Istrajao je uprkos razočaranjima

 1. Zašto je Silom bio ispunjen tugom i suzama?

SAMUILO oseća veliku tugu u Silomu. Izgleda kao da je čitav grad preplavljen suzama. Iz mnogih kuća dopire vika i naricanje žena i dece koji su čuli vest da se njihovi očevi, muževi, sinovi i braća nikada neće vratiti. Izrael je izgubio oko 30 000 vojnika u užasnom porazu koji su im naneli Filisteji, i to nedugo nakon što je oko 4 000 njih poginulo u jednoj drugoj bici (1. Sam. 4:1, 2, 10).

2, 3. Koji niz nevolja je doneo sramotu Silomu?

² To je samo jedna u nizu nevolja. Dva zla sina prvosveštenika Ilija, Ofnije i Fines, izneli su iz Siloma sveti kovčeg saveza. Ovaj dragoceni kovčeg, koji je stajao na svetom mestu u šatoru koji je služio kao hram, simbol je Božjeg prisustva. Narod je poneo kovčeg u bitku, naivno misleći da će im pružiti čudesnu zaštitu i doneti pobedu. Ali Filisteji su zaplenili kovčeg i ubili Ofnija i Finesa (1. Sam. 4:3-11).

³ Vekovima je kovčeg saveza imao počasno mesto u svetom šatoru u Silomu. Sada ga više nema. Kada čuje za to, 98-godišnji Ilije pada sa stolice i umire. Njegova snaha, koja je tog istog dana postala udovica, umire na porođaju. Pre nego što je izdahnula, rekla je: „Slava je otišla od Izraela.“ Zaista, Silom više nikada neće biti isti (1. Sam. 4:12-22).

 4. Šta ćemo osmotriti u ovom poglavlju?

⁴ Kako će se Samuilo izboriti s tim dubokim razočaranjima? Da li će njegova vera biti dovoljno jaka kako bi pomogao narodu koji je izgubio Jehovinu zaštitu i naklonost? Budući da svi mi danas ponekad nailazimo na probleme i razočaranja koja predstavljaju ispit za našu veru, pogledajmo šta još možemo naučiti od Samuila.

5, 6. Na šta se skreće pažnja u biblijskom zapisu koji obuhvata oko dvadeset godina i čime je Samuilo bio zaokupljen sve to vreme?

⁵ Nakon ovog događaja, u biblijskom zapisu se skreće pažnja sa Samuila na sveti kovčeg. Govori se o tome kako su Filisteji propatili zbog toga što su ga uzeli i kako su bili prisiljeni da ga vrate. Kada se Samuilo ponovo pominje, već je prošlo oko dvadeset godina (1. Sam. 7:2). Čime je bio zaokupljen sve to vreme? Ne moramo da nagađamo.

⁶ Saznajemo da je pre tog perioda „Samuilo prenosio Božje reči celom Izraelu“ (1. Sam. 4:1). Kada ga ponovo srećemo u zapisu, kaže se da ima običaj da svake godine obilazi tri izraelska grada, rešavajući sporove i određena pitanja. Zatim se vraća u svoj rodni grad, Ramu (1. Sam. 7:15-17). Jasno je da je Samuilo uvek bio bogato zaposlen i da je tokom tih dvadeset godina imao pune ruke posla.

7, 8. (a) Koju je poruku Samuilo preneo narodu nakon dve decenije marljivog truda? (b) Kako je narod reagovao na Samuilove uverljive reči?

⁷ Narodu je oslabila vera zbog nemoralnog ponašanja i iskvarenosti Ilijevih sinova. Izgleda da su se zbog toga mnogi okrenuli idolopoklonstvu. Međutim, nakon dve decenije marljivog truda, Samuilo narodu prenosi ovu poruku: „Ako se svim svojim srcem vraćate Jehovi, onda uklonite iz svoje sredine tuđe bogove i likove Astarote pa odlučno upravite svoje srce Jehovi i jedino njemu služite. A on će vas izbaviti iz ruku Filisteja“ (1. Sam. 7:3).

⁸ ’Ruka Filisteja‘ je teška narodu. Pošto su već jednom pregazili izraelsku vojsku, Filisteji smatraju da mogu nekažnjeno tlačiti Božji narod. Ali Samuilo uverava Izraelce da će se situacija promeniti samo ako se vrate Jehovi. Da li su spremni da to učine? Na njegovu radost, oni ostavljaju svoje idole da bi ’služili samo Jehovi‘. Samuilo saziva zbor u Mispi, gradu u brdovitom području severno od Jerusalima. Narod se okuplja, posti i kaje za svoje veliko idolopoklonstvo. (Pročitati 1. Samuilovu 7:4-6.)

 9. U čemu su Filisteji videli dobru priliku i kako je Božji narod reagovao na opasnost koja je nastala?

⁹ Međutim, Filisteji su saznali za ovaj veliki skup i videli u tome dobru priliku. Šalju vojsku u Mispu da satre obožavaoce Jehove. Izraelci uviđaju da im preti opasnost. Prestravljeni zbog toga, traže od Samuila da se pomoli za njih. On to i čini i takođe prinosi žrtvu. Dok je taj sveti čin u toku, filistejska vojska kreće na Mispu. Jehova tada odgovara na Samuilovu molitvu. Zapravo, glasno izražava svoj gnev. „Jehova je tog dana zagrmeo na Filisteje snažnom grmljavinom“ (1. Sam. 7:7-10).

10, 11. (a) Zašto možemo zaključiti da grmljavina koju je Jehova poslao na filistejsku vojsku nije bila obična? (b) Šta je postignuto nakon bitke u Mispi?

¹⁰ Možemo li zamisliti da bi ovi Filisteji na običnu grmljavinu reagovali poput male dece koja u strahu beže da se sakriju iza svoje majke? Ne, to su neustrašivi ratnici, prekaljeni u bitkama. Dakle, ova ’snažna grmljavina‘ sigurno nije nalik ničemu što su do tada videli i čuli. Da li je u pitanju samo to što je neobično glasna? Da li grmi iz vedrog plavog neba ili sa okolnih brda odjekuje zvuk koji ih potpuno zbunjuje? Bilo kako bilo, ta grmljavina na smrt prestravljuje Filisteje. U opštoj pometnji, ovi napadači za tren oka postaju meta. Izraelci jure iz Mispe, zadaju poraz i kreću u poteru za njima, stigavši čak jugozapadno od Jerusalima (1. Sam. 7:11).

¹¹ Ta bitka je bila prekretnica. Filisteji su se povlačili sve vreme dok je Samuilo služio kao sudija. Jedan po jedan grad vraćao se pod upravu Božjeg naroda (1. Sam. 7:13, 14).

12. U kom smislu je Samuilo ’učinio ono što je pravedno‘ i šta mu je pomoglo da bude uspešan u tome?

¹² Vekovima kasnije, apostol Pavle je ubrojao Samuila među verne sudije i proroke koji su „učinili ono što je pravedno“ (Jevr. 11:32, 33). Samuilo se zaista zalagao za to da se čini ono što je dobro i ispravno u Božjim očima. Uvek je bio uspešan jer je strpljivo čekao na Jehovu, verno istrajavajući u njegovom delu uprkos razočaranjima. Takođe je pokazivao zahvalnost. Nakon pobede u Mispi, podigao je spomenik u znak sećanja na pomoć koju je Jehova pružio svom narodu (1. Sam. 7:12).

13. (a) Na koje Samuilove osobine treba da se ugledamo? (b) Kada bi bilo najbolje da se razviju osobine poput Samuilovih?

¹³ Da li i ti želiš da doprineseš tome da se ’čini ono što je pravedno‘? U tom slučaju, dobro je da se ugledaš na Samuilovo strpljenje, poniznost i zahvalnost. (Pročitati 1. Petrovu 5:6.) Kome od nas nisu potrebne te osobine? Samuilu je koristilo što je stekao i pokazivao te osobine dok je još bio prilično mlad, jer se u kasnijim godinama suočio s većim razočaranjima.

14, 15. (a) S kojim se velikim razočaranjem Samuilo suočio kada je zašao u godine? (b) Da li je Samuilo bio neodgovoran otac poput Ilija? Objasni.

¹⁴ Sa Samuilom se ponovo srećemo kada je već zašao u godine. Ima dva odrasla sina, Joila i Aviju, kojima je poverio odgovornost da mu pomažu u suđenju. Nažalost, oni nisu opravdali njegovo poverenje. Dok je Samuilo pošten i pravedan, njegovi sinovi svoj položaj koriste za sebične ciljeve, izvrćući pravdu i uzimajući mito (1. Sam. 8:1-3).

¹⁵ Jednog dana izraelske starešine pristupaju ovom ostarelom proroku sa žalbom: „Tvoji sinovi ne hode tvojim putevima“ (1. Sam. 8:4, 5). Da li je Samuilo svestan toga? Biblijski zapis to ne pokazuje. Međutim, za razliku od Ilija, Samuilo sigurno nije bio neodgovoran otac. Jehova je prekorio i kaznio Ilija zato što nije opomenuo sinove zbog njihove zloće, iskazujući veću čast sinovima nego njemu (1. Sam. 2:27-29). Ali kada je reč o Samuilu, Jehova nije imao takvu zamerku.

16. S kakvim se osećanjima bore roditelji buntovne dece i kako im Samuilov primer može pružiti utehu i vođstvo?

¹⁶ U zapisu se ne govori o bolu koji Samuilo oseća usled stida, zabrinutosti i razočaranja kada saznaje za loše postupanje svojih sinova. Međutim, mnogi roditelji veoma dobro mogu razumeti kako se osećao. U današnjim teškim vremenima, odbacivanje roditeljskog autoriteta i discipline širi se poput pandemije. (Pročitati 2. Timoteju 3:1-5.) Roditelji koji podnose takav bol mogu pronaći utehu i vođstvo u Samuilovom primeru. On nije dozvolio da zbog bezbožnog postupanja sinova i malo odstupi od svog puta vernosti. Ne zaboravimo da čak i kada reči i disciplina ne dopiru do srca koje je postalo neosetljivo, roditeljski primer i dalje može imati snažan uticaj. A roditelji uvek imaju priliku da svog Oca, Jehovu Boga, učine ponosnim — baš kao i Samuilo.

17. Šta su izraelske starešine zahtevale od Samuila i kako je on reagovao?

¹⁷ Samuilovi sinovi ne mogu zamisliti koliko će dalekosežne posledice imati njihova pohlepa i sebičnost. Izraelske starešine govore Samuilu: „Postavi nad nama kralja da nam sudi, kao što je to kod svih drugih naroda.“ Da li Samuilo to doživljava kao da njega odbacuju? Na kraju krajeva, on je tom narodu decenijama sudio u Jehovino ime. Sada oni više ne žele da im sudi neki običan prorok, već kralj. Okolni narodi imaju kraljeve, pa i Izraelci to žele! Kako Samuilo reaguje? „U Samuilovim očima bilo je zlo to što su rekli“ (1. Sam. 8:5, 6).

18. Kako je Jehova utešio Samuila i ujedno istakao ozbiljnost greha Izraelaca?

¹⁸ Zapazimo kako Jehova reaguje kada mu se Samuilo moli u vezi s tim: „Poslušaj glas naroda u svemu što ti govore, jer ne odbacuju oni tebe, nego odbacuju mene, jer ne žele da budem njihov kralj.“ Iako su te reči utešne za Samuila, one pokazuju da je narod naneo užasnu uvredu Svemoćnom Bogu. Jehova govori svom proroku da upozori Izraelce na visoku cenu koju će platiti ako budu imali čoveka za kralja. Nakon što Samuilo to čini, oni i dalje govore: „Neka kralj bude nad nama!“ Pošto je uvek bio poslušan svom Bogu, odlazi da bi pomazao kralja kog je Jehova izabrao (1. Sam. 8:7-19).

19, 20. (a) S kakvim stavom je Samuilo poslušao Jehovino uputstvo da pomaže Saula? (b) Kako je Samuilo nastavio da brine o Jehovinom narodu?

¹⁹ Međutim, s kakvim stavom je Samuilo poslušao Božje uputstvo? Da li je bio ozlojeđen i učinio to preko volje? Da li je dozvolio da ga razočaranost zatruje i da ogorčenost uhvati koren u njegovom srcu? Mnogi bi na takav način reagovali u toj situaciji, ali ne i Samuilo. On pomazuje Saula i priznaje ga kao čoveka kog je Jehova izabrao. Poljupcem mu izražava dobrodošlicu i podložnost kao novom kralju. A narodu govori: „Jeste li videli onog koga je Jehova izabrao? Niko nije kao on u celom narodu“ (1. Sam. 10:1, 24).

²⁰ Samuilo ne traži mane, već dobro u čoveku kog je Jehova izabrao. A on sam je usredsređen na to da ostane besprekoran pred Bogom, a ne da stekne priznanje prevrtljivih ljudi (1. Sam. 12:1-4). Takođe verno izvršava svoj zadatak, upozoravajući Božji narod na duhovne opasnosti koje im prete i podstičući ih da ostanu verni Jehovi. Njegovi saveti im dopiru do srca, pa ga preklinju da se moli za njih. Odgovara im ovim lepim rečima: „Nipošto ne želim zgrešiti Jehovi i prestati da se molim za vas. Poučiću vas dobrom i ispravnom putu“ (1. Sam. 12:21-24).

21. Kako ti Samuilov primer može pomoći ako se razočaraš kada neko drugi dobije autoritet ili zaduženje?

²¹ Da li si se ikada razočarao kada je nekom drugom poveren određeni autoritet ili zaduženje? Samuilov primer je snažan podsetnik da nikada ne smemo dozvoliti da se ljubomora i ogorčenost razviju u našem srcu. (Pročitati Poslovice 14:30.) Bog za svakog svog slugu ima obilje smisaonog posla.

22. Zašto je Samuilo u početku s pravom video dobro u Saulu?

²² Samuilo je bio u pravu kada je video dobro u Saulu, jer je to zaista bio izuzetan čovek. Iako je bio visok i lep, a takođe hrabar i snalažljiv, u početku je bio skroman i ponizan (1. Sam. 10:22, 23, 27). Pored svega toga, imao je još jedan dragocen dar — slobodnu volju ili mogućnost da izabere svoj životni put i samostalno donosi odluke (Pon. zak. 30:19). Da li je dobro koristio taj dar?

23. Koju je dragocenu osobinu Saul najpre izgubio i kako je rasla njegova arogancija?

²³ Nažalost, kada čovek oseti sladak ukus moći, prvo na šta zaboravi jeste skromnost. Saul ubrzo postaje arogantan. Odbacuje Jehovine naredbe koje mu je Samuilo preneo. Jednom je postao nestrpljiv i prineo je žrtvu koju je Samuilo nameravao da prinese. Prorok je morao strogo da ga ukori i prorekao je da kraljevstvo neće ostati u njegovoj porodici. Umesto da prihvati ukor, Saul je nastavio da čini još gora dela (1. Sam. 13:8, 9, 13, 14).

24. (a) Kako je Saul pokazao neposlušnost u ratu protiv Amaličana? (b) Kako je Saul reagovao na ispravku i šta je Jehova odlučio nakon toga?

²⁴ Jehova preko Samuila kaže Saulu da povede rat protiv Amaličana. Nalaže mu da pogubi njihovog zlog kralja Agaga. Međutim, Saul je poštedeo Agaga i najbolji deo plena koji je trebalo uništiti. Kada Samuilo dolazi da ga ispravi, Saul pokazuje koliko se promenio. Umesto da ponizno prihvati ispravku, počinje da navodi razloge, pronalazi izgovore, opravdava postupke, zaobilazi problem i prebacuje krivicu na narod. Kada pokušava da ublaži disciplinu tvrdeći da je deo plena namenio za žrtvu Jehovi, Samuilo izgovara poznate reči: „Znaj, poslušnost je bolja od žrtve.“ Samuilo hrabro ukorava Saula i objavljuje Jehovinu odluku: Kraljevstvo će biti oduzeto od njega i predato drugom, boljem čovekua (1. Sam. 15:1-33).

25, 26. (a) Zašto je Samuilo tugovao za Saulom i kako mu je Jehova pružio blagu ispravku? (b) Koju pouku je Samuilo dobio kada je otišao u Jesejev dom?

²⁵ Samuilo je duboko potresen zbog Saulove neposlušnosti. Celu noć vapi Jehovi. Čak počinje da tuguje za tim čovekom. Polagao je u njega velike nade, a sada su se one raspršile. Više to nije čovek kog je poznavao — izgubio je svoje najbolje osobine i okrenuo se protiv Jehove. Samuilo ne želi nikad više da vidi Saula. Međutim, kasnije Jehova pruža Samuilu blagu ispravku: „Dokle ćeš tugovati za Saulom, kad sam ga odbacio kao kralja nad Izraelom? Napuni svoj rog uljem i kreni na put. Poslaću te kod Jeseja iz Vitlejema, jer sam jednog od njegovih sinova izabrao sebi za kralja“ (1. Sam. 15:34, 35; 16:1).

²⁶ Jehovina namera ne zavisi od nesavršenih ljudi koji danas mogu biti verni, a sutra ne. Ako se jedan čovek pokaže nevernim, Jehova će pronaći drugoga koji će izvršiti njegovu volju. Tako je ostareli Samuilo prestao da žali za Saulom. Kao što ga je Jehova uputio, odlazi u Vitlejem u dom Jeseja, koji ima nekoliko veoma lepih sinova. Međutim, Jehova već kod prvog sina podseća Samuila da ne gleda na spoljašnjost. (Pročitati 1. Samuilovu 16:7.) Na kraju Samuilo upoznaje i najmlađeg sina, i upravo je to Jehovin izabranik — David!

27. (a) Šta je jačalo Samuilovu veru? (b) Šta misliš o primeru koji je ostavio Samuilo?

²⁷ U poslednjim godinama svog života, Samuilo se još više uverio koliko je mudra bila Jehovina odluka da umesto Saula postavi Davida za kralja. U Saulu se razvila ubilačka ljubomora i postao je otpadnik. David je pak pokazivao prelepe osobine, kao što su hrabrost, besprekornost, vera i vernost. Dok se Samuilov život bliži kraju, vera mu je sve jača. Uverio se da nema tog razočaranja za koje Jehova nema lek i koje ne može pretvoriti u blagoslov. Zatim Samuilo umire, ostavši zapamćen kao izuzetan čovek koji je verno služio skoro čitav jedan vek. Nije čudo što je ceo Izrael žalio za tim vernim prorokom. Jehovine sluge do dan-danas treba da se pitaju: ’Da li ću se ugledati na Samuilov primer vere?‘