Ispravno primeniti stihove

KADA poučavamo druge, nije dovoljno da samo pročitamo stihove iz Biblije. Apostol Pavle je pisao svom saradniku Timoteju: „Daj sve od sebe da se pokažeš kao priznat pred Bogom, kao radnik koji nema čega da se stidi, koji ispravno upravlja rečju istine“ (2. Tim. 2:15).

To znači da objašnjenje stihova koje iznosimo mora biti u skladu s onim što naučava sama Biblija. To zahteva da uzmemo u obzir kontekst, a ne samo da jednostavno izaberemo izraze koji se nama sviđaju i dodamo svoje ideje. Jehova je preko proroka Jeremije upozorio na proroke koji su tvrdili da govore ono što izlazi iz Jehovinih usta ali su u stvari iznosili ’utvare svog srca‘ (Jer. 23:16, DK). Apostol Pavle je upozorio hrišćane na zagađivanje Božje Reči ljudskim filozofijama kada je napisao: „[Mi] smo se odrekli podmuklih stvari kojih se treba stideti, i ne hodimo u lukavstvu, niti iskrivljujemo [„razvodnjavamo“, Kingdom Interlinear] Božju reč.“ U to vreme nepošteni trgovci vinom razvodnjavali su svoje vino kako bi ga bilo više i kako bi više zaradili. Mi ne razvodnjavamo Reč Božju tako što bismo je mešali s ljudskim filozofijama. „Mi nismo trgovci Božjom rečju kao što su to mnogi, nego govorimo podstaknuti iskrenošću, da, kao poslati od Boga, pred Božjim očima, u Hristu“, izjavio je Pavle (2. Kor. 2:17; 4:2).

Ponekad možda citiraš neki stih da bi istakao neko načelo. Biblija je puna načela koja pružaju korisne smernice za postupanje u raznoraznim situacijama (2. Tim. 3:16, 17). Ali treba da budeš siguran da je tačno to što si primenio i da neki stih ne upotrebljavaš pogrešno, tako da izgleda kao da kaže ono što ti želiš da kaže (Ps. 91:11, 12; Mat. 4:5, 6). Primena mora biti u skladu s Jehovinom namerom, dosledna čitavoj Reči Božjoj.

’Ispravno upravljanje rečju istine‘ takođe uključuje razumevanje toga u kom duhu Biblija nešto kaže. Ona nije „toljaga“ kojom se tuku drugi. Religiozni učitelji koji su se protivili Isusu Hristu citirali su iz Pisma, ali su zatvarali oči pred važnijim stvarima — stvarima koje su obuhvatale pravdu i milosrđe i vernost — koje je Bog zahtevao (Mat. 22:23, 24; 23:23, 24). Kada je poučavao iz Božje Reči, Isus je odražavao ličnost svog Oca. Isusova revnost za istinu bila je prožeta dubokom ljubavlju prema ljudima koje je poučavao. Mi treba da nastojimo da sledimo njegov primer (Mat. 11:28).

Kako možemo biti sigurni da neki stih ispravno primenjujemo? Pomoći će nam redovno čitanje Biblije. Takođe treba da cenimo Jehovinog ’vernog i razboritog roba‘, grupu duhom pomazanih hrišćana preko koje on domaćinstvu vere daje duhovnu hranu (Mat. 24:45). Lični studij i redovno prisustovanje skupštinskim sastancima i učestvovanje na njima, pomoći će nam da izvučemo korist iz pouke koja se pruža preko te klase vernog i razboritog roba.

Ako na svom jeziku imaš knjigu Raspravljanje na temelju Pisma i ako naučiš da je dobro koristiš, biće ti na dohvat ruke smernice za ispravnu primenu na stotine stihova koje često koristimo u našoj službi. Ako planiraš da koristiš neki manje poznat stih, smernost će te pokrenuti da ga istražiš tako da u razgovorima ispravno upravljaš rečju istine (Posl. 11:2).

Neka primena bude jasna. Kada poučavaš druge, budi siguran da oni jasno vide vezu između teme koju osmatraš i stihova koje koristiš. Ako stih uvedeš pomoću pitanja, tvoji slušaoci treba da vide kako taj stih odgovara na to pitanje. Ako stih koristiš da bi potkrepio neku izjavu, budi siguran da student jasno razume kako taj citat dokazuje tu tačku.

Obično nije dovoljno da samo pročitaš stih — čak i ako ga pročitaš s ispravnim naglašavanjem. Upamti da prosečna osoba ne poznaje Bibliju i verovatno neće razumeti šta želiš da kažeš ako stih pročitaš samo jednom. Skreni pažnju na deo citata koji se direktno odnosi na ono što osmatraš.

To obično zahteva da izdvojiš ključne reči koje se direktno tiču tačke koja se osmatra. Najjednostavnija metoda jeste da ponoviš te važne reči. Ako razgovaraš s nekom osobom, mogao bi postaviti pitanja koja će joj pomoći da prepozna te ključne reči. Kada govore grupi ljudi, neki govornici više vole da taj cilj postignu tako što koriste sinonime ili ponove tu misao. Međutim, ako izabereš da to uradiš, pazi da publika ne izgubi iz vida vezu između tačke koju osmatraš i formulacije stiha.

Kada si izdvojio ključne reči, položio si dobar temelj. Sada nastavi. Da li si u uvodu za stih jasno naveo razlog zbog čega ga koristiš? Ako jesi, pokaži kako se reči koje si naglasio odnose na ono što tvoji slušaoci očekuju da čuju. Jasno navedi u čemu se sastoji ta veza. Čak i ako nisi upotrebio takav detaljan uvod za citat, ipak treba nešto da kažeš nakon čitanja stiha.

Fariseji su Isusu postavili pitanje koje je za njih bilo teško, naime: „Da li čovek sme da se razvede od svoje žene iz bilo kog razloga?“ Isus je svoj odgovor temeljio na Postanju 2:24. Zapazi da je on usmerio pažnju na samo jedan deo tog stiha, a zatim ga je odgovarajuće primenio. Nakon što je ukazao da muž i žena postaju „jedno telo“, Isus je zaključio: „Dakle, što je Bog sastavio u jaram, neka nijedan čovek ne rastavlja“ (Mat. 19:3-6).

Koliko toga treba da objasniš da bi primena nekog stiha bila jasna? To treba da odrediš na osnovu sastava publike i važnosti tačke koja se osmatra. Neka ti cilj bude jednostavnost i direktnost.

Rezonuj na temelju Pisma. U pogledu službe apostola Pavla u Solunu, u Delima apostolskim 17:2, 3 stoji da je on „rezonovao na temelju Pisma“. To je veština koju svaki Jehovin sluga treba da razvija. Na primer, Pavle je ispričao činjenice o Isusovom životu i njegovoj službi, pokazao da je to prorečeno u Hebrejskim spisima i zatim zaključio snažnim rečima: „Ovo je Hrist, ovaj Isus koga vam ja objavljujem.“

Kada je pisao Jevrejima, Pavle je često citirao iz Hebrejskih spisa. Da bi neku tačku naglasio ili razjasnio, on je često izdvajao jednu reč ili neku kratku frazu a zatim bi pokazao koliko je ona značajna (Jevr. 12:26, 27). U izveštaju koji se nalazi u 3. poglavlju poslanice Jevrejima, Pavle je citirao iz Psalma 95:7-11. Zapazi da je zatim razradio tri tačke iz tih stihova: (1) osvrtanje na srce (Jevr. 3:8-12), (2) značenje izraza „danas“ (Jevr. 3:7, 13-15; 4:6-11), i (3) značenje izjave: „Neće ući u moj počinak“ (Jevr. 3:11, 18, 19; 4:1-11). Nastoj da oponašaš njegov primer prilikom primene svakog stiha.

Zapazi s kakvom je delotvornošću Isus rezonovao na temelju Pisma, prema izveštaju iz Luke 10:25-37. Jedan čovek upućen u Zakon pitao je: „Učitelju, šta treba da radim da bih nasledio večni život?“ Isus je u odgovoru najpre pozvao tog čoveka da kaže kako on gleda na tu stvar, a zatim je naglasio koliko je važno da radimo ono što Božja Reč kaže. Kada je bilo jasno da čovek nije shvatio u čemu je poenta, Isus je nadugačko osmotrio samo jednu reč iz stiha — „bližnji“. Umesto da jednostavno definiše tu reč, on je upotrebio jedno poređenje da bi tom čoveku pomogao da sam dođe do ispravnog zaključka.

Očigledno je da Isus u svojim odgovorima na pitanja nije jednostavno citirao stihove koji pružaju direktne, jasne odgovore. On je analizirao ono što stoji u tim stihovima i zatim je to primenio na postavljeno pitanje.

Kada su sadukeji osporili nadu u uskrsenje, Isus je usmerio pažnju na jedan specifičan deo stiha iz Izlaska 3:6. Ali nije završio citiranjem tog stiha. Rezonovao je na temelju njega kako bi jasno pokazao da je uskrsenje deo Božje namere (Mar. 12:24-27).

Kada ovladaš veštinom ispravnog i delotvornog rezonovanja na temelju Pisma, to će biti značajan faktor u tvom napredovanju ka tome da postaneš vešt učitelj.