Šta treba da znaš o ljubomori
ŠTA je ljubomora? To je snažna emocija koja može učiniti da se osoba oseća uznemireno, tužno ili ljutito. Možemo doživeti ljubomoru kada neko izgleda da je uspešniji od nas u nekom zadatku. Ili se možemo osećati ljubomornim kada prijatelj primi više hvale nego što je mi primimo. Ali da li je uvek neispravno biti ljubomoran?
Ljudi koji su obuzeti ljubomorom naginju da budu nepoverljivi prema potencijalnim rivalima. Saul, kralj drevnog Izraela, bio je jedan primer ovoga. Isprva on je voleo svog nosača oružja, Davida, čak ga unapredivši da bude vođa njegove vojske (1. Samuilova 16:21; 18:5). Zatim je jednog dana kralj Saul čuo žene kako hvale Davida rečima: „Pobi Saul hiljadu svoju, a David svojih deset hiljada“ (1. Samuilova 18:7). Nije trebalo da Saul dozvoli ovome da utiče na njegov dobar odnos s Davidom. Međutim, on se uvredio. „I od toga dana Saul gledaše poprijeko Davida“ (1. Samuilova 18:9, DK).
Ljubomorna osoba možda ne želi drugoj zlo. On ili ona možda je samo ogorčen zbog uspeha prijatelja i čezne da ima iste kvalitete ili okolnosti. S druge strane, zavist je naročito negativan oblik ljubomore. Zavidna osoba možda tajno zadržava dobro od onoga koji izaziva njenu ljubomoru ili možda želi da takvoga zadesi zlo. Ponekad, zavidna osoba ne može sakriti svoja osećanja. Može biti navedena da otvoreno naudi drugoj osobi, baš kao što je kralj Saul pokušao da ubije Davida. U više od jedne prilike, Saul je bacio koplje u pokušaju da ’prikuje Davida za zid‘ (1. Samuilova 18:11; 19:10).
’Ali ja nisam ljubomorna osoba‘, možda odgovaraš. Istina, ljubomora možda ne upravlja tvojim životom. Međutim, do neke mere, sve nas pogađa ljubomora — naša vlastita osećanja ljubomore i ljubomorna osećanja drugih. Iako brzi da zapazimo ljubomoru u drugima, možemo biti spori da je vidimo u sebi.
’Sklonost da se zavidi‘
Dosije grešne ljudske prirode kako je otkriven u Božjoj Reči, Bibliji, često ističe grehe zavisti. Da li se sećaš izveštaja o Kainu i Avelju? Oba ova Adamova i Evina sina prinela su žrtve Bogu. Avelj je tako uradio pošto je bio čovek vere (Jevrejima 11:4). On je imao veru u Božju sposobnost da ispuni Svoju veličanstvenu nameru što se tiče zemlje (Postanje 1:28; 3:15; Jevrejima 11:1). Avelj je takođe verovao da će Bog nagraditi verne ljude životom u predstojećem zemaljskom raju (Jevrejima 11:6). Otuda, Bog je pokazao da je zadovoljan Aveljevom žrtvom. Da je Kain stvarno voleo svog brata, on bi bio srećan što je Bog blagoslovio Avelja. Umesto toga, Kain „se mnogo rasrdi“ (Postanje 4:5).
Bog je podsticao Kaina da čini dobro kako bi i on mogao primiti blagoslov. Zatim je Bog upozorio: „Ako dobro činiš ispravićeš lice svoje, ali ako zlo činiš, to greh sa tvog praga vreba i žudnja je njegova na tebe okrenuta; ali ti trebaš da ga savladaš“ (Postanje 4:7). Nažalost, Kain nije savladao svoj ljubomorni gnev. On ga je naveo da ubije svog pravednog brata (1. Jovanova 3:12). Otada, sukobi i ratovi iziskivali su stotine miliona života. „Neki od osnovnih uzroka rata mogu biti želja za više zemlje, želja za više bogatstva, želja za više moći ili želja za sigurnošću“, objašnjava The World Book Encyclopedia.
Pravi hrišćani ne učestvuju u ratovima ovog sveta (Jovan 17:16). Ipak, nažalost, pojedini hrišćani se ponekad upetljaju u verbalne sukobe. Ako drugi članovi skupštine zauzmu strane, ovi sukobi se mogu pretvoriti u štetne verbalne ratove. „Otkuda ratovi i raspre među vama?“ pitao je biblijski pisac Jakov suvernike (Jakov 4:1, DK). On je odgovorio na to pitanje tako što je otkrio njihovu materijalističku pohlepu i dodao: „Nastavljate . . . žudeti“, ili biti „ljubomorni“ (Jakov 4:2, NW, fusnota). Da, materijalizam može voditi do žudnje i bivanja ljubomornim na one koji izgleda da uživaju bolje okolnosti. Iz tog razloga, Jakov je upozorio na ljudsku ’sklonost da se zavidi‘ (Jakov 4:5, NW).
Kakva korist postoji u analiziranju uzrokâ ljubomore? Pa, to nam može pomoći da budemo pošteni i da unapređujemo bolje odnose s drugima. To nam takođe može pomoći da imamo više razumevanja, da budemo tolerantniji i da više opraštamo. Što je najbolje, to ističe čovekovu očajničku potrebu za Božjom ljubaznom pripremom za spasenje i oslobođenje od grešnih ljudskih sklonosti (Rimljanima 7:24, 25).
Svet bez grešne ljubomore
S ljudske tačke gledišta, svet bez grešne ljubomore može zvučati nemoguće. Autor Ram Lando je priznao: „Sabrana mudrost mnogih perioda sa svime što su filozofi . . . i psiholozi rekli o ovoj temi, ne nudi nikakvo vođstvo čoveku kojeg muči ljubomora. . . . Da li je ikada ijedan doktor izlečio čoveka od ljubomore?“
Ali Božja Reč pruža nadu postizanja savršenog ljudskog života u novom svetu gde nikoga nikada ponovo neće mučiti bezbožna ljubomora ili zavist. Osim toga, mir tog novog sveta neće narušavati ljudi koji ispoljavaju takve rđave osobine (Galatima 5:19-21; 2. Petrova 3:13).
Pa ipak, nije sva ljubomora neprikladna. U stvari, Biblija navodi da je Jehova „ljubomoran Bog“ (Izlazak 34:14). Šta to znači? I šta Biblija kaže o prikladnoj ljubomori? U isto vreme, kako osoba može steći vlast nad neispravnom ljubomorom? Pogledaj članke koji slede.