Obrazovanje sa svrhom

„Pouči pravednog i znanje će svoje on uvećati“ (POSLOVICE 9:9).

 1. Šta Jehova očekuje od svojih slugu s obzirom na spoznanje?

JEHOVA je „Bog spoznanja“ (1. Samuelova 2:3, NW). On obrazuje svoje sluge. Mojsije je prorekao da će narodi onog doba reći o Izraelu: „Ovaj je veliki narod sasvim mudar i pametan!“ (Deuteronom 4:6). I pravi hrišćani na isti način treba da budu obrazovani. Oni treba da budu odlični istraživači Božje reči. Pokazujući svrhu takvog proučavanja, apostol Pavle je pisao: „Mi... ne prestajemo moliti se Bogu za vas i iskati da se ispunite poznanjem [„tačnim spoznanjem“, NW] volje njegove u svakoj mudrosti i razumu duhovnome, da živite pristojno [Jehovi] na svako ugađanje, i u svakom dobrom delu da budete plodni i da rastete u poznanju [„tačnom spoznanju“, NW] Boga“ (Kološanima 1:9, 10).

 2. (a) Šta je neophodno kako bi se steklo tačno spoznanje o Bogu? (b) Na šta Vodeće telo Jehovinih svedoka upućuje u vezi s tim?

² Proučavanje s ciljem sticanja tačnog spoznanja o Bogu i njegovim namerama zahteva bar minimalni stepen obrazovanja. Ali, mnogi koji su upoznali istinu Božje reči žive u zemljama u kojima imaju male ili nikakve mogućnosti da steknu odgovarajuće svetovno obrazovanje. Oni su u nepovoljnom položaju. Da bi savladalo taj problem, Vodeće telo Jehovinih svedoka već dugi niz godina upućuje da se, tamo gde je potrebno, unutar skupština organizuju razredi za opismenjavanje. Pre više od 30 godina, brazilske novine Diário de Mogi objavile su članak s naslovom „Jehovini svedoci vode rat protiv nepismenosti“. Tamo je stajalo: „Osposobljeni instruktor započinje... strpljivo poučavati druge da čitaju i pišu... Učenici, zbog samih okolnosti koje ih prisiljavaju kao sluge Božje, moraju razvijati svoje znanje jezika kako bi održavali govore.“ Tako je hiljade ljudi širom sveta osposobljeno da postanu dobri istraživači Božje reči. Oni su započeli s tim osnovim obrazovanjem sa uzvišenom svrhom u mislima.

Veštine potrebne za efikasne sluge

 3, 4. (a) Zašto su pravi hrišćani zainteresovani za obrazovanje? (b) Kakva je bila situacija u Izraelu, i koje je osnovno obrazovanje preko potrebno unutar naših skupština danas?

³ Pravi hrišćani zainteresovani su za obrazovanje, ne samo zato što žele da budu obrazovani, već da bi postali delotvornije sluge Jehove. Hrist je svim hrišćanima poverio misiju da ’nauče sve narode učeći ih da izvrše sve zapovesti što im je dao‘ (Matej 28:19, 20). Da bi poučavali druge, oni sami moraju najpre učiti, a to zahteva dobre metode proučavanja. Moraju biti sposobni da pažljivo istražuju Pisma (Dela apostola 17:11). Da bi udovoljili svom opunomoćenju, treba da znaju tečno da čitaju. (Vidi Abakuk 2:2; 1. Timoteju 4:13.)

⁴ Kao što smo videli u prethodnom članku, postoje dobri razlozi za verovanje da su, uglavnom, čak i mladi u drevnom Izraelu znali da čitaju i pišu (Sudije 8:14; Isaija 10:19). Hrišćanske sluge danas treba da vode uredne beleške dok svedoče od kuće do kuće. Oni pišu pisma, vode beleške na sastancima i beleže komentare uz svoj studijski materijal. Sve to zahteva čitak rukopis. Vođenje zapisa unutar hrišćanske skupštine zahteva bar temeljno znanje aritmetike.

Prednosti odgovarajućeg školovanja

 5. (a) Kakvo je poreklo reči „škola“? (b) Koju priliku mladi treba da iskoriste?

⁵ Zanimljivo je da reč „škola“ dolazi od grčke reči skholé, što je izvorno značilo „slobodno vreme“ ili upotreba slobodnog vremena za neku ozbiljnu aktivnost, kao što je učenje. Ona je kasnije počela da označava mesto gde se sprovodilo takvo učenje. To ukazuje da je nekad samo povlašćena klasa — u Grčkoj i većini drugih zemalja — imala slobodnog vremena za učenje. Radnička klasa je ponajčešće ostajala neobrazovana. Danas je u većini zemalja deci i mladima data mogućnost za učenje. Mladi Svedoci svakako treba da iskupe povoljno vreme da postanu obrazovane i sposobne sluge Jehove (Efescima 5:15, 16).

 6, 7. (a) Koje su neke prednosti odgovarajućeg školovanja? (b) Na koje načine učenje stranog jezika može biti korisno? (v) Kakva je situacija danas među mnogim mladima kad završe školu?

⁶ Temeljno znanje istorije, geografije, nauke i tako dalje, omogućiće mladim Svedocima da postanu uravnotežene sluge. Njihovo školovanje poučiće ih ne samo mnogim predmetima, već i procesu učenja. Pravi hrišćani ne prestaju da uče i proučavaju kad završe školu. Međutim, korist koju izvlače iz svog proučavanja u velikoj će meri zavisiti od toga da li znaju kako da proučavaju. I svetovno i skupštinsko školovanje može im pomoći da razviju svoje sposobnosti razmišljanja (Poslovice 5:1, 2). Kad čitaju moći će bolje da razluče šta je važno, šta zaslužuje pažnju i šta treba upamtiti.

⁷ Na primer, učenje stranog jezika neće samo razviti mentalne sposobnosti mladih, već će ih učiniti i korisnijima za Jehovinu organizaciju. U nekim podružnicama Društva Kula stražara, mnoga mlada braća ustanovila su da je korisno da znaju tečno da govore ili čitaju engleski. Osim toga, sve hrišćanske sluge treba da nastoje da budu razgovetni u svom maternjem jeziku. Dobra vest o Kraljevstvu zaslužuje da bude izražena na jasan, gramatički ispravan način. Činjenice pokazuju da u današnjem svetu mnogi mladi kad završe školu još uvek imaju teškoća s pisanjem i ispravnim govorom pa čak i najjednostavnijim računanjem; a imaju i samo krajnje oskudno znanje o istoriji i geografiji.

Odgovarajuće obrazovanje

 8. Koji se stihovi odnose na temu svetovnog obrazovanja i sposobnost osobe da se sama izdržava?

⁸ Prema tome, čini se da je ovo odgovarajuće vreme za razmatranje stava hrišćana prema svetovnom obrazovanju. Koja se biblijska načela odnose na tu temu? Kao prvo, odgovarajuća poslušnost „Cezaru“ u većini zemalja zahteva da hrišćanski roditelji svoju decu šalju u školu (Marko 12:17, NW; Titu 3:1). Što se tiče mladih Svedoka, u svojim školskim zadacima treba da imaju na umu Kološanima 3:23, gde stoji: „Sve što činite, od srca činite kao [Jehovi] a ne kao ljudima.“ Drugo načelo koje je uključeno je to da hrišćani treba da budu u stanju da se sami izdržavaju, čak i ako su punovremeni propovednici-pioniri (2. Solunjanima 3:10-12). Ako je oženjen, muškarac treba da bude u stanju da se ispravno brine za svoju ženu i svu decu, ako ih ima, i da raspolaže još malim dodatnim sredstvima koja može davati onima u oskudici kao i podupirati lokalno i svetsko delo propovedanja (Efescima 4:28; 1. Timoteju 5:8).

 9, 10. (a) Šta je, čini se, trend u mnogim zemljama? (b) Šta propovednik-pionir može smatrati odgovarajućom zaradom?

⁹ Koji je stepen obrazovanja potreban mladom hrišćaninu kako bi poštovao ta biblijska načela i ispunio svoje hrišćanske dužnosti? To se razlikuje od zemlje do zemlje. Međutim, uglavnom izgleda da u mnogim zemljama vlada opšti trend da je stepen školovanja potreban za ostvarivanje pristojne zarade danas viši nego što je bio pre nekoliko godina. Izveštaji dobijeni od podružnica Društva Kula stražara iz različitih delova sveta ukazuju da je u mnogim mestima teško pronaći posao sa pristojnom zaradom nakon završetka samo minimuma školovanja koji se zahteva zakonom ili u nekim zemljama čak nakon završetka srednje ili visoke škole.

¹⁰ Na šta se misli sa „pristojnom zaradom“? To ne ukazuje na visoko plaćeni posao. Webster’s Dictionary definiše „pristojan“ u ovom kontekstu kao „odgovarajuć, dovoljan“. Na primer, šta može da se označi ’odgovarajućim‘ za one koji žele biti propovednici-pioniri dobre vesti? Takvima obično treba zaposlenje sa skraćenim radnim vremenom kako bi izbegli da ’padnu na teret‘ svojoj braći ili svojoj porodici (1. Solunjanima 2:9). Njihova zarada može se označiti ’odgovarajućom‘, ili ’dovoljnom‘, ako im ono što zarađuju omogućuje da žive pristojno, istovremeno im ostavljajući dovoljno vremena i snage da obavljaju svoju hrišćansku službu.

11. Zašto su neki mladi napustili pionirsku službu, i koje se pitanje postavlja?

¹¹ Kakva je često danas situacija? Izveštava se da su u nekim zemljama dobronamerni mladi napustili školu nakon završetka obaveznog osnovnog školovanja kako bi postali pioniri. Oni nisu imali nikakvo zanimanje ili svetovne kvalifikacije. Ako im njihovi roditelji nisu finansijski pomagali, morali su pronaći zaposlenje sa skraćenim radnim vremenom. Neki su morali da prihvate poslove koji su zahtevali da rade veoma mnogo sati kako bi imali dovoljno za život. Zbog fizičke iscrpljenosti, napustili su pionirsku službu. Šta takvi mogu da učine kako bi se izdržavali i vratili u pionirsku službu?

Uravnotežen stav o obrazovanju

12. (a) S obzirom na obrazovanje, koja će dva ekstremna stava hrišćanin izbegavati? (b) Kojoj svrsi treba da služi obrazovanje za predane sluge Jehove i njihovu decu?

¹² Uravnotežen stav o obrazovanju može pomoći. Za mnoge mlade ovoga sveta, obrazovanje je simbol statusa, nešto što im pomaže da se popnu na društvenoj lestvici, ključ za uspešan, materijalistički način života. Za druge je školovanje zamoran zadatak koji treba da završi što je brže moguće. Nijedan od ovih stavova nije prikladan za prave hrišćane. Šta onda može da se nazove „uravnoteženim stavom“? Hrišćani obrazovanje treba da smatraju sredstvom da postignu željeni rezultat. U ovim poslednjim danima, njihov je cilj da služe Jehovi što je moguće više i efikasnije. Ako će im, u zemlji u kojoj žive, osnovno ili čak srednjoškolsko obrazovanje omogućiti da pronađu poslove koji pružaju nedovoljan dohodak da mogu da se izdržavaju kao pioniri, onda se može razmotriti mogućnost dodatnog obrazovanja ili obučavanja. To bi bilo s posebnim ciljem punovremene službe.

13. (a) Kako je jedna sestra sa Filipina mogla nastaviti pionirsku službu istovremeno udovoljavajući svojim porodičnim dužnostima? (b) Koje je upozorenje pravovremeno?

¹³ Neki su pohađali obrazovne tečajeve koji su im pružili mogućnost zaposlenja, što im je omogućilo da započnu ili da se ponovo prihvate punovremene službe. Jedna sestra s Filipina izdržavala je svoju porodicu, ali je želela da bude pionir. Podružnica izveštava: „Mogla je to postati zato što je prihvatila dodatno obrazovanje kako bi se osposobila za revizora knjiga.“ U izveštaju iste podružnice navodi se: „Imamo veliki broj onih koji se obrazuju i istovremeno mogu svoj vremenski plan urediti tako da služe kao pioniri. Uopšte su postali bolji objavitelji jer su skloniji učenju, pod uslovom da ne postanu previše ambiciozni u svetovnim studijama.“ Ova poslednja primedba treba da nam pruži razlog da razmislimo. Svrha dodatnog školovanja, tamo gde to izgleda neophodno, ne sme da se zaboravi ili promeni u materijalistički cilj.

14, 15. (a) Zašto ne treba donositi stroga pravila s obzirom na obrazovanje? (b) Koje svetovno obrazovanje neka odgovorna braća primaju, ali s kojom posledicom?

¹⁴ U nekim zemljama, srednja škola omogućuje stručno obrazovanje koje mladog hrišćanina može pripremiti za neki zanat ili zanimanje do vremena diplomiranja. Čak i kad to nije slučaj, u nekim zemljama preduzimljivi mladi sa samo osnovnim školovanjem nalaze zaposlenje sa skraćenim radnim vremenom koje im omogućuje da zarade dovoljno da mogu biti pioniri. Zato ne bi trebalo donositi stroga pravila ni za dodatno obrazovanje ni protiv dodatnog obrazovanja.

¹⁵ Mnogi koji danas služe na odgovornim položajima kao putujući nadglednici, u centrali Društva ili jednoj od podružnica imaju samo osnovno obrazovanje. Oni su bili verni pioniri, nikad nisu prestali da uče, da se obrazuju, te su im bile poverene veće odgovornosti. Oni ne žale zbog svog izbora. S druge strane, neki od njihovih vršnjaka odlučili su da steknu univerzitetsko obrazovanje i prestali su duhovno da napreduju, savladani od filozofija koje uništavaju veru i ’mudrosti ovoga sveta‘ (1. Korinćanima 1:19-21; 3:19, 20; Kološanima 2:8).

Proračunati troškove

16. (a) Ko odlučuje da li je daljnje obrazovanje poželjno, i šta treba imati na prvom mestu u mislima? (b) Šta treba uzeti u obzir?

¹⁶ Ko odlučuje da li treba mladi hrišćanin da nastavi sa daljnjim obrazovanjem ili školovanjem? Tu počinje da deluje biblijsko načelo poglavarstva (1. Korinćanima 11:3; Efescima 6:1). Na temelju toga roditelji će sigurno želeti da vode svoju decu u izboru zvanja ili zanimanja i, prema tome, stepenu obrazovanja koje će biti potrebno. U mnogim se zemljama izbor u vezi s obrazovanjem i zanimanjem mora učiniti tokom ranog razdoblja srednjoškolskog obrazovanja. To je vreme kad hrišćanski roditelji i mladi treba da traže Jehovino vođstvo u mudrom izboru, imajući na prvom mestu u mislima interese Kraljevstva. Mladi imaju različite sklonosti i sposobnosti. Mudri roditelji uzeće to u obzir. Svaki pošten posao je častan, bilo da je to fizički ili administrativni posao. Iako svet možda uzdiže rad u kancelariji i omalovažava naporan rad rukama, Biblija to zasigurno ne čini (Dela apostola 18:3). Prema tome, kad se roditelji i mladi hrišćani danas, nakon što pažljivo i u molitvi odmere prednosti i nedostatke, odluče za studiranje ili protiv studiranja nakon srednje škole, drugi u skupštini ne treba da ih kritikuju.

17. Šta neki roditelji Svedoci biraju za svoju decu?

¹⁷ Ako hrišćanski roditelji odgovorno odluče da svojoj deci pruže daljnje obrazovanje nakon srednje škole, to je njihovo isključivo pravo. Period tih studija variraće prema vrsti izabranog zvanja ili zanimanja. Zbog finansijskih razloga i da bi svojoj deci omogućili da što pre započnu s punovremenom službom, mnogi hrišćanski roditelji izabrali su za njih kratkoročne programe učenja u srednjim stručnim ili tehničkim školama. U nekim slučajevima trebalo je da mladi uče zanat kod nekoga, ali uvek imajući za cilj život ispunjen službom za Jehovu.

18. Ako se započne s dodatnim kursom, šta treba imati na umu?

¹⁸ Ako se preduzimaju dodatni kursevi obrazovanja, motiv sigurno ne treba da bude da se blista učenošću ili teži za uglednom svetovnom karijerom. Tečajeve treba pažljivo birati. Ovaj časopis naglasio je opasnosti višeg obrazovanja, i to s pravom, jer je većina višeg obrazovanja suprotna ’zdravoj nauci‘ Biblije (Titu 2:1; 1. Timoteju 6:20, 21). Nadalje, od 1960-ih, mnoge škole višeg obrazovanja postale su legla bezakonja i nemorala. „Verni i razboriti rob“ snažno je odvraćao od uključivanja u takav vid društva (Matej 24:12, 45, NW). Međutim, mora se priznati da današnji mladi nailaze na te iste opasnosti u srednjim školama i višim tehničkim školama pa čak i na radnom mestu (1. Jovanova 5:19).a

19. (a) Koje mere opreza treba da preduzmu oni koji započinju s dodatnim kursevima? (b) Kako su neki dobro iskoristili svoje obrazovanje?

¹⁹ Ako mladi Svedok treba da se odluči za dodatno obrazovanje, bilo bi preporučljivo da to preduzme, ako je ikako moguće, dok je još kod kuće, jer će na taj način moći da održava normalne hrišćanske navike proučavanja, posećivanja sastanaka i propovedničke aktivnosti. Na početku takođe treba da zauzme ispravan stav na temelju biblijskih načela. Treba da ima na umu da su Danijel i trojica njegovih hebrejskih drugova bili zarobljenici u izgnanstvu kad su bili dužni da se podvrgnu naprednom obrazovanju u Vavilonu, ali oni su dosledno održali svoju besprekornost (Danijel, 1. poglavlje). Dok na prvo mesto stavljaju duhovne interese, mladi Svedoci u brojnim zemljama pohađaju kurseve kako bi se osposobili za posao sa skraćenim radnim vremenom kao knjigovođe, trgovci, učitelji, prevodioci ili tumači ili za neko drugo zanimanje koje im omogućuje životno izdržavanje u svom prvenstvenom zvanju pionirske službe (Matej 6:33). Veliki broj tih mladih kasnije su postali putujući nadglednici ili betelski dobrovoljci.

Ujedinjen, obrazovan narod

20. Kojoj svetovnoj razlici nema mesta među Jehovinim svedocima?

²⁰ Među Jehovinim narodom, bez obzira na fizički rad ili administrativno, poljoprivredno ili uslužno zaposlenje, svi treba da budu dobri istraživači Biblije i sposobni učitelji. Veštine koje su svi stekli u čitanju, proučavanju i poučavanju služe tome da uklone razliku koju svet pravi između fizičkih i kancelarijskih radnika. To dovodi do jedinstva i uzajamnog poštovanja koje je posebno vidljivo među dobrovoljnim radnicima u betelskim domovima i na gradilištima Društva Kula stražara, gde su najvažnije duhovne sposobnosti koje se traže od svih. Tu iskusno administrativno osoblje radosno radi zajedno sa veštim fizičkim radnicima, dok svi ispoljavaju uzajamnu ljubav punu razumevanja (Jovan 13:34, 35; Filipljanima 2:1-4).

21. Šta treba da bude cilj mladih hrišćana?

²¹ Roditelji, vodite svoju decu ka cilju da postanu korisni članovi društva novog sveta! Mladi hrišćani, koristite svoje mogućnosti obrazovanja kao sredstvo koje vas osposobljava da se još potpunije prihvatite svojih prednosti u služenju Jehovi! Kao poučene osobe, pokažite se svi kao dobro osposobljeni članovi teokratskog društva sada i zauvek na Božjoj obećanoj ’novoj zemlji‘ (2. Petrova 3:13; Isaija 50:4; 54:13; 1. Korinćanima 2:13).

[Fusnota]

Ispitaj svoje pamćenje

◻ Zašto su pravi hrišćani zainteresovani za obrazovanje?

◻ Koje će ekstremne stavove o obrazovanju pravi hrišćani izbegavati?

◻ Koje opasnosti dodatnog obrazovanja treba uzeti u obzir, i koje mere opreza treba preduzeti?

◻ Kojoj svetovnoj razlici nema mesta među Jehovinim narodom?

[Slika na 16. strani]

Marljivo učeći, mladi hrišćani mogu postati korisniji članovi društva novog sveta

[Slika na 19. strani]

Daljnje obrazovanje, ako se izabere, treba da bude motivisano željom da se bolje služi Jehovi