Uprkos kušnjama, drži se svoje vere!
„Primite, braćo, radosno razna iskušenja koja dolaze na vas“ (JAKOV 1:2).
1. Uprkos čemu Jehovin narod služi Jehovi u veri i „vesela srca“?
PRIPADNICI Jehovinog naroda služe kao njegovi Svedoci s verom u njega i „vesela srca“ (Ponovljeni zakoni 28:47; Isaija 43:10). Oni to čine premda ih snalaze mnoge kušnje. Uprkos teškoćama, oni izvlače utehu iz reči: „Primite, braćo, radosno razna iskušenja koja dolaze na vas, znajući da kušanje vaše vere donosi ustrajnost“ (Jakov 1:2, 3).
2. Šta se zna o piscu Jakovljeve poslanice?
2 Ovu izjavu je oko 62. n. e. zapisao učenik Jakov, polubrat Isusa Hrista (Marko 6:3). Jakov je bio starešina u jerusalimskoj skupštini. U stvari, on, Kifa (Petar) i Jovan ’smatrani su za stubove‘ — snažne, čvrsto utvrđene podupiratelje skupštine (Galatima 2:9). Kad je oko 49. n. e. pitanje obrezanja došlo pred ’apostole i starešine‘, Jakov je dao jedan biblijski zdrav predlog, koji je to vodeće telo iz prvog veka usvojilo (Dela apostolska 15:6-29).
3. Koji su bili neki od problema s kojima su se suočavali hrišćani iz prvog veka, i kako možemo izvući najveću korist iz Jakovljeve poslanice?
3 Kao brižan duhovni pastir, Jakov je ’dobro poznavao svoje ovce‘ (Poslovice 27:23). Bio je svestan da se hrišćani suočavaju s teškim kušnjama. Bilo je potrebno da se ispravi razmišljanje nekih, pošto su povlađivali bogatima. Kod jednog broja hrišćana, obožavanje je bilo samo puka formalnost. Neki su nanosili štetu svojim neobuzdanim jezikom. Svetski duh je imao štetne posledice, a mnogi nisu bili ni strpljivi ni postojani u molitvi. U stvari, izvesne hrišćane je snašla duhovna bolest. Jakovljeva poslanica obrađuje te stvari na jedan izgrađujuć način, a njegov savet je isto tako praktičan i danas kao što je bio u prvom veku n. e. Izvući ćemo veliku korist ako osmotrimo ovo pismo kao da je napisano nama lično.a
Kad doživljavamo kušnje
4. Kako treba da gledamo na kušnje?
4 Jakov nam pokazuje kako da gledamo na kušnje (Jakov 1:1-4). Ne spominjući svoju porodičnu vezu s Božjim Sinom, on sebe ponizno naziva ’služiteljem Boga i Gospoda Isusa Hrista‘. Jakov piše za ’dvanaest kolena‘ duhovnog Izraela koji su ’rasejani‘, prvobitno zbog progonstva (Dela apostolska 8:1; 11:19; Galatima 6:16; 1. Petrova 1:1). Kao hrišćani i mi smo progonjeni, i ’na nas dolaze razna iskušenja‘. Ali ako zadržimo na umu da kušnje koje pretrpimo jačaju našu veru, mi ćemo ih ’primiti radosno‘ kad nas one snađu. Ako u kušnjama sačuvamo svoj integritet prema Bogu, to će nam doneti trajnu sreću.
5. Šta mogu uključivati naše kušnje, i šta se događa kad ih uspešno pretrpimo?
5 Naše kušnje uključuju nevolje koje su uobičajene za čovečanstvo. Na primer, možda nas muči slabo zdravlje. Bog danas ne vrši čudesna izlečenja, ali uslišava naše molitve za mudrost i unutrašnju snagu potrebnu da se borimo s bolešću (Psalam 41:2-4). Takođe patimo zbog pravednosti kao progonjeni Svedoci za Jehovu (2. Timoteju 3:12; 1. Petrova 3:14). Kad uspešno pretrpimo takve kušnje, naša vera je prokušana, i postaje vera ’ispitanog kvaliteta‘ (NW). A kad naša vera trijumfuje, to „donosi ustrajnost“. Vera koja je ojačana kroz kušnje pomoći će nam da izdržimo buduće ispite.
6. Kako „ustrajnost treba da dovrši svoje delo“, i koji praktični koraci mogu da se preduzmu kad smo u kušnji?
6 „Ali“, kaže Jakov, „ustrajnost treba da dovrši svoje delo.“ Ako dozvolimo kušnji da teče svojim tokom, ne pokušavajući da je brzo okončamo na neki nebiblijski način, ustrajnost će obaviti „delo“ u tom smislu da ćemo postati potpuni kao hrišćani, i da nam neće faliti vere. Naravno, ako kušnja otkrije neku slabost, treba da tražimo Jehovinu pomoć da je nadvladamo. Šta ako je kušnja u obliku iskušenja da se upustimo u seksualni nemoral? Molimo se u vezi s tim problemom i zatim postupajmo u skladu s našim molitvama. Možda treba da promenimo radno mesto ili da preduzmemo neke druge korake da bismo sačuvali integritet prema Bogu (Postanje 39:7-9; 1. Korinćanima 10:13).
Potraga za mudrošću
7. Kako možemo dobiti pomoć da se suočimo s kušnjama?
7 Jakov nam pokazuje šta da radimo ako ne znamo kako da postupimo u nekoj kušnji (Jakov 1:5-8). Jehova nam neće prebaciti ako nam nedostaje mudrosti i ako se molimo za nju s verom. On će nam pomoći da ispravno gledamo na kušnju i da je izdržimo. Na Pismo nam mogu skrenuti pažnju suvernici ili to može da se dogodi tokom biblijskog studija. Događaji koji su vođeni Božjom providnošću mogu nam omogućiti da vidimo šta treba da radimo. Može nas voditi Božji duh (Luka 11:13). Da bismo imali te koristi, normalno je da se moramo čvrsto držati Boga i njegovog naroda (Poslovice 18:1, NW).
8. Zašto sumnjičavac neće dobiti ništa od Jehove?
8 Jehova nam daje mudrost da se suočimo s kušnjama ako ’ištemo s verom, ni malo ne sumnjajući‘. Sumnjičavac je „kao što su morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću“ nepredvidivo. Ako bismo u duhovnom pogledu bili tako nestabilni, ’ne treba da mislimo da ćemo nešto primiti od Boga‘. Nemojmo biti „neodlučni“ i „nepostojani“ u molitvi ili na druge načine. Umesto toga, imajmo veru u Jehovu, Izvor mudrosti (Poslovice 3:5, 6).
I bogati i siromašni mogu da se hvale
9. Zašto imamo razlog da se hvalimo kao Jehovini obožavaoci?
9 Čak i ako je jedna od naših kušnji siromaštvo, zadržimo na umu da i bogati i siromašni hrišćani mogu da se hvale (Jakov 1:9-11). Pre nego što su postali Isusovi sledbenici, većina pomazanika imala je malo u materijalnom pogledu i svet ih je prezirao (1. Korinćanima 1:26). Ali oni su mogli da se hvale svojim „uzvisivanjem“ na položaj naslednika Kraljevstva (Rimljanima 8:16, 17). Nasuprot tome, bogati ljudi koji su nekada dobijali čast doživljavaju ’poniženje‘ kao Hristovi sledbenici zato što ih svet prezire (Jovan 7:47-52; 12:42, 43). Međutim, kao Jehovine sluge, svi mi možemo da se hvalimo zato što svetsko bogatstvo i visok položaj nisu ništa u poređenju s duhovnim bogatstvom koje imamo. I kako smo samo zahvalni što među nama nema mesta ponosu zbog socijalnog statusa! (Poslovice 10:22; Dela apostolska 10:34, 35).
10. Kako hrišćanin treba da gleda na materijalno bogatstvo?
10 Jakov nam pomaže da vidimo da naš život ne zavisi od bogatstva i svetskog dostignuća. Kao što lepota cveta ne može učiniti da cvet ne uvene na ’toplini‘ sunca, tako ni bogatstvo ne može da produži život bogatašu (Psalam 49:7-10; Matej 6:27). On može da umre dok teži za svojim „putevima života“ (NW), možda za biznisom. Dakle, važna stvar je biti „bogat u Boga“ i činiti sve što možemo na unapređivanju interesa Kraljevstva (Luka 12:13-21; Matej 6:33; 1. Timoteju 6:17-19).
Blago onima koji pretrpe kušnju
11. Kakvi su izgledi za one koji se drže svoje vere uprkos kušnjama?
11 Bilo da smo bogati ili siromašni, možemo biti srećni samo ako pretrpimo naše kušnje (Jakov 1:12-15). Ako pretrpimo kušnje a da naša vera ostane netaknuta, možemo biti proglašeni srećnima, jer je radost u vršenju onoga što je ispravno u Božjim očima. Time što se drže svoje vere do same smrti, duhom rođeni hrišćani primaju „venac života“, besmrtnost na nebu (Otkrivenje 2:10; 1. Korinćanima 15:50). Ako imamo zemaljsku nadu i sačuvamo svoju veru u Boga, možemo očekivati večni život na rajskoj zemlji (Luka 23:43; Rimljanima 6:23). Kako je Jehova samo dobar svima koji pokazuju veru u njega!
12. Kad doživljavamo nevolju, zašto ne treba da kažemo: „Bog me iskušava“?
12 Da li je moguće da nas sam Jehova iskušava nevoljom? Ne, ne treba da kažemo: „Bog me iskušava.“ Jehova ne pokušava da nas navede da počinimo greh, nego će nam sigurno pomoći i pružiti snagu koja nam je potrebna da pretrpimo kušnje ako ostanemo postojani u veri (Filipljanima 4:13). Bog je svet, tako da nas on ne dovodi u okolnosti koje bi oslabile naš otpor prema neispravnom postupanju. Ako se sami upletemo u neku bezbožnu situaciju i počinimo neki greh, ne treba da krivimo njega, „jer se Bog ne može zlom iskušati, i on nikoga ne iskušava“. Premda Jehova može dozvoliti neku kušnju da bi nas disciplinovao za našu korist, on nas ne iskušava sa zlom namerom (Jevrejima 12:7-11). Sotona nas može iskušati da učinimo nešto neispravno, ali Bog nas može izbaviti od tog zloga (Matej 6:13, Aleksandar Birviš).
13. Šta se može dogoditi ako ne odbacimo neispravnu žudnju?
13 Treba da budemo postojani u molitvi zato što izvesna situacija može izazvati pogrešnu žudnju koja bi mogla da nas navede na greh. Jakov kaže: „Svakoga iskušava njegova žudnja, kad ga ona vuče i mami.“ Ne možemo kriviti Boga za naš greh ako smo dozvolili da nam se u srcu zadržava grešna žudnja. Ako ne odbacimo neku pogrešnu žudnju, ’ona zatrudni‘, pothranjuje se u našem srcu, i „rađa greh“. Kad se greh počini, on „rađa smrt“. Očigledno je da treba da čuvamo srce i da se odupiremo grešnim naginjanjima (Poslovice 4:23). Kajin je bio upozoren da greh samo što ga nije savladao, ali on se nije odupirao (Postanje 4:4-8). Dakle, šta ako počinjemo da idemo nekim nebiblijskim putem? Sigurno treba da budemo zahvalni ako hrišćanske starešine nastoje da nas isprave tako da ne grešimo protiv Boga (Galatima 6:1).
Bog — izvor dobrih stvari
14. U kom smislu se može reći da su Božji darovi ’savršeni‘?
14 Treba da upamtimo da je Jehova Izvor, ne kušnji, već dobrih stvari (Jakov 1:16-18). Jakov se obraća suvernicima kao ’ljubljenoj braći‘ i pokazuje da je Bog Davalac ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘. Jehovini duhovni i materijalni darovi su ’savršeni‘, to jest potpuni, ništa im ne nedostaje. Oni dolaze „odozgo“, iz Božjeg boravišta koje je na nebesima (1. Kraljevima 8:39). Jehova je ’Otac svetlosti‘ — Sunca, Meseca i zvezda. On nam takođe daje duhovno svetlo i istinu (Psalam 43:3; Jeremija 31:35; 2. Korinćanima 4:6). Za razliku od Sunca koje menja senke dok se kreće i u zenitu je samo u podne, Bog je uvek na vrhuncu što se tiče obezbeđivanja onoga što je dobro. On će nas sigurno opremiti da se suočimo s kušnjama ako u potpunosti iskoristimo njegove duhovne pripreme obezbeđene preko njegove Reči i ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45, NW).
15. Koji je jedan od Jehovinih najdivnijih darova?
15 Koji je bio jedan od Božjih najdivnijih darova? Rođenje duhovnih sinova pomoću svetog duha, što je u povezanosti s dobrom vešću, to jest „rečju istine“. Oni koji doživljavaju duhovno rođenje su „prvine“, izabrani iz čovečanstva da budu nebesko ’kraljevstvo i sveštenici‘ (Otkrivenje 5:10; Efescima 1:13, 14). Jakov je možda mislio na prvine ječma koje su se prinosile 16. nisana što je bio dan kad je Isus bio uskrsnut, i na prinos dva pšenična hleba na dan Pedesetnice, kad je bio izliven sveti duh (Levitska 23:4-11, 15-17). U tom slučaju, Isus bi bio prvina a njegovi sunaslednici „prvine“. Šta ako imamo zemaljsku nadu? Pa, ako to stalno imamo na umu, to će nam pomoći da se držimo naše vere u Davaoca ’svakog dobrog dara‘, koji je omogućio večni život pod vladavinom Kraljevstva.
Budi ’ispunitelj reči‘
16. Zašto treba da budemo ’gotovi da slušamo a spori da govorimo i da se srdimo‘?
16 Bilo da doživljavamo kušnje naše vere upravo sada ili ne, moramo biti „ispunitelji reči“ (Jakov 1:19-25). Treba da budemo ’gotovi da slušamo‘ Božju reč, postajući tako njeni poslušni ispunitelji (Jovan 8:47). S druge strane, budimo ’spori da govorimo‘, pažljivo premeravajući svoje reči (Poslovice 15:28; 16:23). Jakov nas možda podstiče da ne budemo brzi da kažemo da naše kušnje potiču od Boga. Takođe smo savetovani da budemo ’spori da se srdimo; jer srdnja čovečja ne ispunjava pravdu Božju‘. Ako se razljutimo zbog onoga što neko kaže, ’smirimo se‘ kako bismo izbegli neki osvetoljubiv odgovor (Efescima 4:26, 27). Srdit duh koji može da nam donese probleme i postane kušnja za druge ne može dati ono što vera u našeg pravednog Boga zahteva od nas. Osim toga, ako imamo ’dobar razum‘, bićemo ’spori na gnev‘, a naša braća i sestre biće privučeni nama (Poslovice 14:29).
17. Šta se postiže uklanjanjem zloće iz srca i uma?
17 Sigurno je da treba da budemo bez ’ikakve nečistote‘ — svega što je Bogu odvratno i što unapređuje srditost. Osim toga, moramo ’odbaciti ostatak zloće‘ (Ča). Svi mi treba da očistimo iz svog života svaku nečistotu tela ili duha (2. Korinćanima 7:1; 1. Petrova 1:14-16; 1. Jovanova 1:9). Uklanjanje zloće iz srca i uma pomoglo nam je da ’s blagošću primimo reč istine koja je u nama usađena‘. (Dela apostolska 17:11, 12). Bez obzira na to koliko smo dugo hrišćani, moramo stalno dozvoljavati da se daljnje biblijske istine usađuju u nas. Zašto? Zato što posredstvom Božjeg duha, usađena reč stvara ’novu ličnost‘ koja postiže spasenje (Efescima 4:20-24, NW).
18. Kako se onaj ko je samo slušač reči razlikuje od onoga koji je i njen ispunitelj?
18 Kako pokazujemo da je ta reč naš vodič? Tako što smo poslušni „ispunitelji reči, a ne samo slušači“ (Luka 11:28). „Ispunitelji“ imaju veru koja donosi dela kao što su revna aktivnost u hrišćanskoj službi i redovno učestvovanje na sastancima Božjeg naroda (Rimljanima 10:14, 15; Jevrejima 10:24, 25). Onaj ko je samo slušač reči jeste „kao čovek koji gleda lice svoje telesno u ogledalu“. On se pogleda, a zatim odlazi i zaboravi na ono što je možda potrebno da bi popravio svoj izgled. Kao „ispunitelji reči“, mi pažljivo proučavamo i slušamo Božji „zakon savršeni“, koji uključuje sve što Bog zahteva od nas. Sloboda koju na taj način uživamo sasvim je suprotna ropstvu grehu i smrti, jer vodi u život. Zato ’ostanimo u savršenom zakonu‘, stalno ga pretražujući i bivajući mu poslušni. I pomisli samo! Kao ’ispunitelji dela, a ne samo zaboravni slušači‘, mi imamo radost koja proizlazi iz Božje naklonosti (Psalam 19:8-12).
Mnogo više od formalnih obožavalaca
19, 20. (a) Prema Jakovu 1:26, 27, šta čisto obožavanje zahteva od nas? (b) Koji su neki primeri neokaljanog obožavanja?
19 Ako želimo da se radujemo božanskoj naklonosti, treba da zadržimo na umu da pravo obožavanje nije puka formalnost (Jakov 1:26, 27). Možda mislimo da smo prihvatljivi ’formalni obožavaoci‘ (NW) Jehove, ali važno je kako on procenjuje svakoga od nas (1. Korinćanima 4:4). Jedna ozbiljna mana može biti propust da ’zauzdavamo jezik‘. Zavaravali bismo sebe ako bismo mislili da se Bogu dopada naše obožavanje ako klevećemo druge, govorimo laži ili na druge načine zloupotrebljavamo jezik (Levitska 19:16; Efescima 4:25). Sigurno je da ne želimo da naš „oblik obožavanja“ (NW) iz bilo kog razloga bude ’uzaludan‘ i neprihvatljiv Bogu.
20 Premda Jakov ne navodi svaki aspekt čistog obožavanja, on kaže da ono uključuje i ’obilaženje sirotih i udovica u njihovim nevoljama‘ (Galatima 2:10; 6:10; 1. Jovanova 3:18). Hrišćanska skupština pokazuje poseban interes za zbrinjavanje udovica (Dela apostolska 6:1-6; 1. Timoteju 5:8-10). Pošto je Bog Zaštitnik udovica i siročadi, sarađujmo s njim tako što činimo ono što možemo da im pomažemo duhovno i materijalno (Ponovljeni zakoni 10:17, 18). Čisto obožavanje takođe znači „čuvati se od poganstva sveta“, nepravednog ljudskog društva koje leži u vlasti Sotone (Jovan 17:16; 1. Jovanova 5:19). Zato ostanimo čisti od bezbožnog ponašanja sveta kako bismo mogli da slavimo Jehovu i budemo korisni u njegovoj službi (2. Timoteju 2:20-22).
21. Koja daljnja pitanja, u povezanosti s Jakovljevom poslanicom, zaslužuju naše osmatranje?
21 Jakovljev savet koji smo do sada osmatrali treba da nam pomogne da pretrpimo kušnje i da se držimo naše vere. On treba da poveća naše cenjenje prema Davaocu dobrih darova punom ljubavi. Jakovljeve reči nam pomažu i da praktikujemo čisto obožavanje. Na šta nam on još skreće pažnju? Koje daljnje korake možemo preduzeti da bismo dokazali da imamo pravu veru u Jehovu?
[Fusnote]
a Tokom ličnog ili porodičnog proučavanja ovog, i dva naredna članka, ustanovićeš da je naročito korisno da pročitaš svaki navedeni deo Jakovljeve poslanice koja jača veru.
Kako bi odgovorio?
◻ Šta će nam pomoći da pretrpimo kušnje?
◻ Zašto hrišćani mogu da se hvale uprkos kušnjama?
◻ Kako možemo biti ispunitelji reči?
◻ Šta uključuje čisto obožavanje?
[Slika na 9. strani]
Kad si u kušnji, pokazuj veru u Jehovinu moć da usliši molitve
[Slike na 10. strani]
„Ispunitelji reči“ objavljuju Božje Kraljevstvo širom sveta