Videćete razliku među ljudima

1, 2. Šta današnjim Božjim slugama može predstavljati pravi izazov? (Videti slike na početku članka.)

MNOGI medicinski radnici su često u kontaktu s onima koji boluju od nekih zaraznih bolesti. Oni se brinu o tim pacijentima zato što žele da im pomognu. Međutim, moraju paziti da se i sami ne zaraze. Moglo bi se reći da smo i mi kao Jehovini svedoci u sličnoj situaciji. Mnogi od nas žive i rade s ljudima čiji su stavovi i osobine u potpunoj suprotnosti sa onima koje želimo da negujemo kao Božje sluge. Zato se moramo čuvati da nas ne zaraze, a to može predstavljati pravi izazov.

² U ovim poslednjim danima, ljudi koji ne vole Boga ignorišu njegova merila za to šta je dobro, a šta zlo. Apostol Pavle je u drugoj poslanici Timoteju naveo osobine takvih ljudi i rekao je da će stanje biti sve gore kako se budemo bližili kraju ovog sveta. (Pročitati 2. Timoteju 3:1-5, 13.) Iako smo možda šokirani lošim osobinama i ponašanjem nekih ljudi, može se desiti da i mi počnemo da se ponašamo poput njih (Posl. 13:20). U ovom članku ćemo videti kako se osobine koje karakterišu ljude u poslednjim danima razlikuju od osobina koje neguje Božji narod. Videćemo i šta treba da radimo da se ne bismo zarazili tim lošim osobinama, dok se u isto vreme trudimo da u duhovnom pogledu pomažemo drugima.

 3. O kakvim osobama je reč u 2. Timoteju 3:2-5?

³ Apostol Pavle je napisao da će u poslednjim danima nastati „naročito teška vremena“. Zatim je naveo 19 loših osobina koje će u to vreme biti uobičajene među ljudima. Ovaj spisak u Drugoj poslanici Timoteju vrlo je sličan onom koji nalazimo u Rimljanima 1:29-31. Međutim, on sadrži i neke opise koji se ne pojavljuju nigde drugde u grčkom delu Svetog pisma. Apostol Pavle na početku kaže: „Jer ljudi će biti...“ Međutim, to ne znači da će svi biti takvi. Pravi hrišćani neguju potpuno drugačije osobine. (Pročitati Malahiju 3:18.)

 4. Kako bi opisao one koji su ponosni?

⁴ Nakon što je rekao da će mnogi biti sebični i pohlepni za novcem, Pavle je napisao da će biti i umišljeni, oholi i ponosni. Oni koji imaju takve osobine obično misle da su bolji od drugih, možda zbog svog izgleda, sposobnosti, novca ili položaja u društvu. Žude za tim da im se drugi dive. Govoreći o njima, jedan izučavalac Biblije je napisao: „U njihovom srcu postoji jedan mali oltar pred kojim se klanjaju sami sebi.“ Neki kažu da je ponos toliko odvratna osobina da čak ni ponosne osobe ne vole da je vide kod drugih.

 5. Kako čak i verne Jehovine sluge mogu postati ponosne?

⁵ Jehova mrzi ponos i „ohole oči“ (Posl. 6:16, 17). Ponos nas sprečava da se približimo Bogu (Ps. 10:4). To je odlika samog Đavola (1. Tim. 3:6). Nažalost, čak su i neke verne Jehovine sluge bile zaražene ponosom. Na primer, Ozija, kralj Jude, godinama je verno služio Jehovi. „Ali kad je postao moćan, srce mu se toliko uzoholilo da je sam sebe odveo u propast. Postao je neveran Jehovi, svom Bogu, i ušao je u Jehovin hram da prinosi kâd na kadionom oltaru.“ Kralj Jezekija je godinama kasnije upao u istu zamku ponosa, ali na svu sreću to nije dugo trajalo (2. Let. 26:16; 32:25, 26).

 6. Zbog čega je David mogao biti ponosan, ali zašto ipak nije bio?

⁶ Neki su ponosni zbog svog izgleda, popularnosti, muzikalnosti, fizičke snage ili položaja. David je sve to imao, ali je celog života ostao ponizan. Kad je ubio Golijata i kao nagradu dobio ruku Saulove ćerke, rekao je: „Ko sam ja i ko je moj rod, dom mog oca u Izraelu, da bih ja bio kraljev zet?“ (1. Sam. 18:18). Zašto je David ostao ponizan? Zato što je znao da ništa od toga, ni dobre osobine, ni sposobnosti, pa ni čast koju su mu drugi iskazivali, ne bi imao da se Jehova takoreći nije sagnuo, to jest obratio pažnju na njega (Ps. 113:5-8). Sve što je imao dobio je od Jehove, i to je dobro znao. (Uporediti s 1. Korinćanima 4:7.)

 7. Šta će nam pomoći da budemo ponizni?

⁷ Jehovine sluge u današnje vreme trude se da poput Davida budu ponizne. Saznanje da je Jehova ponizan, iako je najuzvišenija osoba u čitavom svemiru, ispunjava nas strahopoštovanjem (Ps. 18:35). Mi se trudimo da primenjujemo sledeći savet: „Obucite se u najdublju samilost, dobrotu, poniznost, blagost i dugotrpljivost“ (Kol. 3:12). Znamo i to da se ljubav „ne hvali“ i da se „ne uzvisuje“ (1. Kor. 13:4). Naša poniznost može druge privući Jehovi. Kao što jedna žena može svojim dobrim ponašanjem bez reči pomoći svom mužu da prihvati istinu, tako i Jehovin narod svojom poniznošću može uticati na to da i drugi budu privučeni Jehovi (1. Petr. 3:1).

 8. (a) Kako se danas gleda na neposlušnost roditeljima? (b) Koju zapovest je Jehova dao deci?

⁸ Apostol Pavle je opisao kako će se ljudi u poslednjim danima odnositi jedni prema drugima. Na primer, napisao je da će deca biti neposlušna roditeljima. Iako se takvo ponašanje ponekad opravdava, pa čak i promoviše u mnogim knjigama, filmovima ili televizijskim emisijama, ono podriva temelje porodice, a ona je osnovna ćelija ljudskog društva. Ljudi već odavno znaju koliko neposlušnost loše utiče na porodicu. Zanimljivo je da bi u drevnoj Grčkoj neko izgubio sva svoja građanska prava ako bi udario majku ili oca. Prema rimskom zakonu, udariti oca bilo je ravno ubistvu. I u hebrejskom i u grčkom delu Svetog pisma nalazimo zapovest da deca treba da poštuju svoje roditelje (Izl. 20:12; Ef. 6:1-3).

 9. Šta će pomoći deci da slušaju roditelje?

⁹ Šta može pomoći deci da slušaju roditelje čak i ako druga deca to ne rade? Kad deca razmišljaju o tome šta su sve njihovi roditelji učinili za njih, biće im zahvalna i neće im biti teško da ih poštuju. Osim toga, deca treba da shvate da Bog, koji je svima nama Otac, od njih očekuje da poštuju svoje roditelje. Kada ona dobro govore o svojim roditeljima, mogu pomoći svojim drugovima da i oni više poštuju svoje roditelje. Ali ako su roditelji bezosećajni, deci neće biti lako da ih iskreno poštuju. S druge strane, kad deca osete da ih roditelji iskreno vole, trudiće se da ih slušaju čak i kada im to teško pada. Jedan mladi brat koji se zove Ostin iskreno kaže: „Često sam mogao da se izvučem i da prođem nekažnjeno, ali moji roditelji su postavljali razumne granice, objašnjavali su mi zašto su postavili neka pravila i otvoreno su razgovarali sa mnom. To mi je pomoglo da im budem poslušan. Video sam da se brinu za mene i zato sam želeo da im ugodim.“

10, 11. (a) Koje su loše osobine pokazatelj nedostatka ljubavi među ljudima? (b) U kojoj meri hrišćani vole druge?

¹⁰ Apostol Pavle je naveo još neke loše osobine koje su jasan pokazatelj toga da ljudi nemaju ljubavi jedni prema drugima. Nezahvalnost je naveo nakon neposlušnosti roditeljima, zato što nezahvalni ljudi ne umeju da cene ono što drugi čine za njih. Pavle je zatim rekao da će ljudi biti neverni. Zatim da neće biti spremni za bilo kakav dogovor, to jest neće imati želju da budu u dobrim odnosima s drugima. Biće hulnici i izdajnici, jer će govoriti loše i uvredljive stvari o drugim ljudima, pa čak i o Bogu. Nadalje, biće i klevetnicia, to jest govoriće laži o drugima sa ciljem da unište njihov dobar glas.

¹¹ Za razliku od ljudi koji svojim delima jasno pokazuju da nemaju ljubavi među sobom, oni koji služe Jehovi iskreno vole bližnje. To je oduvek tako. Isus je rekao da je prema Mojsijevom zakonu najvažnija zapovest da volimo Boga, a odmah posle nje dolazi zapovest da volimo svoje bližnje, što je jedan oblik ljubavi agape (Mat. 22:38, 39). On je takođe rekao da će ljubav biti odlika pravih hrišćana. (Pročitati Jovana 13:34, 35.) Pravi hrišćani vole čak i svoje neprijatelje (Mat. 5:43, 44).

12. Kako je Isus pokazao da voli ljude?

¹² Isus je mnogo voleo ljude. Išao je od grada do grada i propovedao dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Lečio je one koji su bili slepi, hromi, gubavi i gluvi. Uskrsavao je mrtve (Luka 7:22). Čak je i svoj život dao za ljude, iako su ga mnogi mrzeli. Svojom ljubavlju pokazao je koliko Jehova voli ljude. Jehovini svedoci u celom svetu se trude da po uzoru na Isusa pokazuju ljubav prema drugima.

13. Šta druge može privući Jehovi?

¹³ Ljubav koju pokazujemo prema drugima može ih privući našem nebeskom Ocu. Na primer, jedan čovek iz Tajlanda bio je duboko dirnut ljubavlju koju je zapazio među braćom na jednom regionalnom kongresu. Kad se vratio kući, tražio je da proučava Bibliju dva puta nedeljno. Propovedao je celoj rodbini, a samo šest meseci nakon tog kongresa prvi put je na našem sastanku imao čitanje Biblije. Da bismo procenili koliko volimo druge, mogli bismo da se pitamo: „Da li se trudim da budem od pomoći članovima svoje porodice, braći i sestrama u skupštini i onima kojima propovedam? Da li se trudim da na druge gledam onako kako Jehova gleda na njih?“

14, 15. (a) Koje loše osobine imaju mnogi ljudi? (b) Zahvaljujući čemu su se neki promenili?

¹⁴ U ovim poslednjim danima ljudi imaju još neke loše osobine koje svakako ne bismo želeli da poprimimo. Na primer, Biblija kaže da će mnogi biti bez ljubavi prema dobroti, ili kako neki prevodi kažu „neprijatelji dobrih ljudi“. Oni će biti neobuzdani i okrutni, a neki će biti tvrdoglavi, to jest naprasiti i bezobzirni.

¹⁵ Mnogi koji su ranije bili takvi uspeli su da se promene. Takva korenita promena je na slikovit način prikazana u jednom biblijskom proročanstvu. (Pročitati Isaiju 11:6, 7.) U tom proročanstvu se govori o tome kako će divlje životinje, kao što su vukovi i lavovi, živeti zajedno s domaćim životinjama, kao što su jagnjad i telad. Zapazimo da će takav mir među njima biti moguć zato što će „zemlja biti puna znanja o Jehovi“ (Is. 11:9). Pošto životinje ne mogu da stiču znanje o Jehovi, ovo proročanstvo se odnosi na korenite promene kod ljudi.

16. Kako Biblija pomaže ljudima da se promene?

¹⁶ Mnoga naša braća i sestre nekada su bili poput okrutnih vukova, ali su se promenili i sada žive u miru s drugima. Životne priče nekih od njih možemo naći u rubrici „Biblija menja živote“, na našem veb-sajtu, jw.org. Oni koji su upoznali Jehovu i koji mu služe nisu poput onih koji su naizgled pobožni, ali ne žive pobožno. Takvi ljudi samo tvrde da služe Bogu, ali njihova dela se kose s njihovim rečima. Među Jehovinim narodom ima mnogih koji su se promenili i obukli „novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i vernosti“ (Ef. 4:23, 24). Kad ljudi saznaju istinu o Bogu, shvataju da treba da se povinuju njegovim merilima. To im pomaže da svoja verovanja, stavove i ponašanje usklade s Biblijom. Nije lako promeniti se, ali je moguće, zahvaljujući Božjem duhu, koji pomaže onima koji iskreno žele da vrše njegovu volju.

17. Šta će nam pomoći da ne poprimimo loše osobine ljudi oko nas?

¹⁷ Razlika između onih koji služe Jehovi i onih koji mu ne služe postaje sve veća. Mi koji služimo Jehovi moramo paziti da ne poprimimo loše osobine ljudi oko nas. Želimo da budemo poslušni Jehovinom savetu da se klonimo onih koji su opisani u 2. Timoteju 3:2-5. Naravno, ne možemo potpuno izbeći takve ljude. Možda moramo da radimo s njima, da idemo u školu ili da živimo. Ali ne moramo da razmišljamo i postupamo kao oni. Šta nam u tome može pomoći? Prijateljstvo s Jehovom, koje možemo ojačati tako što ćemo proučavati Bibliju i družiti se s onima koji ga vole.

18. Kako svojim rečima i delima možemo pomoći drugima da upoznaju Jehovu?

¹⁸ Mi želimo da pomognemo i drugima da upoznaju Jehovu. Zato ćemo tražiti prilike da im svedočimo i molićemo se Jehovi da nam pomogne da u pravo vreme kažemo pravu stvar. Drugi treba da znaju da smo Jehovini svedoci. Tako će zasluga za naše dobro ponašanje pripasti Jehovi, a ne nama. Jehova nas je poučio da se „odreknemo bezbožnosti i svetskih želja i da razborito, pravedno i odano Bogu živimo usred ovog sadašnjeg sveta“ (Titu 2:11-14). Ako se trudimo da radimo ono što Jehova očekuje od nas, drugi će to primetiti, a neki će možda i reći: „Idemo s vama, jer smo čuli da je Bog s vama“ (Zah. 8:23).