla za neke hrišćanke bila zaštita ako bi rađali decu, i šta bi još bilo potrebno?
9 Apostol Pavle je ukazao čak i na to, da posedovanje dece za neku hrišćanku može biti zaštita. U vezi sa pružanjem pomoći siromašnim udovicama pisao je: ,A mladijeh udovica prođi se... besposlene uče se skitati po kućama, ne samo pak besposlene, nego i jezične i sveznale, pa govore što ne treba. Hoću dakle da se mlade udovice udaju, decu rađaju, kuću kuće, a nikakva uzroka da ne daju protivniku za huljanje. Jer se evo neke okrenuše za sotonom.“ Takva žena „će se spasti rađanjem djece, ako ostane u vjeri i ljubavi i u svetinji s poštenjem“ (1. Timoteju 5:11-15; 2:15).
’Nevolje telesne’
10. Koji je drugi savet Pavle dao za udovice u svom prvom pismu Korinćanima?
10 Svakako je vredno pažnje da je taj isti apostol Pavle u svom prvom pismu Korinćanima, udovicama predložio drugo rušenje. On je svoj savet o braku ograničio rekavši da ga daje „kao dopuštanje“. Pisao je: „A neoženjenima i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao što sam i ja. Ali ako ne mogu da se uzdržavaju, neka stupe u brak, jer je bolje stupati u brak nego raspaljen patiti. Ali je, po mom mišljenju, (udovica) blaženija ako tako ostane; mislim, uostalom, da i ja’ imam Duha Božijeg“ (1. Korinćanima 7:6, 8, 9, 40, dr Čarnić).
11. a) Šta bi imali oni koji stupaju u brak, i kako primedba iz 1. Korinćanima 7:28 doprinosi objašnjenju? b) Šta je Pavle mislio sa rečima: „Ja vas štedim“?
11 Pavle je objasnio: „No ako i stupaš u brak nisi pogrešio, i devojka ako se uda – nije pogrešila; ali će takvi imati telesnu nevolju, a ja vas štedim“ (1. Korinćanima 7:28). U odnosu na ovu „telesnu nevolju“ Novi svet prevod sadrži jednu primedbu koja nas upućuje na 1. Mojsijevu 3:16, gde čitamo: „Ženi je (Jehova) rekao: ’Znatno ću povećati bol tvoje trudnoće; u porođajnim mukama ćeš decu rađati, žudićeš za svojim mužem, a on će nad tobom vladati“ Osim eventualnih bračnih teškoća koje će imati oni u braku, „telesna nevolja“ bez sumnje obuhvata i probleme u vezi sa rađanjem dece. Pavle nije zabranio stupanje u brak niti rađanje dece, ali se očigledno osećao dužnim da upozori svoje suhrišćane jer im to može doneti probleme i smetnje koje će ih sprečavati u službi za Jehovu.
„Preostalo vreme je skraćeno“
12. Kakav je savet dao apostol Pavle hrišćanima u braku, i zašto?
12 U prvom veku hrišćani nisu smeli da žive tako kao svetski ljudi. Njihova situacija je trebala da se odrazi i na njihov bračni život. Pavle je pisao: „Nego ovo vam, braćo, kažem: Preostalo vreme je skraćeno; ubuduće i oni koji imajužene da budu kao da ih nemaju ... oni koji koriste ovaj svet kao da ga ne koriste do kraja; jer se menja scena ovog sveta. Ovo pa kgovorim na korist vas samih, ne da vam stavim omču, nego da budete časni i da bez smetnje istrajno služite Gospodu“ (1. Korinćanima 7:29-35).
13. U kom smislu je za hrišćane u prvom veku ’preostalo vreme skraćeno’?
13 Biblijski naučnik Frederik Gode je pisao: „Dok prema shvatanju nevernika svet sa sigurnošću ima beskrajno postojanje, jedan hrišćanin ima stalno pred očima ono što on očekuje: parusiju (prisutnost).“ Hrist je dao znak svoje „prisutnosti“ svojim učenicima i upozoravajuće im rekao: ,Bdijte dakle, jer ne znate u koji dan dolazi Gospod vaš“ (Matej 24:3, 42). Preostalo vreme je zato bilo „skraćeno“ što su hrišćani u prvom veku trebali da žive u stalnom očekivanju Hristovog dolaska. Sem toga pojedinci nisu znali koliko im je vremena ostalo dok „vreme i nepredviđeni dogaćaji“ ne okončaju njihov život i oduzmu im svaku mogućnost ’da učvrste svoj poziv’ (Propovednik 9:11; 2. Petrova 1:10).
14. a) Kako se treba razumeti Matej 24:19? b) Kako je Isusovo upozorenje bilo sve aktuelnije dok se približavala 66. godina n. e.?
14 Za hrišćane u Judeji i u Jerusalimu je nužnost ’bdenja’ bila naročito potrebna. Kad je Isus upozoravao od drugog razorenja Jerusalima, izjavio je: „Teško trudnicama i dojiljama u te dane!“ (Matej 24:19, NS). Isus nije savetovao hrišćanima prvog veka da nemaju decu. On je samo proročanski ukazao na stanje stvari, time što je nagovestio da će za trudnice i za majke s malom decom biti jako teško da brzo pobegnu pri pojavi znaka za predstojeće razorenje Jerusalima (Luka 19:41-44; 21:20-23). Kada su se onda u godinama pre 66. n. e. proširili nemiri među Jevrejima u Judeji, hrišćani su se sigurno sećali Isusovih upozoravajućih reči, koje su nesumnjivo uticale na njihov stav po pitanju da li je mudro u tim teškim vremenima imati decu.
Rađanje danas
15, 16. a) Kako je za današnje hrišćane ’preostalo vreme skraćeno’? b) Šta hrišćani treba da se pitaju?
15 Kako hrišćani treba da gledaju na brak i rađanje dece danas, u „vreme kraja“? (Danilo 12:4). Još nikad do danas nisu bile prikladnije reči „Scena ovog sveta se menja“ ili, kao što drugi prevod kaže, „Svet, takav kakav je sada, neće još dugo postojati“ (1. Korinćanima 7:31, Dobra vest za vas).
16 Više nego ikada važe reči: „Preostalo vreme je skraćeno“. Da, Jehovinom narodu ostaje još samo jedno ograničeno vreme da izvršava delo koje mu je od Boga dano i koje se sastoji u ispunjenju reči: „Ova! dobra vest o Carstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NS). Ovo delo mora biti učinjeno pre dolaska kraja. Stoga je na mestu da se hrišćani pitaju, kako će se brak ili, ukoliko su u braku, rađanje dece odraziti na njihovo učešće u tom važnom delu.
Primer iz starog vremena
17. a) Koje delo su trebali da izvrše Noje i njegova tri sina pre potopa, i koliko dugo je to verovatno trajalo? b) Iz kojih razloga Nojevi sinovi i njihove žene nisu imale dece pre potopa?
17 Isus je uporedio vreme „prisutnosti Sina čovečijeg“ sa ’Nojevim danima’ (Matej 24:37). Noje i njegova tri sina su morali da izvrše određeni posao pre potopa. Morali su da izgrade ogromnu arku i da propovedaju (1. Mojsijeva 6:13-16; 2. Petrova 2:5). Očevidno je da su Nojevi sinovi bili već oženjeni kada je Jehova dao uputstva za gradnju arke (1. Mojsijeva 6:18). Mi ne znamo tačno koliko je dugo trajala gradnja arke, ali je verovatno bilo potrebno više decenija. Interesantno je da za sve vreme pre potopa Nojevi sinovi i njegove žene nisu imali dece. Apostol Petar je izričito izjavio da je ’osam duša bezbedno preneseno preko vode’, to jest četiri bračna para, ali bez dece (1. Petrova 3:20.) Verovatno su Nojevi sinovi iz sledeća dva razloga ostali bez dece. Prvo, jer su u vezi sa predstojećim vodenim uništenjem dobili nalog od Boga, koji je zahtevao svu njihovu pažnju i drugo, jer im je nesumnjivo bilo mrsko da imaju decu u svetu u kojem je „nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su ove misli srca njihova svagda samo zle“, u svetu punom „bezakonja“ (1. Mojsijeva 6:5, 13).
18. Kako ponašanje Nojevih sinova i njihovih žena podstiče na razmišljanje, iako nije obavezno?
18 Ovo ne znači da je ponašanje Nojevih sinova i njihovih žena pre potopa obavezno i za današnje bračne parove. Ali budući da je Isus uporedio Nojeve dane sa vremenom u kom mi živimo, njihov primer može podstaći na razmišljanje.
„Kritična vremena“
19. a) Kako je naše vreme slično Nojevim danima? b) Šta je prorekao Pavle za ,,poslednje dane“, i kako se njegovo proročanstvo odnosi na rađanje dece?
19 Kao Noje i njegova porodica tako i mi živimo u „svetu bezbožnih ljudi“ (2. Petrova 2:5, NS). Kao što su oni, tako i mi živimo u ,poslednjim danima“ jednog pokvarenog sistema stvari, koji će uskoro biti uništen. Apostol Pavle je prorekao da će u ,poslednje dane“ sotoninog sistema „nastati kritična vremena sa kojima će se teško izlaziti na kraj“. Još je dodao da će deca biti „neposlušna roditeljima“, što pokazuje da odgajanje dece takođe pripada stvarima sa kojima će se teško izlaziti na kraj. Pisao je, da će ljudi u celini, deca, uključujući i omladinu, biti „nezahvalni, nelojalni, bez prirodne naklonosti“ (2. Timoteju 3:1-5, NS). Iako se to što je Pavle prorekao odnosi na prilike među svetskim ljudima, ovim preovladavajućim načinom mišljenja bi se naravno i vaspitavanje dece za hrišćanske roditelje sve više otežalo, što su već mnogi iskusili.
20. Šta će biti razmatrano u sledećem članku?
20 Sve što je do sada bilo rečeno, pokazuje da se u pogledu rađanja dece mora imati uravnoteženo gledište. Istina, deca mogu pričiniti mnogo radosti ali i naneti mnogo boli. Rađanje dece ima prednosti a i nedostataka. Neka od njih će biti razmotrena u sledećem članku.
Za ponavljanje
◻ Zašto su u Izraelu bile poželjne velike porodice?
◻ Šta ukazuje na to da je u određeno vreme rađanje dece donosilo bol u srcu za Jevreje?
◻ Kako je duhovni Izrael trebalo brojčano da poraste?
◻ Kako je za prve hrišćane ’preostalo vreme skraćeno’?
◻ Šta su verovatno bili razlozi da su Nojevi sinovi i njihove žene pre potopa bili bez dece, i kakvo je stanje danas?
[Slika na 9. strani]
Brzo bežanje iz Jerusalima je za roditelje sa malom decom bilo teže nego za druge