’I dalje hodite u Hristu‘
„Zato, kao što ste prihvatili Hrista Isusa, Gospoda, i dalje hodite u njemu“ (KOLOŠANIMA 2:6, NW).
1, 2. (a) Kako Biblija opisuje Enohov život u vernoj službi Jehovi? (b) Kako nam Jehova pomaže da hodimo s njim, kao što se pokazuje u Kološanima 2:6, 7?
DA LI si ikada gledao nekog dečkića kako ide sa svojim ocem? Mališan oponaša svaki pokret svog oca, dok njegovo lice blista od divljenja; otac mu pomaže u tome, dok i njegovo lice zrači ljubavlju i odobravanjem. Jehova podesno koristi upravo jednu takvu sliku da opiše kako izgleda živeti u vernoj službi njemu. Na primer, Božja Reč kaže da je verni Enoh ’hodio s pravim Bogom‘ (Postanje 5:24, NW; 6:9).
2 Baš kao što obziran otac pomaže svom malom sinu da ide s njim, Jehova je i nama pružio najbolju moguću pomoć. Poslao je svog jedinorođenog Sina na zemlju. U svakom koraku svog životnog puta ovde na zemlji, Isus Hrist je savršeno odražavao svog nebeskog Oca (Jovan 14:9, 10; Jevrejima 1:3). I zato, da bismo hodili s Bogom, treba da hodimo s Isusom. Apostol Pavle je napisao: „Zato, kao što ste prihvatili Hrista Isusa, Gospoda, i dalje hodite u njemu, ukorenjeni i izgrađeni u njemu i stabilni u veri, baš kao što ste poučeni, obilijući verom u zahvaljivanju“ (Kološanima 2:6, 7, NW).
3. Prema Kološanima 2:6, 7, zašto možemo reći da hoditi u Hristu znači više nego samo krstiti se?
3 Zato što žele da hode u Hristu, nastojeći da idu njegovim savršenim tragom, iskreni studenti Biblije se krste (Luka 3:21; Jevrejima 10:7-9). Širom sveta, samo u 1997, preko 375 000 osoba preduzelo je taj bitan korak — u proseku više od 1 000 njih svakog dana. Kakav uzbudljiv porast! Međutim, Pavlove reči zapisane u Kološanima 2:6, 7 pokazuju da hoditi u Hristu znači više nego samo krstiti se. Grčki glagol preveden „hoditi“ opisuje akciju koja mora da traje, da stalno bude u toku. Nadalje, Pavle dodaje da hođenje s Hristom uključuje četiri stvari: biti ukorenjen u Hristu, biti izgrađen u njemu, biti stabilan u veri i izobilovati zahvalnošću. Osmotrimo svaku frazu i pogledajmo kako nam ona pomaže da i dalje hodimo u Hristu.
Da li si ’ukorenjen u Hristu‘?
4. Šta znači biti ’ukorenjen u Hristu‘?
4 Pavle piše da najpre treba da budemo ’ukorenjeni u Hristu‘. (Uporedi s Matejem 13:20, 21.) Kako osoba može raditi na tome da bude ukorenjena u Hristu? Pa, korenje biljke je skriveno od pogleda, ali ono je od životne važnosti za biljku — pruža joj stabilnost i obezbeđuje joj hranu. Slično tome, Hristov primer i njegova nauka najpre na nas deluju nevidljivo, usade se u naše misli i naše srce. Tu nas oni hrane i jačaju. Kad im dozvolimo da upravljaju našim razmišljanjem, našim postupcima i našim odlukama, mi smo podstaknuti da svoj život predamo Jehovi (1. Petrova 2:21).
5. Kako se možemo ’zaželeti‘ duhovne hrane?
5 Isus je voleo spoznanje od Boga. Čak ga je uporedio s hranom (Matej 4:4). Stvarno, u svojoj Besedi na gori, 21 put je citirao iz osam različitih knjiga Hebrejskih spisa. Da bismo sledili njegov primer, moramo raditi ono na šta nas hrabri apostol Petar — ’zaželeti‘ se duhovne hrane „kao novorođena deca“ (1. Petrova 2:2). Kad novorođeno dete želi hranu, ono ne ostavlja mesta sumnji u pogledu svoje snažne želje. Ako trenutno ne osećamo to isto u vezi s duhovnom hranom, Petrove reči nas bodre da se ’zaželimo‘ takve hrane. Kako? Može nam pomoći načelo iz Psalma 34:8 (DK): „Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod.“ Ako redovno ’ispitujemo‘ Jehovinu Reč, Bibliju, možda time da svakog dana čitamo jedan deo, videćemo da je ona duhovno hranjiva i dobra. S vremenom će naša želja za njom porasti.
6. Zašto je važno da meditiramo o onome što čitamo?
6 Međutim, važno je da dobro provarimo hranu kad je unesemo u sebe. Zato treba da meditiramo o onome što čitamo (Psalam 77:11, 12, NW). Na primer, dok čitamo knjigu Najveći čovek koji je ikada živeo, svako poglavlje dobija novi smisao ako zastanemo i pitamo se: ’Koju fasetu Hristove ličnosti vidim u ovom izveštaju, i kako je mogu oponašati u svom životu?‘ Meditiranje na taj način omogućiće nam da primenimo ono što učimo. Onda se, kad smo suočeni s nekom odlukom, možemo pitati šta bi Isus uradio. Ako u skladu s tim donesemo našu odluku, pružamo dokaz da smo stvarno ukorenjeni u Hristu.
7. Kakvo gledište treba da imamo o jakoj duhovnoj hrani?
7 Pavle nas takođe podstiče da uzimamo ’jaku hranu‘, dublje istine iz Božje Reči (Jevrejima 5:14). Čitanje cele Biblije može biti naš prvi cilj u tom pravcu. Tu su zatim specifičnije teme za proučavanje, kao što su Hristova otkupna žrtva, razni savezi koje je Jehova sklopio sa svojim narodom, ili neke proročanske poruke iz Biblije. Postoji jako puno materijala koji će nam pomoći da uzimamo i varimo takvu jaku duhovnu hranu. Koji je cilj usvajanja tog spoznanja? Ne da nam pruži razlog da se hvalimo, već da izgrađujemo ljubav prema Jehovi i da mu se približavamo (1. Korinćanima 8:1; Jakov 4:8). Ako gladujemo za usvajanjem tog spoznanja, ako ga primenjujemo na sebe i koristimo ga da pomažemo drugima, stvarno ćemo oponašati Hrista. To će nam pomoći da budemo ispravno ukorenjeni u njemu.
Da li si ’izgrađen u Hristu‘?
8. Šta znači biti ’izgrađen u Hristu‘?
8 Što se tiče sledećeg aspekta hođenja u Hristu, Pavle brzo prelazi s jedne živopisne slike na drugu — s biljke na građevinu. Kad razmišljamo o nekoj građevini koja se gradi, ne mislimo samo na temelj već i na zdanje koje se diže pred posmatračima, uz dosta napornog rada. Slično tome, treba dosta naporno raditi da bismo gradili osobine i navike slične Hristovim. Takav naporan rad ne prolazi nezapaženo, baš kao što je Pavle pisao Timoteju: ’Neka tvoj napredak bude svakome jasan‘ (1. Timoteju 4:15; Matej 5:16). Koje su neke hrišćanske aktivnosti koje nas izgrađuju?
9. (a) Da bismo oponašali Hrista u našoj službi, koji su neki praktični ciljevi koje možemo postaviti? (b) Kako znamo da Jehova želi da se radujemo u našoj službi?
9 Isus nam je dodelio da propovedamo i da naučavamo dobru vest (Matej 24:14; 28:19, 20). On je pružio savršeni primer, svedočeći odvažno i efikasno. Naravno, mi nikada nećemo biti tako dobri u tome kao on. Međutim, apostol Petar nam postavlja sledeći cilj: „U srcima svojim Hrista, Gospoda, slavite, svagda gotovi da krepošću i blagošću odgovorite svakome koji vas zapita otkud vam vaše nadanje“ (1. Petrova 3:15). Ako osećaš da nisi ’uvek gotov na odgovor‘, nemoj očajavati. Postavljaj razumne ciljeve koji će ti pomoći da se polako približavaš tom standardu. Ako se dovoljno unapred pripremaš to će ti omogućiti da menjaš svoju prezentaciju ili da uključiš jedan ili dva stiha. Možeš postaviti ciljeve da uručiš više biblijske literature, da izvršiš više naknadnih poseta, ili da započneš biblijski studij. Naglasak ne treba da bude strogo na kvantitetu — na broju sati, količini uručene literature ili na studijima — već na kvalitetu. Postavljanje razumnih ciljeva i naprezanje da ih postignemo može nam pomoći da se radujemo dajući sebe u službi. A Jehova želi upravo to — da mu služimo „radosno“ (Psalam 100:2; uporedi s 2. Korinćanima 9:7).
10. Koje su neke druge hrišćanske aktivnosti koje treba da obavljamo, i kako nam one pomažu?
10 Tu su i aktivnosti koje obavljamo u skupštini a koje nas izgrađuju u Hristu. Najvažnija od njih je da pokazujemo ljubav jedni prema drugima, jer je to znak prepoznavanja pravih hrišćana (Jovan 13:34, 35). Dok još proučavamo, mnogi od nas budu privučeni svom učitelju, i to je sasvim normalno. Međutim, da li bismo sada mogli da sledimo Pavlov savet da se ’širimo‘ tako što ćemo upoznavati i druge u skupštini? (2. Korinćanima 6:13). I starešinama je potrebna naša ljubav i naše cenjenje. Sarađujući s njima, tražeći i prihvatajući njihov biblijski savet, učinićemo da njihov naporan rad bude mnogo lakši (Jevrejima 13:17). U isto vreme, to će doprinositi našem izgrađivanju u Hristu.
11. Koje realno gledište o krštenju treba da imamo?
11 Krštenje je uzbudljiv događaj! Međutim, ne treba da očekujemo da će svaki trenutak u životu posle toga biti isto toliko uzbudljiv. Veliki deo našeg izgrađivanja u Hristu uključuje da ’napredujemo jednakim korakom‘ (Filipljanima 3:16). To se ne odnosi na neki monoton, dosadan način života. To jednostavno znači ići napred pravolinijski — drugim rečima, graditi dobre duhovne navike i držati ih se iz dana u dan, iz godine u godinu. Upamti, „ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 24:13, Ča).
Da li se ’stabilizuješ u veri‘?
12. Šta znači biti ’stabilan u veri‘?
12 U svojoj trećoj frazi koja opisuje naše hođenje u Hristu, Pavle nas podstiče da budemo ’stabilni u veri‘. Jedan prevod glasi, „osvedočeni s obzirom na veru“, jer grčka reč koju je Pavle upotrebio može značiti „potvrditi, garantovati, i neopozivo ozakoniti“. Dok rastemo u spoznanju, mi dobijamo daljnje razloge da vidimo da je naša vera u Jehovu Boga dobro utemeljena i, u stvari, zakonski utvrđena. Rezultat je naša sve veća stabilnost. Sotoninom svetu je sve teže da nas poljulja. To nas podseća na Pavlovu opomenu da „navalimo ka zrelosti“ (Jevrejima 6:1, NW). Zrelost i stabilnost idu ruku pod ruku.
13, 14. (a) S kojim pretnjama za svoju stabilnost su se suočavali hrišćani iz prvog veka u Kolosima? (b) Šta je zabrinjavalo apostola Pavla?
13 Hrišćani iz prvog veka u Kolosima suočavali su se s pretnjama za svoju stabilnost. Pavle je upozorio: „Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i taštom prevarom, naslanjajući se na predanja ljudi, na osnove sveta, a ne na Hrista“ (Kološanima 2:8). Pavle nije želeo da Kološani, koji su postali podanici u ’kraljevstvu Sina Božje ljubavi‘, budu zarobljeni, odvedeni od svog blagoslovljenog duhovnog stanja (Kološanima 1:13). Na koji bi način mogli biti zavedeni? Pavle je ukazao na ’filozofiju‘, jedino mesto gde se ova reč pojavljuje u Bibliji. Da li je on govorio o grčkim filozofima, kao što su Platon i Sokrat? Premda su oni predstavljali pretnju za prave hrišćane, u to vreme reč „filozofija“ imala je široko značenje. Obično se odnosila na mnoge grupe i škole mislilaca — čak i religiozne. Na primer, Jevreji iz prvog veka kao što su Josif i Filo nazivali su svoju religiju filozofijom — možda da bi bila privlačnija.
14 Neke filozofije koje su možda zabrinjavale Pavla bile su religiozne prirode. Kasnije u tom istom poglavlju svoje poslanice Kološanima, on se obratio onima koji su poučavali: „Ne dohvati se!, ne okusi!, ne opipaj!“, aludirajući time na obeležja Mojsijevog zakona koja su bila okončana Hristovom smrću (Rimljanima 10:4). Pored paganskih filozofija, i drugi uticaji su pretili duhovnosti skupštine (Kološanima 2:20-22). Pavle je upozorio na filozofiju koja je bila deo ’stihija sveta‘. Takva lažna pouka bila je ljudskog porekla.
15. Kako možemo izbeći da nas poljulja nebiblijsko razmišljanje na koje često nailazimo?
15 To unapređivanje ljudskih ideja i razmišljanja koji se ne temelje čvrsto na Božjoj Reči može predstavljati pretnju hrišćanskoj stabilnosti. I mi se danas moramo čuvati tih pretnji. Apostol Jovan je podstakao: „Ljubljeni! Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove, da poznate jesu li od Boga“ (1. Jovanova 4:1). I zato, ako školski drug pokušava da te uveri da je život po biblijskim merilima staromodan, ili ako komšija nastoji da utiče na tebe da usvojiš materijalistički stav, ili ako te saradnik na poslu lukavo nagovara da zanemariš svoju biblijski školovanu savest, ili čak ako neki suvernik daje kritičke, negativne komentare o drugima u skupštini na temelju vlastitog mišljenja, nemoj tek tako prihvatiti ono što oni kažu. Strogo ispituj i odbacuj sve ono što nije u skladu s Božjom Rečju. Ako to činimo, sačuvaćemo svoju stabilnost dok hodimo u Hristu.
„Obilujte verom u zahvaljivanju“
16. Koji je četvrti aspekt hođenja u Hristu, i koje pitanje možemo postaviti?
16 Četvrti aspekt hođenja u Hristu koji Pavle spominje jeste da ’obilujemo verom u zahvaljivanju‘ (Kološanima 2:7, NW). Reč „obilovati“ doziva u misli reku koja se preliva preko svojih obala. To pokazuje da što se tiče nas hrišćana, naše zahvaljivanje treba da bude jedna stalna ili uobičajena stvar. Svako od nas može da se pita: ’Jesam li zahvalan?‘
17. (a) Zašto se može reći da svi imamo dosta toga za šta treba da budemo zahvalni, čak i u teškim vremenima? (b) Koji su neki darovi od Jehove za koje si posebno zahvalan?
17 Stvarno, svi mi imamo dosta razloga da svakog dana obilujemo zahvalama Jehovi. Čak i u najgorim vremenima, postoje neke jednostavne stvari koje pružaju trenutke olakšanja. Prijatelj pokaže uživljavanje. Osetimo umirujuć dodir onoga koga volimo. Dobar noćni odmor nam donese okrepu. Ukusan obrok otkloni osećaj gladi. Cvrkut ptice, dečji smeh, blistavo plavo nebo, osvežavajuć povetarac — sve ovo i još dosta toga možemo doživeti u samo jednom danu. Tako je lako uzeti te darove kao nešto samo po sebi razumljivo. Zar nisu zaslužili jedno ’hvala ti‘. Svi ti darovi dolaze od Jehove, Izvora ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘ (Jakov 1:17). A on nam je dao i darove koji zasenjuju gore pomenute — na primer, sam život (Psalam 36:10). Nadalje, dao nam je priliku da živimo večno. Da bi obezbedio taj dar, Jehova je dao najveću žrtvu time što je poslao svog jedinorođenog Sina, svoju ’svakidašnju radost‘ (Poslovice 8:30; Jovan 3:16).
18. Kako možemo pokazati da smo zahvalni Jehovi?
18 Kako su zato istinite reči psalmiste: „Lepo je hvaliti Gospoda“ (Psalam 92:2). Sličnim tonom, Pavle je podsetio hrišćane u Solunu: „Na svačemu zahvaljujte“ (1. Solunjanima 5:18; Efescima 5:20; Kološanima 3:15). Svako od nas može rešiti da bude još zahvalniji. Naše molitve ne treba da se sastoje isključivo od molbi Bogu u vezi s našim potrebama. Molbe imaju svoje mesto u molitvama. Ali zamisli da imaš prijatelja koji razgovara s tobom samo kad mu nešto treba od tebe! Zašto se onda ne bi molio Jehovi čisto da mu zahvališ i da ga hvališ? Kako mu se samo takve molitve sviđaju kad pogleda na ovaj nezahvalni svet! Druga korist jeste što nam takve molitve mogu pomoći da se koncentrišemo na pozitivne aspekte života, podsećajući nas koliko smo u stvari blagoslovljeni.
19. Kako Pavlovo izražavanje u Kološanima 2:6, 7 pokazuje da svi mi možemo i dalje da se poboljšavamo u hođenju s Hristom?
19 Zar nije fantastično koliko se mudrog vođstva može izvući iz samo jednog odlomka iz Božje Reči? Pavlov savet da i dalje hodimo s Hristom nešto je što svako od nas želi da uzme k srcu. Zato budimo odlučni da budemo ’ukorenjeni u Hristu‘, „izgrađeni u njemu“, ’stabilni u veri‘ i da ’obilujemo zahvalnošću‘. Takav savet je posebno važan za novokrštene. Ali odnosi se i na sve nas. Razmišljaj o tome kako glavni koren ide sve dublje i dublje i kako građevina koja se gradi postaje sve veća i veća. Tako i naše hođenje s Hristom nikada ne prestaje. Postoji dosta mesta za rast. Jehova će nam pomagati i blagosiljaće nas, jer želi da i dalje hodimo s njim i s njegovim voljenim Sinom u svu večnost.
Kako bi odgovorio?
◻ Šta uključuje hođenje u Hristu?
◻ Šta znači biti ’ukorenjen u Hristu‘?
◻ Kako možemo biti ’izgrađeni u Hristu‘?
◻ Zašto je tako važno biti ’stabilan u veri‘?
◻ Koje razloge imamo da ’obilujemo zahvaljivanjem‘?
[Slika na 10. strani]
Korenje drveta možda ne može da se vidi, ali ono drvetu pruža hranu i učvršćuje ga