Poglavlje 13
Kako gledaš na disciplinu?
1–4. (a) Zašto smo skloni tome da činimo greške? (b) Šta osim nedostatka znanja vodi do grešaka?
VEROVATNO poznaješ nekoga — školskog druga ili čak učitelja — koji nije spreman priznati grešku ili krivicu. Šta misliš o takvom čoveku? Da li bi poraslo ili palo tvoje poštovanje prema njemu ako bi jednog dana došao k tebi i otvoreno ti rekao: „Žao mi je. Uvideo sam da sam zauzeo pogrešan stav“?
2 Svi mi ustvari grešimo, jer niko od nas nije savršen ili bezgrešan. To saznajemo iz Biblije. Ona pokazuje da je naš praotac Adam bio neposlušan i da su radi toga svi ljudi nasledili nesavršenstvo i greh. Biblija objašnjava da ’po jednom čoveku (Adamu) dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše‘ (Rimljanima 5:12).
3 Neke greške se čine zbog neznanja, ali ne sve. Često su ravnodušnost i nepromišljenost razlog za to. Pretpostavimo da neki putnik u avionu ne pazi dok stjuardesa objašnjava kako se upotrebljava prsluk za spasavanje ili kako funkcioniše aparat za kiseonik. Ako zato putnik u nuždi ne iskoristi sredstva za spasavanje i izgubi život, onda za to nije krivo samo njegovo neznanje, nego pre svega njegova ravnodušnost.
4 Ne može se svaka greška jednostavno pripisati zabludi. Često je za to krivo namerno neznanje. Ali, još gore je ako neko radi nešto za šta zna da je neispravno i ako se iz ovog ili onog razloga pokuša izgovarati.
5, 6 (a) Zašto korekcija koristi starima i mladima? (b) Šta treba da se postigne disciplinom?
5 Sve to ukazuje na potrebu za disciplinom, koja uključuje ispravljanje. Svi mi, bili mladi ili stari, moramo se ponekad korigovati. Da, bez discipline i korekcije ljudi ne bi napredovali ni na jednom području. Uvek bi iznova pravili iste greške, držeći se istih pogrešnih stavova, i ne bi sticali nova znanja i sposobnosti.
6 Ali, da li si znao da disciplina uključuje više od korekcije? To takođe može biti školovanje koje oblikuje, jača i popravlja. Disciplina treba da ima za cilj poboljšanje s obzirom na budućnost.
ZAŠTO JE TEŠKO PRIHVATITI?
7–9. (a) Zašto teško pada da se prihvati disciplina? (b) Kako se može savladati ta sklonost?
7 Ako je disciplina nešto korisno, postavlja se pitanje zašto većini teško pada da je prihvate. Razlog je nesavršenost, radi čega nam je potrebna disciplina. Biti ukoren dovodi nas u nepriliku. To vređa naš ponos. Ali, disciplina ima i svoje dobre strane, kao što je to objasnio apostol Pavle: „A i ako svako karanje izgleda najpre kao žalost a ne kao radost, ali ono posle daje miran plod pravde onima koji su naučeni njime“ (Jevrejima 12:11).
8 Poniznost nam olakšava da podnesemo neugodne propratne pojave discipline. Ponos i svojeglavost navodi mnoge na suprotstavljanje disciplini. Ali, ako je neko s dobrim razlogom ispravljen a pokaže se tvrdoglavim, čini sam sebe smešnim. Božja Reč kaže: „Bezumni preziru mudrost i nauku“ (Poslovice 1:7).
9 Suprotno tome čitamo: „Karaj mudroga i ljubiće te.“ Zašto? Jer on zna da će kroz ispravljanje postati „još mudriji“ (Poslovice 9:8, 9).
KAKO ĆEŠ REAGOVATI?
10–12. (a) Kako može disciplina delovati na naš život, prema Poslovicama 19:20? (b) Zašto nas Bog disciplinuje? (Jevrejima 12:5, 6). (v) Ko je opunomoćen da primeni disciplinu?
10 Pitanje zapravo glasi: Šta želiš učiniti sa životom? Da li želiš jednostavno da te neko tera? Ili da li si spreman da radiš za budućnost, vrednu da se za njom teži? Šta misliš o tome? Da li si saglasan sa Božjom Reči, koja savetuje: „Slušaj savet, primi poučavanje, da bi bio mudar u životu svome“? (Poslovice 19:20).
11 Sasvim svejedno kakvo je tvoje gledište — bilo kada u životu sigurno ćeš prihvatiti disciplinu. Izgledaće ti manje neprijatna i lakše ćeš je podneti, ako misliš na to da je to Božja priprema. Bog se pobrinuo za disciplinu, jer nas voli i želi da nam pomogne da se poboljšamo. Zato Biblija kaže da onaj ko mrzi disciplinu, u stvari baca ’Reč Božju iza leđa‘ (Psalam 50:17).
12 Disciplinu može da primeni neko ko je ovlašćen za to. Šta misliš ko je u stanju da najbolje pruži disciplinu mladim ljudima? Bog je roditeljima dao taj zadatak, jer su oni odgovorni za život svoje dece. U hrišćanskim skupštinama Bog se pobrinuo za u duhovnom pogledu „starije muževe“ sposobne da ’savetuju sa zdravom naukom i pokaraju one koji se protive‘ (Titu 1:5-9).
13–17. Koji tok misli nam pomaže da ispravimo naš stav, ako smo skloni tome da se suprotstavljamo disciplini? (Poslovice 4:1, 2; 13:24; 15:32).
13 Kako reaguješ na disciplinu svojih roditelja? Mnogi mladi ljudi joj se suprotstavljaju — najmanje trenutno — a neki beže radi toga čak od kuće. Ako se uzbuđuješ radi nekog ukora ili opomene, pitaj se: „Zašto su moji roditelji uzeli vremena, potrudivši se da to učine?“ Ti sam znaš da u većini slučajeva čoveku nije prijatno, niti mu pada lako da nekoga ukori. Ipak, tvoji roditelji čine to, jer su toliko zainteresovani za tebe, da ne štede truda. Već to treba da te navede da ozbiljno razmišljaš o tome šta oni kažu.
14 Doduše, potrebna je unutrašnja snaga da priznamo greške. Prihvatiti disciplinu zahteva poniznost, naročito ako smatramo da nije potrebna. Ako je mirno prihvatiš, ne protiveći se, verovatno će ti koristiti, a time se olakšava situacija.
15 Misli takođe na to da oni koji te disciplinuju sasvim sigurno ne pokušavaju time da te dovedu u „tesnac“ kao da bi želeli da te pritesne u tvom napredovanju u životu. Verovatno pokušavaju, da ti pomognu da što više napreduješ. Disciplina koja izvire iz mudrosti čuva te od bolnih iskustava, od stvari koje imaju sigurno neprijatne posledice i koje bi otežale život. Onima koji dozvoljavaju da budu disciplinovani, Biblija obećava: „Kada ideš neće ti se stezati koraci, kada trčiš nećeš se spotaći. Upamti nauk, ne napuštaj ga, čuvaj ga jer ti je život tvoj u njemu“ (Poslovice 4:10-13).
16 Samo po sebi je jasno da ne treba da čekaš da te neko drugi ispravlja, možeš sam da se disciplinuješ. Ako si pažljiv sam možeš uočiti mnoge svoje greške i preduzeti nešto da bi se poboljšao.
17 Spremnost prihvatiti disciplinu koristi u mnogo čemu. Ko otvoreno prizna svoje greške i slabosti, ima unutrašnje osećanje zadovoljstva. To jača tvoje srce i misli za ono što je pravo. To unapređuje dobre odnose sa drugima. Oni onda vide u tebi pošteno, ponizno, uravnoteženo biće, osvežavajuće različito od mnogih drugih. A što je najvažnije: Spremnost da prihvatiš disciplinu bezuslovno je potrebna da bi došao u dobar odnos s Jehovom Bogom i zadržao ga. Time se takođe postiže nada u trajnu i srećnu budućnost. Da, „opomene i karanje to su vođi na putu života“ (Poslovice 6:23).
[Slika na 95. strani]
Kako reaguješ kada ti se daje savet?