Kako krštenje može nas da spasi
„Nas . . . spašava krštenje“ (1. PETROVA 3:21).
1, 2. Šta je potrebno pre nego što se neko podloži krštenju u vodi?
JEHOVA postavlja određene zahteve onima koji hoće da budu spašeni. Oni moraju postići tačnu spoznaju, pokazivati veru, kajati se za svoje grehe, obratiti se, predati se Bogu i kao vernici podložiti se krštenju (Jovan 3:16; 17:3; Dela apostolska 3:19; 18:8). Kandidati za krštenje mora javno da pokažu da su se na temelju Isusove žrtve pokajali i predali Jehovi. Takođe moraju shvatiti da ih predanje i krštenje identifikuje kao Jehovine svedoke.
2 Čitava priprema krštenja, uključno sa javnom izjavom vere je potrebna za spasenje (Rimljanima 10:10). To je potvrdio apostol Petar koji je napisao: „Nas . . . spašava krštenje“ (1. Petrova 3:21). Ali kako treba da se razumeju ove reči? Šta pokazuje kontekst?
Kako krštenje spašava
3. Kako bi ti svojim vlastitim rečima sažeo stavke iz 1. Petrove 3:18-21?
3 Petar je ukazao na to da je Isus kao duhovno uskrsnuta osoba objavljivao osuđujuću vest zlim duhovima u zatvoru, to jest demonima koji su zadržani u večnim okovima za sud velikog dana Jehovinog. Ovi duhovi su bili neposlušni tako što su se utelovili i živeli zajedno sa ženama, „kad je Božja strpljivost čekala u Nojevim danima, dok je arha bila pravljena, u kojoj je malo ljudi, to jest, osam duša bezbedno prenešeno kroz vodu“. Petar je dodao: „To, što odgovara tome, spašava sada i vas, naime krštenje, (ne uklanjanje telesne nečistoće, nego Bogu upućena molba za dobru savest), posredstvom uskrsenja Isusa Hrista“ (1. Petrova 3:18-21, NS; 1. Mojsijeva 6:1, 2; 2. Petrova 2:4; 2. Korinćanima 7:1).
4. Šta je Pavle mislio sa rečima „To, što odgovara tome“?
4 Šta je Pavle mislio sa rečima „To, što odgovara tome“? On je s tim hteo da kaže, da krštenje koje počiva na veri odgovara čuvanju Noja i njegove porodice, koji su bili sigurno nošeni kroz vodu potopa, koja je uništila one što su bili van arhe. Kao što je Noje trebao veru za gradnju arhe tako moraju svi koji su kršteni učenici Isusa Hrista i svedoci za Jehovu imati veru da bi odoleli pritisku koji vrši svet i njegov bog Sotona, Đavo (Jevrejima 11:6, 7; 1. Jovanova 5:19).
5. Kako spasenje dolazi „posredstvom uskrsenja Isusa Hrista“?
5 Krštenje samo po sebi nije ono što spašava. Mada moramo da ’otklonimo telesnu nečistoću’, samo to nas ne spasava, nego spasenje dolazi „posredstvom uskrsenja Isusa Hrista“. Kandidati za krštenje mora da veruju da je spasenje jedino moguće zato što je Božji sin umro žrtvenom smrću i bio uskrsnut. Dalje, moraju priznati Isusa kao svog Gospoda koji ima ovlašćenje da sudi živima i mrtvima. Petar je za njega rekao: „Koji je s desne strane Bogu, pošto pođe na nebo, te se njemu i anđeli i vlasti i sile pokoriše“ (1. Petrova 3:22, Ba).
6. Šta mora da učini kandidat za krštenje da bi postigao dobru savest?
6 Petar je sa krštenjem takođe povezao ’Bogu upućenu molbu za dobru savest’. Da bi onaj koji se želi krstiti postigao dobru savest, on se mora pokajati za svoje grehe, napustiti svoj neispravni način postupanja i bez ograničenja predati se Jehovi Bogu u molitvi preko Isusa Hrista. Tako dugo dok krštena osoba ima dobru savest i dok se pokorava Božjim merilima, nalazi se u stanju spasenja i neće biti osuđena od Jehove.
Ispuniti uslove za krštenje
7. Kako su postupali misionari tzv. hrišćanstva u vezi sa krštenjem?
7 Kad je Isus svojim sledbenicima zapovedio da krštavaju učenike, on ih nije uputio da prskaju vodom na hiljade nevernika. Ali šta su učinili misionari tzv. hrišćanstva? U vezi Indije isusovac Frensis Ksavijer je pisao 1545. godine: „Ja mogu da izvestim da sam u Carstvu Travankora, u jednom jedinom mesecu krstio više od deset hiljada ljudi, žena i dece . . . Išao sam od sela do sela i pravio hrišćane.“ Isus nije na taj način pravio hrišćane. Ljudi koji žele da se krste mora da ispune uslove za krštenje.
8. Šta se govori u nebiblijskim spisima o osobama koje su išle na krštenje?
8 Čak su i neki nazovi-hrišćani u post-apostolskom vremenu bili mišljenja da osobe koje idu na krštenje mora da ispune stroge uslove. U vezi takvih kandidata za krštenje, u nebibilijskim spisima, koji su pogrešno pripisani apostolu Pavlu stoji: „Neka se ispita njihovo ponašanje i život. . . . Ako su neoženjeni, neka se nauče da ne čine kurvarstvo, već da se žene zakonski. . . . Ako dođe bludnica, ona neka napusti prostituciju, ako ne, onda da se odbije. Ako dođe proizvođač idola, on neka napusti svoj posao ili da se odbije. . . . Oni koji su se ogrešili o pomenute grehe . . . kao i mađioničar, čarobnjak, astrolog, pogađač, onaj što upotrebljava čarobne reči . . . proizvođač amajlija, koji čara, vračar, vidovit čovek, koji gleda u dlan . . ., ovi da se isprobaju izvesno vreme, . . . i ako su napustili ove običaje, da se prime; ali ako se protive, da se odbiju.“
9. Zašto skupštinske starešine vode razgovore sa osobom koja želi da se krsti?
9 Doduše, Jehovini svedoci se ne upravljaju po nebiblijskim spisima kao što su gore navedeni, ali starešine razgovaraju sa osobama koje žele da se krste. Zašto? Da bi se uverili da se kod dotičnih radi o vernicima koji odgovaraju božanskim zahtevima i koji su se predali Jehovi (Dela apostolska 4:4; 18:8; 2. Solunjanima 3:2). Prilikom razgovora o pitanjima iz knjige Provodimo organizovano našu službu može se ustanoviti da li kandidat ispunjava uslove za krštenje. Ako ne razume neke tačke ili još nije doveo svoj život u saglasnost sa Božjim merilima, tada mu starešine rado pružaju daljnju pomoć u duhovnom pogledu.
10. Kakav stav treba da imamo ako želimo da se krstimo?
10 Ako cenimo Božju dobrotu, koja se vidi u tome što nam je pomogao da upoznamo njegove namere, tada smo kao ljudi kojima je Pavle u Antiohiji (Maloj Aziji) propovedao. „Čujući to [priliku da budu prihvaćeni od Boga], radovahu se paganci (uprkos jevrejskog protivljenja] i slavljahu reč Božju, i primiše veru svi koji behu određeni za život večni“ (Dela apostolska 13:48, Ba). Takvi vernici su se krštavali.
Krštenje u mladosti
11. Da li je ispravno da se mlada osoba preda Bogu, i zašto tako odgovoraš?
11 Onima koji su „ispravno nastrojeni za večni život“ pripadaju i mnogi mladi. Međutim zapazimo da se roditelji ne mogu predati Bogu u ime svoje dece, iako su Samuilo i Jovan Krstitelj već bili odvojeni za Boga pre svog rođenja (1. Samuilova 1:11, 24-28; 2:11, 18, 19; Luka 1:15, 66). Ali kao rezultat dobre biblijske pouke, mnogi mladi su toliko napredovali da se mogu krstiti. Jedna misionarka koja je još u tinejdžerskim godinama krštena je rekla: „Kao što mi se čini, već sam bila predana mom Stvoritelju da mu služim, kad sam bila dovoljno stara da spoznam da on postoji, ali kad sam postigla tačnu spoznaju o njemu i njegovim namerama, htela sam da se krstim u znak mog predanja. Pa ipak moja majka je sumnjala u to da sam ja bila svesna onoga što sam nameravala da učinim, i zato je predložila, da čekam tako, dugo dok još neko ne bude spreman da se krsti.“ Tada su našli jednu ženu koja je htela da se krsti. Sestra je dalje nastavila: „Tada kandidati nisu bili posebno poučavani, mada je naimenovani vođa službe . . . ljubazno razgovarao sa mnom o ozbiljnosti koraka koji sam nameravala da učinim. Odmah sam bila saglasna sa svim uslovima, i jednog sjajnog nedeljnog prepodneva u maju 1921, krstile smo se [ta žena] i ja.“
12. Kako je brat Rasel gledao na predanje jednog maloletnika?
12 1914. godine Č. T. Rasel (tadašnji predsednik Društva Kula stražara) je dobio pismo u kom je jedan brat u veri pitao da li treba svom 12-godišnjem sinu da dâ do znanja da se preda Bogu. Odgovor brata Rasela je glasio: „Na tvom mestu ja ga ne bih terao na posvećenje [predanje], ali bih mu dao do znanja da je to jedini ispravni put za sve razumne ljude, koji su došli do Božje spoznaje i njegove dobre namere . . . Bez posvećenja neće niko nikada moći da postigne večni život . . . Od posvećenja tvoj sin neće imati nikakvu štetu, ali mu ono može biti velika pomoć. . . . Ko može da tvrdi da jedan desetogodišnjak ne može potpuno i sasvim da razume neograničeno posvećenje u mislima, rečima i delima? Osvrćući se na prošlost, moram da kažem, da sam se ja samo malo kasnije potpuno posvetio Bogu, naime kad sam imao preko dvanaest godina.“
13. Šta je bilo rečeno deci i omladini pre 94 godine u ovom časopisu?
13 U Sionskoj Kuli stražari od 1. jula 1894. se kaže: „KULA STRAŽARA pozdravlja svu dragu decu i omladinu, koja su dala svoje srce Bogu i svakodnevno se trude da oponašaju Isusa. Mi poznajemo neke od tih vrlo malih, koji vole Isusa i ne stide se da ga zastupaju pred drugima, pred decom, koja ga ne vole ili ne gledaju da mu se dopadnu, a neki su hrabri i verni Bogu, čak ako su ismejavani ili ako ih njihovi školski drugovi smatraju da su čudni, dok im oni pričaju o dobroj vesti Carstva. Takođe se radujemo, videći da su neki mladi hrabro odbili svet i njegove ambicije i zadovoljstva, i da pripadaju najvernijima koji su se [predali] Gospodu. Mnogi naši saradnici u biroima kao i mnogi uspešni kolporteri su dosta mladi.“ Razgovaraj sa tvojim roditeljima o predanju Jehovi Bogu, iako si još mlad.
Uloga roditelja
14. Kakvu korist imaju mladi koji se predaju Jehovi?
14 Osmotrimo kakva korist proizlazi deci iz roditeljskog vođstva, koje vodi do krštenja (Efescima 6:4). Ako razmišljaju o biblijskim stvarima to im pomaže da izbegnu svetske zamke i uplitanje (1. Jovanova 2:15-17). Oni ne žanju gorke posledice do kojih se dolazi ako se seje ’s ozirom na telo’ (Galatima 6:7, 8). Pošto su učeni da vode Bogu dopadljiv život, oni donose plodove Božjeg duha (Galatima 5:22, 23). Usled svog predanja Bogu, oni se raduju bliskom odnosu sa njim. I zato što su naučili ’da se uzdaju u Jehovu’, oni dopuštaju da budu vođeni od nebeske mudrosti i hode na putevima ljubaznosti i mira (Priče Solomonove 3:5, 6, 13, 17).
15. Šta mogu da učine hrišćanski roditelji da bi oblikovali život svoje dece?
15 Ako je za mlade ljude od tako velike koristi da se predaju Jehovi, hrišćanski roditelji bi trebali da učine sve što je u njihovoj moći da i odgovarajuće oblikuju život svoje dece. Ona mogu od rane mladosti biti upućena u Pismo, tako da ’ostanu pri stvarima koje su naučili i u koje su uvereni’ (2. Timoteju 3:14, 15). Bogu odani roditelji mogu da utiču na svoju decu sopstvenim primernim ponašanjem i da im posreduju toliko znanja koliko im omogućuje njihov vlastiti odnos sa Bogom, njihovo iskustvo i moć razlučivanja. Ako su deca ispravno vođena tada ti napori nisu uzalud (Priče Solomonove 22:6).
16. Šta treba deca da spoznaju iz roditeljskog primera i pouke?
16 Roditelji, pomozite vašoj deci, kako primerom tako i poukom, da saznaju da je između Jehovine i Sotonine organizacije jasno povučena granica. Pokažite im da ne smemo ući ni u kakve kompromise sa svetom i da se kao hrišćani moramo odreći njegovih podmuklih stvari, bezbožnog uživanja, sebičnih naginjanja i njegovog društva (1. Korinćanima 15:33; 2. Korinćanima 4:2). Vaša deca treba kroz vaš stav, pouku i primer da spoznaju da su svetska zadovoljstva prazna i da su svetski ljudi zavedeni u suprotnosti od Jehovinih svedoka. Objasnite im kako vas je Bog vodio svojim svetim duhom, kako vas je sačuvao da ne skrenete na put koji bi vas odveo u muke i brige, i kako vas je podupirao u vreme utučenosti i tuge. Nemojte nikada napraviti grešku, da pomislite kako će vaša deca postati vernici ako dopustite da se kreću svetskim stazama, koje se odlikuju ponosom, sebičnošću, lakomislenošću i glupošću. Štitite vašu decu od zlog uticaja sveta i pomažite im da Jehova postane centar njihove naklonosti i nade, da ih svet ne bi uhvatio u klopku.
Nakon krštenja
17. a) Zašto neki od krštenih hrišćana doživljavaju pad u duhovnom pogledu? b) Kako treba da smatramo naše predanje?
17 Kandidat za krštenje, bio on mlad ili star, sigurno želi da ostane veran Jehovi. Ali zašto neki kršteni hrišćani doživljavaju pad u duhovnom pogledu? Doduše, uzrok toga može biti više faktora, ali postoji osnovni razlog — dotični nije shvatio šta je sve povezano sa predanjem. Mi se ne predajemo delu. Tada bi doduše bili delotvorni, ali ne kao duhovni ljudi. Važno je da imamao na umu, da se nismo predali delu, nego osobi — Jehovi Bogu. To nam pomaže da ne pogrešimo, da naše predanje smatramo mehaničkim korakom, koji je bio potreban da bi mogli da učestvujemo u tom delu. Predanje treba da smatramo kao početak životovažnog odnosa, koji uvek mora da bude čuvan i održavan. U tom pogledu imamo primer Isusa Hrista. Njegov stav srca, kad se stavio Jehovi na raspolaganje, dolazi do izražaja u proročanskim rečima: „Evo dolazim! . . . Milje mi je, Jahve, vršit volju tvoju. Zakon tvoj duboko u srcu ja nosim“ (Psalam 40:6-8 [7-9, St]; Jevrejima 10:5-10).
18. Kako je Božji zakon bio „u srcu“ Isusovom?
18 Kako treba da razumemo Isusove reči „u srcu ja nosim“ Jehovin zakon? On je jednom jevrejskom književniku rekao da je Jehova Bog, naš Bog, jedini i da nema nijednog drugog. On je tim naglasio Jehovinu suverenost. Zatim je pokazao da je bitnost zakona u tome da ljubimo Jehovu svim našim srcem, svim našim razumom i svom našom snagom, dok istovremeno ljubimo naše bližnje kao i sebe (Marko 12:28-34). Isus je uglavnom radi toga mogao da kaže: „Milje mi je, Jahve, vršit volju tvoju.“ Uprkos velikih iskušenja i patnji on je mogao da se održi veran u svojoj službi, i to ne samo zato što je on to smatrao kao dobro delo, već zato što je imao blizak odnos sa Jehovom Bogom. Ako i mi priznajemo Jehovinu suverenost i ako ga ljubimo nepokolebljivom privrženošću, tada ćemo živeti prema našem predanju i krštenju.
19. Kakva veza postoji između našeg odnosa s Jehovom i naše delatnosti?
19 Naravno da postoji povezanost između našeg odnosa sa Bogom i naše delatnosti. Našim učestvovanjem na delu propovedanja Carstva mi pokazujemo ljubav prema Bogu. Povodom toga pokojni Grent Sjuter, nekadašnji član Vodećeg tela Jehovinih svedoka je pisao: „Kad je . . . (izvestan pokrajinski nadglednik) govorio o prednosti i odgovornosti služenja Jehovi, postalo mi je jasno šta treba i šta hoću da radim. Zato sam se lično predao Jehovi. Članovi moje porodice su učinili to otprilike u isto vreme, i 10. oktobra 1926. simbolizovali smo svi zajedno naše predanje Jehovi Bogu, tim što smo se zaronjavanjem u vodu krstili u San Hozeu (Kalifornija). . . . Posle krštenja . . . moj otac je rekao starešini koji je nadgledao krštenje: ’Pa vi idete i u službu sa literaturom, zar ne? Mi bi sada rado učestvovali na tom delu.’ Tako je naša porodica započela sa službom propovedanja.“ Danas, one osobe koje ispunjavaju odgovarajuće uslove imaju značajno učešće u službi propovedanja još pre svog krštenja.
Krštenje nas može spasti
20, 21. Na koji se način ’obeležavaju’ Jehovine sluge? b) Šta je taj „znak“, i šta znači da ga imamo?
20 Našim delima možemo da pokažemo da ’pripadamo Jehovi’. Da, spasenje zavisi od našeg vernog delovanja kao njegovih odanih slugu (Rimljanima 6:20-23); 14:7, 8). U drevno vreme robovi su često bili označeni belegom na čelu. Današnjim delom propovedanja u protuslici ’čovek obučen u laneno platno’ — ostatak pomazanih Isusovih sledbenika — ’označava’ one koji će preživeti kraj ovog sastava. U ovom delu pomazanike podupiru njihovi saradnici (Jezekilj 9:1-7 Ba; Jovan 10:16). I kakav je „znak“? To je dokaz da smo se predali Jehovi i da smo Isusovi kršteni učenici sa osobinama koje su slične Hristu.
21 Naročito je sada važno da imamo „znak“ i da ga zadržimo, jer se ’vreme kraja’ mnogo približilo (Danilo 12:4). Da bi bili spašeni moramo ’istrajati do kraja’ — do kraja našeg sadašnjeg života ili današnjeg sastava (Matej 24:13). Samo ako ostanemo verni kao svedoci Jehove, krštenje će nas spasti.
Pitanja za ponavljanje
■ Koje zahteve treba da ispunimo da bi bili spašeni?
■ Zašto starešine vode razgovore sa osobama koje hoće da se krste?
■ Šta mogu roditelji da učine da bi svojoj deci u duhovnom pogledu posredovali pravo vođstvo, koje vodi do krštenja?
■ Da li se mi predajemo nekom delu?
■ Kako krštenje može nas da spasi?
[Slika na 17. strani]
Znaš li kako krštenje odgovara čuvanju Noja i njegove porodice u arki?
[Slika na 19. strani]
Predanje i krštenje koristi mladim osobama. Znaš li kako?