6. poglavlje

Svet, koji će biti uništen

 1. a) Da li se čovečanstvo ikada suočilo sa uništenjem. sveta? b) Zašto treba da budemo zahvalni da se Noje nije rugao upozorenju?

JEDNOM je već predstojalo uništenje sveta. Svi narodi mogu da budu zahvalni što je među njihovim precima postojao čovek, koji se nije rugao Božjem upozorenju pred potopom svetskih razmera. Pošto je Noje poslušao Boga, preživeli su on i njegova žena, i njihovi sinovi sa svojim ženama. Svi mi potičemo od njih (1. Mojsijeva 10:1, 32).

 2. Zašto je Bog uništio onaj svet?

² Bog je uništio onaj svet jer je video da se Zemlja napunila nasiljem. „Čovekovo nevaljalstvo (bilo) je na Zemlji veliko“ (1. Mojsijeva 6:3, 5, 13, NS). Okolnosti su tada bile sasvim slične ovima današnjeg, 20. veka.

 3. Šta je bilo razlog da su se prilike tako pogoršale?

³ Zašto su se prilike Nojevih dana tako pogoršale? Jedan važan činilac objašnjen je u 1. Mojsijevoj 6:2, NS: „Sinovi pravoga Boga počeli su motriti ljudske kćeri i zapazili su kako one dobro izgledaju; i uzeše ih za žene, naime sve, koje su sebi izabrali.“ Šta je u tome bilo loše? Nije reč o ljudima koji su se želeli ženiti. Ti „sinovi pravoga Boga“ bili su anđeli, duhovna stvorenja, koja su posmatrala lepe žene na Zemlji, posmatrali su bračne radosti i uzimali ljudsko obličje (Uporedi Jov 1:6). Uzimajući ljudsko telo i ženeći se, pokazali su neposlušnost prema Bogu. U Bibliji čitamo da su napustili svoja prava boravišta“, i da su njihovi odnosi sa ženama bili „neprirodni“, perverzni (Juda 6, 7; 1. Petrova 3:19, 20). Bastardi proizašli iz tih veza bili su neobično visokog rasta. Nazvani su nefilimi ili „obarači“, jer su bili brutalni ljudi (1. Mojsijeva 6:4).

 4. a) Zašto je Noje našao milost kod Boga? b) Koja je priprema bila učinjena za spasavanje života?

⁴ Iako je Noje živeo usred tog pokvarenog sveta, našao je milost u Jehovinim očima. Zašto? Zato jer je Noje bio „pravedan čovek“. On je znao za sporna pitanja postavljena u Edenu i pokazao se besprekoran (1. Mojsijeva 6:8, 9). Da bi Noje i njegova porodica, zatim po jedan par od svake vrste kopnenih životinja i letećih stvorenja mogli ostati u životu, Jehova ga je uputio da sagradi ogromnu, kovčegu sličnu građevinu. Bog je objasnio: „Ja ću, evo, pustiti potop — vode na Zemlju da izgine svako biće pod nebom, sve u čemu ima dah života, sve na Zemlji mora poginuti“ (1. Mojsijeva 6:13-17, ST). Noje je bio dovoljno mudar da posluša Boga.

 5. Kakvog je obima bio potop?

⁵ Potop je provalio godine 2370. pre n. r. vr., kako to proizlazi iz detaljnih hronoloških biblijskih navoda. Bio je to najveći potop u istoriji ljudskog roda, sve do današnjeg dana. Bio je tako silan da je „prekrio sva najviša brda pod nebom“ (1. Mojsijeva 7:19). Potop je „potopio ondašnji svet“ (2. Petrova 3:6). Ali, neko bi sada mogao da pita: „Ako su čak najviša brda bila pokrivena vodom, gde je sada sva ta voda?“ Očigledno je ovde na Zemlji.

 6. Gde se zadržala sva ta voda posle potopa?

⁶ Mora nam biti jasno da u Bibliji ne čitamo da je u Nojevo vreme bilo visokih planina kao što je Mont Everest. Naučnici kažu da su u prošlosti mnoga brda bila puno niža nego što su to danas, kao i da su se neka tek kasnije uzdigla iz mora. Osim toga, veruje se da je nekad bilo vreme kada su čak mora bila manja, a kontinenti veći, o čemu svedoče rečna korita, koja se protežu duboko ispod površine mora. O današnjoj situaciji čitamo u časopisu National Geographic, izdanje od januara 1945: „Što se volumena tiče, postoji deset puta toliko vode u moru, koliko je Zemlje iznad površine mora. Kada bi se ova ta zemlja ravnomerno prosipala u more, tada bi visina vode na celoj zemlji iznosila milju i po (2400 m).“ Dakle, nakon što su pale vode potopa, ali pre nego što su se uzdigla brda a potonulo morsko dno, tako da je mogla oteći voda s kopna, i pre nego što su se na polovima stvorili ledeni pokrivači, bilo je dovoljno vode da „pokrije ova brda“, kako to čitamo u Bibliji (1. Mojsijeva 7:17-20; 8:1-3; uporedi Psalam 104:8, 9).

 7, 8. Koje izveštaje o poplavi nalazimo izvan Biblije?

⁷ Taj veliki potop svetskih razmera je sigurno ostavio nezaboravni utisak na sve preživele, pa su o tome pričali budućim naraštajima. Pošto, prema biblijskom izveštaju, svi narodi potiču od iste grupe preživelih, razumno je da se očekuje da širom Zemlje postoje znakovi ranog sećanja na tako veliki potop. Da li je to slučaj? Da, zaista!

⁸ I dok su se potomci onih koji su preživeli potop raseljavali u udaljena područja, a vremenski razmak bivao sve veći, pojedinosti su se iskrivljavale, a izveštaj je često bio prilagođavan mesnim religioznim predstavama. Ali, jedva da bi mogla da bude slučajna činjenica da u starim legendama širom sveta nalazimo sećanja na veliku poplavu, u kojoj je bilo uništeno celo čovečanstvo, osim nekolicine koji su bili slučajno spašeni. Takve legende nalazimo u Mesopotamiji i ostalim područjima Azije, u Australiji i na ostrvima Pacifika, zatim meću hiljadama indijanskih plemena Severne i Južne Amerike, kod starih Grka i Rimljana, u Skandinaviji i meću afričkim plemenima. U mnogim od tih izveštaja spominje se da su u jednom čamcu spašeni zajedno ljudi i životinje. Slično kao Biblija, neke legende izveštavaju da su poslate ptice kako bi utvrdile da li se voda povukla (Uporedi 1. Mojsijevu 7:7-10; 8:6-12). Nijedan drugi dogaćaj starog veka nije ostao toliko raširen u sećanju.

 9. U kojim običajima dolazi do izražaja sećanje na događaje „drugog meseca“ po Nojevom kalendaru?

⁹ Istoriske pojedinosti u vezi sa potopom uticale su na određene običaje sve do današnjeg dana. Na koje običaje? Biblija izveštava da je potop počeo „meseca drugog, dana u mesecu sedamnaestog“. Taj „drugi mesec“, odgovara zadnjoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra po našem kalendaru (1. Mojsijeva 7:11). Zato valja zapaziti da mnogi ljudi u najrazličitijim delovima sveta slave u to doba godine dan sećanja na mrtve pretke. Zašto baš tada? Zato jer ti običaji održavaju sećanje na uništenje prouzrokovano potopom.a

10. Zašto je biblijski izveštaj o potopu najpouzdaniji i od najveće lične vrednosti?

¹⁰ No, sama Biblija sadrži nefalsifikovano, istinito svedočanstvo o tim događajima. Ono što je Noje video i doživeo bilo je kasnije zabeleženo u Bibliji. Vekovima kasnije sam Bog se osvrnuo na „Nojeve dane“, govoreći preko proroka Isaije (Isaija 54:9). I Božji prvorođeni Sin posmatrao je događaje Nojevih dana. Kada je Isus Hrist kasnije živeo na Zemlji, govorio je o potopu kao o istorijskoj činjenici, objašnjavajući takođe zašto su tada toliki izgubili živote.

„NIŠTA NISU NASLUĆIVALI“

11. Zašto su u potopu toliki ljudi izgubili živote?

¹¹ Isus nije rekao da je svako izvan Nojeve porodice bio kriminalac, siledžija. Naprotiv, objasnio je: „Kao što je bilo u Nojevo vreme, tako će biti za dolaska Sina Čovečjega. Kao što su ljudi jeli i pili, ženili se i udavali u vrijeme što je prethodilo potopu, i to sve do dana kad Noa uđe u lađu, a da ništa nisu naslućivali dok ne dođe potop i sve ih odnese, tako će biti za dolaska Sina Čovječjega (Isusa Hrista)“ (Matej 24:37-39 ST).

12. Zašto je bilo tako ozbiljno što opisu ništa naslućivali“?

¹² Nije bilo pogrešno umereno jesti i piti ili sklapati poštene brakove. Ali, kada su ljudi upozoreni na svetsku katastrofu, oni su i dalje stavljali u središte života svoje lične težnje, dokazujući time da zaista ne veruju ni Noju ni Jehovi Bogu, čiju je vest opomene Noje objavljivao. Da su verovali tada bi se ozbiljno interesovali kako je moguće preživeti, a potom bi uložili sve napore da bi učinili sve potrebno. Možda su neki ljudi i mislili da se nešto mora dogoditi, kako bi se zaustavilo daleko rašireno nasilje onih dana, ali svetski potop izgledao im je nesumnjivo vrlo neverovatan. I tako prema Isusovim rečima „ništa nisu naslućivali (o Božjoj vesti koju im je posredovao Noje) dok ne dođe potop i sve ih odnese“. To je zapisano zato da bi nam poslužilo kao spominjajući primer.

13. a) Kako mnogi ljudi reaguju danas — u skladu sa prorečenim — kad im se kaže da je Hrist nevidljivo prisutan i zašto? b) Šta prema Petrovim rečima, takvi ispuštaju iz vida?

¹³ I apostol Petar je pod nadahnućem pisao upozoravajući da će „u poslednje dane doći rugači koji će življeti po svojijem željama i govoriti: „Gdje je obećanje dolaska njegova? Jer otkako oci pomriješe sve stoji tako od početka stvorenja‘.“ Takve osobe ne žele da budu nikome odgovorne. Zato potiskuju pomisao na Hristovu prisutnost i na njeno značenje za one koji ustraju u bezbožnom načinu života. Ali, Petar piše dalje: „Jer navalice neće da znadu da su nebesa bila otprije i zemlja iz vode i usred vode Božijom riječi. Zato tadašnji svijet bi vodom potopljen i pogibe. A sadašnja nebesa i zemlja tom istom riječi zadržana su te se čuvaju za dan strašnoga suda i pogibli bezakonijeh ljudi“ (2. Petrova 3:3-7).

14. Zašto nas treba danas navesti na razmišljanje činjenica da se „Reč Božja“ ispunila kako u vreme stvaranja, tako i u danima Noja?

¹⁴ Rugači zaboravljaju da „Reč Božja“ nije nikada ostala neispunjena. Da bi pobio njihovo gledište, apostol Petar je ukazao za vreme stvaranja. Bog je tada rekao: „Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode“. Prema toj izjavi „Bog načini svod, i vode pod svodom odeli od voda nad svodom“. Tako se ispunila „Reč Božja“, njegova izražena namera (1. Mojsijeva 1:6, 7). Njegova Reč se ispunila i u slučaju kada je u danima Noja odlučio da prouzrokuje potop na Zemlji, posluživši se vodom da bi uništio „tadašnji svet“. Kroz istu tu nezadrživu Reč Božju doći će uništenja na sadašnji bezbožni sastav stvari.

15. a) Zašto u 2. Petrovoj 3:7 nije prorečeno spaljivanje doslovne Zemlje? b) Šta je mišljeno izrazima „nebesa“ i „Zemlja“, koja „su zadržana za dan suda“?

¹⁵ Sve što se događalo u vreme potopa bilo je predslika budućih stvari. Tada nije bila uništena Zemlja, nego bezbožni ljudi. Šta je onda mišljeno izrazom „a sadašnja nebesa i sadašnja Zemlja zadržana su te se čuvaju za dan strašnoga suda“? (2. Petrova 3:7; 2:5). Ali, kako bi doslovna vatra mogla da naudi Suncu i zvezdama na nebu, kada su i sami neverovatno vrući? I kako bi spaljivanje doslovne Zemlje moglo da bude u skladu sa Božjom namerom da je učini rajem? Dakle, ovde spomenuta „sadašnja nebesa i sadašnja Zemlja“, treba da se razume simbolično (Uporedi 1. Mojsijeva 11:1; 1. Carevima 2:1, 2; 1. Dnevnika 16:31). „Nebesa“ predstavljaju vladajuće elemente koji su se uglavnom uzdigli iznad čovečanstva, a „Zemlja“ bezbožno ljudsko društvo. U veliki Jehovin dan biće tako temeljno uništeni kao da su spaljeni vatrom. Osobe koje se i dalje rugaju Božjem upozorenju pred tim danom dovode svoj život u veliku opasnost.

OSLOBOĐENJE „LJUDI ODANIH BOGU“

16. Šta je prema 2. Petrovoj 2:9 odlučujuće za oslobođenje?

¹⁶ Izveštaj o potopu predočava na dramatičan način nešto, što danas moramo da uzmemo k srcu. Šta je to? Nakon ukazivanja na ono što je Bog učinio u danima Noja, apostol Petar zaključuje: „Zna Jehova ljude odane Bogu oslobađati iz kušnje, a nepravednike čuva za dan suda, da ih odreže“ (2. Petrova 2:9, NS). Dakle, za oslobođenje je odlučujuće da čovek bude odan Bogu.

17. Kako je Noje dokazao svoju odanost Bogu?

¹⁷ Šta to znači? Noje je očigledno bio čovek odan Bogu. „S Bogom je Noje hodio“ (1. Mojsijeva 6:9). On je živeo u saglasnosti sa otkrivenom Jehovinom voljom, razvio je bliski odnos s Bogom. Da se sagradi arha i da se sakupe po par od svih vrsta ptica i kopnenih životinja bio je ogroman posao. Noje nije zauzeo stav: „Da sačekamo najpre, pa da vidimo šta će se dogoditi.“ On je verovao. Noje „je učinio sve onako kako mu je zapovedio Bog, sve je onako učinio“ (1. Mojsijeva 6:22, NS; Jevrejima 11:7). Trebalo je podsetiti ljude na Jehovine pravedne puteve i opomenuti ih pred dolazećim uništenjem bezbožnika. Kao „propovednik pravde“ Noje je i to učinio (2. Petrova 2:5).

18. Zašto je svako ko je preživeo potop morao la bude tako odan?

¹⁸ A kako je bilo sa Nojevom ženom, njihovim sinovima i ženama njihovih sinova? Šta se od njih očekivalo? Biblijski izveštaj posvećuje posebnu pažnju Noju, zato što je on bio poglavar porodice, ali i ostali su trebali da budu Bogu odane osobe. Zašto? Jehova se kasnije osvrnuo na Nojevu decu, da bi pokazao svom proroku Jezekilju, kako Nojeva deca, da su u to vreme živela u Izraelu, ne bi bila spašena na temelju pravednosti svog oca. Oni su bili dovoljno stari da budu poslušni ili neposlušni, zato su lično morali da dokažu svoju predanost Jehovi i njegovim pravednim putevima (Jezekilj 14:19, 20).

19. Šta moramo mi da radimo i kako?

¹⁹ Obzirom na neminovnost pretećeg uništenja sveta, Biblija nas oštro opominje da to zadržimo čvrsto u svojim mislima, i da se i mi dokažemo Bogu odanim ljudima (2. Petrova 3:11-13). Meću Nojevim potomcima postoje danas svuda ljudi koji slede taj mudar savet, pa će zato preživeti uništenje i doživeti „novu Zemlju“.

[Fusnote]