Siromašni a ipak bogati — kako je to moguće?

Pre mnogo vekova, jedan mudar čovek se molio da ne bude siromašan. Otkud takva molba? Zato što se plašio da bi siromaštvo moglo da pobudi stavove i postupke koji bi ugrozili njegov odnos s Bogom. To je očigledno iz njegovih reči: „Daj mi samo hlebac koji mi je potreban... u siromaštvu da ne bih ja krao, i ne bih napao ime Boga svoga“ (POSLOVICE 30:8, 9).

DA LI to znači da je nemoguće da siromašna osoba verno služi Bogu? Sigurno da ne znači! Kroz celu istoriju, bezbrojne sluge Jehove Boga sačuvale su integritet prema njemu uprkos teškoćama koje donosi siromaštvo. Jehova, za uzvrat, voli one koji se uzdaju u njega i brine se za njih.

Verni iz prošlosti

Apostol Pavle je i sam doživeo vremena oskudice (2. Korinćanima 6:3, 4). On je takođe opisao ’toliki oblak‘ vernih prethrišćanskih svedoka, od kojih su se neki ’potucali u ovčijim kožusima, u kozijim kožama, u oskudici. Oni su lutali po pustinjama i gorama, pećinama i jamama zemaljskim‘ (Jevrejima 11:37, 38; 12:1, Ča).

Jedan od tih vernih bio je prorok Ilija. Tokom troipogodišnje suše, Jehova mu je redovno obezbeđivao hranu. Najpre je Bog učinio da gavrani donose proroku hleb i meso (1. Kraljevima 17:2-6). Kasnije je Jehova čudesno produžio zalihu brašna i ulja čime je jedna udovica brinula za Iliju (1. Kraljevima 17:8-16). Ta hrana je bila ono najosnovnije, ali je održavala na životu proroka, tu ženu i njenog sina.

Jehova je na sličan način podržavao vernog proroka Jeremiju tokom teških ekonomskih vremena. Jeremija je preživeo opsadu Jerusalima po Vaviloncima, kad je narod morao da ’jede hleb na meru i u brizi‘ (Jezekilj 4:16). Na kraju, glad je u gradu postala tako teška da su neke žene jele meso vlastite dece (Jeremijine tužbalice 2:20). Premda je Jeremija bio u pritvoru zbog svog neustrašivog propovedanja, Jehova se pobrinuo da svakog dana dobija „jedan hleb“ ’dokle je trajalo hleba u gradu‘ (Jeremija 37:21).

Tako je Jeremija, poput Ilije, imao malo hrane. Pismo nam ne kaže šta je, niti koliko je često Jeremija jeo kad je u Jerusalimu nestalo hleba. Pa ipak, mi znamo da ga je Jehova podržavao i da je on preživeo to strašno vreme gladi.

Danas siromaštvo postoji u svim delovima sveta. Prema Ujedinjenim nacijama, najveća koncentracija siromaštva nalazi se u Africi. Jedna izjava UN za štampu objavljena 1996. rekla je: „Najmanje je polovina svih Afrikanaca siromašna.“ Uprkos sve težim ekonomskim prilikama, sve veći broj Afrikanaca primenjuje biblijska načela u životu i verno služi Bogu, uvereni da će ih on podržavati. Osmotrimo neke primere iz jednog dela našeg problematičnog sveta.

Ostati pošten

Majkl,a koji živi u Nigeriji, farmer je koji ima šestoro dece koju treba da izdržava. „Teško je biti pošten kad nemaš novca da brineš za svoju porodicu“, kaže on. „Međutim, kad sam iskušan da budem nepošten, setim se Efescima 4:28, gde stoji: ’Koji je krao više da ne krade, nego da radi, da [čini] dobro rukama svojim.‘ I zato, ako dođem u iskušenje, pitam se: ’Jesam li ja zaradio taj novac?‘“

„Na primer“, dodaje Majkl, „dok sam jednog dana hodao, video sam torbicu kako je pala s jednog motora. Nisam mogao da zaustavim vozača, pa sam podigao torbicu i video da je puna novca! Koristeći ličnu kartu iz torbice, našao sam vlasnika i vratio mu torbicu.“

Boriti se protiv depresije

Jedan čovek iz severne Afrike je primetio: „Siromaštvo je [kao] da si u nekoj dubokoj rupi, a ipak možeš da vidiš svetlo i ljude kako slobodno hodaju, ali nemaš glasa da vičeš u pomoć niti da zatražiš lestve da izađeš.“ Nije ni čudo što siromaštvo često donosi osećanja depresije i frustriranosti! Čak i Božje sluge mogu da posmatraju bogatstvo drugih i da počnu razmišljati kako život u integritetu ne vredi. (Uporedi s Psalmom 73:2-13.) Kako se mogu nadvladati takva osećanja?

Piter, čovek iz zapadne Afrike, bio je penzionisan posle 19 godina državne službe. Sada živi uglavnom od male penzije. „Kad me snađu periodi obeshrabrenja“, kaže Piter, „prisetim se onoga što sam pročitao u Bibliji i publikacijama Watch Tower Societyja. Ovaj stari sistem treba da prođe, a mi čekamo bolji sistem.

„Takođe, razmišljam o 1. Petrovoj 5:9, gde stoji: ’Branite se od [Sotone] čvrstom verom, znajući da jednake patnje pogađaju i vašu braću u svetu.‘ Znači, ja nisam jedini koji podnosi teškoće. Ti podsetnici mi pomažu da odbacim misli koje su obeshrabrujuće i depresivne.“

„Osim toga“, dodaje Piter, „Isus je izvršio mnoga čuda kad je bio na zemlji, premda nikoga nije materijalno obogatio. Zašto bih ja očekivao da mene obogati?“

Moć molitve

Približavanje Jehovi u molitvi još jedan je način za borbu protiv negativnog razmišljanja. Kad je Mari 1960. postala Jehovin svedok, njena porodica ju je ostavila. Neudata i sada u 50-im, ona je krhka i ima veoma malo u materijalnom pogledu. Pa ipak, ona je revna u hrišćanskoj službi.

Mari kaže: „Kad se osećam obeshrabreno, obratim se Jehovi u molitvi. Znam da mi niko ne može pomoći kao on. Naučila sam da kad se uzdaš u Jehovu, on ti i pomaže. Uvek se setim tih reči kralja Davida, iz Psalma 37:25: ’Mlad bejah, ostareo sam, al’ ne videh pravednika napuštena, niti hleba deca njegova da prose.‘

„Takođe izvlačim ohrabrenje iz iskustava starije duhovne braće i sestara koja su ispričana u Kuli stražari. Jehova Bog im je pomagao, tako da znam da će i meni i dalje pomagati. On blagosilja moj mali posao prodavanja fufua [jelo od kasave], tako da uspevam da zadovoljim svoje dnevne potrebe. Ponekad kad jedva da imam nešto novca i pitam se šta da radim, Jehova pošalje nekoga ko mi nešto pokloni i kaže: ’Sestro, molim te da uzmeš ovo.‘ Jehova me nikada nije razočarao.“

Vrednost biblijskog studija

Jehovini svedoci cene vrednost studija Božje Reči, Biblije, a siromašni među njima nisu izuzetak. Šezdesetogodišnji Džon služi kao pionir (punovremeni propovednik Kraljevstva) i sluga pomoćnik u skupštini. On živi u jednoj trošnoj dvospratnoj kući koju deli 13 porodica. Njegova soba je jedan deo hodnika na prvom spratu, odvojen šperpločom. Tu se nalaze dve stare stolice i sto s hrpom pomagala za proučavanje Biblije. Spava na slamarici.

Džon je zarađivao oko dolar dnevno prodajući hleb, ali kad je zabranjen uvoz pšenice, više nije mogao da se izdržava na taj način. On kaže: „Ponekad mi je veoma teško, ali i dalje sam pionir. Jehova je taj koji me podržava. Radim sve što nađem i ne oslanjam se ni na jednog čoveka da me izdržava ili hrani, premda su braća iz skupštine veoma susretljiva. Pomažu mi da tražim posao i ponekad mi daju novčane darove.

„Uzimam vremena da čitam Bibliju i publikacije Watch Tower Societyja. Proučavam u ranim jutarnjim satima kad je u kući mirno i čitam kasno uveče kad god imamo struje. Znam da moram da održavam svoj lični studij.“

Poučavati decu za život

Danijel je udovac koji ima šestoro dece. Godine 1985, izgubio je posao na kojem je bio 25 godina, ali je našao posao kao magacioner. „Život je za porodicu težak u ekonomskom pogledu“, kaže on. „Sada možemo jesti samo jednom dnevno. Jednom smo bili bez hrane tri dana. Mogli smo samo da pijemo vodu da bismo ostali živi.“

Danijel služi kao starešina u skupštini. „Nikada ne propuštam hrišćanske sastanke, i zaposlen sam teokratskim zadacima“, kaže on. „Kad god ima nešto da se radi oko Dvorane Kraljevstva, vodim računa da budem tu. A kad je teško, setim se Petrovih reči upućenih Isusu, zapisanih u Jovanu 6:68: ’Gospode, kome ćemo ići?‘ Ako prestanem da služim Jehovi, kud bih pošao? Pavlove reči koje nalazimo u Rimljanima 8:35-39 takođe me ispunjavaju odlučnošću zato što pokazuju da nas ništa neće rastaviti od Božje i Hristove ljubavi. To je stav koji usađujem u moju decu. Stalno im pričam da nikada ne smemo ostaviti Jehovu.“ Danijelova revnost, zajedno s redovnim porodičnim biblijskim studijem, pozitivno utiče na njegovu decu.

Duh davanja

Neko bi mogao pomisliti da oni koji žive u krajnjem siromaštvu teško da mogu biti u položaju da finansijski doprinose unapređivanju interesa Kraljevstva. Ali to nije slučaj. (Uporedi s Lukom 21:1-4.) Neki Svedoci iz Gane čije je glavno zaposlenje uzgajanje osnovnih proizvoda, izdvajaju jedno parče svoje zemlje koje će upotrebiti za unapređivanje interesa Kraljevstva. Kad prodaju proizvode s tog dela zemlje, taj novac isključivo koriste za tu namenu, što uključuje i davanje priloga u lokalnoj Dvorani Kraljevstva Jehovinih svedoka.

Pionirka po imenu Džoan živi u centralnoj Africi. Da bi se brinula za paralizovanog muža i četvoro drugih članova porodice, ona prodaje hleb. Kad su skupštini koju ona posećuje bile potrebne klupe za Dvoranu Kraljevstva, Džoanina porodica je odlučila da pokloni sva sredstva koja su imali u kući. Tako su ostali bez ičega. Međutim, sledećeg dana neko je neočekivano vratio jedan davni dug, davši im novac za koji su izgubili nadu da će ga ikada dobiti!

Džoan je vesela i ne brine se preterano oko novca. „Objasnim moju situaciju Jehovi u molitvi, i zatim krenem u službu na terenu. Znamo da ima malo nade da se stvari poprave u ovom sistemu stvari. Ipak, svesni smo da će se Jehova brinuti za naše potrebe.“

Biti marljiv

Jehovini svedoci se prepoznaju po svojoj međusobnoj ljubavi (Jovan 13:35). Oni koji imaju novca pomažu suhrišćanima koji su u oskudici. Često je to u obliku poklona, a ponekad i u obliku pomoći oko zaposlenja.

Mark, koji živi u Kongu, pati od gube. Ona je deformisala njegove prste na nogama i rukama. Zato se u hodu oslanja na štake. Kad je rešio da služi Jehovi, Mark je počeo da pravi velike promene u svom životu. Umesto da prosi za hranu kao ranije, počeo je sam da uzgaja hranu. Takođe je pravio ćerpič, koji je prodavao.

Uprkos svojoj fizičkoj invalidnosti, Mark je i dalje marljivo radio. Konačno je kupio komad zemlje i napravio na njoj skromnu kuću. Danas Mark služi kao skupštinski starešina i veoma je poštovan u gradu gde živi. Sada on pomaže drugima koji su u oskudici.

Naravno, na mnogim mestima praktično je nemoguće naći posao. Jedan hrišćanski starešina koji služi u jednoj kancelariji podružnice Watch Tower Societyja u centralnoj Africi napisao je: „Ovde mnoga braća nemaju posao. Neki pokušavaju da stvore vlastiti posao, ali to je teško. Mnogi rezonuju da pošto će patiti bez obzira šta da rade, oni će se materijalno žrtvovati kao propovednici pioniri. Čineći to, mnogi uviđaju da su blagoslovljeni obilnije nego kad bi imali posao s malom ili nikakvom zaradom.“

Jehova podržava svoj narod

Isus Hrist je o sebi rekao: „Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a sin čovečji nema gde glavu nasloniti“ (Luka 9:58). Slično tome, apostol Pavle je napisao: „Do ovoga časa trpimo i glad i žeđ i golotinju, i mučimo se, i potucamo se“ (1. Korinćanima 4:11).

I Isus i Pavle su izabrali da žive životom s oskudnim ekonomskim sredstvima kako bi mogli potpunije da ispune svoju službu. Mnogi današnji hrišćani su siromašni zato što nemaju drugog izbora. Međutim, oni primenjuju biblijska načela u životu i revno nastoje da služe Bogu. Znaju da ih Jehova veoma voli dok doživljavaju istinitost Isusovog zasiguranja: „Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu, a ono [materijalne stvari] će vam se sve dodati“ (Matej 6:25-33). Osim toga, te siromašne Božje sluge imaju dokaz da „blagoslov Gospodnji bogatstvo daje“ (Poslovice 10:22).

[Fusnote]

[Okvir na 6. strani]

Ko su „izvršioci reči“?

PREMA jednoj Galupovoj anketi iz 1994, 96 posto Amerikanaca „veruje u Boga ili u neki univerzalni duh“. Isto tako, „u Sjedinjenim Državama postoji više crkava po glavi stanovnika nego u bilo kojoj drugoj državi na svetu“, rekao je U.S.News & World Report. Uprkos tom pobožnom izgledu, veteran na području anketiranja Džordž Galup, ml., kaže: „Gruba činjenica je da većina Amerikanaca ne zna u šta veruje ili zašto u to veruje.“

Statistike takođe pokazuju da postoji veliki jaz između religioznog uverenja mnogih ljudi i njihovih postupaka. Na primer, „sociolozi primećuju da su pojedina područja u zemlji s najvećom stopom kriminala istovremeno i mesta gde su religiozna verovanja i postupci najsnažniji“, kaže pisac Džefri Šeler.

To ne treba da nas iznenadi. Zašto? Zato što je apostol Pavle još u prvom veku upozorio suhrišćane da se čuvaju onih koji „govore da poznaju Boga, a delima ga se odriču“ (Titu 1:16). Pored toga, Pavle je rekao mladom Timoteju da će u „poslednje dane“ postojati ljudi koji će ’imati izgled pobožnosti, ali će odbaciti ono što čini silu njezinu‘ (2. Timoteju 3:1, 5).

Međutim, pravi hrišćani čine sve što mogu da slede zapovest Isusa Hrista da ’idu i nauče sve narode‘ (Matej 28:19). Oni na taj način postaju „izvršioci reči, a ne samo slušači“ (Jakov 1:22, Ča).

[Slika na 7. strani]

Ljudi širom sveta veoma cene biblijski studij