Muž i starešina — uravnotežiti odgovornosti
’Episkop [„nadglednik“, NW] treba da je jedne žene muž‘ (1. TIMOTEJU 3:2).
1, 2. Zašto je sveštenički celibat nebiblijski?
U PRVOM veku, verni hrišćani su bili zainteresovani da uravnoteže svoje razne odgovornosti. Kad je apostol Pavle rekao da će hrišćanin koji ostane sam ’učiniti bolje‘, da li je on mislio da bi takav čovek bolje odgovarao da služi kao nadglednik u hrišćanskoj skupštini? Da li je on u stvari pravio od samaštva jedan zahtev za starešinstvo? (1. Korinćanima 7:38). Od katoličkog sveštenstva se zahteva celibat. Ali, da li je sveštenički celibat biblijski? Istočne pravoslavne crkve dopuštaju svojim parohijskim sveštenicima da budu oženjeni, ali ne i svojim episkopima. Da li je to u skladu s Biblijom?
2 Mnogi od Hristovih 12 apostola, članovi temelja hrišćanske skupštine, bili su oženjeni ljudi (Matej 8:14, 15; Efescima 2:20). Pavle je napisao: „[Imamo] vlasti da vodimo sa sobom sestru koja bi nam bila žena, kao što to čine i ostali apostoli i braća Gospodnja i Kifa [Petar]“ (1. Korinćanima 9:5). New Catholic Encyclopedia priznaje da je „zakon o celibatu crkvenog porekla“ i da „sluge N[ovog] Z[aveta] nisu bile obavezne na celibat“. Jehovini svedoci slede biblijski obrazac umesto crkvenog zakona (1. Timoteju 4:1-3).
Starešinstvo i brak se slažu
3. Koje biblijske činjenice pokazuju da hrišćanski nadglednici mogu biti oženjeni muškarci?
3 Daleko od toga da je zahtevao da muškarci koji su naimenovani za nadglednike treba da budu neoženjeni, Pavle je pisao Titu: „Ostavih te u Kritu da urediš ono što je nedovršeno i da postavljaš po svim gradovima starešine [grčki prezbiter], kao što ti naredih, ako se nađe neko besprekoran, jedne žene muž i koji ima decu vernu, koju ne kore za blud ili za nepokornost. Jer episkop [„nadglednik“, NW] treba da je besprekoran kao Božji nastojnik“ (Titu 1:5-7).
4. (a) Kako znamo da brak nije zahtev za hrišćanske nadglednike? (b) Koju prednost ima brat samac koji je starešina?
4 S druge strane, brak nije biblijski zahtev za starešinstvo. Isus je ostao samac (Efescima 1:22). Pavle, istaknuti nadglednik u hrišćanskoj skupštini iz prvog veka, tada je bio neoženjen (1. Korinćanima 7:7-9). Danas ima mnogo hrišćana samaca koji služe kao starešine. Njihovo samačko stanje verovatno im pruža više vremena da ispunjavaju svoje dužnosti nadglednika.
’Oženjeni čovek je podeljen‘
5. Koju biblijsku činjenicu treba da shvate oženjena braća?
5 Kad se hrišćanski muškarac oženi, on treba da shvati da preuzima nove odgovornosti koje će zahtevati njegovo vreme i njegovu pažnju. Biblija navodi: „Bezbračni brine se za ono što je Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, a ko je stupio u brak brine se za ono što je svetsko, kako će ugoditi ženi, te je podeljen“ (1. Korinćanima 7:32-34, Ča). Na koji način podeljen?
6, 7. (a) Koji je jedan način na koji je oženjen čovek „podeljen“? (b) Koji savet Pavle daje hrišćanima koji su u braku? (v) Kako bi to moglo da utiče na odluku nekog muškarca da prihvati neki radni zadatak?
6 S jedne strane, oženjen čovek prepušta vlast nad svojim telom. Pavle je to jasno stavio do znanja: „Žena nema vlasti nad svojim telom, nego muž, a tako isto ni muž nema vlasti nad svojim telom, nego žena“ (1. Korinćanima 7:4). Neki koji razmišljaju o braku mogu smatrati da to i nije tako važno zato što seksualni odnosi neće biti velika stvar u njihovom braku. Međutim, pošto je predbračna čednost biblijski zahtev, hrišćani u stvari ne znaju kakve su intimne potrebe njihovog budućeg bračnog druga.
7 Pavle pokazuje da čak i par koji ’misli na ono što pripada duhu‘ mora uzeti u obzir seksualne potrebe onog drugog. On je savetovao hrišćane u Korintu: „Muž da daje ženi ono što je dužan da joj da, a tako isto i žena mužu. Ne zabranjujte se jedno od drugoga, ako to nije po dogovoru i za neko vreme, kad postite i kad se molite; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskuša preko vaše neuzdržljivosti“ (Rimljanima 8:5, Ča; 1. Korinćanima 7:3, 5). Nažalost, postoje slučajevi preljube kad se nije sledio ovaj savet. Budući da je tako, oženjeni hrišćanin treba pažljivo odvagnuti stvari pre nego što prihvati neki radni zadatak koji će ga kroz jedan duži period odvojiti od njegove žene. On više nema istu slobodu kretanja koju je imao kad je bio sam.
8, 9. (a) Šta je Pavle mislio kad je rekao da hrišćani koji su u braku ’brinu za stvari sveta‘? (b) Za šta hrišćani koji su u braku treba da budu zabrinuti?
8 Na koji se način može reći da se oženjeni hrišćanski muškarci, uključujući i starešine, ’brinu za stvari sveta [kosmos]‘? (1. Korinćanima 7:33). Sasvim je očigledno da Pavle nije govorio o lošim stvarima ovog sveta, koje svi pravi hrišćani treba da izbegavaju (2. Petrova 1:4; 2:18-20; 1. Jovanova 2:15-17). Božja Reč nas upućuje da se „odreknemo bezdušnosti i žudnji ovoga sveta [kosmikos] i da pametno, pravedno, pobožno poživimo na ovome svetu“ (Titu 2:12).
9 Prema tome, hrišćanin koji je u braku ’brine se za stvari sveta‘ tako što je on ili ona opravdano zainteresovana za svetovne stvari koje su deo normalnog bračnog života. Tu spada stanovanje, hrana, odeća, rekreacija — a da ne govorimo o bezbrojnim drugim brigama ako su tu deca. Ali, čak i za par bez dece, da bi brak bio dobar, i muž i žena moraju da se brinu da ’ugode‘ svom bračnom drugu. To je od posebnog interesa za hrišćanske starešine dok uravnotežuju svoje odgovornosti.
Dobri muževi a i dobre starešine
10. Da bi hrišćanin ispunjavao uslove za starešinu, šta njegova braća i ljudi izvan skupštine treba da budu u stanju da primete?
10 Premda brak nije zahtev za starešinstvo, ako je neki hrišćanin oženjen, pre nego što se preporuči za naimenovanje za starešinu, on sigurno treba da pruži dokaz da nastoji da bude dobar muž pun ljubavi, dok iskazuje ispravno poglavarstvo (Efescima 5:23-25, 28-31). Pavle je pisao: „Ako ko želi episkopstvo, on želi dobro delo. Ali episkop treba da je besprekoran, jedne žene muž“ (1. Timoteju 3:1, 2). Treba da bude očigledno da starešina čini sve što može da bude dobar muž, bilo da je njegova žena suhrišćanka ili nije. U stvari, čak i ljudi izvan skupštine treba da budu u stanju da primete da se on dobro brine o svojoj ženi i o svojim drugim odgovornostima. Pavle je dodao: „Valja da ima i dobro svedočanstvo od onih koji su napolju, da ne bi upao u sramotu i u zamke đavolje“ (1. Timoteju 3:7).
11. Na šta ukazuje fraza „jedne žene muž“, i koje mere predostrožnosti zato starešine treba da preduzmu?
11 Naravno, fraza „jedne žene muž“ isključuje poligamiju, ali ona takođe uključuje bračnu vernost (Jevrejima 13:4). Starešine treba da budu posebno oprezne kad pomažu sestrama u skupštini. Oni treba da izbegavaju da budu sami kad posećuju sestru kojoj je potreban savet i uteha. Bilo bi dobro da ih prati drugi starešina, sluga pomoćnik ili čak njegova žena ako se radi samo o ohrabrujućoj poseti (1. Timoteju 5:1, 2).
12. Kojem opisu treba da nastoje da udovolje žene starešina i slugu pomoćnika?
12 Usput, dok je nabrajao zahteve za starešine i sluge pomoćnike, apostol Pavle je takođe imao reč saveta za žene onih koji se osmatraju za takve prednosti. On je napisao: „Tako i žene treba da su poštene, da ne opadaju, da su trezvene i verne u svemu“ (1. Timoteju 3:11). Hrišćanski muž može mnogo učiniti da pomogne svojoj ženi da udovolji tom opisu.
Biblijske dužnosti prema ženi
13, 14. Čak i ako žena nekog starešine nije Svedokinja, zašto on treba da ostane s njom i da bude dobar muž?
13 Naravno, ovaj savet dat ženama starešina i slugu pomoćnika pretpostavlja da su takve žene i same predane hrišćanke. Uopšte uzev, to je slučaj zato što se od hrišćana zahteva da ulaze u brak „samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39). Ali, šta je s bratom koji je već bio oženjen ženom koja nije u veri kad je svoj život predao Jehovi, ili čija žena otpadne od istine a da to nije njegova krivica?
14 To samo po sebi ne bi sprečilo da bude starešina. Ipak, to ne bi ni opravdalo da se razdvoji od svoje žene samo zato što ona ne deli njegova verovanja. Pavle je savetovao: „Jesi li se privezao za ženu, ne traži da razrešiš tu vezu“ (1. Korinćanima 7:27). On je nadalje rekao: „Ako koji brat ima ženu koja nije vernica, i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja. Ako li se onaj koji nije vernik razdvaja, neka se razdvoji, jer brat ili sestra u tom slučaju nisu vezani. Bog nas pozva da u miru živimo. Jer šta znaš, ženo, da li ćeš ti muža spasti? — ili šta znaš, mužu, da li ćeš ti ženu spasti?“ (1. Korinćanima 7:12, 15, 16). Čak i ako njegova žena nije Svedokinja, starešina treba da bude dobar muž.
15. Koji savet apostol Petar daje hrišćanskim muževima, i kakve bi mogle biti posledice ako se pokaže da je starešina nemaran muž?
15 Bilo da je njegova žena suvernica ili nije, hrišćanski starešina treba da shvati da je njegovoj ženi potrebna njegova pažnja puna ljubavi. Apostol Petar je pisao: „Muževi, pokazujte se i vi razumni u odnosima sa svojim ženama, kao sa slabijim ženskim rodom, i poštujte ih kao sunaslednice milosti života. Tako neka bude, da se ne smetu molitve vaše“ (1. Petrova 3:7). Muž koji namerno propušta da se brine o potrebama svoje žene ugrožava vlastiti odnos s Jehovom; to bi moglo da prepreči njegov pristup Jehovi kao ’oblak, da ne prođe molitva‘ (Jeremijine Tužbalice 3:44). To bi moglo dovesti do toga da više ne ispunjava uslove da služi kao hrišćanski nadglednik.
16. Koju ključnu misao Pavle iznosi, i kako starešine treba da gledaju na to?
16 Kao što je primećeno, glavni pravac Pavlove rasprave jeste da kad se čovek oženi, on se odriče izvesne mere slobode koju je imao kao samac, što mu je omogućavalo da ’stalno služi Gospodu bez smetnje‘ (1. Korinćanima 7:35, NW). Izveštaji pokazuju da neke oženjene starešine nisu uvek uravnotežene u rezonovanju o Pavlovim nadahnutim rečima. U svojoj želji da postignu ono za šta misle da dobre starešine treba da urade, oni mogu prevideti neke od svojih supružničkih dužnosti. Nekima je teško da odbijaju neku skupštinsku prednost, čak i ako bi prihvatanje toga očigledno bilo duhovno štetno za njihove žene. Oni se raduju prednostima koje idu s brakom, ali jesu li voljni da udovolje odgovornostima koje idu s time?
17. Šta se dogodilo nekim ženama nadglednika, i kako se to moglo izbeći?
17 Sigurno, revnost starešine je za pohvalu. Pa ipak, da li je neki hrišćanin uravnotežen ako se u izvršavanju svojih dužnosti u skupštini ne obazire na svoje biblijske odgovornosti prema svojoj ženi? Dok želi da podržava članove skupštine, uravnotežen starešina će takođe biti zainteresovan za duhovnost svoje žene. Žene nekih starešina postale su duhovno slabe, a neke su doživele duhovni ’brodolom‘ (1. Timoteju 1:19). Premda je žena odgovorna da radi na vlastitom spasenju, u nekim slučajevima duhovni problem je mogao da se izbegne da je starešina ’hranio i voleo‘ svoju ženu ’kao Hrist skupštinu‘ (Efescima 5:28, 29, NW). Sasvim sigurno, starešine moraju ’paziti na sebe i na celo stado‘ (Dela apostolska 20:28). Ako su oženjeni, to uključuje njihove žene.
’Telesna nevolja‘
18. Koji su neki aspekti ’nevolje‘ koju doživljavaju hrišćani koji su u braku, i kako bi to moglo da utiče na aktivnosti starešine?
18 Apostol je takođe napisao: „Devojka ako se udala, nije sagrešila; — ali će imati takovi nevolje telesne, i ja bih hteo da vas izbavim od njih“ (1. Korinćanima 7:28). Pavle je želeo da one koji su bili u stanju da slede njegov primer samaštva oslobodi od briga koje neizbežno dolaze s brakom. Čak i za parove bez dece, te brige mogu uključivati zdravstvene probleme ili finansijske teškoće kao i biblijske odgovornosti prema ostarelim roditeljima jednog bračnog druga (1. Timoteju 5:4, 8). Starešina mora, na jedan primeran način, udovoljiti tim odgovornostima, a to ponekad može uticati na njegove aktivnosti kao hrišćanskog nadglednika. Na sreću, većina starešina obavlja divan posao dok udovoljavaju i porodičnim i skupštinskim odgovornostima.
19. Šta je Pavle mislio kad je rekao: „Koji imaju ženu nek budu kao da je nemaju“?
19 Pavle je dodao: „Vreme je kratko i sad koji imaju ženu nek budu kao da je nemaju“ (1. Korinćanima 7:29). Naravno, s obzirom na ono što je već napisao u ovom poglavlju Korinćanima, očigledno je da on nije mislio da oženjeni hrišćani treba na neki način da zanemare svoje žene (1. Korinćanima 7:2, 3, 33). On je pokazao šta je mislio, kad je napisao: „[Neka] koji ovaj svet uživaju [budu] kao da ga ne uživaju [„u potpunosti“, NW], — jer prolazi obličje ovoga sveta“ (1. Korinćanima 7:31). „Svet prolazi“, i to još više danas nego u Pavlovo vreme ili u vreme apostola Jovana (1. Jovanova 2:15-17). Prema tome, hrišćani koji su u braku i koji osećaju potrebu da čine neke žrtve u sleđenju Hrista ne mogu biti isključivo zaokupljeni radostima i prednostima bračnog života (1. Korinćanima 7:5).
Samopožrtvovane žene
20, 21. (a) Koje su žrtve spremne da učine mnoge hrišćanke? (b) Šta žena s pravom može da očekuje od svog muža, čak i ako je starešina?
20 Baš kao što starešine čine žrtve kako bi bili od koristi drugima, mnoge žene starešina nastoje da uravnoteže svoje odgovornosti u braku s bitnim interesima Kraljevstva. Hiljade hrišćanki srećne su što sarađuju kako bi omogućile svojim muževima da obavljaju svoje dužnosti kao nadglednici. Jehova ih voli zbog toga, i on blagosilja divan duh koji one pokazuju (Filimonu 25). Međutim, Pavlov uravnotežen savet pokazuje da žene nadglednika mogu s pravom očekivati razumnu količinu vremena i pažnje od svojih muževa. Biblijska je dužnost oženjenih starešina da posvete adekvatno vreme svojim ženama kako bi uravnotežili svoje odgovornosti kao muževi i kao nadglednici.
21 Ali, šta ako je, pored toga što je muž, hrišćanski starešina i otac? To povećava njegove odgovornosti i otvara jedno dodatno područje nadgledanja, kao što ćemo videti u sledećem članku.
Za ponavljanje
◻ Koje biblijske činjenice pokazuju da hrišćanski nadglednik može da bude oženjen čovek?
◻ Ako se starešina samac oženi, čega treba da bude svestan?
◻ Na koje načine hrišćanin koji je u braku ’brine za stvari sveta‘?
◻ Kako mnoge žene nadglednika pokazuju divan duh samopožrtvovanosti?
[Slika na 17. strani]
Iako je zaokupljen teokratskim aktivnostima, starešina treba da svojoj ženi pokloni pažnju punu ljubavi