Evnikija i Loida — uzorne učiteljice

Kao Jehovine sluge, znamo da je pružanje delotvornog religioznog obrazovanja našoj deci ozbiljna odgovornost. Čak i u najboljim vremenima, ovaj zadatak je skopčan sa svim vrstama smetnji i poteškoća. To je još teže kada se s tim izazovom suočava roditelj koji je hrišćanin u religiozno razdeljenom domu. Takva situacija nije ništa novo. Pismo nam govori o jednoj roditeljki koja se u prvom veku n. e. našla u sličnoj situaciji.

Porodica jedne žene koja se zvala Evnikija živela je u Listri, jednom gradu u području Likaonije u južnom delu centralne Male Azije. Listra je bila mali ne tako značajan provincijski grad. Bila je to rimska kolonija nazvana Julija Feliks Gemina Lustra, koju je osnovao August Cezar da bi osujetio delovanje razbojnika iz okolnih oblasti. Evnikija je bila Jevrejka, hrišćanka koja je živela u religiozno razdeljenom domu sa svojim mužem koji je bio Grk, svojim sinom, Timotejem, i svojom majkom Loidom (Dela apostolska 16:1-3).

U Listri je verovatno bilo malo Jevreja, pošto Biblija ne pominje da je tamo bila sinagoga, iako je u Ikoniji, udaljenoj oko 30 kilometara, bilo jevrejskog stanovništva (Dela apostolska 14:19). Mora da Evnikiji nije bilo lako da praktikuje svoju religiju. Činjenica da Timotej nije bio obrezan po rođenju, navela je neke izučavaoce da pretpostave da se Evnikijin muž protivio takvoj zamisli.

Međutim, Evnikija nije bila sama u svojoj veri. Izgleda da je Timotej primio pouku iz ’Svetih pisama‘ i od svoje majke i od svoje bake po majci, Loide.a Apostol Pavle je podsticao Timoteja: „Ustraj u onome što si naučio i što ti je povereno, znajući od koga si se naučio. Od detinjstva svoga znaš Sveta pisma koja te mogu umudriti na spasenje po veri koja je u Isusu Hristu“ (2. Timoteju 3:14, 15).

Poučavanje od „detinjstva“

Kada je Pavle rekao da je Timoteju poučavanje ’Svetim spisima‘ pružano od „detinjstva“, to očigledno znači od najranijeg detinjstva. To je u skladu s upotrebom grčke reči (brefos) koja se obično odnosi na novorođenče. (Uporedi s Lukom 2:12, 16.) Tako je Evnikija uzela za ozbiljno od Boga datu obavezu, ne traćeći vreme započela je Timoteju pružati vaspitanje koje će mu pomoći da odraste u predanog Božjeg slugu (Ponovljeni zakoni 6:6-9; Poslovice 1:8).

Timotej je bio „ubeđen“ (NW) u istine iz Pisma. Prema jednom grčkom leksikonu, reč koju je Pavle ovde upotrebio znači „biti čvrsto ubeđen u; biti siguran u“ nešto. Nema sumnje, bilo je potrebno poprilično vremena i napora da bi se takvo čvrsto uverenje usadilo u Timotejevo srce, što mu je pomoglo da rezonuje o Božjoj Reči i da pokazuje veru u nju. Izgleda onda da su Evnikija i Loida marljivo radile da bi iz Pisma poučile Timoteja. I kakvu su samo nagradu ove pobožne žene požnjele! Pavle je o Timoteju mogao zapisati: ’Opominjem se iskrene vere tvoje, koja se useli najpre u babu tvoju Loidu i u mater tvoju Evnikiju, a uveren sam da je još uvek u tebi‘ (2. Timoteju 1:5).

Kako su Evnikija i Loida odigrale bitnu ulogu u Timotejevom životu! U ovom pogledu, pisac Dejvid Rid navodi: „Da je apostol verovao da ništa nije važno do Timotejevo lično iskustvo u preobraćenju, on bi ga bez okolišanja podsetio na to. Ali prvu stvar koju je imao da kaže o Timotejevoj veri jeste da je već bila ’živa u Loidi... i Evnikiji‘.“ Pavlova izjava o Loidinoj, Evnikijinoj i Timotejevoj veri pokazuje da je često rano poučavanje iz Pisma koje su roditelji, čak i roditelji roditelja pružali kod kuće, osnova za određivanje budućih duhovnih izgleda mladih. Zar to ne treba da članove porodice nagna da ozbiljno promisle o tome šta čine da bi ispunili ovu odgovornost i prema Bogu i prema svojoj deci?

Možda je Pavle mislio i na to kakav su kućni ambijent stvorile Loida i Evnikija. Apostol ih je možda posetio tokom svog prvog boravka u Listri, oko 47/48. n. e. Njih dve su se verovatno tada preobratile na hrišćanstvo (Dela apostolska 14:8-20). Možda su topli, radosni odnosi u tom domaćinstvu uticali na Pavlov izbor reči, kada je na Loidu ukazao kao na Timotejevu „baku“ (Ča). Prema izučavaocu Sesli Spiku, grčki izraz koji je upotrebio (mame za razliku od klasičnog i učtivog tete) jeste „dečja reč od milja“ za njegovu babu, koja u ovom sklopu prenosi određenu „nijansu porodičnosti i naklonosti“.

Timotejev odlazak

Nije jasno kakav je tačno bio Evnikijin bračni status kada je Pavle drugi put posetio Listru (oko 50. n. e.). Mnogi izučavaoci pretpostavljaju da je bila udovica. Bilo kako bilo, pod vođstvom svoje majke i bake, Timotej je izrastao u finog mladog čoveka, koji je možda tada imao dvadesetak godina. O njemu „dobro svedočahu braća u Listri i u Ikoniji“ (Dela apostolska 16:2). Očigledno da je želja za širenjem dobre vesti o Kraljevstvu bila usađena u Timotejevo srce, zato što je prihvatio Pavlov poziv da s njim i Silom putuje na njihovo misionarsko putovanje.

Zamisli kako su se Evnikija i Loida osećale kada je Timotej pošao! One su znale da su Pavla na njegovoj prvoj poseti njihovom gradu, kamenovali i ostavili ga da umre (Dela apostolska 14:19). Sigurno im nije bilo lako pustiti mladog Timoteja da ode. Verovatno su se pitale koliko će dugo biti odsutan i hoće li se bezbedno vratiti. Uprkos ovim mogućim brigama, njegova majka i baka su ga nesumnjivo hrabrile da prihvati ovu specijalnu prednost koja će mu omogućiti da još potpunije služi Jehovi.

Vredne pouke

Mnogo se može naučiti iz pomnog osmatranja Evnikije i Loide. Vera ih je potakla da Timoteju pruže čvrst duhovni odgoj. Zreli, stabilni primeri božanske odanosti koje bake i deke prenose svojim unucima i drugima, svakako mogu koristiti celoj hrišćanskoj skupštini (Titu 2:3-5). Isto tako, Evnikijin primer podseća majke, čiji muževi nisu u veri, na odgovornost i nagrade od usađivanja duhovnih pouka u svoju decu. Činiti to može ponekad zahtevati veliku hrabrost, naročito ako otac nije dobro raspoložen prema religioznim verovanjima svog bračnog druga. Takođe je neophodna taktičnost, pošto hrišćanka mora poštovati poglavarstvo svoga muža.

Vera, trud i samoodricanje Loide i Evnikije bili su nagrađeni kada su videle kako Timotej duhovno napreduje do tačke da je postao izvrstan misionar i nadglednik (Filipljanima 2:19-22). Isto tako i danas, poučavanje naše dece istini iz Pisma iziskuje vreme, strpljenje i odlučnost, ali dobar ishod pokazuje da se sav trud zaista isplati. Mnogi uzorni mladi hrišćani koji su poučavani ’Svetim pismima od detinjstva‘ u religiozno razdeljenom domaćinstvu donose ogromnu radost svom pobožnom roditelju. I kako je tačna poslovica koja kaže: „Ko mudrog rodi veseli se s njega“ (Poslovice 23:23-25).

Apostol Jovan je o svojoj duhovnoj deci rekao: „Nemam veće radosti od ove, da čujem da moja deca u istini hode“ (3. Jovanova 4). Zaista, mnogi koji su pokazali da su poput Evnikije i Loide, ove dve uzorne učiteljice, dele osećanje izraženo ovim rečima.

[Fusnote]