Vera nas čini strpljivima i postojanima u molitvi
„Budite dakle i vi strpljivi i učvrstite srca svoja, jer je blizu pojavljenje Gospodnje [„Gospodova prisutnost“, NW]“ (JAKOV 5:8).
1. Zašto treba da razmišljamo o Jakovu 5:7, 8?
DUGO očekivana „prisutnost“ Isusa Hrista sada je činjenica (Matej 24:3-14, NW). Svi koji tvrde da imaju veru u Boga i Hrista više nego ikada pre imaju razloga da razmišljaju o sledećim rečima učenika Jakova: „Budite... trpeljivi, braćo moja, do pojavljenja Gospodnjega [„Gospodove prisutnosti“, NW]. Gle ratar čeka plemenitog roda iz zemlje, i strpljivo čeka na ranu i na poznu kišu. Budite dakle i vi strpljivi i učvrstite srca svoja, jer je blizu pojavljenje Gospodnje [„Gospodova prisutnost“, NW]“ (Jakov 5:7, 8).
2. Koji su bili neki problemi s kojima su se suočavali oni kojima je Jakov pisao?
2 Oni kojima je Jakov pisao svoju nadahnutu poslanicu trebalo je da budu strpljivi i da rešavaju razne probleme. Mnogi su postupali suprotno onome što se očekivalo od onih koji tvrde da imaju veru u Boga. Na primer, trebalo je uraditi nešto u vezi s izvesnim žudnjama koje su se razvile u ponekom srcu. Među tim ranim hrišćanima trebalo je obnoviti spokojstvo. Takođe im je bio potreban savet o tome da budu strpljivi i postojani u molitvi. Dok osmatramo ono što im je Jakov rekao, pogledajmo kako mi možemo primeniti njegove reči u našem životu.
Neispravne žudnje su razorne
3. Koji su bili uzroci skupštinskih svađa, i šta mi možemo naučiti iz toga?
3 Među nekima koji su se izdavali za hrišćane nije bilo mira, a neispravne žudnje su bile glavni uzrok te situacije (Jakov 4:1-3). Svadljivost je izazivala razdor, a neki su bez ljubavi sudili svojoj braći. To se događalo zato što su se žudnje za telesnim zadovoljstvom borile u njihovim udovima. I mi sami možda treba da se molimo za pomoć da se odupremo telesnim žudnjama za prestižom, vlašću i posedima tako da ne učinimo ništa što bi narušilo mir skupštine (Rimljanima 7:21-25; 1. Petrova 2:11). Među nekim hrišćanima iz prvog veka, lakomost se razvila do tačke mrskog, ubilačkog duha. Pošto Bog nije ispunjavao njihove neispravne želje, oni su se borili nastojeći da postignu svoje ciljeve. Ako mi imamo slične neispravne želje, možemo se moliti ali nećemo dobiti, pošto naš sveti Bog ne odgovara na takve molitve (Jeremijine tužbalice 3:44; 3. Jovanova 9, 10).
4. Zašto Jakov neke naziva ’preljubočincima‘, i kako njegova izjava treba da utiče na nas?
4 Svetovnost, zavist i ponos postojali su među izvesnim ranim hrišćanima (Jakov 4:4-6). Jakov neke naziva „preljubočinci“ zato što su bili prijatelji sveta te stoga krivi za duhovnu preljubu (Jezekilj 16:15-19, 25-45). Sigurno je da ne želimo postati svetovni što se tiče stava, govora i postupaka, jer bi nas to učinilo Božjim neprijateljima. Njegova Reč nam pokazuje da je „sklonost ka zavisti“ (NW) sastavni deo lošeg naginjanja, to jest ’duha‘, u grešnim ljudima (Postanje 8:21; Brojevi 16:1-3; Psalam 106:16, 17; Propovednik 4:4). I zato, ako uvidimo da treba da se borimo protiv zavisti, ponosa ili nekog drugog lošeg naginjanja, tražimo Božju pomoć preko svetog duha. Ta sila, obezbeđena Božjom nezasluženom dobrohotnošću, veća je od „sklonosti ka zavisti“. I dok se Jehova protivi ponosnima, on će nam pokazati nezasluženu dobrohotnost ako se borimo protiv grešnih sklonosti.
5. Kojim zahtevima treba da udovoljavamo da bismo se radovali Božjoj nezasluženoj dobrohotnosti?
5 Kako možemo primiti Božju nezasluženu dobrohotnost? (Jakov 4:7-10). Da bismo uživali u nezasluženoj dobrohotnosti od Jehove, moramo ga slušati, prihvatiti njegove pripreme i podložiti se svemu što on želi (Rimljanima 8:28). Moramo se takođe ’protiviti‘ Đavolu, to jest ’stajati protiv‘ njega. On će ’pobeći od nas‘ ako ostanemo čvrsti kao podupiratelji Jehovinog univerzalnog suvereniteta. Imamo pomoć od Isusa, koji obuzdava zla sredstva sveta tako da nam ništa ne može naneti trajnu štetu. I nikada ne zaboravi sledeće: molitvom, poslušnošću i verom, mi se približavamo Bogu, i on je tada blizu nas (2. Letopisa 15:2).
6. Zašto Jakov neke hrišćane naziva ’grešnicima‘?
6 Zašto Jakov primenjuje izraz „grešnici“ na neke koji tvrde da imaju veru u Boga? Zato što su bili krivi za „borbe“ i ubilačku mržnju — što su stavovi neprihvatljivi za hrišćane (Titu 3:3). Njihove „ruke“, pune loših dela, trebalo je da se očiste. Takođe je bilo potrebno da pročiste svoje ’srce‘, sedište motivacije (Matej 15:18, 19). Ti „nepostojani“ su se kolebali između prijateljstva s Bogom i prijateljstva sa svetom. Upozoreni njihovim lošim primerom, pokazujmo neprestani oprez da takve stvari ne bi potopile našu veru (Rimljanima 7:18-20).
7. Zašto Jakov nekima kaže da ’budu žalosni i plaču‘?
7 Jakov kaže svojim čitaocima da ’osete nevolju svoju, budu žalosni i plaču‘. Ako bi pokazali božansku tugu, to bi bio dokaz pokajanja (2. Korinćanima 7:10, 11). Danas neki koji kažu da imaju veru, traže prijateljstvo sa svetom. Ako bilo ko od nas ide tim putem, ne treba li da budemo žalosni nad našim slabim duhovnim stanjem i smesta preduzmemo korake da ispravimo stvari? Vršenje potrebnih ispravki i primanje Božjeg oproštenja proizvešće osećanje radosti zbog čiste savesti i radosnog izgleda na večni život (Psalam 51:12-19; 1. Jovanova 2:15-17).
Nemojmo suditi jedni drugima
8, 9. Zašto ne treba da govorimo jedni protiv drugih niti da sudimo jedni drugima?
8 Grešno je govoriti protiv suvernika (Jakov 4:11, 12). Pa ipak, neki su kritični prema suhrišćanima, možda usled vlastitog samopravičnog stava ili zato što žele da uzvisuju sebe ponižavanjem drugih (Psalam 50:20; Poslovice 3:29). Grčki izraz preveden ’govoriti protiv‘ (NW) označava neprijateljstvo i ukazuje na iznošenje preuveličane ili lažne optužbe. To je jednako nepovoljnom suđenju brata. Na koji je način to jednako ’govorenju protiv i suđenju Božjem zakonu‘? Pa, književnici i fariseji ’ukidali su Božje zapovesti‘ i sudili prema svojim vlastitim merilima (Marko 7:1-13). Slično tome, ako bismo osudili brata koga Jehova ne bi osudio, zar ne bismo ’sudili Božjem zakonu‘ i grešno ukazivali na to da je taj zakon manjkav? I time što bismo nepravedno kritikovali našeg brata, ne bismo ispunjavali zakon ljubavi (Rimljanima 13:8-10).
9 Upamtimo sledeće: „Jedan je zakonodavac i sudija“ — Jehova. Njegov ’zakon je savršen‘, a ne nepotpun (Psalam 19:8; Isaija 33:22). Samo Bog ima pravo da postavi merila i pravila za spasenje (Luka 12:5). Zato Jakov pita: „Ti ko si koji bližnjemu svome sudiš?“ Mi nemamo pravo da sudimo drugima niti da ih osuđujemo (Matej 7:1-5; Rimljanima 14:4, 10). Razmišljanje o Božjem suverenitetu i njegovoj nepristranosti, i o našoj vlastitoj grešnosti treba da nam pomogne da se uzdržavamo od samopravičnog suđenja drugima.
Izbegavaj hvalisavo samopouzdanje
10. Zašto u svakodnevnom životu treba da uzimamo u obzir Jehovu?
10 Uvek treba da uzimamo u obzir Jehovu i njegov zakon (Jakov 4:13-17). Zanemarujući Boga, samopouzdani kažu: ’Danas ili sutra ići ćemo u neki grad, provešćemo tamo godinu, trgovaćemo i zaradićemo.‘ Ako ’sebi stičemo blago a nismo bogati u Boga‘, naš život može okončati sutra i možda nećemo imati priliku da služimo Jehovi (Luka 12:16-21). Kao što Jakov kaže, mi smo kao jutarnja para „koja se za malo pokaže, pa nestaje“ (1. Letopisa 29:15). Samo iskazivanjem vere u Jehovu možemo se nadati trajnoj radosti i večnom životu.
11. Šta znači reći: „Ako Jehova htedne“?
11 Umesto da hvalisavo ignorišemo Boga, treba da zauzmemo sledeći stav: „Ako Gospod [„Jehova“, NW] htedne bićemo živi i učinićemo ovo ili ono.“ Izreka „ako Jehova htedne“ ukazuje na to da nastojimo da postupamo u skladu s njegovom voljom. Možda je neophodno da poslujemo da bismo izdržavali porodicu, putovali u delu za Kraljevstvo, i tako dalje. Ali nemojmo se hvaliti. „Zlo je tako se hvaliti“, jer se time zanemaruje zavisnost od Boga (Psalam 37:5; Poslovice 21:4; Jeremija 9:23, 24).
12. Šta je mišljeno rečima iz Jakova 4:17?
12 Očigledno da bi zaključio svoje izjave o samopouzdanju i hvalisanju, Jakov kaže: „Ko ume dobro činiti, a ne čini, greh čini.“ Svaki hrišćanin treba ponizno da prizna svoju zavisnost od Boga. Ako to ne čini, „greh čini“. Naravno, isto načelo se odnosi i na svaki propust da činimo ono što vera u Boga zahteva od nas (Luka 12:47, 48).
Upozorenje s obzirom na bogate
13. Šta Jakov kaže o onima koji pogrešno upotrebljavaju svoje bogatstvo?
13 Zato što su neki rani hrišćani postali materijalistički nastrojeni ili su se divili bogatima, Jakov daje snažne izjave s obzirom na izvesne bogataše (Jakov 5:1-6). Svetski ljudi koji su svoje bogatstvo koristili neispravno ’plakaće i ridaće za nevolje koje će doći na njih‘ kad im Bog vrati prema njihovim delima. U to vreme, bogatstvo mnogih ljudi sastojalo se uglavnom od stvari kao što su odeća, žito i vino (Joil 2:19; Matej 11:8). Neki od tih poseda mogli su da istrunu ili da ih ’pojedu moljci‘, ali Jakov naglašava beskorisnost bogatstva, a ne njegovu propadljivost. Premda zlato i srebro ne rđaju, ako bismo ih gomilali, to bi bilo bezvredno koliko i stvari koje rđaju. „Rđa“ ukazuje da se materijalno bogatstvo ne koristi dobro. Prema tome, svi mi treba da zadržimo na umu da su oni koji se uzdaju u svoje materijalne posede ’skupili u poslednje dane oganj‘, kad na njih dođe Božji gnev. Pošto živimo u „vremenu kraja“, takve reči imaju posebno značenje za nas (Danilo 12:4, NW; Rimljanima 2:5).
14. Kako bogati često postupaju, i šta mi treba da radimo u vezi s tim?
14 Bogati često varaju svoje žeteoce, čija uskraćena plata „viče“ za odmazdom. (Uporedi s Postanjem 4:9, 10.) Svetovno bogati ljudi ’žive u raskoši‘. Preterujući u telesnim zadovoljstvima, oni u sebi razvijaju uhranjena, neosetljiva srca i još uvek će to raditi u „dan“ koji je određen za njihov pokolj. Oni ’osuđuju i ubijaju pravednika‘. Jakov pita: ’Zar bogati nije protiv vas?‘ Odnosno, prevod Čarnić glasi: ’Pravednik, on vam se ne protivi‘. U svakom slučaju, ne treba da budemo pristrani prema bogatima. Moramo na prvom mestu u životu zadržati duhovne interese (Matej 6:25-33).
Vera nam pomaže da budemo strpljivi
15, 16. Zašto je tako važno da budemo strpljivi?
15 Nakon što je komentarisao o tlačilačkim bogatašima sveta, Jakov zatim ohrabruje potlačene hrišćane da budu strpljivi (Jakov 5:7, 8). Ako vernici strpljivo podnose svoje teškoće, oni će biti nagrađeni za vernost tokom Hristove prisutnosti, kad na njihove tlačitelje dođe sud (Matej 24:37-41). Trebalo je da ti rani hrišćani budu poput ratara koji strpljivo čeka ranu jesenju kišu, kada može da sadi, i poznu proletnju kišu koja dovodi do plodova (Joil 2:23). I mi treba da budemo strpljivi i da učvrstimo svoja srca pošto je ’prisutnost Gospoda‘ Isusa Hrista tu!
16 Zašto treba da budemo strpljivi? (Jakov 5:9-12). Strpljivost nam pomaže da se ne tužimo ili da uzdišemo kad nas suvernici nerviraju. Ako se ’tužimo jedan na drugoga‘ sa štetnim duhom, osudiće nas Sudija Isus Hrist (Jovan 5:22). Sada kad je njegova „prisutnost“ počela i on je „pred vratima“, unapređujmo mir tako što ćemo biti strpljivi prema našoj braći, koja se suočavaju s mnogim ispitima vere. Naša vlastita vera je ojačana kad se setimo da je Bog nagradio Jova zato što je strpljivo podneo svoje kušnje (Jov 42:10-17). Ako iskazujemo veru i strpljivost, videćemo da je „Gospod milosrdan i smiluje se“ (Mihej 7:18, 19).
17. Zašto Jakov kaže: „Ne kunite se“?
17 Ako nismo strpljivi, možemo zloupotrebiti jezik kad smo pod stresom. Na primer, možemo žurno davati zakletve. „Ne kunite se“, kaže Jakov, upozoravajući na lakomisleno zaklinjanje. Stalno potvrđivanje izjava zakletvama takođe izgleda licemerno. Dakle, jednostavno treba da govorimo istinu, tako da naše da znači da, a naše ne, ne (Matej 5:33-37). Naravno, Jakov ne kaže da je neispravno zakleti se da ćemo govoriti istinu kad smo na sudu.
Vera i naše molitve
18. Pod kojim okolnostima treba da se ’molimo‘ i ’pevamo psalme‘?
18 Molitva mora igrati bitnu ulogu u našem životu ako želimo da kontrolišemo naš govor, da budemo strpljivi i zadržimo zdravu veru u Boga (Jakov 5:13-20). Posebno kad smo u kušnji, treba da se ’molimo‘. Ako smo veseli, ’pevajmo psalme‘ (NW), što su učinili Isus i njegovi apostoli kad je on uspostavio Memorijal svoje smrti (Marko 14:26, fusnota u NW). Ponekad možemo biti ispunjeni takvom zahvalnošću prema Bogu da pevamo hvale čak u srcu (1. Korinćanima 14:15; Efescima 5:19). I kakva je samo radost uzvisivati Jehovu u pesmi na hrišćanskim sastancima!
19. Šta treba da uradimo ako se duhovno razbolimo, i zašto treba preduzeti takav korak?
19 Možda nam i nije do pevanja kad smo duhovno bolesni, možda zbog neispravnog ponašanja ili propusta da se redovno hranimo za Jehovinim stolom. Ako smo u tom stanju, ponizno pozovimo starešine tako da se oni mogu ’moliti nad nama‘ (Poslovice 15:29). Oni će nas takođe ’pomazati uljem u ime Gospodnje‘. Kao ublažujuće ulje na rani, njihove utešne reči i biblijski saveti pomoći će da se olakša depresija, sumnja, strah. ’Molitva vere će nam pomoći‘ ako bude poduprta našom vlastitom verom. Ako starešine ustanove da je našu duhovnu bolest prouzrokovao ozbiljan greh, oni će nam blago staviti do znanja u čemu je naša greška i nastojaće da nam pomognu (Psalam 141:5). A ako se kajemo, možemo imati veru da će Bog čuti njihove molitve i oprostiti nam.
20. Zašto treba da priznamo svoje grehe i da se molimo jedni za druge?
20 ’Ispovedanje greha jedan drugome‘ treba da posluži kao jedna kočnica daljnjem grešenju. To treba da unapredi uzajamno saosećanje, osobinu koja će nas navesti da se ’molimo jedan za drugoga‘. Možemo imati veru da će to biti korisno zato što molitva „pravednoga“ — onoga ko iskazuje veru i koga Bog smatra čestitim — postiže dosta toga kod Jehove (1. Petrova 3:12). Prorok Ilija je imao slabosti kao i mi, ali njegove molitve su bile efikasne. On se pomolio, i kiša nije padala tri i po godine. Kad se opet pomolio, kiša je pala (1. Kraljevima 17:1; 18:1, 42-45; Luka 4:25).
21. Šta možda možemo uraditi ako je neki suhrišćanin ’zašao s puta istine‘?
21 Šta ako je neki član skupštine ’zašao s puta istine‘, zastranivši od ispravnog učenja i ponašanja? Možda možemo da ga obratimo od njegove greške pomoću biblijskog saveta, molitve i na druge načine. Ako uspemo, time on ostaje pod Hristovom otkupninom i spasen je od duhovne smrti i osude na uništenje. Tako što pomažemo onome koji greši, mi pokrivamo mnoštvo greha. Kad se ukoreni grešnik vrati sa svog neispravnog puta, pokaje se i traži oproštenje, mi ćemo se radovati što smo radili u tom pravcu da se pokriju njegovi gresi (Psalam 32:1, 2; Juda 22, 23).
Nešto za sve nas
22, 23. Kako na nas treba da utiču Jakovljeve reči?
22 Jasno je da Jakovljeva poslanica sadrži nešto korisno za sve nas. Ona nam pokazuje kako da se suočimo s kušnjama, savetuje nas što se tiče povlađivanja, i podstiče nas da se angažujemo u čestitim delima. Jakov nas podstiče da kontrolišemo jezik, da se odupiremo svetskom uticaju i da unapređujemo mir. Njegove reči takođe treba da nas učine strpljivima i postojanima u molitvi.
23 Istina, Jakovljeva poslanica je prvobitno bila poslata pomazanim ranim hrišćanima. Pa ipak, svi mi treba da dopustimo da nam njeni saveti pomognu da se držimo svoje vere. Jakovljeve reči mogu ojačati veru koja nas pokreće na odlučnu akciju u Božjoj službi. A ova božanski nadahnuta poslanica izgrađuje trajnu veru koja nas čini Svedocima za Jehovu, strpljivima i postojanima u molitvi danas, tokom ’prisutnosti Gospoda‘ Isusa Hrista.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto je bilo potrebno da neki rani hrišćani promene svoj stav i ponašanje?
◻ Koje upozorenje Jakov daje bogatima?
◻ Zašto treba da budemo strpljivi?
◻ Zašto treba redovno da se molimo?
[Izvor slike na 19. strani]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.
[Slika na 23. strani]
Bilo je potrebno da neki rani hrišćani budu strpljiviji sa suvernicima
[Slika na 24. strani]
Hrišćani treba da budu strpljivi, puni ljubavi, postojani u molitvi