9. Zašto je Mojsiju možda bilo teško da ispuni svoj zadatak?

⁹ Mojsije je „sramotu koju je trpeo kao pomazanik smatrao bogatstvom većim od egipatskog blaga“ (Jevr. 11:26). On je bio postavljen za „pomazanika“ u tom smislu što ga je Jehova izabrao da Izraelce izvede iz Egipta. Znao je da će to biti teško i da će zbog toga trpeti sramotu. Jedan Izraelac ga je podrugljivo pitao: „Ko je tebe postavio za kneza i za sudiju nad nama?“ (Izl. 2:13, 14). I on sam je kasnije pitao Jehovu: „Kako će me onda faraon poslušati?“ (Izl. 6:12). Mojsije je svoje brige i strahove poverio Jehovi i to mu je pomoglo da prebrodi tu situaciju. Kako mu je Jehova pomogao da ispuni težak zadatak koji je imao?

10. Kako je Jehova osposobio Mojsija?

¹⁰ Kao prvo, Jehova mu je rekao: „Ja ću biti s tobom“ (Izl. 3:12). Kao drugo, Jehova mu je ulio poverenje tako što mu je objasnio jedan aspekt značenja svog imena: „Postaću što god želim da postanem“a (Izl. 3:14). Kao treće, dao mu je moć da čini čuda, što je bio dokaz da ga je on zaista poslao (Izl. 4:2-5). Kao četvrto, Jehova mu je pomogao preko Arona, koga je izabrao da govori umesto njega (Izl. 4:14-16). Mojsije je do kraja života bio potpuno uveren u to da Jehova osposobljava svoje sluge da urade sve što traži od njih. Zato je sa čvrstim uverenjem rekao Isusu Navinu kao svom nasledniku: „Jehova ide pred tobom. On će biti s tobom. Neće te napustiti i nipošto te neće ostaviti. Ne boj se i ne plaši se“ (Pon. zak. 31:8).

11. Kako je Mojsije gledao na zadatak koji mu je Jehova poverio?

¹¹ Zahvaljujući Jehovinoj podršci, Mojsije je taj težak zadatak smatrao „bogatstvom većim od egipatskog blaga“. Na kraju krajeva, da li se služenje faraonu uopšte može uporediti sa služenjem Svemoćnom Bogu? Da li je vrednije biti Jehovin „pomazanik“ ili princ u Egiptu? Mojsije je bio nagrađen zbog svog izvanrednog stava. Bio je posebno blizak s Jehovom, koji mu je omogućio da čini „zastrašujuća dela“ dok je Izraelce vodio u Obećanu zemlju (Pon. zak. 34:10-12).

14. Zašto je Mojsije bio siguran da će ga Jehova nagraditi?

¹⁴ Mojsije je ’usmerio pogled na nagradu‘ (Jevr. 11:26). On nije znao mnogo toga o budućnosti, ali i to malo što je znao uticalo je na njegove odluke. Poput svog praoca Avrahama, bio je siguran da će Jehova uskrsnuti one koji su umrli (Luka 20:37, 38; Jevr. 11:17-19). Pouzdanje u Božja obećanja pomoglo mu je da 40 godina provedenih u izgnanstvu i 40 godina provedenih u pustinji ne smatra izgubljenim godinama. Iako nije tačno znao kako će Jehova ispuniti svoja obećanja, očima vere je video nagradu koja ga čeka.

15, 16. (a) Zašto treba da usmerimo pogled na nagradu? (b) Kojim se blagoslovima raduješ u Božjem Kraljevstvu?

¹⁵ Da li smo i mi ’usmerili pogled‘ na nagradu? Poput Mojsija, ni mi još uvek ne znamo sve detalje o tome kako će Jehova ispuniti svoja obećanja. Na primer, ne znamo kada će početi velika nevolja (Mar. 13:32, 33). Ali o budućem raju na zemlji znamo mnogo više nego što je znao Mojsije. Jehova nam je dao dovoljno informacija o tome kako će izgledati život pod Božjim Kraljevstvom tako da možemo ’usmeriti pogled‘ na tu budućnost i stvoriti sebi jasnu sliku novog sveta. Tako jasna slika budućnosti pomoći će nam da najpre tražimo Kraljevstvo. Zašto to možemo reći? Razmislimo o sledećem: Da li bi kupio neku kuću a da prethodno nisi video u kakvom je stanju? Naravno da ne bi. Slično tome, sigurno ne bismo svoj život posvetili nečemu što za nas nije realno. Očima vere moramo jasno videti sebe u Božjem Kraljevstvu.

¹⁶ Da bi slika Božjeg Kraljevstva bila jasna u našim mislima, moramo zamisliti svoj život u novom svetu. Upotrebimo maštu. Na primer, dok u Bibliji čitamo o životu prethrišćanskih ličnosti, razmislimo o tome šta bismo ih pitali kad uskrsnu. Razmislimo i o tome šta bi oni nas mogli da pitaju o životu u poslednjim danima ovog zlog sveta. Zamislimo samo koliko ćemo biti oduševljeni kada upoznamo svoje pretke koji su živeli vekovima pre nego što smo se mi rodili i kada ih budemo poučavali o tome šta je sve Bog učinio za čovečanstvo. Sigurno će biti lepo bez straha posmatrati mnoge divlje životinje u prirodnom okruženju. Razmišljajmo i o tome koliko ćemo biti bliži Jehovi dok budemo napredovali ka savršenstvu.

17. Zašto je važno da imamo jasnu sliku buduće nagrade?

¹⁷ Jasna slika onoga što nas očekuje u budućnosti pomoći će nam da istrajemo, da budemo radosni i da donosimo odluke imajući u vidu da ćemo večno živeti. Apostol Pavle je pomazanim hrišćanima napisao sledeće: „Ako se nadamo onome što ne vidimo, s istrajnošću to očekujemo“ (Rimlj. 8:25). Ovo se odnosi ne samo na pomazane hrišćane već na sve koji se nadaju večnom životu. Iako još nismo dobili nagradu, naša vera je toliko jaka da je strpljivo iščekujemo. Poput Mojsija, mi ne smatramo da su godine koje smo proveli služeći Jehovi protraćeno vreme. Mi smo uvereni da je ’ono što se vidi privremeno, a ono što se ne vidi večno‘. (Pročitati 2. Korinćanima 4:16-18.)