ne kao da gospodarite nad onima koji su Božje vlasništvo, nego budite primer stadu“ (1. Petrova 5:2, 3).

Međutim, prethodno pomenute Petrove reči skreću pažnju na jednu opasnost — ’gospodarenje nad‘ skupštinom. Jedan korak ka tome može biti kada starešina postavlja nepotrebna pravila. Osećajući snažnu obavezu da zaštiti stado, starešina može otići predaleko. U jednoj skupštini na Orijentu, starešine su postavile pravila o tome kako treba pozdraviti druge u Dvorani Kraljevstva — na primer ko kome treba prvi da se obrati — smatrajući da će time unaprediti mir u skupštini. Iako su to uradili s najboljom namerom, da li su oponašali Jehovu u načinu na koji on brine za svoj narod? Vredno je zapaziti stav apostola Pavla koji se ogleda u sledećim rečima: „Ne kažem da smo mi gospodari vaše vere, nego smo vaši saradnici da biste bili radosni, jer vi ste postojani zbog svoje vere“ (2. Korinćanima 1:24). Jehova ima poverenje u svoj narod.