Ne odustaj u trci za život!
„Ustrajno trčimo trku koja je postavljena pred nas“ (JEVREJIMA 12:1, NW).
1, 2. Koji uzbudljivi događaji oduševljavaju Jehovine sluge tokom ovih poslednjih dana?
ŽIVIMO u uzbudljivim i izazovnim vremenima. Pre više od 80 godina, 1914, Isus je ustoličen kao Kralj Božjeg nebeskog Kraljevstva. Počeo je „dan Gospodnji“ a s njim i ’vreme kraja‘ ovog sistema stvari (Otkrivenje 1:10; Danilo 12:9, NW). Otada hrišćanska trka za život poprima sve veću hitnost. Božje sluge se snažno naprežu da drže korak s Jehovinom nebeskom kočijom, njegovom nebeskom organizacijom, koja se nezadrživo kreće ka ispunjenju Jehovine namere (Jezekilj 1:4-28; 1. Korinćanima 9:24).
2 Da li Božji narod nalazi radost dok ’trči trku‘ prema večnom životu? Da, stvarno nalazi! On je ushićen što posmatra sakupljanje preostalih od Isusove braće, i raduje se što shvata da je završno pečaćenje preostalih od 144 000 pri kraju (Otkrivenje 7:3, 4). Sem toga, oduševljen je saznanjem da je Jehovin naimenovani Kralj zamahnuo srpom da požnje „žito zemaljsko“ (Otkrivenje 14:15, 16). Kakva li je to samo žetva! (Matej 9:37). Do sada je sakupljeno više od pet miliona duša — ’veliko mnoštvo koje niko ne može izbrojati, od svakoga roda i plemena, naroda i jezika‘ (Otkrivenje 7:9). Niko ne može reći koliko će to mnoštvo na kraju biti, jer ga ni jedan čovek ne može izbrojati.
3. Uprkos čemu moramo uvek nastojati da razvijamo radostan duh?
3 Istina, Sotona pokušava da nam podmetne nogu ili da nas uspori dok punom parom idemo napred u trci (Otkrivenje 12:17). I stvarno nije lako trčati kroz ratove, gladi, pošasti i sve druge teškoće koje obeležavaju vreme kraja (Matej 24:3-9; Luka 21:11; 2. Timoteju 3:1-5). Pa ipak, naša srca igraju od radosti dok se kraj trke približava. Trudimo se da odražavamo duh na koji je Pavle podstakao suhrišćane svog vremena: „Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se!“ (Filipljanima 4:4).
4. Kakav su duh pokazivali filipljanski hrišćani?
4 Nema sumnje da su hrišćani kojima je Pavle uputio ove reči nalazili radost u svojoj veri, jer im je Pavle rekao: „Radujte se [„nastavite da se radujete“, NW] u Gospodu“ (Filipljanima 3:1, kurziv naš). Filipljani su bili velikodušna skupština puna ljubavi, koja je služila s revnošću i oduševljenjem (Filipljanima 1:3-5; 4:10, 14-20). Ali nisu svi hrišćani u prvom veku imali takav duh. Primera radi, neki jevrejski hrišćani kojima je Pavle napisao knjigu Jevrejima, predstavljali su razlog za zabrinutost.
’Obrati više nego običnu pažnju‘
5. (a) Kakav su duh imali jevrejski hrišćani kada je osnovana prva hrišćanska skupština? (b) Opiši duh nekih jevrejskih hrišćana otprilike 60. n. e.
5 Prva hrišćanska skupština u istoriji sveta bila je sačinjena od prirodnih Jevreja i prozelita, i bila je uspostavljena 33. n. e. u Jerusalimu. Kakav je duh imala? Čovek samo treba da pročita prva poglavlja knjige Dela apostolskih da bi saznao o njenom oduševljenju i radosti, čak i prilikom suočavanja s progonstvom (Dela apostolska 2:44-47; 4:32-34; 5:41; 6:7). Međutim, kako su decenije prolazile, stvari su se menjale i mnogi jevrejski hrišćani očigledno su usporili u trci za život. O situaciji koja je vladala među njima otprilike 60 n. e., jedno referalno delo kaže sledeće: „Stanje klonulosti i umora, neispunjenih očekivanja, odloženih nada, namernih propusta i praktično neverovanja. Bili su hrišćani ali su imali slabo cenjenje prema slavi svog poziva.“ Kako su pomazani hrišćani mogli dospeti u takvo stanje? Razmatranje delova Pavlovog pisma Jevrejima (napisanog oko 61. n. e.) pomaže nam da odgovorimo na to pitanje. Takvo razmatranje pomoći će svima nama danas da ne potonemo u slično slabo duhovno stanje.
6. Koje su neke razlike između obožavanja pod Mojsijevim zakonom i obožavanja koje se zasniva na veri u Isusa Hrista?
6 Jevrejski hrišćani su poticali iz judaizma, jednog sistema koji je tvrdio da poštuje Zakon koji je Jehova dao preko Mojsija. Izgleda da je taj Zakon i dalje privlačio mnoge jevrejske hrišćane, možda zato što je to vekovima bio jedini način približavanja Jehovi, i bio je to impresivan sistem obožavanja, sa sveštenstvom, redovnim prinošenjem žrtava i svetski poznatim hramom u Jerusalimu. Hrišćanstvo je drugačije. Ono zahteva duhovnu viziju, poput one koju je imao Mojsije, koji je ’gledao na [još uvek buduću] nagradu‘ i ’držao se onoga koji se ne vidi kao da ga vidi‘ (Jevrejima 11:26, 27). Mnogim jevrejskim hrišćanima očigledno je falila takva duhovna vizija. Oni su hramali umesto da su trčali na jedan svrsishodan način.
7. Kako sistem iz koga smo izašli može uticati na način na koji trčimo u trci za život?
7 Da li i danas postoji slična situacija? Pa, stanje nije baš isto. Ali ipak, hrišćani su izašli iz jednog sistema stvari koji se mnogo razmeće. Svet nudi uzbudljive prilike, ali u isto vreme pred ljude postavlja i teške zahteve. Sem toga, mnogi od nas žive u zemljama u kojima je skeptičan stav uobičajen i u kojima ljudi imaju sebičan pristup stvarima, po sistemu najpre ja. Ako dozvolimo da na nas utiče takav sistem, ’oči srca našega‘ lako se mogu zamutiti (Efescima 1:18). Kako ćemo dobro trčati u trci za život ako više ne možemo jasno razaznati kuda to idemo?
8. Koji su neki aspekti u kojima je hrišćanstvo superiornije od obožavanja pod Zakonom?
8 Da bi stimulisao jevrejske hrišćane, Pavle ih je podsetio na superiornost hrišćanskog sistema nad Mojsijevim zakonom. Istina, kada je nacija telesnog Izraela bila Jehovin narod pod Zakonom, Jehova joj je govorio preko nadahnutih proroka. Ali, kaže Pavle, danas on govori „preko Sina, koga postavi za naslednika svih stvari, preko koga je i vekove stvorio“ (Jevrejima 1:2). Nadalje, Isus je veći od svih kraljeva iz Davidove loze, od svojih „drugova“. Čak je veći i od anđela (Jevrejima 1:5, 6, 9).
9. Zašto i mi, poput jevrejskih hrišćana iz Pavlovog vremena, treba da obratimo „više nego običnu pažnju“ na ono što Jehova kaže?
9 Stoga je Pavle savetovao jevrejske hrišćane: „Treba da obratimo više nego običnu pažnju na stvari koje smo čuli, da nikada ne budemo odvučeni“ (Jevrejima 2:1, NW). Iako je učenje o Hristu bio divan blagoslov, bilo je potrebno još i više. Trebalo je da obrate pomnu pažnju na Božju Reč da bi neutralisali uticaj jevrejskog sveta koji ih je okruživao. I mi treba da obratimo „više nego običnu pažnju“ na ono što Jehova kaže s obzirom na stalnu propagandu kojoj nas ovaj svet izlaže. To znači razvijanje dobrih navika proučavanja i održavanje dobrog rasporeda za čitanje Biblije. Kao što je Pavle kasnije i rekao u svom pismu Jevrejima, to takođe znači biti redovan na sastancima i u objavljivanju svoje vere drugima (Jevrejima 10:23-25). Takva aktivnost će nam pomoći da ostanemo duhovno budni kako ne bismo izgubili viziju naše slavne nade. Ako svoje misli punimo Jehovinim mislima, neće nas savladati niti izbaciti iz ravnoteže ništa što bi nam ovaj svet mogao uraditi (Psalam 1:1-3; Poslovice 3:1-6).
„Bodrite jedan drugoga“
10. (a) Šta se može desiti onome ko ne obraća više nego običnu pažnju Jehovinoj Reči? (b) Kako možemo ’bodriti jedan drugoga‘?
10 Ako ne obratimo pomnu pažnju na duhovne stvari, Božja obećanja mogu početi da izgledaju sasvim nerealno. To se čak desilo u prvom veku kada su skupštine u potpunosti sačinjavali pomazani hrišćani, a i neki apostoli su još uvek bili živi. Pavle je upozorio Jevreje: „Pazite, braćo, da ne bude u kome od vas srce zlo i neverno, da odstupi od Boga živoga, nego se podržavajte [„bodrite jedan drugoga“, Ča] svaki dan, dok se god može reći: „danas“ —, da se koji od vas ne ukruti od prevare greha“ (Jevrejima 3:12, 13). Pavlov izraz „pazite“ ističe potrebu da se bude budan. Preti opasnost! Nedostatak vere — ’greh‘ — mogao bi se razviti u našem srcu, i mogli bismo se udaljiti od Boga umesto da mu se približimo (Jakov 4:8). Pavle nas podseća da ’bodrimo jedan drugoga‘. Potrebna nam je toplina bratskog društva. „Samovoljan [„onaj ko se izoluje“, NW] traži što je njemu drago, i ljuti se na sve što je god razumno“ (Poslovice 18:1). Potreba za takvim društvom podstiče hrišćane danas da budu redovni u posećivanju skupštinskih sastanaka, većih skupova i kongresa.
11, 12. Zašto ne treba da budemo zadovoljni spoznanjem samo osnovnih hrišćanskih doktrina?
11 Kasnije u svom pismu, Pavle daje sledeći neprocenjiv savet: „Jer vi koji biste odavna trebali da ste učitelji opet treba da naučite prva slova reči Božje, i postadoste da trebate mleka a ne jake hrane... Ali je jaka hrana za ljude zrele, kod kojih je razumevanje izvežbano dugim iskustvom u razlikovanju dobra i zla“ (Jevrejima 5:12-14). Očigledno, neki jevrejski hrišćani su propustili da napreduju u razumevanju. Sporo su prihvatali rastuće svetlo u vezi sa Zakonom i obrezanjem (Dela apostolska 15:27-29; Galatima 2:11-14; 6:12, 13). Neki su možda još uvek cenili takve tradicionalne običaje kao što su nedeljni Sabat i svečani godišnji Dan pomirenja (Kološanima 2:16, 17; Jevrejima 9:1-14).
12 Zato Pavle kaže: „Ostavljajući osnove Hristove reči, obratimo se na ono što je već dovršeno“ (Jevrejima 6:1). Jedan maratonac koji obraća pomnu pažnju na svoju ishranu lakše će izdržati dugu, iscrpljujuću trku. Slično tome, jedan hrišćanin koji obraća pomnu pažnju na duhovnu ishranu — ne ograničavajući sebe na temeljne ’osnove‘ — lakše će ostati u trci i završiće je. (Uporedi s 2. Timoteju 4:7.) To znači razvijati zanimanje za ’širinu i dužinu, dubinu i visinu‘ istine, i tako napredovati ka zrelosti (Efescima 3:18).
’Potrebna vam je ustrajnost‘
13. Kako su jevrejski hrišćani u prošlosti pokazivali veru?
13 U razdoblju koje je usledilo odmah posle Pedesetnice 33. n. e., jevrejski hrišćani su čvrsto stajali uprkos žestokom protivljenju (Dela apostolska 8:1). Možda je Pavle na to mislio kada je napisao: „Opominjite se pak prvih dana svojih, kad, pošto se prosvetliste, mnogu borbu usred muka podnesoste“ (Jevrejima 10:32). Takva verna ustrajnost pokazivala je njihovu ljubav prema Bogu i davala im je slobodu govora pred njim (1. Jovanova 4:17). Pavle ih podstiče da ne odbace tu slobodu govora zbog nedostatka vere. Podstiče ih: „Jer vam je potrebno ustrajanje da biste, pošto Božju volju izvršite, primili ono što vam je obećano. Jer još malo, malo vremena, pa će doći onaj koji treba da dođe, i on neće odocniti“ (Jevrejima 10:35-37).
14. Koje činjenice treba da nam pomognu da ustrajemo čak i posle mnogo godina služenja Jehovi?
14 A kako je s nama danas? Većina od nas je bila revna kada smo prvi put saznali hrišćansku istinu. Da li još uvek imamo tu revnost? Ili smo ’napustili prvu ljubav‘? (Otkrivenje 2:4). Da li smo se ohladili, možda postali malo razočarani ili umorni od iščekivanja Armagedona? Međutim, zastani i razmisli. Istina nije manje divna nego što je bila ranije. Isus je još uvek naš nebeski Kralj. Još uvek se nadamo večnom životu na rajskoj zemlji, i još uvek imamo naš odnos s Jehovom. I nikada ne zaboravimo: „Doći [će] onaj koji treba da dođe, i on neće odocniti.“
15. Kako su poput Isusa neki hrišćani izdržali žestoko progonstvo?
15 Otuda su Pavlove reči zapisane u Jevrejima 12:1, 2 sasvim odgovarajuće: „Odbacujmo svako breme i greh [nedostatak vere] koji je za nas prionuo, i odvažno trčimo u bitku koja nam je određena, gledajući na začetnika i izvršitelja vere, Isusa, koji, u očekivanju radosti koja mu beše određena, pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božjega.“ Ima mnogo toga što Božje sluge podnose u ovim poslednjim danima. Poput Isusa, koji je bio veran sve do mučeničke smrti, neka naša braća i sestre verno su izdržali najsvirepije progonstvo — zatvore, mučenje, silovanje, pa čak i smrt (1. Petrova 2:21). Zar se naše srce ne preliva ljubavlju prema njima kad razmišljamo o njihovom integritetu?
16, 17. (a) S kojim se izazovima svoje vere bori većina hrišćana? (b) Šta treba da zapamtimo što će nam pomoći da i dalje trčimo u trci za život?
16 Međutim, na većinu se primenjuju Pavlove daljnje reči: „Jer još do krvi ne dođoste boreći se protiv greha“ (Jevrejima 12:4). Pa ipak, u ovom sistemu put istine nije lak ni za koga od nas. Neki su obeshrabreni ’protivljenjem od grešnika‘ na svetovnom poslu ili u školi, jer podnose izrugivanje ili se odupiru pritisku da greše (Jevrejima 12:3). Snažna iskušenja nagrizaju odlučnost nekih da se drže Božjih visokih merila (Jevrejima 13:4, 5). Otpadnici su uzdrmali duhovnu ravnotežu nekih koji su slušali njihovu otrovnu propagandu (Jevrejima 13:9). Druge su problemi među ličnostima lišili radosti. Preterano naglašavanje zabave i aktivnosti u slobodno vreme, oslabilo je neke hrišćane. A većina je pod pritiskom problema življenja u ovom sistemu stvari.
17 Istina, nijedna od ovih situacija ne znači da smo ’došli do krvi‘. A u nekim situacijama se možemo naći zbog pogrešnih odluka koje smo sami doneli. Ali sve one predstavljaju izazov našoj veri. Zato treba da zadržimo oči na Isusovom veličanstvenom primeru ustrajnosti. Nikada ne zaboravimo kakvu divnu nadu imamo. Nikada ne izgubimo veru da Jehova „nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6). Tada ćemo imati duhovnu snagu da i dalje trčimo u trci za život.
Mi možemo ustrajati
18, 19. Koji istorijski događaji ukazuju na to da su jevrejski hrišćani u Jerusalimu sledili Pavlov nadahnuti savet?
18 Kako su jevrejski hrišćani reagovali na Pavlovo pismo? Otprilike šest godina nakon što je pismo Jevrejima bilo napisano, Judu je zadesio rat. Godine 66. n. e., rimske vojske su opkolile Jerusalim, ispunivši Isusove reči: „Kad vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da je blizu propast njegova“ (Luka 21:20). Međutim, za dobrobit hrišćana koji će u to vreme biti u Jerusalimu, Isus je rekao: „Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, a koji budu u gradu neka izlaze napolje, i koji su u polju neka ne ulaze u grad“ (Luka 21:21). Dakle, rat s Rimom predstavljao je jedan ispit: da li će ti jevrejski hrišćani napustiti Jerusalim, centar jevrejskog obožavanja i mesto slavnog hrama?
19 Iznenada, i iz nepoznatih razloga, Rimljani su se povukli. Verovatno su religiozni Jevreji gledali na to kao na dokaz da Bog štiti njihov sveti grad. Šta je bilo sa hrišćanima? Istorija nam kaže da su pobegli. Zatim, 70. godine n. e., Rimljani su se vratili i potpuno uništili Jerusalim uz užasan broj poginulih. „Dan Gospodnji“ koji je Joil prorekao, stigao je na Jerusalim. Ali verni hrišćani više nisu bili tamo. Bili su ’spaseni‘ (Joil 2:30-32; Dela apostolska 2:16-21).
20. U kom pravcu treba da nas pokrene saznanje da je veliki „dan Gospodnji“ blizu?
20 Mi danas znamo da će jedan drugi veliki „dan Gospodnji“ uskoro pogoditi ceo ovaj sistem stvari (Joil 3:12-14). Mi ne znamo kada će taj dan doći. Ali Božja Reč nam zasigurava da će sigurno doći! Jehova kaže da neće kasniti (Avakum 2:3; 2. Petrova 3:9, 10). Stoga, „obratimo više nego običnu pažnju na stvari koje smo čuli“. Izbegavaj nedostatak vere, ’greh koji lako prianja uz nas‘. Budi odlučan da ustraješ sve dok to bude potrebno. Upamti, Jehovina velika nebeska organizacija slična kočijama je u pokretu. Ona će ispuniti svoju nameru. Zato svi nastavimo da trčimo i ne odustajmo u trci za život!
Sećaš li se?
◻ Sleđenje kog podsticaja će nam pomoći da ustrajemo u trci za život, a Pavle ga je uputio Filipljanima?
◻ Šta će nam pomoći da neutrališemo tendenciju ovog sveta da nas ometa?
◻ Kako možemo pomoći jedni drugima da ustrajemo u trci?
◻ Koje su neke stvari koje bi mogle usporiti jednog hrišćanina?
◻ Kako nam Isusov primer može pomoći da ustrajemo?
[Slika na stranama 8, 9]
Hrišćani, poput trkača, ne smeju dozvoliti da ih išta ometa
[Slika na 10. strani]
Ništa ne može sprečiti Jehovine veličanstvene nebeske kočije da izvrše Božju nameru