Lavovi — veličanstvene grivnate mačke iz Afrike

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

ZORA sviće nad afričkom ravnicom Serengeti. Na svežem jutarnjem vazduhu sedimo u našem land roveru i posmatramo čopor lavica s mladuncima. Njihovo žutosmeđe krzno je glatko i zlaćano, i prekrasno se stapa s visokom, suvom travom. Mladi lavići su razigrani i puni energije. Oni skakuću i igraju se oko krupnih tela ženki, koje kao da ne mare puno za njihove klovnovske lakrdije.

Iznenada se čopor ukoči. Sve oči se okreću zureći u daljinu. S našeg izdignutog mesta posmatranja, pratimo liniju njihovih uprtih pogleda i otkrivamo predmet njihove pažnje. Svetlo zore otkriva veličanstvenu priliku golemog lava mužjaka. Pogledi nam se susreću dok nas on netremice posmatra. Podilazi nas jeza, ali ne zbog svežine jutra, već zbog toga što shvatamo da smo mi predmet njegovog pretećeg pogleda. Iako njegov izgled uliva strah, opet je prelep. Velika zlaćana griva prošarana crnim prugama uokviruje njegovu masivnu glavu. Njegove su velike oči boje ćilibara budne. Međutim, njegova porodica mu privlači pažnju, i on polako skreće pogled na njih i odlazi prema njima.

Njegov korak je otmen, čak carski. I ne pogledavši nas po drugi put, prolazi tačno ispred našeg vozila i prilazi ženkama i njihovim mladuncima. Svi oni ustaju da ga dočekaju i, jedno po jedno, trljaju svoje obraze o njegovu snažnu njušku, što je tipično mačji pozdrav. Nakon što ode do sredine čopora, mužjak pada na tlo kao da je iscrpljen od skitnje, i izvrće se na leđa. Njegova pospanost je zarazna, i uskoro celi čopor spava laganim snom na prvim zracima toplog jutarnjeg sunca. Pred sobom vidimo sliku mira i zadovoljstva uokvirenu zlatnom travom otvorene ravnice, koju povija vetar.

Stvorenje intriga i čari

Verovatno nijedna životinja nije toliko raspirivala čovečju maštu koliko je to činio lav. Nekada davno, afrički umetnici su ukrašavali površine stena praveći slike lavova kako love plen. Drevne palate i hramovi ukrašavani su ogromnim kamenim kipovima lavova s velikom grivom. Danas ljudi hrle u zoološke vrtove da vide ove očaravajuće mačke. Lavovi su bili lavičani u knjigama i filmovima, kao što je Born Free, jedan istiniti izveštaj o laviću siročetu, koji je podizan u zarobljeništvu i na kraju pušten u divljinu. A lav je bio i ozloglašen u pričama — delimično izmišljenim, a delimično istinitim — kao pakosni ljudožder. Nije nikakvo čudo što lav ostaje stvorenje intriga i čari!

Lavovi mogu biti izuzetno razjareni, a povremeno i nežni i razigrani poput mačića. Kada su zadovoljni tiho predu, a mogu ispustiti snažnu riku koja se čuje na osam kilometara. Povremeno se čini da su opušteni i pospani, ali mogu da se kreću iznenađujućom brzinom. Čovek je ovekovečio lava zbog njegove hrabrosti, te se za nekoga ko je hrabar kaže da je lavljeg srca.

Simbaa — društvena mačka

Lavovi spadaju među najdruštvenije od svih mačaka. Žive u velikim porodicama koje se zovu čopori, i koje se mogu sastojati od samo nekoliko članova pa do preko 30. Čopor se sastoji od grupe lavica koje mogu biti u bliskom srodstvu. One žive, love i razmnožavaju se zajedno. Ova bliska veza, koja može trajati doživotno, sačinjava temelj porodice kod lavova i osigurava njen opstanak.

Svaki čopor ima jednog potpuno odraslog lava ili više njih, koji patroliraju i obeležavaju mirisom teritoriju čopora. Od vrha svojih crnih njuški pa do kraja svojih kitnjastih repova, ove veličanstvene zveri mogu biti dugačke preko tri metra i teške više od 225 kilograma. Iako mužjaci dominiraju čoporom, ženke su te koje predvode. Obično su lavice inicijatori aktivnosti, kao što su odlazak u hladovinu ili polazak u lov.

Lavice obično donose mlade na svet svake dve godine. Lavići se rađaju potpuno bespomoćni. Podizanje mladunaca je projekat zajednice, i sve ženke će štititi i dojiti mladunče iz čopora. Mališani brzo rastu; s dva meseca već trče i igraju se. Padaju jedni preko drugih kao mačići, rvu se, bacaju se na svoje drugare i skaču po visokoj travi. Privlači ih sve što se kreće, pa će skakati za leptirima, loviti insekte i rvati se sa šibljem i puzavicama. Najteže im je da odole kretanju majčinog repa, kojim ona namerno maše, pozivajući ih na igru.

Svaki čopor živi na jasno određenoj teritoriji koja se može prostirati na mnogo hektara. Lavovi više vole viša područja na kojima ima mnogo vode kao i hladovine od jakog podnevnog sunca. Tu žive među slonovima, žirafama, bivolima i drugim životinjama iz ravnice. Lavlji život se sastoji od dugih sati spavanja i kratkih perioda lova i parenja. U stvari, lavovi se mogu naći kako odmaraju, spavaju ili sede neverovatnih 20 sati dnevno. Kada čvrsto zaspe, izgledaju mirno i pitomo. Međutim, ne dajte se prevariti — lav je jedna od najsvirepijih divljih zveri!

Lovac

U kasno popodne, suncem okupani pašnjaci počinju da se hlade. Tri lavice iz čopora kojeg posmatramo prekidaju svoju podnevnu sijestu. Naterane glađu, mačke počinju da hodaju uokolo, njuškajući vazduh dok pregledaju žute pašnjake. Seoba belorepih gnuova je u punom jeku, i desetine hiljada ovih neuglednih antilopa mirno pasu južno od nas. Tri mačke se sada kreću u tom smeru. Raspoređujući se u vidu lepeze po širokom području, one se neopaženo šunjaju kroz teško prohodan teren. Žutosmeđe mačke su skoro nevidljive u visokoj travi i mogu doći na 30 metara od krda koje ništa i ne sluti. Tada se mačke odlučuju da krenu. One munjevitom brzinom utrčavaju u masu iznenađenih gnuova. Krdo bezglavo juri u svim pravcima; ta stvorenja s divljim pogledom u očima trče kako bi spasla svoj život. Stotine papaka u trku pretvaraju zemlju u prah, podižući oblak crvene prašine. Dok vetar odnosi prašinu, vidimo tri lavice kako stoje same, teško dašćući. Plen im je izmakao. Možda će im se sledeća prilika za lov ukazati večeras, a možda i neće. Iako su okretni i brzi, lavovi su uspešni u lovu samo 30 posto. Gladovanje je, dakle, jedna od najvećih pretnji s kojima se lavovi suočavaju.

Snaga potpuno odraslog lava je izuzetna. Poznato je da su, loveći u čoporima, obarali i ubijali životinje teške preko 1 300 kilograma. Lavovi mogu postići startnu brzinu i do 59 kilometara na sat, ali je ne mogu dugo zadržati. Zbog toga, da bi došli do obroka, oni koriste tehniku ’prikradi se i napadni‘. Lavice obave 90 posto lova, ali kada se započne s jelom, veći mužjaci obično dobijaju lavovski deo. Kada vlada oskudica plena, lavovi su ponekad tako gladni da ni vlastitim mladuncima neće dati da jedu od ulova.

Lovljen

Nekada davno, veličanstveni lav je tumarao celim afričkim kontinentom i nekim delovima Azije, Evrope, Indije i Palestine. Pošto je lovac, nadmeće se s čovekom. Zbog toga što predstavlja pretnju za stoku i ozleđuje ljude, lav je postao stvorenje koje treba ubiti čim se ugleda. Eksplozija ljudskog stanovništva uveliko je smanjila životni prostor lavova. Izvan Afrike, danas ima samo par stotina lavova koji opstaju u divljini. Sada su lavovi bezbedni od čoveka samo unutar granica zaštićenih područja i rezervata.

Na sreću, za ovu veličanstvenu zver odigraće se neke promene u budućnosti. Biblija opisuje jedno vreme u budućnosti kada će lav živeti u miru s ljudima (Isaija 11:6-9). Naš Stvoritelj pun ljubavi uskoro će to i ostvariti. Tada će veličanstvena grivnata mačka iz Afrike živeti u harmoniji i miru sa ostalim stvorenjima.

[Fusnota]

[Okvir na 19. strani]

Kada lav RIKNE

LAVOVI su poznati po svojoj jedinstvenoj vokalnoj sposobnosti da tako glasno riknu da se čuju na kilometre. Lavlja rika se smatra jednim od „najimpresivnijih prirodnih zvukova“. Lavovi obično riču za vreme tame i u zoru. Riču i mužjaci i ženke, a ponekad će i celi čopor udružiti glasove ričući zajedno.

Naučnici koji proučavaju lavove pretpostavljaju da oni rikom postižu više stvari. Lavovi mužjaci će rikati da bi oglasili granice svoje teritorije i da bi, kao izraz agresije, upozorili druge lavove mužjake koji bi mogli zaći u njihovu teritoriju. Biblija se prikladno osvrnula na agresivne, ponosne, i pohlepne asirske i vavilonske vladare kao na ’laviće‘ koji riču, i koji su se nasilno protivili Božjem narodu i proždirali ga (Isaija 5:29; Jeremija 50:17).

Rika omogućava članovima čopora da lociraju jedan drugog kada ih razdvaja daljina ili mrak. Nakon što ulove plen, ovim oglašavanjem daju na znanje drugim članovima čopora gde ih čeka obrok. Osvrćući se na ovo obeležje, Biblija zapaža: „Zarikne li lavić iz pećine svoje ako grabež svoju ne uhvati?“ (Amos 3:4).

Iznenađujuće je što lavovi, kada love divlje životinje, ne koriste riku kao lovačku strategiju da bi preplašili svoj plen. U svojoj knjizi The Behavior Guide to African Mammals, Ričard Estiz zapaža da „ništa ne ukazuje na to da lavovi namerno riču kako bi saterali svoj plen u zasedu (iz iskustva znam da vrste koje lavovi love obično ignorišu lavlju riku)“.

Zašto onda Biblija govori o Sotoni kao o ’ričućem lavu koji hodi i traži koga da proždre‘? (1. Petrova 5:8). Iako izgleda da lavlja rika ne plaši divlje životinje, to nije slučaj s čovekom i domaćim životinjama. Užasavajući zvuk lavlje rike, koji odzvanja u noćnoj tmini, uplašio bi svakoga i uterao strah u kosti svakome ko nije zaštićen iza zatvorenih vrata. Nekada davno, bilo je zapisano ovo tačno zapažanje: „Kad lav rikne ko da se ne boji?“ (Amos 3:8).

Sotona je vešt u korišćenju straha kako bi njime naterao ljude da mu budu pokorni. Na sreću, Božji narod ima moćnog saveznika. S čvrstom verom u Jehovinu podršku, oni se mogu uspešno odupreti tom snažnom ’ričućem lavu‘. Hrišćani su ohrabreni da mu se ’usprotive, čvrsti u veri‘ (1. Petrova 5:9, Ča).