Nositi odgovornost brige za porodicu

„OCEVI, ne razdražujte dece svoje, nego ih odgajite u nauci i u strahu od Gospoda [„u disciplini i Jehovinom usmeravanju mišljenja“, NW]“ (Efescima 6:4). Ovim nadahnutim rečima, apostol Pavle je odgovornost brige za porodicu jasno stavio na onoga kome i pripada — na oca.

U većini porodica otac se ne brine sam o svojoj deci. Njegova supruga, majka njegove dece, rado deli to breme s njim. Otuda je kralj Solomon izjavio: „Slušaj sine, poučenja oca svoga, i nauk majke svoje ne napuštaj“ (Poslovice 1:8).

Briga za fizičke stvari i duhovnost

Roditelji koji vole svoju decu neće ih namerno zanemarivati. Zaista, za hrišćane bi to bilo ravno odricanju od vere, kao što zaključujemo iz Pavlovih reči Timoteju: „Ako li se ko za svoje, a osobito za svoje domaće, ne brine, taj se odrekao vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8). Hrišćani shvataju da podizanje dece u „disciplini i Jehovinom usmeravanju mišljenja“ iziskuje mnogo više od staranja u materijalnom pogledu.

Razmotri kako je Mojsije podbudio naciju Izrael kada je logorovala u Moavskim dolinama, pred sam ulazak u Obećanu zemlju. Tu im je on ponovio Božje zakone i uputio ih: „Složite ove reči moje u srce svoje i u dušu svoju“ (Ponovljeni zakoni 11:18). Ranije ih je podsetio da treba da vole Jehovu svim svojim srcem, dušom i snagom, dodajući: „Ove zapovesti koje ti ja danas dajem drži u srcu svome“ (Ponovljeni zakoni 6:5, 6). Bilo je suštinski važno da izraelski roditelji dopuste da reči iz Božjeg zakona prodru u njihovo srce. Srcem koje je potpuno ispunjeno duhovnim cenjenjem, izraelski roditelji su s dobrim ishodom mogli poslušati Mojsijeve sledeće reči: „Objasnićeš [„usađivaćeš“, NW] ih [reči Božjeg zakona] sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ“ (Ponovljeni zakoni 6:7; 11:19; uporedi s Matejem 12:34, 35).

Zapazi da je trebalo da roditelji te reči „usađuju“ u svoju decu i da im ’govore o njima‘. Merriam-Webster’s Collegiate Dictionary reč „usađivati“ definiše kao „učiti i utiskivati čestim ponavljanjem odnosno opominjanjem“. Kada su roditelji o Božjem zakonu govorili svakodnevno — ujutru, u podne i uveče — to je deci mnogo kazivalo. Dok su mališani osećali ljubav koju su njihovi roditelji imali prema Božjem zakonu, to je na njih uticalo tako da su za uzvrat razvijali bliskost s Jehovom (Ponovljeni zakoni 6:24, 25). Interesantna stvar je da je Mojsije naročito očeve uputio da uče svoju decu ’kada sede u kući‘. Takvo poučavanje je bilo deo brige za porodicu. Ali kako danas stoje stvari?

„Kad sediš u kući svojoj“

„Nije lako“, objašnjava Dženet, jedna hrišćanka, majka četvoro dece.a „Treba ti upornost“, slaže se njen muž Pol. Poput mnogih drugih Svedoka koji su roditelji, Pol i Dženet se trude da sa svojom decom proučavaju Bibliju barem jednom nedeljno. „Trudimo se da svakog ponedeljka uveče u utvrđeno vreme porodično osmatramo Bibliju“, iznosi Pol, priznajući: „Ali to baš ne štima uvek.“ Kao naimenovani starešina u svojoj skupštini, ponekad je pozvan da rešava hitne stvari. Njegova dva starija deteta služe kao punovremene sluge. Oni uviđaju da su večeri veoma produktivno vreme za uspostavljanje kontakta s ljudima u službi. Tako, kao porodica, oni prilagođavaju vreme za svoj porodični studij. „Ponekad imamo naš studij odmah posle večere“, kaže Pol.

Čak i ako roditelji mudro pokazuju fleksibilnost u određivanju vremena za svoj porodični studij, što je mudro, oni se trude da zadrže redovnost. „Ako vreme našeg studija treba da se promeni“, zapaža kćerka Kler, „tata uvek stavi novo vreme na vrata od frižidera, tako da svi znamo kada će biti.“

Okupljanje za redovan porodični studij Biblije takođe pruža lepu mogućnost mlađim članovima porodice da podele svoje brige i probleme sa svojim roditeljima. Takav studij ima dobre učinke kada nije uštogljen tako da mladi samo pročitaju odgovore na pitanja koja su postavljena u biblijskom priručniku koji se koristi. „Naš porodični studij jeste jedan skup za razmatranje“, objašnjava Martin koji ima dva sina. „Kada jednom nedeljno okupljaš porodicu da biste razmotrili neku biblijsku temu, ti saznaješ kako ona duhovno stoji“, komentariše on. „Svakojake stvari izniknu pri razmatranju. Saznaš šta se dešava u školi, i što je još interesantnije otkriješ kakve stavove tvoja deca razvijaju.“ Njegova žena Sandra, slaže se i oseća da i ona mnogo izvlači iz porodičnog studija. „Dok moj muž vodi studij“, priča ona, „mnogo saznam time što slušam na koji način moji sinovi odgovaraju na njegova pitanja.“ Tada Sandra uklopi svoje komentare da bi pomogla svojim dečacima. Ona baš uživa u studiju jer je aktivno uključena. Da, vreme za porodični studij pruža roditeljima uvid u razmišljanje njihove dece (Poslovice 16:23; 20:5).

Budi prilagodljiv i ustraj

Kada vreme za porodični studij dođe, možda ćeš videti da je jedno dete spremno i zainteresovano, dok drugo treba privoleti da se koncentriše i izvuče koristi. Jedna hrišćanka, koja je majka, komentariše: „Takav ti je porodični život! Ti znaš šta treba da radiš kao roditelj. Kada guraš dalje, Jehova pomaže i to donosi rezultate.“

Vreme pažnje kod mladih može mnogo varirati u zavisnosti od njihovog uzrasta. Razborit roditelj uzima to u obzir. Jedan bračni par ima petoro dece, u uzrastu od 6 do 20 godina. Majkl, koji je otac, kaže: „Prvo najmlađem pruži mogućnost da odgovori na pitanje. A zatim dozvoli da starija deca dodaju detalje i u glavnim tačkama iznesu ono što su pripremila.“ Ovako razborito ophođenje s decom, omogućuje roditeljima da ih nauče vrednosti uvažavanja drugih. „Jedan sin može da shvati“, zapaža Martin, „ali drugom dečaku treba mnogo pomoći da bi shvatio suštinu. Uviđam da okupljanje radi proučavanja postaje teren za vežbanje u pokazivanju hrišćanskog strpljenja i drugih plodova duha“ (Galatima 5:22, 23; Filipljanima 2:4).

Budi spreman da se prilagodiš različitim sposobnostima svoje dece i stepenu zrelosti. Simon i Mark, sada tinejdžeri, sećaju se da su dok su bili mlađi, zaista uživali proučavajući sa svojim roditeljima knjigu Najveći čovek koji je ikada živeo. „Otac nam je davao da glumimo različite delove baš kao u nekoj predstavi“, prisećaju se oni. Njihov otac se priseća kako se spustio na šake i kolena da bi sa svojim sinovima odglumio parabolu o milosrdnom Samarjaninu (Luka 10:30-35). „Bilo je realistično i mnogo zabavno.“

Mnoga deca se jogune rutini porodičnog studija. Da li to treba sprečiti roditelje da održe studij u isplanirano vreme? Ne, svakako da ne treba. „Ludost je uz srce detetu svezana“ priznaju Poslovice 22:15. Jedna samohrana majka je mislila da nije uspešna kao voditelj porodičnog studija, kada je, u više navrata, izgledalo da smetnje prekidaju studij. Ali, ona je ustrajala. Sada je njena deca mnogo poštuju i shvataju vrednost ljubavi i brige koju je pokazala time što je ustrajala u održavanju redovnog porodičnog studija.

Pomagati dečacima i devojčicama ’bez oca‘

Hrišćanske starešine treba da ’pasu stado Božje‘ (1. Petrova 5:2, 3). Periodične posete porodicama iz njihovih skupština pružaju im mogućnost da pohvale roditelje koji nose hrišćanske odgovornosti. Na kome leži odgovornost za poučavanje dece samohranih roditelja? Nikada ne zaboravi da odgovornost za poučavanje dece leži na tom roditelju.

Hrišćanska smotrenost će starešinama pomoći da izbegavaju kompromitujuće situacije koje bi mogle iznići, ako bi preuzimali ulogu roditelja koji nedostaje. Iako dva brata mogu da posete hrišćansku sestru koja je samohrana majka, oni će sve vreme biti obazrivi u tome šta organizuju u pogledu podrške za pripremu porodičnog studija. Ako starešina povremeno pozove decu (a naravno i samohranog roditelja) da se pridruže njegovom porodičnom studiju, to se može pokazati kao izgrađujuće i praktično. Međutim, nikada nemoj zaboraviti da je Jehova naš veliki nebeski Otac. On je sigurno prisutan da vodi majku i pomaže joj kada održava studij sa svojom decom, čak i ako to čini sama.

Šta u situacijama kada je mlada osoba duhovno orijentisana, ali njeni roditelji pokazuju malo ili nimalo brige za svoje duhovne odgovornosti? Jehovine verne sluge ne treba nikada da postanu snuždene. „Tebi [Jehovi Bogu] ubogi se predaje“, pevao je psalmista. „Ti si pomoć siročadi“ (Psalam 10:14). Zato će skupštinske starešine pune ljubavi učiniti sve što mogu kako bi ohrabrili roditelje koji brinu o svojoj deci. Oni mogu predložiti jedno porodično razmatranje kome će prisustvovati, kako bi ponudili neke praktične predloge o tome kako se zajedno proučava. Oni svakako neće oduzeti odgovornost roditelja, na kojima ona po Bibliji leži.

Deci čiji roditelji ne prigrle veru, potrebna je velika podrška. To što ih uključiš u svoj porodični studij može se pokazati korisnim, ako je to prihvatljivo njihovim roditeljima. Robert, koji je sada odrastao i ima vlastitu porodicu, posećivao je hrišćanske sastanke sa svojim roditeljima kada je imao samo tri godine. Imao je drage uspomene na te sastanke čak i nakon što su njegovi roditelji prestali da se druže s hrišćanskom skupštinom. Kada je imao deset godina, upoznao je jednog dečkića, Svedoka koji ga je poveo na sastanke. Roditelji tog dečkića su drage volje prihvatili Roberta pod svoje okrilje kao duhovno siroče i kasnije proučavali s njim. Zahvaljujući ovoj brizi punoj ljubavi, izuzetno brzo je napredovao i sada služi kao starešina u toj skupštini.

Čak i kada se roditelji protive napretku svoje dece, deca nisu sama. Jehova ostaje verni nebeski Otac. „Otac je sirotama [„dečacima bez oca“, NW]... Bog u svetom hramu svome“, izjavljuje Psalam 68:6. Dečaci i devojčice koji su u duhovnom smislu bez oca, znaju da se mogu u molitvi obratiti Bogu i on će ih podržati (Psalam 55:23; 146:9). Jehovina organizacija koja je poput majke, marljivo ispunjava svoju odgovornost da priprema predivne duhovne obroke koje poslužuje preko svojih publikacija i na sastancima u preko 85 000 hrišćanskih skupština širom sveta. Otuda, uz duhovnu pomoć našeg Oca, Jehove, i njegove organizacije, koja je poput majke, čak će i „siročići“ imati biblijski studij u nekoj meri.

Hrišćanski roditelji koji sa svojom decom održavaju redovan porodični biblijski studij, zaslužuju pohvalu. Samohrani roditelji koji ustrajavaju u poučavanju svojih mališana o Jehovinim putevima, zaslužuju posebnu pažnju i pohvalu za svoj trud (Poslovice 22:6). Svi koji pokazuju brigu za decu bez oca u duhovnom smislu, znaju da to raduje našeg nebeskog Oca Jehovu. Brinuti se za duhovne potrebe porodice jeste teška odgovornost. Ali ’dobro činiti da ti ne dosadi; jer ćeš u svoje vreme požnjeti ako ne sustaneš‘ (Galatima 6:9).

[Fusnote]

[Slika na 23. strani]

Porodični studij pruža lepu mogućnost mlađim članovima da podele svoje brige sa svojim roditeljima

[Izvor slike na 20. strani]

Harper’s