Jehova obučava pastire za svoje stado

„Jehova mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum dolaze“ (POSLOVICE 2:6).

1, 2. Zašto krštena braća teže za dodatnim odgovornostima u skupštini?

„BIO sam veoma radostan kada sam bio naimenovan za starešinu“, kaže Nik, koji sedam godina služi kao starešina. „Na tu prednost sam gledao kao na priliku da proširim svoju službu za Jehovu. Osećao sam da mu dugujem zahvalnost za sve što je on učinio za mene. Takođe sam želeo da učinim sve što mogu da bih pomogao članovima skupštine, na isti onaj način na koji su druge starešine meni pomogle.“ Međutim, iako je bio radostan, pomalo je bio i zabrinut. Nik dalje kaže: „Pošto nisam imao ni 30 godina kada sam bio naimenovan, bojao sam se da neću imati potrebne sposobnosti — razboritost i mudrost — da bih uspešno brinuo o skupštini.“

² Oni koje Jehova postavi da brinu o njegovom stadu imaju mnoge razloge za radost. Apostol Pavle je podsetio starešine iz Efesa na jedan od njih kada je, citirajući Isusa, rekao: „Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35). Kada služe kao sluge pomoćnici ili starešine, braća imaju dodatne prilike da daju Jehovi i skupštini. Na primer, sluge pomoćnici sarađuju sa starešinama. Takođe, obavljaju mnoge zadatke na koje odlazi dosta vremena, ali koje je neophodno obaviti. Takva braća obavljaju vrednu službu iz ljubavi prema Bogu i bližnjem (Marko 12:30, 31).

 3. Zašto neki oklevaju da posegnu za skupštinskim prednostima?

³ Kako stoje stvari s hrišćaninom koji možda okleva da posegne za prednošću da bude sluga pomoćnik i na kraju starešina zato što smatra da nije sposoban za tako nešto? Poput Nika, možda je zabrinut jer misli da nema potrebne veštine kako bi bio dobar pastir. Da li se i ti, kao kršteni brat, možda tako osećaš? To je sasvim razumljivo. Jehova naimenovane pastire smatra odgovornima za to kako se ophode prema stadu. Isus je rekao: „Svakome kome je mnogo dano, od njega će se mnogo i tražiti; i kome su mnogo poverili, od njega će tražiti više nego obično“ (Luka 12:48).

 4. Kako Jehova pomaže onima koje postavlja da se brinu za njegove ovce?

⁴ Da li Jehova očekuje da oni koje postavi za sluge pomoćnike i starešine sami nose taj dodatni teret? Ne, naprotiv, on pruža praktičnu pomoć koja im omogućava ne samo da izvrše zaduženja nego i da budu uspešni u tome. Kao što je bilo osmotreno u prethodnom članku, Jehova im daje svoj sveti duh, čiji im plod pomaže da nežno brinu o ovcama (Dela apostolska 20:28; Galatima 5:22, 23). Osim toga, Jehova im daje mudrost, znanje i razboritost (Poslovice 2:6). Kako on to čini? Osmotrimo tri načina na koje Jehova obučava osobe koje postavlja da se brinu za njegove ovce.

Obuka koju pružaju iskusni pastiri

 5. Zašto su Petar i Jovan bili dobri pastiri?

⁵ Kada su apostoli Petar i Jovan bili pred Sinedrionom, sudije tog suda koje su imale svetovnu mudrost smatrale su da su ti ljudi „neuki i obični“. Naravno, oni su znali da čitaju i pišu, ali nisu pohađali nikakvu rabinsku školu u kojoj se izučavalo Pismo. Ipak, Petar i Jovan, kao i drugi učenici, pokazali su da su sposobni učitelji jer su mnoge koji su ih slušali podstakli da postanu vernici. Kako su ti obični ljudi postali tako izuzetni učitelji? Nakon što su saslušali Petra i Jovana, te sudije su ’prepoznale da su oni bili sa Isusom‘ (Dela apostolska 4:1-4, 13). Naravno, oni su primili sveti duh (Dela apostolska 1:8). Međutim, bilo je očigledno — čak i tim duhovno slepim sudijama — da je Isus obučio te ljude. Dok je bio s njima na zemlji, Isus je poučio apostole ne samo kako da dovedu iskrene ljude u hrišćansku skupštinu već i kako da brinu o njima kada postanu deo nje (Matej 11:29; 20:24-28; 1. Petrova 5:4).

 6. Koji su primer u obučavanju drugih pružili Isus i Pavle?

⁶ Nakon uskrsenja, Isus je nastavio da obučava one koje je naimenovao kao pastire (Otkrivenje 1:1; 2:1–3:22). Na primer, lično on je izabrao Pavla i nadgledao njegovu obuku (Dela apostolska 22:6-10). Pavle je cenio obuku koju je dobio i prenosio je na druge starešine ono što je naučio (Dela apostolska 20:17-35). Na primer, uložio je puno vremena i snage oko Timoteja kako bi bio „radnik“ u službi za Boga „koji nema čega da se stidi“ (2. Timoteju 2:15). Oni su postali veliki prijatelji. Pre toga, Pavle je o Timoteju napisao sledeće: „Kao dete s ocem robovao [je] sa mnom za unapređivanje dobre vesti“ (Filipljanima 2:22). Pavle nije želeo da od Timoteja ili bilo koga drugog napravi svog učenika. Umesto toga, podsticao je suvernike da se ’ugledaju na njega, kao on na Hrista‘ (1. Korinćanima 11:1).

7, 8. (a) Koji primer pokazuje da je dobro kada se starešine ugledaju na Isusa i Pavla? (b) Kada starešine treba da počnu sa obučavanjem potencijalnih slugu pomoćnika i starešina?

⁷ Ugledajući se na Isusa i Pavla, iskusni pastiri preuzimaju inicijativu u obučavanju krštene braće i postižu slične rezultate. Osmotrimo Čadov primer. On je odrastao u religiozno razdeljenom domu i nedavno je naimenovan za starešinu. On kaže: „Tokom proteklih godina, nekoliko iskusnih starešina mi je pomagalo da duhovno napredujem. Pošto moj otac nije Jehovin svedok, te starešine su pokazale posebnu brigu prema meni i postale su mi poput duhovnih očeva. Izdvojili su vreme da me obučavaju u službi, a kasnije mi je jedan starešina pokazao kako da izvršavam skupštinska zaduženja koja sam dobio.“

⁸ Kao što pokazuje Čadov primer, razboriti pastiri počinju obuku potencijalnih slugu pomoćnika i starešina dosta pre nego što ta braća postignu odgovarajući napredak da bi ispunjavala uslove za takve prednosti. Zašto? Zato što Biblija zapoveda da i sluge pomoćnici i starešine treba da dostignu visoka moralna i duhovna merila pre nego što budu naimenovani da služe u tom svojstvu. Njih treba „prvo proveriti da li su prikladni“ (1. Timoteju 3:1-10).

 9. Koju odgovornost imaju zreli pastiri, i zašto?

⁹ Ako krštenu braću treba proveriti, bilo bi na mestu da im se pre toga pruži obuka. Evo jednog primera: Ako bi se od učenika tražilo da odgovara nešto teško što nastavnici nisu predavali, da li bi učenik uspeo u tome? Najverovatnije ne bi. Dakle, potrebna je pouka. Međutim, savesnim nastavnicima nije cilj da poučavaju učenike samo zato da bi dobili dobru ocenu nego i da bi kasnije iskoristili to znanje. Slično tome, marljive starešine pomažu braći da razvijaju osobine koje se zahtevaju od naimenovanog brata tako što im pružaju specifičnu obuku. Oni to ne rade samo zato da bi pomogli braći da dobiju naimenovanje nego i da bi im pomogli da na odgovarajuć način brinu za stado (2. Timoteju 2:2). Naravno, i krštena braća moraju učiniti svoj deo i truditi se da ispune uslove koji se zahtevaju od slugu pomoćnika ili starešina (Titu 1:5-9). Međutim, kada spremno poučavaju one koji teže za odgovornostima u skupštini, iskusni pastiri im mogu pomoći da brže napreduju.

10, 11. Kako pastiri mogu obučavati druge za daljnje prednosti?

¹⁰ Kako onda iskusni pastiri mogu obučavati druge da se brinu za skupštinske odgovornosti? Kao prvo, tako što se zanimaju za braću u skupštini — redovno sarađujući s njima u službi propovedanja i pomažući im da postanu vešti u ’ispravnom upravljanju rečju istine‘ (2. Timoteju 2:15). Zreli pastiri razgovaraju s tom braćom o radosti koja se može doživeti kada se služi drugima i zadovoljstvu koje oni sami imaju zato što postavljaju i dostižu duhovne ciljeve. Oni takođe na ljubazan način nude konkretne predloge u vezi s tim kako se neki brat može poboljšati u tome da bude ’primer stadu‘ (1. Petrova 5:3, 5).

¹¹ Nakon što brat bude naimenovan za slugu pomoćnika, mudri pastiri nastavljaju da ga obučavaju. Brus, koji decenijama služi kao starešina, kaže: „Volim da sednem s novim slugom pomoćnikom i da osmotrim s njim smernice koje je objavila klasa vernog i razboritog roba. Osim toga, čitamo uputstva u vezi s njegovim zadatkom, a zatim volim da radim s njim sve dok se u potpunosti ne upozna sa svojim zaduženjima.“ Kada sluga pomoćnik stekne iskustvo, može biti obučavan i za pastirsko delo. Brus dalje kaže: „Kada povedem slugu pomoćnika sa sobom u pastirsku posetu, ja mu pomognem da izabere stihove koji će ohrabriti i podstaći osobu ili porodicu koju treba da posetimo. Da bi sluga pomoćnik postao dobar pastir, veoma je važno da nauči na koji način treba da koristi Pismo da bi podstakao srce osobe (Jevrejima 4:12; 5:14).

12. Kako iskusni pastiri mogu obučiti novonaimenovane starešine?

¹² I novonaimenovanim pastirima puno koristi daljnja obuka. Ranije spomenuti Nik kaže: „Mnogo mi je značila obuka koju su mi pružila dva starija nadglednika. Ta braća su uglavnom znala kako treba postupiti u izvesnim situacijama. Uvek su me pažljivo slušali i ozbiljno su uzimali u obzir moje gledište — čak i kada se nisu slagali s njim. Puno sam naučio posmatrajući kako su se ponizno i s poštovanjem ophodili s braćom i sestrama iz skupštine. Od njih sam naučio koliko je važno da vešto koristim Bibliju kada rešavam probleme ili kada pružam ohrabrenje.“

Obuka koju pruža Božja Reč

13. (a) Šta je potrebno da bi neko bio dobar pastir? (b) Zašto je Isus rekao: „Ono što naučavam nije moje“?

¹³ Božja Reč, Biblija, sadrži zakone, načela i primere koji su potrebni pastiru da bi postao „sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17). Neki brat može imati visoko svetovno obrazovanje, ali biće dobar pastir u zavisnosti od toga koliko poznaje Pismo i kako ga primenjuje. Osmotri Isusov primer. On je imao najveće znanje i bio je najrazboritiji i najmudriji duhovni pastir koji je ikada živeo na zemlji, a ipak se ni on nije oslanjao na sopstvenu mudrost kada je poučavao Jehovine ovce. On je rekao: „Ono što naučavam nije moje, nego je od onoga koji me je poslao.“ Zašto je Isus odao čast svom nebeskom Ocu? On je objasnio: „Ko govori sam od sebe, traži svoju slavu“ (Jovan 7:16, 18).

14. Kako pastiri pokazuju da ne traže ličnu slavu?

¹⁴ Verni pastiri ne traže ličnu slavu. Svoje savete i ohrabrenja ne temelje na sopstvenoj mudrosti, nego na Božjoj Reči. Oni razumeju da biti pastir znači pomagati ovcama da steknu „Hristov um“, a ne um starešina (1. Korinćanima 2:14-16). Na primer, šta ako starešina koji pomaže bračnom paru koji ima porodične probleme temelji savet na ličnom iskustvu umesto na biblijskim načelima i onome što je objavila klasa ’vernog i razboritog roba‘? (Matej 24:45). Njegov savet bi mogao da bude pod uticajem lokalnih običaja i nepotpun zbog njegovog ograničenog znanja. Istina, neki običaji nisu sami po sebi loši, a i starešina može imati dosta životnog iskustva. Međutim, ovcama najviše koristi kada ih pastiri podstaknu da slušaju Isusov glas i ono što kaže Jehova umesto da slušaju ljudske misli ili ono što nalažu lokalni običaji (Psalam 12:7; Poslovice 3:5, 6).

Obuka koju pruža „verni i razboriti rob“

15. Koji je zadatak Isus dao ’vernom i razboritom robu‘, i koji je jedan razlog zahvaljujući kojem klasa roba uspeva da ga izvrši?

¹⁵ Pastiri kao što su apostol Petar, Jovan i Pavle bili su članovi grupe koju je Isus nazvao „verni i razboriti rob“. Ta klasa roba sastoji se od Isusove duhom pomazane braće na zemlji, koji se nadaju da će vladati s Hristom na nebu (Otkrivenje 5:9, 10). Tokom ovih poslednjih dana starog sistema, broj preostale Hristove braće na Zemlji je, sasvim logično, sve manji. Međutim, delo koje im je Isus poverio da izvrše — propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu pre nego što dođe kraj — sada se obavlja u razmerama kao nikada ranije. Ipak, klasa roba je zadivljujuće uspešna! Zašto? Delimično zato što je obučila članove iz redova ’drugih ovaca‘ da im pomažu u delu propovedanja i poučavanja (Jovan 10:16; Matej 24:14; 25:40). Danas najveći deo tog zadatka izvršava ta verna grupa.

16. Kako klasa roba obučava naimenovanu braću?

¹⁶ Kako klasa roba pruža obuku? U prvom veku, predstavnici klase roba bili su ovlašćeni da obučavaju i postavljaju nadglednike u skupštinama, a oni su onda obučavali članove skupštine (1. Korinćanima 4:17). Isto je i danas. Vodeće telo — mala grupa pomazanih starešina koji zastupaju klasu roba — ovlašćuje svoje predstavnike da obučavaju i postavljaju sluge pomoćnike i starešine u desetinama hiljada skupština širom sveta. Pored toga, Vodeće telo organizuje škole da bi se članovi Odbora podružnica, putujući nadglednici, starešine i sluge pomoćnici obučili kako da na najbolji način brinu o ovcama. Daljnje vođstvo pruža se putem pisama, članaka objavljenih u Kuli stražari i putem drugih publikacija, kao što je knjiga Organizovani da vršimo Jehovinu volju.a

17. (a) Kako Isus pokazuje da ima poverenje u klasu roba? (b) Kako duhovni pastiri mogu pokazati da imaju poverenje u klasu roba?

¹⁷ Isus ima toliko poverenje u klasu roba da ju je postavio „nad svim svojim imanjem“ — to jest nad svojom organizacijom na Zemlji (Matej 24:47). Naimenovani pastiri pokazuju da i oni imaju poverenje u klasu roba time što primenjuju smernice koje dobijaju od njegovog Vodećeg tela. Da, kada pastiri obučavaju druge, kada dopuštaju da i na njih utiče Božja Reč i kada primenjuju ono što dobijaju od klase roba, oni unapređuju jedinstvo u stadu. Veoma smo zahvalni što je Jehova obučio braću koja zaista brinu za svakog člana hrišćanske skupštine!

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

• Kako zreli duhovni pastiri obučavaju druge?

• Zašto pastiri ne poučavaju na osnovu vlastitih ideja?

• Kako i zašto pastiri pokazuju poverenje u klasu roba?

[Slike na stranama 24, 25]

Hrišćanske starešine obučavaju drugu braću u skupštini

[Slike na 26. strani]

„Verni i razboriti rob“ na mnoge načine obučava starešine