Podsticati na ljubav i dobra dela — kako?
„Pazimo jedan na drugoga, da se takmičimo [„podstičemo“, Ča] u ljubavi i u dobrim delima... jedan drugoga podržavajmo [„bodrimo“, Ča], i to utoliko više ukoliko vidite da se približuje dan“ (JEVREJIMA 10:24, 25).
1, 2. (a) Zašto je bilo važno da rani hrišćani nađu utehu i ohrabrenje u svom sastajanju? (b) Koji Pavlov savet je bio usmeren na potrebu za sastajanjem?
ONI SU se sastajali u tajnosti, šćućurili bi se zajedno iza zatvorenih vrata. Napolju, posvuda je vrebala opasnost. Njihov Vođa, Isus, upravo je bio javno pogubljen, i upozorio je svoje sledbenike da ni oni neće ništa bolje biti tretirani nego što je bio on (Jovan 15:20; 20:19). Ali dok su oni govorili prigušenim glasom o svom voljenom Isusu, to što su zajedno mora da je bar učinilo da se osećaju bezbedniji.
2 Kako su godine prolazile, hrišćani su se suočavali sa svim vrstama kušnji i progonstva. Poput tih prvih učenika, oni su izvlačili utehu i ohrabrenje iz sastajanja. Tako je apostol Pavle pisao u Jevrejima 10:24, 25 (Ča): „Pazimo na to da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela, da ne ostavljamo svoje skupštine, kao što neki imaju običaj, nego da bodrimo jedan drugoga utoliko pre ukoliko vidite da se približava sudni dan.“
3. Zašto bi rekao da je Jevrejima 10:24, 25 više nego samo zapovest da se hrišćani sastaju?
3 Te reči su daleko više od zapovesti da se i dalje sastaju. One pružaju božanski nadahnuto merilo za sve hrišćanske sastanke — i u stvari, za svaku priliku kada se hrišćani druže. Danas više nego ikada pre, dok posmatramo kako se Jehovin dan približava, pritisci i opasnosti ovog zlog sistema čine imperativom da naši sastanci budu poput sigurne luke, izvora snage i ohrabrenja za sve. Šta mi možemo učiniti da bismo to osigurali? Pa, osmotrimo pažljivo Pavlove reči, postavljajući tri glavna pitanja: Šta znači ’paziti jedan na drugoga‘? Šta znači ’podsticati jedan drugog na ljubav i dobra dela‘? I konačno, kako možemo ’bodriti jedni druge‘ u ovim teškim vremenima?
„Pazimo jedan na drugoga“
4. Šta znači ’paziti jedni na druge‘?
4 Kada je Pavle podsticao hrišćane da ’paze jedni na druge [’da se obaziru jedni na druge‘, NW]‘, on je upotrebio grčki glagol katanoeo, jedan pojačani oblik uobičajenog termina „primetiti“. Teološki rečnik Novog zaveta (Theological Dictionary of the New Testament) kaže da on znači „usmeriti čitav um na jedan predmet“. Prema V. E. Vajnu, on takođe može značiti „potpuno razumeti, pobliže osmotriti“. Tako kad se hrišćani ’obaziru jedni na druge‘, oni ne samo da vide površinu već primenjuju sve svoje mentalne sposobnosti i pokušavaju da vide dublje. (Uporedi Jevrejima 3:1, Ča.)
5. Koji su neki aspekti osobe koji mogu ležati ispod površine, i zašto treba da ih uzmemo u obzir?
5 Treba da imamo na umu da postoji mnogo više u osobi nego što to može otkriti površan pogled na njegov ili njen izgled, dela ili ličnost (1. Samuilova 16:7). Često mirna spoljašnjost krije duboka osećanja ili izvrstan smisao za humor. Zatim, i pozadine se često jako razlikuju. Neki su prošli kroz strašna iskušenja u svom životu; drugi upravo sada podnose situacije koje bismo mi teško mogli i zamisliti. Koliko često se desi da naša iritiranost nekom čudnom karakteristikom nekog brata ili sestre nestane kad saznamo više o pozadini ili okolnostima te osobe (Poslovice 19:11).
6. Koji su neki načini na koje se možemo bolje upoznati, i kakvo se dobro time može postići?
6 Naravno, to ne znači da mi nepozvani treba da čeprkamo po ličnim stvarima druge osobe (1. Solunjanima 4:11). Ipak, mi sigurno možemo pokazati lično zanimanje za drugog. To uključuje više od toga da se samo pozdravimo u Dvorani Kraljevstva. Zašto ne bi izdvojio nekog koga bi voleo da bolje upoznaš i postavio za cilj da razgovaraš s njim nekoliko minuta pre ili posle sastanka? Još bolje, ’budi gostoljubiv‘ time što ćeš pozvati jednog ili dva prijatelja kod sebe na neko jednostavno osveženje (Rimljanima 12:13). Pokaži zanimanje. Slušaj. Samo pitanje kako je neka osoba upoznala i zavolela Jehovu može otkriti mnogo. Međutim, još više možeš saznati kroz zajednički rad u službi od kuće do kuće. Uzimanje u obzir jedni drugih na takve načine pomoći će nam da razvijemo iskrena međusobna osećanja, ili saosećanje (Filipljanima 2:4; 1. Petrova 3:8).
’Podstičite jedan drugoga‘
7. (a) Kako je Isusovo učenje uticalo na ljude? (b) Šta je njegovo učenje učinilo tako dinamičnim?
7 Kad uzimamo u obzir jedni druge, mi smo bolje pripremljeni da podstičemo, podstrekavamo jedni druge na akciju. Hrišćanske starešine naročito igraju ključnu ulogu u tom pogledu. O jednom vremenu kad je Isus javno govorio, čitamo: „Kad Isus svrši ove reči, zadivi se narod nauci njegovoj“ (Matej 7:28). Jednom drugom prilikom čak su i neki vojnici koji su bili poslati da ga uhapse otišli govoreći: „Nikad čovek nije tako govorio kao taj čovek“ (Jovan 7:46). Šta je Isusovo učenje učinilo tako dinamičnim? Ispoljavanje emocionalizma? Ne; Isus je govorio s dostojanstvom. Ipak, on je uvek imao za cilj da dopre do srca svojih slušalaca. Zbog toga što se obazirao na ljude, on je tačno znao kako da ih motiviše. On je koristio žive, jednostavne ilustracije koje su odražavale stvarnosti svakodnevnog života (Matej 13:34). Slično tome, oni koji ispunjavaju zadatke na našim sastancima treba da oponašaju Isusa pružajući srdačne, oduševljavajuće prezentacije koje motivišu. Poput Isusa mi se možemo zalagati u nalaženju ilustracija koje odgovaraju našim slušaocima i dopiru do njihovih srca.
8. Kako je Isus podsticao primerom, i kako bismo mi mogli da ga oponašamo u tom pogledu?
8 U služenju našem Bogu, svi mi možemo podsticati jedan drugoga primerom. Isus je svakako podsticao svoje slušaoce. On je voleo delo hrišćanske službe i uzvisivao je tu službu. Rekao je da je to za njega bilo poput hrane (Jovan 4:34; Rimljanima 11:13). Takvo oduševljenje može biti zarazno. Možeš li i ti na sličan način dozvoliti da tvoja radost u službi bude vidljiva drugima? Dok pažljivo izbegavaš hvalisav ton, podeli svoja dobra iskustva s drugima u skupštini. Kad pozivaš druge da rade s tobom, vidi da li im možeš pomoći da nađu istinsko zadovoljstvo u razgovaranju s drugima o našem Velikom Stvoritelju, Jehovi (Poslovice 25:25).
9. (a) Koje su neke metode podsticanja drugih koje ćemo želeti da izbegavamo, i zašto? (b) Šta treba da nas motiviše da dajemo sebe u Jehovinoj službi?
9 Međutim, pazi da druge ne podstičeš na pogrešan način. Na primer, mogli bismo nepažnjom učiniti da se osećaju krivim što ne rade više. Mogli bismo da ih nenamerno postidimo upoređujući ih nepovoljno s drugima koji su vidljivije aktivni, ili bismo čak mogli da postavimo kruta merila i da omalovažavamo one koji im ne udovoljavaju. Bilo koja od tih metoda može neke podstaći na akciju za neko vreme, ali Pavle nije pisao ’podstičite na krivicu i dobra dela‘. Ne, mi moramo podsticati na ljubav, a zatim će iz dobrog motiva uslediti dela. Niko ne treba da bude motivisan uglavnom time što se obazire na to šta će drugi u skupštini misliti o njemu ako on u potpunosti ne udovolji očekivanjima. (Uporedi 2. Korinćanima 9:6, 7.)
10. Zašto treba da imamo na umu da mi nismo gospodari vere drugih?
10 Podsticati jedan drugog ne znači kontrolisati jedan drugog. Sa svim svojim od Boga datim autoritetom, apostol Pavle je ponizno podsetio korintsku skupštinu: ’Mi nismo gospodari vaše vere‘ (2. Korinćanima 1:24). Ako poput njega i mi ponizno shvatimo da nije naš posao da odlučujemo koliko drugi treba da rade u službi Jehovi, ili da regulišemo njihovu savest umesto njih u drugim ličnim odlukama, mi ćemo izbegavati da postanemo ’preko mere pravedni‘, bez radosti, kruti, negativni, ili skloni pravilima (Propovednik 7:16). Takve osobine ne podstiču; one ugnjetavaju.
11. Kakav duh je podstakao na davanje priloga u danima izgradnje izraelskog šatora od sastanka, i kako bi to mogao da bude slučaj u našim danima?
11 Mi želimo da sva nastojanja u Jehovinoj službi budu učinjena u istom duhu kao u drevnom Izraelu kada su bile potrebne donacije za izgradnju šatora od sastanka. Izlazak 35:21 glasi: „Svi oni koje srce pobudi, i koje dobra volja pokrete, vratiše se i donesoše prilog za Gospoda za građenje.“ Oni nisu bili prisiljavani sa strane već su bili naterani iznutra, od srca. U stvari, hebrejski ovde doslovno glasi da je „svako čije ga je srce podiglo“ dao takve darove. (Kurziv naš.) Idući dalje, nastojmo da podignemo srca jedni drugih kad god smo zajedno. Jehovin duh može učiniti ostalo.
’Bodrimo jedan drugoga‘
12. (a) Koja su neka značenja grčke reči prevedene ’bodriti‘? (b) Kako su Jovovi drugovi propustili da ga ohrabre? (v) Zašto treba da se uzdržavamo od osuđivanja jedni drugih?
12 Kad je Pavle pisao da treba da ’bodrimo jedan drugog‘, on je upotrebio jedan oblik grčke reči parakaleo, koja takođe može značiti ’ojačati, utešiti‘. U grčkom prevodu Septuaginti, ta ista reč je bila upotrebljena u Jovu 29:25, gde je Jov bio opisan kao onaj koji teši ožalošćene. Ironično je što, kad je sam Jov bio pod žestokom kušnjom, on nije primio nikakvo takvo ohrabrenje. Njegova tri „tešitelja“ bila su tako zauzeta osuđivanjem Jova i davanjem lekcija da su propustili da ga razumeju ili saosećaju s njim. U stvari, u svem njihovom govorenju, oni se ni jednom nisu čak ni obratili Jovu po imenu (Kontrastiraj s tim Jova 33:1, 31). Očigledno su oni na njega više gledali kao na problem nego kao na osobu. Nije čudo što im je Jov u frustraciji uzviknuo: „I ja bih kao vi govoriti mogo da ste vi na mome mestu“! (Jov 16:4). Na sličan način danas, ako želiš da ohrabriš nekog, saosećaj! Nemoj da osuđuješ. Kao što kaže Rimljanima 14:4: „Ko si ti koji sudiš tuđemu sluzi? Stoji li on, pada li, to je posao njegovog gospodara. Ali će se on održati, jer ima Bog moć da ga podrži.“
13, 14. (a) U koju fundamentalnu istinu treba da uveravamo našu braću i sestre da bismo ih utešili? (b) Kako je Danila ojačao jedan anđeo?
13 Jedan oblik od parakaleo i s njim povezana imenica takođe se prevodi „uteha“ u 2. Solunjanima 2:16, 17: „A sam Gospod naš Isus Hristos i Bog Otac naš, koji nas ljubi i koji nam milošću svojom dade utehu večnu i dobru nadu, da uteši srca vaša utvrđujući vas u svakom delu i dobroj reči!“ Zapazi da Pavle povezuje misao o tome da naša srca budu utešena s fundamentalnom istinom da nas Jehova voli. Tako mi možemo hrabriti i tešiti jedan drugog potvrđujući tu važnu istinu.
14 Jednom prilikom je prorok Danilo bio tako uznemiren nakon što je video jednu zastrašujuću viziju da je rekao: „Ne osta snage u meni, i lepota [„dostojanstvo“, NW] mi se nagrdi.“ Jehova je poslao jednog anđela koji je nekoliko puta podsetio Danila da je on ’mio‘ u Božjim očima. Kakav je bio rezultat? Danilo je rekao tom anđelu: ’Ti si me ohrabrio‘ (Danilo 10:8, 11, 19, DK).
15. Kako starešine i putujući nadglednici treba da uravnoteže pohvalu s korigovanjem?
15 Zatim, tu je još jedan način za ohrabrenje drugih. Pohvali ih! Vrlo je lako zapasti u kritičan, oštar duh. Istina, postoje vremena kada korekcija može biti neophodna, posebno od strane starešina i putujućih nadglednika. Ali oni čine dobro ako se pamte po svom srdačnom ohrabrenju umesto po tome što imaju osuđivački stav.
16. (a) Kad ohrabrujemo depresivne, zašto često nije dovoljno jednostavno ih podsticati da rade više u Jehovinoj službi? (b) Kako je Jehova pomogao Iliji kad je bio depresivan?
16 Naročito je onima koji su depresivni potrebno ohrabrenje, a Jehova očekuje od nas kao suhrišćana da budemo izvor pomoći — posebno ako smo starešine (Poslovice 21:13). Šta možemo učiniti? Odgovor možda nije tako jednostavan kao kad bismo im rekli da rade više u Jehovinoj službi. Zašto? Zato što to može podrazumevati da su depresivni jer ne rade dovoljno. To obično nije slučaj. Prorok Ilija je jednom bio tako duboko depresivan da je želeo da umre; a ipak je to došlo u vreme kad je bio krajnje zaposlen u svojoj službi Jehovi. Kako je Jehova postupio s njim? On je poslao jednog anđela da pruži praktičnu pomoć. Ilija je otvorio svoje srce Jehovi, otkrivajući da se osećao da je bezvredan kao njegovi mrtvi praoci, da je sve njegovo delo bilo uzalud, i da je bio potpuno sam. Jehova ga je saslušao i utešio ga strahopoštovanja vrednim demonstracijama svoje moći i zasiguranjima da je daleko od toga da je bio sam i da će delo koje je započeo biti izvršeno. Jehova je takođe obećao da će dati Iliji jednog druga kako bi ga poučio, koji će ga konačno naslediti (1. Kraljevima 19:1-21).
17. Kako bi starešina mogao da ohrabri onog ko je preterano grub prema sebi?
17 Kakvo ohrabrenje! Ohrabrujmo i mi na sličan način one među nama koji su emocionalno ojađeni. Nastojmo da ih razumemo kroz slušanje! (Jakov 1:19). Pružimo biblijsku utehu oblikovanu po njihovim individualnim potrebama (Poslovice 25:11; 1. Solunjanima 5:14). Da bi ohrabrili one koji su preterano kritični prema sebi, starešine mogu ljubazno pružiti biblijski dokaz da ih Jehova voli i ceni.a Razgovor o otkupnini može biti snažno sredstvo za ohrabrenje onih koji se osećaju bezvredno. Onome ko je ožalošćen zbog nekog prošlog greha možda treba pokazati da ga je otkupnina očistila ako se istinski pokajao i okrenuo se od svake takve navike (Isaija 1:18).
18. Kako treba učenje o otkupnini da se upotrebi da bi se ohrabrio neko ko je bio žrtva nekog drugog, kao na primer kod silovanja?
18 Naravno, starešina će razmisliti o svakom specifičnom slučaju kako bi upotrebio to poučavanje ispravno. Osmotrimo jedan primer: Hristova otkupna žrtva bila je predskazana životinjskim žrtvama Mojsijevog zakona, koje su bile zahtevane za okajanje svih greha (Levitska 4:27, 28). Međutim, nije bilo odredbe da žrtva silovanja mora da napravi jedan takav prinos za greh. Zakon je rekao da joj ’ne učine ništa‘ da bi je kaznili (Ponovljeni zakoni 22:25-27). Tako danas, ako je neka sestra bila napadnuta i silovana i to je prouzrokovalo da se oseća prljavom i bezvrednom, da li bi bilo prikladno naglašavati njenu potrebu za otkupninom da je očisti od tog greha? Sigurno da ne. Ona nije sagrešila time što je napadnuta. Siledžija je taj koji je sagrešio i koji treba da bude očišćen. Međutim, ljubav koju su pokazali Jehova i Hrist pružajući otkupninu može se upotrebiti kao dokaz da ona nije uprljana u Božjim očima grehom nekog drugog nego je dragocena Jehovi i ostaje u njegovoj ljubavi. (Uporedi Marka 7:18-23; 1. Jovanova 4:16).
19. Zašto ne treba da očekujemo da će sva druženja s našom braćom i sestrama biti izgrađujuća, ali šta treba da budemo odlučni?
19 Da, ma kakva da je situacija u životu osobe, bez obzira kakve bolne okolnosti mogu zatamnjivati njenu prošlost, ona treba da bude u stanju da pronađe ohrabrenje u skupštini Jehovinog naroda. A to će moći ako mi kao pojedinci nastojimo da uzimamo u obzir drugog, podstičemo jedan drugog, i ohrabrujemo jedan drugog kad god se sastajemo. Međutim, budući da smo nesavršeni, svi mi ponekad propuštamo da to činimo. Neizbežno, mi razočaramo jedan drugog i čak povremeno nanosimo bol jedan drugom. Nastojmo da se u tom pogledu ne koncentrišemo na propuste drugih. Ako se usredsrediš na propuste, ti rizikuješ da postaneš previše kritičan prema skupštini i čak možeš pasti baš u zamku za koju je Pavle bio tako gorljiv da nam pomogne da je izbegnemo, naime, da ostavimo naše sastajanje. Neka se to nikad ne dogodi! Dok ovaj stari sistem postaje sve opasniji i okrutniji, budimo čvrsto odlučni da učinimo ono što možemo da naše druženje na sastancima učinimo izgrađujućim — i to utoliko više ukoliko vidimo da se Jehovin dan približava!
[Fusnota]
a Starešina može izabrati da s takvim pojedincem prostudira ohrabrujuće članke iz Kule stražare i Probudite se! — na primer, „Hoćeš li izvući koristi iz nezaslužene dobrohotnosti?“ i „Dobiti bitku protiv depresije“ (Kula stražara, 15. februar i 1. mart 1990, engl.).
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto je bitno da naši sastanci i druženja budu ohrabrujuća u ovim poslednjim danima?
◻ Šta znači paziti jedni na druge?
◻ Šta znači podsticati jedni druge?
◻ Šta je uključeno u ohrabrivanje jedni drugih?
◻ Kako mogu depresivni i potišteni biti ohrabreni?
[Slika na 16. strani]
Gostoljubivost nam pomaže da jedni druge bolje upoznamo
[Slika na 18. strani]
Kada je Ilija bio depresivan, Jehova ga je ljubazno utešio