Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz poslanica Titu, Filimonu i Jevrejima
NEDUGO nakon što je prvi put oslobođen iz zatvora u Rimu 61. n. e., apostol Pavle posećuje ostrvo Krit. Zapazivši u kakvom su duhovnom stanju tamošnje skupštine, on ostavlja Tita da ih jača. Kasnije mu Pavle, verovatno iz Makedonije, piše pismo da bi ga uputio kako da obavi svoj zadatak i da bi se videlo da je Tit dobio autoritet od apostola.
Nešto ranije, kratko pre oslobođenja iz zatvora 61. n. e., Pavle piše Filimonu, hrišćaninu iz Kolosa. To je lična molba upućena prijatelju.
Oko 61. n. e., Pavle takođe piše poslanicu hrišćanima jevrejskog porekla u Judeji u kojoj ističe mnoge prednosti hrišćanstva u odnosu na jevrejski poredak. U sve tri poslanice nalaze se vredni saveti za nas (Jevr. 4:12).
OSTATI DUHOVNO ZDRAV
Nakon što ga upućuje ’da imenuje starešine po gradovima‘, Pavle savetuje Tita da ’strogo ukorava nepokorne, da budu zdravi u veri‘. Podstiče sve u kritskim skupštinama da se ’odreknu bezbožnosti i razborito žive‘ (Titu 1:5, 10-13; 2:12).
Pavle daje još saveta braći na Kritu kako bi im pomogao da ostanu duhovno zdravi. Upućuje Tita da ’izbegava bezumna zapitkivanja i sukobe oko Zakona‘ (Titu 3:9).
Odgovori na biblijska pitanja:
1:15 — Na koji je način ’čistima sve čisto‘, dok „uprljanima i bezvernima“ ništa nije čisto? Odgovor se krije u ispravnom razumevanju onoga što je Pavle imao na umu kada je pomenuo „sve“. On nije govorio o stvarima koje su direktno osuđene u Božjoj pisanoj Reči, već o pitanjima gde Sveto pismo ostavlja prostora za različita mišljenja među vernicima. Za osobu čije je razmišljanje u skladu s Božjim merilima, sve takve stvari su čiste. Međutim, to nije slučaj kod onih čije je razmišljanje iskrivljeno i čija je savest uprljana.a
3:5 — Kako su pomazani hrišćani ’spaseni kupanjem‘ i ’obnovljeni svetim duhom‘? Oni su ’spaseni kupanjem‘ na taj način što ih je Bog okupao, to jest očistio Isusovom krvlju putem otkupne žrtve. Oni su ’obnovljeni svetim duhom‘ jer su postali „novo stvorenje“ kao Božji sinovi rođeni duhom (2. Kor. 5:17).
Pouka za nas:
1:10-13; 2:15. Hrišćanskim nadglednicima je potrebna hrabrost kako bi ispravljali ono što je pogrešno u skupštini.
2:3-5. Kao i u prvom veku, zrele hrišćanke danas treba da se „ponašaju bogobojazno, da ne kleveću, niti da robuju mnogom vinu, nego da poučavaju druge dobru“. Tako mogu biti delotvorne u pružanju privatnog saveta ’mlađim ženama‘ u skupštini.
3:8, 14. Ako se ’usredsredimo na vršenje dobrih dela‘, to je „dobro i korisno“ jer nam pomaže da donosimo plod u Božjoj službi i da ostanemo odvojeni od zlog sveta.
PODSTICATI ’POZIVAJUĆI SE NA LJUBAV‘
Filimon je pohvaljen kao dobar primer u ’ljubavi i veri‘. To što je suhrišćanima pružao okrepu Pavla je ’veoma obradovalo i utešilo‘ (Filim. 4, 5, 7).
Pružajući dobar primer svim nadglednicima, Pavle pred Filimona iznosi osetljivo pitanje o Onisimu ne tako što mu naređuje već tako što ga moli ’pozivajući se na njegovu ljubav‘. Govori mu: „Uzdajući se u to da ćeš mi udovoljiti, pišem ti, uveren da ćeš učiniti i više od ovoga što te molim“ (Filim. 8, 9, 21).
Odgovori na biblijska pitanja:
10, 11, 18 — Kako je Onisim koji je ranije bio „beskoristan“ postao „koristan“? Onisim je bio neposlušan rob koji je pobegao iz Filimonovog domaćinstva i otišao u Rim. Verovatno je od svog gospodara ukrao i novac kako bi platio putovanje dugo 1 200 kilometara. On je Filimonu zaista bio beskoristan. Međutim, u Rimu je Pavle pomogao Onisimu da postane hrišćanin. Kao duhovni brat, ovaj nekada beskoristan rob postao je koristan.
15, 16 — Zašto Pavle nije tražio od Filimona da oslobodi Onisima? Pavle je želeo strogo da se drži svog zadatka da ’propoveda Božje kraljevstvo i poučava o Gospodu Isusu Hristu‘. Zato nije želeo da se meša u socijalna pitanja, kao što su ona koja su se ticala odnosa između roba i gospodara (Dela 28:31).
Pouka za nas:
2. Filimon je ustupio svoj dom za održavanje hrišćanskih sastanaka. Prednost je imati sastanke za službu propovedanja u našem domu (Rimlj. 16:5; Kol. 4:15).
4-7. Treba da preuzmemo inicijativu i pohvalimo suvernike koji su primerni u veri i ljubavi.
15, 16. Ne treba da dozvolimo da zbog nepovoljnih okolnosti u životu budemo preterano zabrinuti. Ishod može biti pozitivan, kao što je to bilo u slučaju Onisima.
21. Pavle je od Filimona očekivao da oprosti Onisimu. I od nas se očekuje da oprostimo bratu koji nas je možda uvredio (Mat. 6:14).
„NAPREDUJMO PREMA ZRELOSTI“
Da bi dokazao da vera u Isusovu žrtvu daleko nadmašuje dela propisana Zakonom, Pavle ističe uzvišenu ulogu Osnivača hrišćanstva, njegovo sveštenstvo, njegovu žrtvu i novi savez (Jevr. 3:1-3; 7:1-3, 22; 8:6; 9:11-14, 25, 26). Te činjenice su sigurno pomogle hrišćanima jevrejskog porekla da se bore s progonstvom Judejaca. Pavle ih podstiče da ’napreduju prema zrelosti‘ (Jevr. 6:1).
Koliko je za hrišćane važna vera? „Bez vere nije moguće ugoditi Bogu“, piše Pavle. On hrabri Jevreje: „Istrajno trčimo trku koja je pred nama“ (Jevr. 11:6; 12:1).
Odgovori na biblijska pitanja:
2:14, 15 — Da li to što Satana „ima moć da prouzrokuje smrt“ znači da on može izazvati bilo čiju smrt? Ne znači. Pa ipak, već u edenskom vrtu kada je Satana krenuo putem zla, njegove laži su prouzrokovale smrt jer je Adam zgrešio i preneo greh i smrt ljudskoj porodici (Rimlj. 5:12). Osim toga, dešavalo se da su Satanini predstavnici na zemlji progonili Božje sluge sve do smrti, kao što su to učinili i sa Isusom. Međutim, to ne znači da Satana ima bezgraničnu moć da ubije koga god hoće. Da je tako, on bi sigurno Jehovine sluge odavno zbrisao s lica zemlje. Jehova štiti svoj narod kao grupu i ne dozvoljava Satani da ih istrebi. Premda Bog dopušta da neki umru usled Sataninih napada, možemo biti sigurni da će On nadoknaditi svaku štetu koju pretrpimo.
4:9-11 — Kako ’ulazimo u Božji počinak‘? Nakon šest stvaralačkih dana, Bog je počinuo od svojih dela, uveren da će se njegova namera sa zemljom i ljudima sigurno ispuniti (Post. 1:28; 2:2, 3). Mi ’ulazimo u taj počinak‘ tako što ne pokušavamo da se opravdamo svojim delima i tako što prihvatamo otkupnu žrtvu koju nam je Bog obezbedio. Kada iskazujemo veru u Jehovu i poslušno sledimo njegovog Sina umesto da težimo za sebičnim ciljevima, mi svaki dan uživamo u blagoslovima koji donose okrepu i mir (Mat. 11:28-30).
9:16 — Ko je ’onaj ko je posredovao u sklapanju novog saveza‘? Jehova je Tvorac novog saveza, dok je Isus ’posredovao u sklapanju saveza‘ i svojom smrću obezbedio žrtvu bez koje taj savez ne bi bio pravosnažan (Luka 22:20; Jevr. 9:15).
11:10, 13-16 — Koji je „grad“ Avraham očekivao? To nije doslovan, već simboličan grad. Avraham je očekivao ’nebeski Jerusalim‘, sačinjen od Isusa Hrista i njegovih 144 000 suvladara. Ti suvladari u nebeskoj slavi takođe se opisuju kao „sveti grad, Novi Jerusalim“ (Jevr. 12:22; Otkr. 14:1; 21:2). Avraham se nadao životu pod Božjim Kraljevstvom.
12:2 — Šta je bila ’radost koja je stajala pred Isusom‘ zbog koje je ’podneo mučenički stub‘? Radost mu je donosilo to što je video šta će biti postignuto njegovom službom — posvećenje Božjeg imena, potvrđivanje Božjeg prava da vlada i otkup čovečanstva od smrti. Isus se takođe unapred radovao svojoj nagradi — da vlada kao Kralj i služi kao Prvosveštenik u korist čovečanstva.
13:20 — Zašto se za novi savez kaže da je večan? Iz tri razloga: (1) nikada neće biti zamenjen, (2) ono što se postigne njime biće trajno i (3) „druge ovce“ će imati koristi od njega i nakon Armagedona (Jov. 10:16).
Pouka za nas:
5:14. Treba marljivo da proučavamo Božju Reč Bibliju i da primenjujemo ono što učimo. Ne postoji drugi način na koji bismo mogli svoju ’moć zapažanja iskustvom uvežbati za razlikovanje dobra od zla‘ (1. Kor. 2:10).
6:17-19. Ako svoju nadu čvrsto zasnivamo na Božjem obećanju i njegovoj zakletvi, to će nam pomoći da ne skrenemo s puta istine.
12:3, 4. Ne smemo da se ’umorimo i da nam duše klonu‘ zbog manjih kušnji i protivljenja na koje možemo naići, već treba da napredujemo prema zrelosti i da postanemo sposobniji da izdržimo kušnje. Budimo odlučni da podnosimo kušnje čak i ako moramo da ’prolijemo svoju krv‘, to jest da umremo (Jevr. 10:36-39).
12:13-15. Nemojmo dozvoliti da nas „otrovni koren“, to jest bilo ko u skupštini ko ima zamerku na to kako se stvari obavljaju, spreči da ’poravnamo staze kojima idu naše noge‘.
12:26-28. „Ono što nije načinio Bog“ — ceo sadašnji poredak, uključujući i zlo „nebo“ — biće uzdrmano, to jest izbrisano iz postojanja. Kada se to dogodi, ostaće samo „ono što se ne može uzdrmati“, a to je Kraljevstvo i oni koji ga podupiru. Koliko je samo važno da revno objavljujemo Kraljevstvo i da živimo po njegovim načelima!
13:7, 17. Ako imamo na umu savet da budemo poslušni i podložni nadglednicima u skupštini, to će nam pomoći da uvek budemo spremni na saradnju.
[Fusnota]