Šta znači biti pošten?
BITI pošten znači biti poverljiv i bez prevare. Poštenje zahteva da se sa drugima pravedno postupa, pošteno i čestito i da se nikog ne vara ili obmanjuje. Pošten čovek je besprekoran. S obzirom da je uvek poverljiv, on nikada neće prevariti svog bližnjeg. Zar ne bi hteli svi da se tako sa nama postupa? Prema tome, kako bi poštenje moglo biti neaktuelno?
Prema gore navedenoj definiciji hrišćanin odmah spoznaje zašto svaki pravi obožavalac Boga mora biti pošten (Jovan 4:24). On obožava Jehovu, „Boga istine“ (Psalam 31:5; Titu 1:2). I razumno je da su samo „poverljivi,“ ljudi podesni da ga zastupaju (2. Mojsijeva 18:21, Prevod Novi svet sa studijskim uputstvima, fusnota).
Budući da se poštenje dotiče mnogih područja života, razumno je da je apostol Pavle rekao: „Želimo da se u svemu pošteno vladamo“. To uključuje naš govor, posao, porodicu, poslovne veze i poslušnost zakonskim propisima (Jevrejima 13:18).
Naš govor
Na mnogim područjima se danas smatra da je bezazleno i prihvatljivo ne kazati istinu. Tako se falsifikuju izveštaji o vremenu za izvršeni posao, decu se nagovara da ne kažu istinu posetiocima, zastupnicima osiguranja se svesno daju neispravni podaci i simulira se bolest da ne bi morali ići na posao, itd.
Neke se informacije moraju dati napismeno. Ljudi, kojima laž inače nikad ne bi prešla preko usana, iz nekog razloga stvar vide sasvim drukčije kada moraju ispuniti poresku prijavu ili carinsku deklaraciju na graničnom prelazu. Takve obmane idu na račun svih poreskih obveznika. Da li je to prava ljubav prema bližnjemu? Nisu li hrišćani osim goga dužni da ,ćesareve stvari plate ćesaru’?
(Luka 20:25; 10:27; vidi takođe Rimljanima 13:1, 2, 7, 8).
Našim govorom želimo sigurno da oponašamo „Boga istine“ a ne „oca laži“ (Psalam 31:5; Jovan 8:44). Nesavesni ljudi pribegavaju dvosmislenim izjavama da bi izvrnuli činjenice i varali. Ali koji svog bližnjega laže on ga ne voli. Uostalom, lažovi nemaju budućnost (Efescima 4:25; Otkrivenje 21:27; 22:15).
Na radnom mestu
Poštenim radom zarađivati svoju platu je umesan biblijski zahtev (Kološanima 3:22-24). Ipak postoje hiljade „kradljivaca vremena“ koji svoje radno vreme traće time što odugovlače pauze, kasno dolaze a ranije odlaze, nakon početka radnog vremena upotrebe mnogo vremena za doterivanje, upotrebljavaju bez dozvole službeni telefon za duge privatne razgovore, u toku radnog vremena obavljaju lične poslove ili čak i pridremaju. Njihovom krađom povećavaju se troškovi za sve.
Drugi oblik krađe na radnom mestu je upotreba materijala i alata za ličnu upotrebu. Neki tvrde da je to samo nadoknada za nisku platu, kao da se žele osvetiti poslodavcu, tvrdici. Ali uzeti nešto bez znanja i bez dozvole vlasnika ili poslodavca je ustvari krađa.
U svakoj od ovih situacija pravi hrišćanin će se držati sledećeg saveta: „Kradljivac da ne krade više, nego neka... obavlja dobar posao svojim rukama, da bi imao nešto od čega bi davao potrebnome“ (Efescima 4:28, NS; Dela apostolska 20:35).
Ali šta ćeš uraditi ako tvoj poslodavac od tebe zahteva da učiniš nešto nepošteno ili nezakonito i u slučaju odbijanja ti preti otkazom? Nekoliko primera: Ti treba mušteriji da uračunaš menjanje rezervnih delova koji uopšte nisu ugrađeni u vozilo; tebe se upućuje da ambalažu puniš jeftinijom robom lošijeg kvaliteta, za koju će tada mušterije morati da plate višu cenu; tebi se daje nalog da označiš sa novim „sniženim“ cenama robu koja je prvobitno isto toliko koštala ili čak i manje. Neki nameštenik će kazati da za to ipak poslodavac nosi odgovornost a ne on. Šta su Jehovini svedoci učinili u takvim situacijama? Daril Dž. priča:
„Dok sam radio kao poslovođa u trgovini prehrambenih proizvoda, uprava je od mene zahtevala da povećam maržu trgovine bez povećanja cene proizvoda. Bilo je predloženo da se kod određenih proizvoda jednostavno napiše veća težina i snabdevačima izdaju lažne kreditne potvrde. Ove radnje su sasvim uobičajene, ali naravno nepoštene.“
Daril je odbio da daje krive podatke i da vara (Priče Solomunove 20:23). Par nedelja kasnije bio je otpušten. Da li je bilo mudro od njega što je dopustio da njegova porodica oseti posledice nezaposlenosti? Da li se kajao što je bio pošten? Ne, jer kada je jedan brat u veri saznao za to, pobrinuo se da je Daril do bio posao. Daril je rekao: „Nakon tri ili četiri nedelje opet sam mogao da izdržavam sebe i svoju porodicu i to na pošten način. Smatrao sam za prednost da sam od Jehove bio blagoslovljen jer sam sačuvao besprekornost prema njemu.“
S druge strane mogao bi dobiti radno mesto zato što si pošten. Zastupnik jedne vrlo poznate međunarodne osiguravajuće kompanije savetovao je vlasniku jednog uspešnog preduzeća u centru Toronta (Kanada), da zaposli Jehovine svedoke ako hoće da reši problem krađe od strane službenika. Zastupnik je objasnio: „U toku školovanja za moju službu osiguranja u jednom drugom gradu saznao sam da se među klijentima ovog osiguranja nalazila jedna široka mreža supermarketa koja je za noćno punjenje rafova zapošljavala samo Svedoke. Sa drugim radnicima su imali loša iskustva, ali otkad su Svedoci preuzeli ključeve da posle radnog vremena pune rafove, nije nedostajala ni jedna stvarčica.“
Gde se još traži poštenje
Kada neko pozajmi novac često pokazuje poniznost i poštovanje; uverava svečanim obećanjem da će vratiti novac i zahvaljuje se za ukazanu pomoć. Ali kad se približi vreme da se vrate dugovi, kod nekih koji su pozajmili novac nastaje zapanjujuće menjanje raspoloženja. Često reaguju besno i neprijateljski, onoga od koga su pozajmili predstavljaju kao nemilosrdnog i žale se da ih šikanira zbog duga. U očima dužnika je od velikodušnog poverioca nastalo čudovište. Ali, Biblija kaže da je onaj koji ,uzaima a ne vraća zao’ (Psalam 37:21; Rimljanima 13:8), To se pre svega odnosi na onog koji pozajmljuje a ne preduzima nikakve mere da vrati bar minimalni iznos da bi pokazao dobru volju i koji se možda uopšte ne trudi da stupi u kontakt sa poveriocem.
U porodičnom životu poštenje je na mnogim područjima neophodno. Poglavar porodice mora prema svojoj ženi biti iskren što se tiče podataka o primanjima i finansijskim stvarima; žena mora biti poštena prema njemu u vezi trošenja kućnog budžeta; oboje moraju biti besprekorni, što uključuje da i seksualne interese ograniče na bračnog partnera; deca treba da budu poštena i poslušna i da udovoljavaju izričitim željama roditelja u vezi društva i izbora zabave (Efescima 5:33; 6:1-3).
Ove misli su ustvari jasno pokazale da se pravi hrišćanin ,mora odreći nepravednosti’, što znači odstupiti od zlih dela koja prate nepoštenje, laž, prevaru i moralnu pokvarenost (2. Timoteju 2:19; Rimljanima 2:21-24).
Nagrada i blagoslov
Iskrenost i otvorenost kao i istinoljubivo ponašanje prema drugima unapređuju poštenje. Nastaje atmosfera uzajamnog poverenja što vodi ka zdravim međusobnim odnosima. Poštenje je takođe uslov za siguran život, slobodan od trošenja vremena i snage za zaštitne mere koje su posledica nepoverenja, sumnji i straha (Uporedi Isaija 35:8-10).
Poštenje osim toga doprinosi da imamo čistu savest, što je neminovno ako želimo na prihvatljiv način „da prinosimo svetu službu živom Bogu“ (Jevrejima 9:14; 1. Timoteju 1:19). To nam daje duševni mir i miran san. Drugima možemo gledati u oči bez nelagodnosti. Ko je pošten, uštedeće sebi mučni strah da bude uhvaćen u činjenju zla. Na taj način se čuva ljudsko dostojanstvo i samopoštovanje. Kako bi to ikada moglo biti nesavremeno ili nepraktično?
Dakle, isplati se biti pošten, jer to nama kao i drugima donosi neposredne koristi. Ali mi ne želimo samo zato bi ti pošteni jer je poštenje najbolji put ili zato što nam je zapoveđeno, već u prvom redu zato što volimo našeg oca Jehovu. Naš dragoceni odnos sa njim želimo sačuvati i uživati njegovo priznanje. Osim toga našim poštenjem ispoljavamo našu ljubav prema bližnjemu. Kratko rečeno: Biti pravi hrišćanin znači biti pošten (Matej 22:36-39).
Psalmista je rekao: „O Jehova, ko će biti gost u šatoru tvome; ko će stanovati na svetoj gori tvojoj? Onaj ko živi besprekorno, koji čini pravicu i istinu zbori u srcu svome. ... nije naneo zla bližnjemu svome“ (Psalam 15:1-3, NS). Kada Jehova na pravedan način okonča sadašnji nepravedni sastav i kada ,šator Božji bude sa ljudima’, tada ćemo, ukoliko kao Jehovini obožavaoci budemo vodili pošten život, pripadati njegovim „gostima“ koji će se radovati večnim blagoslovima. To je nešto što nikada neće zastareti! (Otkrivenje 21:1-5).
[Okvir na 5. strani]
Da li je tvoje poštenje nepokolebljivo?
Svet pokušava da potkopa naše uverenje i našu odlučnost da činimo ono što je pravo. Sve je upravljeno na to da se misli samo na sebe a na tuđi račun.
Da li si iskreno uveren da je poštenje još uvek „najbolji put“? Da li je tvoje uverenje dovoljno jako tako da i u teškim situacijama ostaješ pošten? Šta bi, na primer, ti učinio:
◻ ako bi već više meseci bio bez posla i ako bi našao veću sumu novca koja bi bila dovoljna da podmiri tvoje račune pa čak i da ostane nešto?
◻ ako bi u školi kod jednog važnog ispita, od kojeg ti zavisi poslovna budućnost, mogao da dobiješ dobre ocene samo uz varanje?
◻ ako bi kao naučnik rezultate tvoga istraživanja morao „podesiti“ da bi tvoj rad bio objavljen i tako dobio priznanje?
◻ ako bi za vreme tvog odmora u inostranstvu kupio nešto po povoljnoj ceni za šta bi bila velika carina ako bi to na granici prijavio?
[Okvir na 6. strani]
Poštenje je još uvek aktuelno
Da li se ljudi još interesuju za svoje bližnje? Da, mada časopisi izveštavaju o poštenim postupcima kao o izuzetku te zato i interesantno za čitaoca.
U Fort Vejnu (Indiana, USA) policija je pokušala da namami lopove tako što je jedan skupoceni televizor stavila u nezaključan auto. Više nedelja su posmatrali da vide šta će se desiti. „Ustanovili smo da su ljudi šetajući kraj auta često zastali, ugledali televizor, otvorili vrata, pritisnuli dugme za zaključavanje, zalupili vrata i produžili svojim putem.“ Time su dokazali da su bili pošteni.
Kanadske novine su izveštavale o tome kako je novac bio vraćen zato što su se nalazači pridržavali biblijskih merila pod sledećim naslovima:
„Milosrdni Samarjani spasli godišnji odmor“ (Vindsor star).
„Pošten nalazač vraća 421 dolar“ (Spektator).
„Vraćanje 983 dolara jednom trgovcu povratilo veru“ (Toronto star).
U svim ovim slučajevima to su bili Jehovini svedoci koji su našli novac. U prvom slučaju dva mlada Jehovina svedoka, koji su bili u službi propovedanja od kuće do kuće, našla su novčanik i vratila vlasnici. Ona je rekla: „Ja mislim da ovakvih mladića ima samo jedan u milion... Znate, to stvarno povraća veru u čovečanstvo“ Budući da ona nije bila iz tog mesta, mladići su mogli lako da zadrže taj novac, ali oni su rekli: „O tome ne treba trošiti reči. Samo smo nešto dobro učinili nekome.“
Drugi izveštaj je takođe bio povezan sa jednim putnikom. Novine su izvestile da nalazača „to ipak nije dovelo u iskušenje“. Izjavio je da on kao i svi svedoci „pridaje veliku vrednost poštenju“.
U trećem slučaju je dotični koji je izgubio novac priznao „da je skoro izgubio poverenje u ljudski rod“. Muž žene koja je našla smeđu papirnu kesu sa novcem je rekao novinaru da je ključ za poštenje biblijsko vođstvo: „Tako mojoj ženi nije teško palo“ da vrati novac.
Jednom drugom prilikom su dve svedokinje u službi od kuće do kuće našle koverat sa novcem. Kada su to odneli u mesnu stanicu milicije, dežurni je rekao da niko nije prijavio nestanak novca. Svedokinje su predložile da pronađeno objave preko mesne radio-stanice. Policajac je izgledao prilično zbunjeno. Rekao je: „Vama je očigledno prilično stalo do toga da vratite novac. Kojoj religiji vi uopšte pripadate?“ Na odgovor svedokinja policajac je odvratio: „To sam i mislio, jer su Jehovini svedoci jedini koji su dovoljno pošteni da se toliko trude.“
Jehovinom svedoku V. K. je u službi od kuće do kuće bila iznešena jedna neobična molba. Čovek i žena koje je posetio su bili teško bolesni, a toga dana su morali uplatiti novac. Pitali su svedoka da li bi on to hteo za njih obaviti. Kada je pristao, dali su mu 2 000 dolara u gotovom i zamolili ga da odnese u banku. Kada se vratio iz banke nije mogao a da ne upita te ljude: „Kako ste mi mogli verovati kad me ne poznajete?“ Odgovor je glasio: „Pa to svako zna da su Jehovini svedoci jedini kojima se može verovati.“
Iako u svim državama osim Jehovinih svedoka ima naravno još i drugih poštenih ljudi, izgleda da su tako retki da im se poklanja posebna pažnja. Kako li samo možemo biti zahvalni da biblijske nauke o poštenju vode tako dobrim i korisnim rezultatima!