„Bićete mi svedoci“

1, 2. (a) Ko je najveći svedok za Jehovu? (b) Kako je Isus živeo u skladu sa značenjem svog imena?

„JA SAM se zato rodio i zato sam došao na svet, da svedočim za istinu.“ (Pročitati Jovana 18:33-37.) Iako je znao da može biti osuđen na smrt, Isus Hrist je izgovorio ove reči pred rimskim namesnikom Judeje. Samo malo ranije Isus je rekao za sebe da je kralj. Godinama kasnije, apostol Pavle je ukazao na Isusovu hrabrost u toj prilici i rekao je da je Isus „dao dobro svedočanstvo pred Pontijem Pilatom“ (1. Tim. 6:13). Nema sumnje da je u ovom svetu koji je pun mržnje i nad kojim vlada Satana zaista potrebna izuzetna hrabrost da bi neko bio „verni i istiniti svedok“ (Otkr. 3:14).

² Pošto je bio Judejac, Isus je još od rođenja služio kao svedok za Jehovu (Is. 43:10). U stvari, on je postao najveći svedok koga je Bog imao. Isus je živeo u skladu sa značenjem svog imena, koje je dobio od Boga. Jedan anđeo je kazao Josifu, Isusovom poočimu, da je dete koje Marija nosi začeto svetim duhom i još mu je rekao: „Ona će roditi sina, a ti mu daj ime Isus, jer će on spasti svoj narod od njihovih greha“ (Mat. 1:20, 21, fusnota). Izučavaoci Biblije se uglavnom slažu da ime Isus potiče od hebrejskog imena Ješua i da ono sadrži skraćeni oblik Božjeg imena. Isusovo ime znači „Jehova je spasenje“. U skladu sa značenjem svog imena, Isus je pomagao „izgubljenim ovcama Izraelovog doma“ da se pokaju za svoje grehe kako bi se vratili Jehovi (Mat. 10:6; 15:24; Luka 19:10). Zato je on revno propovedao o Božjem Kraljevstvu. Marko je u svom jevanđelju napisao: „Isus je otišao u Galileju, propovedajući Božju dobru vest i govoreći: ’Navršilo se vreme i približilo se Božje kraljevstvo. Pokajte se i verujte u dobru vest‘“ (Mar. 1:14, 15). Isus je i hrabro razotkrivao pokvarenost judejskih verskih vođa zbog čega su ga oni osudili na smrt na mučeničkom stubu (Mar. 11:17, 18; 15:1-15).

 3. Šta se dogodilo trećeg dana nakon što je Isus pogubljen?

³ Međutim, trećeg dana nakon što je Isus okrutno pogubljen, Jehova ga je uskrsnuo, ali ne kao čoveka, već kao besmrtno duhovno biće (1. Petr. 3:18). Da bi u to uverio svoje učenike, Gospod Isus im se prikazao u ljudskom telu i dokazao im je da je oživeo. Onog dana kada je uskrsnuo, pojavio se najmanje pet puta različitim učenicima (Mat. 28:8-10; Luka 24:13-16, 30-36; Jov. 20:11-18).

 4. Šta je Isus rekao svojim učenicima kada im se pojavio nakon svog uskrsenja?

⁴ Peti put, Isus se pojavio apostolima i onima koji su bili uz njih. Može se reći da je tom nezaboravnom prilikom s njima proučavao Božju Reč. ’Otvorio im je um da razumeju Pisma.‘ Tako su shvatili da je bilo prorečeno da će ga Božji neprijatelji ubiti i da će nakon toga uskrsnuti. Na kraju im je jasno ukazao na odgovornost koju imaju. Rekao im je da će se „u njegovo ime po svim narodima propovedati o pokajanju koje je potrebno za oproštenje greha, počevši od Jerusalima.“ Zatim je rekao: ’Vi ćete biti svedoci toga‘ (Luka 24:44-48).

5, 6. (a) Zašto je Isus rekao svojim učenicima da će biti njegovi svedoci? (b) Šta je Isus zapovedio svojim učenicima?

⁵ Isus se 40 dana nakon toga poslednji put pojavio svojim apostolima. On im je tada dao jednu jednostavnu, ali upečatljivu zapovest: „Bićete mi svedoci u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje“ (Dela 1:8). Ali zašto im je Isus rekao da će biti njegovi, a ne Jehovini svedoci? Isus je mogao i to reći, ali njegovi učenici su bili Izraelci i samim tim su već svedočili za Jehovu.

⁶ Tako je on svojim učenicima zapovedio da objavljuju nešto daleko važnije od izbavljenja Izraelaca iz Egipta, a kasnije i iz Vavilona. Isusova smrt i uskrsenje predstavljaju temelj za izbavljenje iz najgore vrste ropstva, naime ropstva grehu i smrti. Na Pedesetnicu 33. n. e., Isusovi učenici su bili pomazani svetim duhom, a mnogi ljudi su prihvatili hrišćanstvo kada su ih čuli kako govore o „veličanstvenim Božjim delima“. Isus se tada već nalazio na nebesima i bio je s desne strane svom Ocu. Njegovo ime je postalo još značajnije, jer je Jehova posredstvom njega doveo hiljade ljudi na put koji vodi u život (Dela 2:5, 11, 37-41).

 7. Šta je postalo jasno na Pedesetnicu 33. n. e.?

⁷ Ono što se dogodilo na Pedesetnicu 33. n. e. predstavlja dokaz da je Jehova prihvatio Isusovu žrtvu i da ona može da očisti, to jest pokrije, grehe (Jevr. 9:11, 12, 24). Isus je rekao da nije došao „da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (Mat. 20:28). Njegova otkupna žrtva nije namenjena samo Judejcima koji se kaju za svoje grehe. Božja je volja da se „sve vrste ljudi spasu“, budući da otkupna žrtva „odnosi greh sveta“ (1. Tim. 2:4-6; Jov. 1:29).

 8. U kojoj meri su Isusovi učenici svedočili i kako im je to bilo moguće?

⁸ Da li su ti prvi Isusovi učenici bili dovoljno hrabri da budu njegovi svedoci? I te kako jesu, ali ne zahvaljujući svojoj snazi. Jehova im je putem svog moćnog svetog duha ulivao potrebnu želju i snagu da istrajno svedoče za Isusa. (Pročitati Dela apostolska 5:30-32.) Samo 27 godina nakon Pedesetnice 33. n. e., moglo se reći da se dobra vest propovedala „među svim stvorenjima pod nebom“ (Kol. 1:5, 23).

 9. Šta se u skladu sa Isusovim proročanstvom dogodilo u hrišćanskoj skupštini?

⁹ Nažalost, u hrišćanskoj skupštini se postepeno pojavilo otpadništvo (Dela 20:29, 30; 2. Petr. 2:2, 3; Jud. 3, 4). Kao što je Isus i prorekao, takvo otpadništvo, iza kojeg stoji ’Zli‘, to jest Satana, nastavilo je da se širi i potiskuje pravo hrišćanstvo sve do ’svršetka ovog poretka‘ (Mat. 13:37-43). Tada je Jehova postavio Isusa za Kralja nad čovečanstvom. To se dogodilo u oktobru 1914, čime su počeli ’poslednji dani‘ Sataninog zlog poretka (2. Tim. 3:1).

10. (a) Na koju su godinu ukazivali pomazani hrišćani u naše doba? (b) Šta se dogodilo u oktobru 1914. i kako je to postalo očigledno?

¹⁰ U naše doba su pomazani hrišćani ukazivali na to da će se u oktobru 1914. dogoditi nešto veoma važno. Oni su to razumeli na osnovu Danilovog proročanstva o ogromnom drvetu koje će biti posečeno i koje će ponovo izrasti nakon „sedam vremena“ (Dan. 4:16). Isus je ukazao na taj period kao na „vremena neznabožaca“ u proročanstvu o svojoj prisutnosti i ’svršetku ovog poretka‘. Od 1914, svi ljudi mogu videti znak „[Hristove] prisutnosti“, koji pokazuje da je Hrist počeo da vlada kao Kralj nad zemljom (Mat. 24:3, 7, 14; Luka 21:24). Dakle, od tada u ’veličanstvena Božja dela‘ spada i to što je Isus ustoličen za Kralja nad čovečanstvom.

11, 12. (a) Šta je Isus Hrist učinio 1919. godine? (b) Šta je postalo jasno sredinom 1930-ih? (Videti sliku na početku članka.)

¹¹ Ubrzo nakon što je dobio kraljevsku vlast, Isus Hrist je izbavio svoje pomazane sledbenike iz ropstva ’Vavilonu Velikom‘ (Otkr. 18:2, 4). Godine 1919, nakon završetka Prvog svetskog rata, pomazani hrišćani su dobili priliku da širom sveta svedoče o tome šta je Bog učinio za spasenje čovečanstva i da objavljuju dobru vest o uspostavljanju Božjeg Kraljevstva. Pošto su iskoristili tu priliku da svedoče drugima, pridružilo im se na hiljade pomazanih hrišćana, koji će postati Hristovi suvladari.

¹² Od sredine 1930-ih, postalo je jasno da je Hrist počeo da sakuplja milione ’drugih ovaca‘, koje čine „veliko mnoštvo“ ljudi iz svih naroda. Pod vođstvom pomazanih hrišćana, oni se trude da budu hrabri poput Isusa dok objavljuju da svoje spasenje duguju Bogu i Hristu. Pošto istrajavaju u delu svedočenja i iskazuju veru u Hristovu otkupnu žrtvu, oni mogu očekivati da će preživeti ’veliku nevolju‘, koja će biti kraj Sataninog poretka (Jov. 10:16; Otkr. 7:9, 10, 14).

13. Šta treba da radimo kao Jehovini svedoci i kako možemo uspeti u tome?

¹³ Nemojmo prestati da cenimo čast što kao Jehovini svedoci govorimo o ’njegovim veličanstvenim delima‘ i obećanjima koja se tiču naše budućnosti. Tačno je da nije uvek lako svedočiti. Mnoga naša braća propovedaju ljudima koji su ravnodušni, koji im se rugaju ili ih čak progone. Dobro je da se ugledamo na apostola Pavla i njegove saradnike. On je rekao: „Uz pomoć našeg Boga odvažili smo se da vam propovedamo, uz tešku borbu, Božju dobru vest“ (1. Sol. 2:2). Zato se nikada nemojmo predati. Potrudimo se da živimo u skladu sa svojim predanjem Bogu sve dok se Satanin svet ne pretvori u ruševine (Is. 6:11). U tome ne možemo uspeti sopstvenom snagom i zato je važno da poput prvih hrišćana molimo Jehovu da nam posredstvom svog duha pruži ’izuzetnu snagu‘. (Pročitati 2. Korinćanima 4:1, 7; Luka 11:13.)

14, 15. (a) Kako su u prvom veku drugi gledali na hrišćane i šta je apostol Petar rekao svojoj braći i sestrama? (b) Šta treba da zadržimo na umu kada nam se drugi protive zbog toga što smo Jehovini svedoci?

¹⁴ Danas se milioni ljudi izjašnjavaju kao hrišćani, ali rade ono što Bog mrzi i nemaju njegovu naklonost (Titu 1:16). Nemojmo zaboraviti da su hrišćane u prvom veku mrzeli mnogi, ako ne i većina. Zato je apostol Petar rekao svojoj braći i sestrama: ’Ako vam se rugaju zbog Hristovog imena, srećni ste, jer duh Božji počiva na vama‘ (1. Petr. 4:14).

¹⁵ Da li se ove reči koje su zapisane pod Božjim vođstvom mogu primeniti na nas kao Jehovine svedoke? Naravno da mogu zato što mi svedočimo da Isus vlada kao Kralj. Dakle, to što nas drugi mrze zbog toga što nosimo Jehovino ime u suštini je isto kao da nam se ’rugaju zbog Hristovog imena‘, jer Isus je rekao svojim protivnicima: „Ja sam došao u ime svog Oca, ali vi me ne primate“ (Jov. 5:43). Zato kada nam se sledeći put neko bude protivio u službi propovedanja nemojmo se obeshrabriti. Setimo se da je to dokaz da imamo Božju podršku i da ’Božji duh počiva na nama‘.

16, 17. (a) Šta ne treba da zaboravimo što se tiče dela propovedanja? (b) Na čemu želiš da radiš?

¹⁶ Nemojmo zaboraviti ni to da u mnogim zemljama delo propovedanja napreduje. Čak i tamo gde se često propoveda, naša braća još uvek nailaze na ljude koji žele da čuju našu divnu vest spasenja. Budimo spremni da ponovo posetimo one koji su se zainteresovali za dobru vest i da ako je moguće proučavamo Bibliju s njima pomažući im da se predaju Jehovi i da se krste. Naša sestra Sari iz Južnoafričke Republike već više od 60 godina svedoči za Jehovu. Ona je rekla: „Veoma sam zahvalna što sam se na osnovu Isusove otkupne žrtve približila Svevišnjem Bogu Jehovi i srećna sam što mogu da objavljujem njegovo sveto ime.“ Ona i njen muž Martinus podstakli su svoje troje dece, kao i mnoge druge, da počnu da služe Jehovi. Sari je još rekla: „Ništa drugo mi ne donosi toliko radosti, a Jehova nam posredstvom svetog duha daje snagu koja nam je potrebna da učestvujemo u tom životovažnom delu.“

¹⁷ Bilo da smo kršteni kao pravi hrišćani bilo da radimo na tom cilju, imamo mnogo razloga da budemo zahvalni za čast što sarađujemo s međunarodnom organizacijom Jehovinih svedoka. Zato nastavimo da temeljno svedočimo čuvajući se iskvarenosti Sataninog sveta. Tako ćemo proslaviti našeg nebeskog Oca, koji nam je ukazao čast da nosimo njegovo sveto ime.