Narod slobodan ali odgovoran
„Poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (JOVAN 8:32, NW).
1, 2. (a) Kakvu je ulogu sloboda imala u ljudskoj istoriji? (b) Ko je jedino istinski slobodan? Objasni.
SLOBODA. Kako je to samo snažna reč! Čovečanstvo je pretrpelo nebrojene ratove i revolucije, kao i brojne društvene nemire zbog želje ljudi da budu slobodni. Nije čudo što Encyclopedia Americana kaže: ’U evoluciji civilizacije, nijedan koncept nije odigrao važniju ulogu od slobode.‘
2 Međutim, koliko je ljudi zaista slobodno? Koliko ih uopšte zna šta je sloboda? The World Book Encyclopedia kaže: „Da bi ljudi imali potpunu slobodu, ne sme biti ograničenja u tome kako razmišljaju, govore ili postupaju. Moraju biti svesni svojih izbora i moraju imati moć da odluče između tih izbora.“ S obzirom na to, da li poznaješ ikoga ko je zaista slobodan? Ko može reći da ’nema ograničenja u tome kako razmišlja, govori ili postupa‘? Zaista, jedna jedina osoba u celom svemiru odgovara tom opisu — Jehova Bog. Jedino on ima apsolutnu slobodu. Samo on može načiniti svaki izbor koji želi i zatim ga sprovesti u delo uprkos svim preprekama. On je „Svemoćni“ (Otkrivenje 1:8, NW; Isaija 55:11).
3. Pod kojim uslovom ljudi obično uživaju slobodu?
3 Za neznatne ljude, sloboda može biti samo relativna. Obično je dodeljuje ili jemči neka vlast i povezana je sa našom podložnošću toj vlasti. Zaista, u gotovo svakom slučaju, osoba može biti slobodna samo onda ako priznaje vlast onoga ko jemči njenu slobodu. Na primer, pojedinci koji žive u „slobodnom svetu“ uživaju mnoge pogodnosti, kao što je sloboda kretanja, sloboda govora i sloboda religije. Šta jemči te slobode? Zakon zemlje. A pojedinac ih može uživati samo dok je poslušan tom zakonu. Ako zloupotrebi svoju slobodu i prekrši zakon, vlasti ga smatraju odgovornim, a njegova sloboda može biti drastično smanjena zatvorskom kaznom (Rimljanima 13:1-4).
Božanska sloboda — uz odgovornost
4, 5. Koju slobodu uživaju obožavaoci Jehove, i za šta će ih on smatrati odgovornim?
4 Isus je u prvom veku govorio o slobodi. Jevrejima je rekao: „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici, i poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:31, 32, NW). On nije govorio o slobodi govora ili slobodi religije. On zasigurno nije govorio o oslobađanju iz rimskog jarma, za čime su čeznuli mnogi Jevreji. Ne, to je bilo nešto mnogo dragocenije, sloboda koju nisu dodelili ljudski zakoni ili hir nekog ljudskog vladara, već vrhovni Suveren svemira, Jehova. Bila je to sloboda od praznoverja, sloboda od religioznog neznanja i mnogo, mnogo više. Sloboda koju dodeljuje Jehova je istinska sloboda i ona će trajati tokom cele večnosti.
5 Apostol Pavle je rekao: „Jehova je Duh; a gde je duh Jehovin, tamo je sloboda“ (2. Korinćanima 3:17, NW). Jehova je kroz vekove s čovečanstvom postupao tako da će verni konačno uživati najlepšu i najveću vrstu ljudske slobode, „slavnu slobodu dece Božje“ (Rimljanima 8:21, NW). U međuvremenu, Jehova nam dodeljuje meru slobode posredstvom biblijske istine, i smatra nas odgovornim ako zloupotrebimo tu slobodu. Apostol Pavle je pisao: „Nema stvorenja koje nije očito njegovom pogledu, nego je sve golo i otvoreno izloženo očima onoga s kim imamo razračunavanje“ (Hebrejima 4:13, NW).
6-8. (a) Koje su slobode uživali Adam i Eva, i pod kojim uslovom su mogli zadržati te slobode? (b) Šta su Adam i Eva izgubili za sebe i svoje potomstvo?
6 Odgovornost Jehovi bila je istaknuta kad su naši ljudski praroditelji, Adam i Eva, bili na životu. Jehova ih je stvorio sa dragocenim darom slobodne volje. Sve dok su tu slobodnu volju koristili odgovorno, uživali su druge blagoslove, kao što je sloboda od straha, sloboda od bolesti, sloboda od smrti i sloboda da svom nebeskom Ocu pristupaju sa čistom savešću. Ali, kad su zloupotrebili svoju slobodnu volju, sve se to promenilo.
7 Jehova je smestio Adama i Evu u Edenski vrt, te im je za njihovo uživanje dao plodove sveg drveća u vrtu — osim jednog. To drvo je zadržao za sebe; bilo je to ’drvo poznanja dobra i zla‘ (Postanje 2:16, 17). Uzdržavanjem od jedenja ploda tog drveta Adam i Eva bi priznali da je samo Jehova bio slobodan da postavi merilo za ono što je dobro a šta zlo. Da su postupali odgovorno i da su se uzdržali od jedenja zabranjenog ploda, Jehova bi nastavio da im osigurava njihove druge slobode.
8 Nažalost, Eva je poslušala podmukli nagovor Zmije da ona sama treba da ’pozna šta je dobro i zlo‘ (Postanje 3:1-5). Najpre je ona jela od zabranjenog ploda, a zatim je to učinio i Adam. Zbog toga su, kad je Jehova Bog došao da govori s njima u Edenskom vrtu, bili posramljeni i sakrili su se (Postanje 3:8, 9). Sada su bili grešnici koji su izgubili osećanje slobode da pristupe Bogu koje dolazi iz čiste savesti. Zbog toga su izgubili i slobodu od bolesti i smrti, kako za sebe tako i za svoje potomstvo. Pavle je rekao: „Kao što je kroz jednog čoveka [Adama] greh ušao u svet i smrt kroz greh, i tako se smrt proširila na sve ljude, jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12, NW; Postanje 3:16, 19).
9. Ko je poznat po dobrom korišćenju mere slobode koju su uživali?
9 Međutim, čovečanstvo je još uvek imalo slobodnu volju koju su, tokom vremena, neki nesavršeni ljudi koristili na odgovoran način da služe Jehovi. Imena nekih od njih bila su od drevnih vremena sačuvana za nas. Ljudi kao što su Avelj, Enoh, Noje, Avraham, Isak i Jakov (nazvan i Izrael) primeri su pojedinaca koji su koristili meru slobode koju su još uvek uživali da vrše Božju volju. A zbog toga im je bilo dobro (Jevrejima 11:4-21).
Sloboda Božjeg izabranog naroda
10. Koji su bili uslovi saveza koji je Jehova sklopio sa svojim posebnim narodom?
10 U vreme Mojsija, Jehova je oslobodio sinove Izraela — kojih je tada bilo na milione — iz ropstva u Egiptu, te je s njima sklopio savez kojim su postali njegov poseban narod. Pod tim savezom, Izraelci su imali sveštenstvo i sistem životinjskih žrtava koje su na simboličan način pokrivale njihove grehe. Time su imali slobodu da pristupe Bogu u obožavanju. Imali su i sistem zakonâ i propisa koji su ih držali odvojene od praznovernih postupaka i neispravnog obožavanja. Kasnije bi dobili Obećanu zemlju kao nasleđe, uz jemstvo božanske pomoći protiv svojih neprijatelja. Njihov deo u savezu zahtevao je od Izraelaca da drže Jehovin Zakon. Izraelci su spremno prihvatili taj uslov, govoreći: „Sve što je Jehova govorio spremni smo da činimo“ (2. Mojsijeva 19:3-8, NW; Deuteronom 11:22-25).
11. Šta je bila posledica propuštanja Izraela da drži svoju stranu saveza s Jehovom?
11 Izraelci su više od 1 500 godina bili u tom posebnom odnosu s Jehovom. Ali, oni su uvek iznova propuštali da drže savez. Krivo obožavanje ih je više puta zavelo, pa su dospeli u ropstvo idolopoklonstvu i praznoverju, tako da je Bog dozvolio da ih njihovi neprijatelji doslovno podjarme (Sudije 2:11-19). Umesto da se raduju blagoslovima oslobođenja koji su nastupali iz držanja saveza, bili su kažnjeni zbog njegovog prestupanja (Deuteronom 28:1, 2, 15). Konačno je Jehova 607. pre n. e. dozvolio da ta nacija bude odvedena u ropstvo u Vavilon (2. Letopisa 36:15-21).
12. Šta je konačno postalo očigledno s obzirom na savez Mojsijevog zakona?
12 Bila je to teška lekcija. Iz toga je trebalo da nauče koliko je važno držati Zakon. Međutim, kad su se Izraelci nakon 70 godina vratili u svoju zemlju, još uvek su propuštali da ispravno drže savez Zakona. Gotovo stotinu godina nakon njihovog povratka, Jehova je rekao izraelskim sveštenicima: „Ali ste vi zašli s puta, vi ste od zakona mnogima spoticanje učinili i Levijev ste savez pokvarili“ (Malahija 2:8). Zaista, čak ni najiskreniji među Izraelcima nisu mogli udovoljiti savršenom Zakonu. Umesto da bude blagoslov, on je postao, kako kaže apostol Pavle, ’prokletstvo‘ (Galaćanima 3:13, St). Sasvim je jasno da je bilo potrebno nešto više od saveza Mojsijevog zakona da nesavršene, verne ljude dovede do slavne slobode dece Božje.
Priroda hrišćanske slobode
13. Koji je bolji temelj za slobodu konačno pružen?
13 To nešto više bila je otkupna žrtva Isusa Hrista. Pavle je oko 50. n. e. pisao skupštini pomazanih hrišćana u Galatiji. On je opisao kako ih je Jehova oslobodio iz ropstva savezu Zakona i zatim je rekao: „Za takvu slobodu Hrist nas je oslobodio. Zato čvrsto stojte i ne dajte da se ponovo upregnete u jaram ropstva“ (Galatima 5:1, NW). Na koje je načine Isus oslobodio ljude?
14, 15. Na koje je divne načine Isus oslobodio vernike Jevreje i nejevreje?
14 Nakon Isusove smrti, Jevreji koji su ga prihvatili kao Mesiju i koji su postali njegovi učenici došli su pod novi savez koji je zamenio stari savez Zakona (Jeremija 31:31-34; Jevrejima 8:7-13). Pod tim novim savezom, oni — i nejevrejski vernici koji su im se kasnije pridružili — postali su deo nove, duhovne nacije koja je zamenila telesni Izrael kao Božji poseban narod (Rimljanima 9:25, 26; Galatima 6:16). Kao takvi, uživali su slobodu koju je Isus obećao kad je rekao: „Istina će vas osloboditi.“ Osim što ih je oslobodila prokletstva Mojsijevog zakona, istina je oslobodila jevrejske hrišćane od svih tegobnih tradicija koje su im nametnule religiozne vođe. A nejevrejske hrišćane je oslobodila od idolopoklonstva i praznoverjâ njihovog pređašnjeg obožavanja (Matej 15:3, 6; 23:4; Dela apostola 14:11-13; 17:16). A to nije bilo sve.
15 Kad je govorio o istini koja oslobađa, Isus je rekao: „U istinu, u istinu vam kažem da je svaki koji se podaje grehu, rob grehu“ (Jovan 8:34). Budući da su Adam i Eva sagrešili, svaki pojedinac koji je ikad živeo bio je grešnik i stoga rob grehu. Jedini izuzetak bio je sam Isus, a Isusova žrtva oslobodila je vernike iz tog ropstva. Istina, oni su po prirodi još uvek bili nesavršeni i grešni. Ali, sada su se mogli pokajati za svoje grehe i moliti za oproštenje na temelju Isusove žrtve, uvereni da će njihove molbe biti uslišene (1. Jovanova 2:1, 2). Na temelju Isusove otkupne žrtve, Bog ih je proglasio pravednim, te su mu se mogli približiti s očišćenom savešću (Rimljanima 8:33). Osim toga, budući da je otkupnina otvorila izgled za uskrsenje u beskrajni život, istina ih je oslobodila i straha od smrti (Matej 10:28; Jevrejima 2:15).
16. Kako je hrišćanska sloboda bila obuhvatnija od bilo koje slobode koju nudi svet?
16 Hrišćanska sloboda je, ljudski govoreći, na divan način učinjena dostupnom muževima i ženama bez obzira na njihov položaj. Siromašni ljudi, zatvorenici, čak i robovi, mogli su biti slobodni. S druge strane, ponosni iz nacija koji su odbacili poruku o Hristu još uvek su bili u ropstvu praznoverju, grehu i strahu od smrti. Nikad ne bi trebalo da prestanemo zahvaljivati Jehovi za tu slobodu koju uživamo. Ništa što nudi svet ne može se ni približno izjednačiti s njom.
Slobodni ali odgovorni
17. (a) Kako su neki u prvom veku izgubili hrišćansku slobodu? (b) Zašto ne bismo smeli biti zavedeni prividnom slobodom Sataninog sveta?
17 U prvom veku, verovatno se većina pomazanih hrišćana radovala u svojoj slobodi i održala svoju besprekornost bez obzira na cenu. Nažalost, neki su okusili hrišćansku slobodu sa svim njenim blagoslovima, a zatim su je ipak odbacili, vraćajući se ropstvu u svetu. Zašto se to dogodilo? Vera mnogih je bez sumnje oslabila, te su jednostavno bili „odvučeni“ (Hebrejima 2:1, NW). Drugi su ’odbacili veru i dobru savest i doživeli su brodolom s obzirom na svoju veru‘ (1. Timoteju 1:19, NW). Možda su pali na materijalizam ili nemoralan način života. Kako je samo važno da čuvamo svoju veru i da je izgrađujemo, ostajući zaposleni u ličnom proučavanju, druženju, molitvi i hrišćanskim aktivnostima! (2. Petrova 1:5-8). Nemojmo nikada prestati da cenimo hrišćansku slobodu! Istina, neki su možda iskušani popustljivošću koju vide izvan skupštine, misleći da su oni u svetu slobodniji od nas. Ipak, ono što u svetu izgleda kao sloboda obično je samo neodgovornost. Ako nismo Božji robovi, robovi smo greha, a to ropstvo uzima gorki danak (Rimljanima 6:23; Galatima 6:7, 8).
18-20. (a) Kako su neki postali „neprijatelji... mučeničkog stuba“? (b) Kako su neki ’svoju slobodu držali kao izgovor za zlo‘?
18 Nadalje, u svom pismu Filipljanima, Pavle je pisao: „Mnogi su, često sam ih spominjao ali ih i sada spominjem uz plač, koji hode kao neprijatelji mučeničkog stuba Hristovog“ (Filipljanima 3:18, NW). Da, bilo je nekadašnjih hrišćana koji su postali neprijatelji vere, možda postajući otpadnici. Kako je samo važno da ne sledimo njihov put! Petar je nadalje pisao: „Budite kao slobodni ljudi, ali ne da svoju slobodu držite kao izgovor za zlo, nego kao robovi Božji“ (1. Petrova 2:16, NW). Kako pojedinac može svoju slobodu držati kao izgovor za zlo? Čineći ozbiljne grehe — možda tajno — istovremeno se družeći sa skupštinom.
19 Setimo se Diotrefa. Jovan je o njemu rekao: „Diotref, koji [u skupštini] rado ima prvo mesto, ništa od nas ne prima s poštovanjem... Sam ne prima braću s poštovanjem, i one koji ih žele primiti pokušava sprečiti i izbaciti iz skupštine“ (3. Jovanova 9, 10, NW). Diotref je koristio svoju slobodu kao izgovor za vlastitu sebičnu ambiciju.
20 Učenik Juda je pisao: „Ušunjali [su se] neki ljudi koji su već odavno po Pismima određeni za ovaj sud, bezbožni ljudi, koji nezasluženu dobrohotnost našeg Boga pretvaraju u izgovor za raspušteno vladanje i pokazuju se lažni prema našem jedinom Vlasniku i Gospodu, Isusu Hristu“ (Juda 4, NW). Dok su se družili sa skupštinom, ti pojedinci su delovali iskvarujuće (Juda 8-10, 16). U Otkrivenju čitamo da je u skupštinama u Pergamu i Tijatiri bilo sektaštva, idolopoklonstva i nemorala (Otkrivenje 2:14, 15, 20-23). Kakva zloupotreba hrišćanske slobode!
21. Šta čeka one koji zloupotrebljavaju svoju hrišćansku slobodu?
21 Šta čeka one koji na taj način zloupotrebljavaju svoju hrišćansku slobodu? Setimo se šta se dogodilo Izraelu. Izrael je bio Božja izabrana nacija, ali ju je Jehova konačno odbacio. Zašto? Zato što su Izraelci svoj odnos s Bogom koristili kao izgovor za zlo. Hvalili su se da su Avrahamovi sinovi ali su odbacili Isusa, Avrahamovo Seme i Jehovinog izabranog Mesiju (Matej 23:37-39: Jovan 8:39-47; Dela apostola 2:36; Galatima 3:16). ’Izrael Božji‘ kao celina neće se na sličan način pokazati nevernim (Galatima 6:16). Ali, svaki pojedini hrišćanin koji prouzrokuje duhovno ili moralno zagađenje konačno će se suočiti sa ukorom, čak i sa nepovoljnom presudom. Svi smo odgovorni za to kako koristimo svoju hrišćansku slobodu.
22. Koja radost dolazi onima koji svoju hrišćansku slobodu koriste da robuju Bogu?
22 Koliko je samo bolje robovati Bogu i stoga biti istinski slobodan. Samo Jehova dodeljuje slobodu koja zaista vredi. Poslovica kaže: „Budi mudar, sine moj, i obraduj mi srce, da mogu odgovoriti onome koji mi se ruga“ (Poslovice 27:11, NW). Koristimo svoju hrišćansku slobodu na Jehovino opravdanje. Ako to činimo, naš će život imati smisao, razveselićemo našeg nebeskog Oca, te ćemo konačno biti među onima koji uživaju slavnu slobodu sinova Božjih.
Možeš li objasniti?
◻ Ko je jedino istinski slobodan?
◻ Koje su slobode uživali Adam i Eva, i zašto su ih izgubili?
◻ Koje su slobode uživali Izraelci kad su držali svoj savez s Jehovom?
◻ Koje su slobode došle onima koji su prihvatili Isusa?
◻ Kako su neki u prvom veku izgubili ili zloupotrebili svoju hrišćansku slobodu?
[Slika na 13. strani]
Sloboda koju je dao Isus mnogo je bolja od bilo koje slobode koju može dodeliti čovek