Sve novo čini — kao što je prorečeno
„Onaj koji sedi na prestolu reče: ’Gle! sve činim novo.‘ Takođe reče...’Ove reči su verne i istinite‘“ (OTKRIVENJE 21:5).
1, 2. Zašto mnogi ljudi s pravom nerado razmišljaju o tome šta donosi budućnost?
DA LI si nekada rekao ili pomislio: ’Ko zna šta će biti sutra?‘ Verovatno razumeš zašto ljudi nerado nagađaju šta će doneti budućnost ili nerado veruju onima koji brzopleto tvrde da proriču budućnost. Ljudi jednostavno nemaju tu moć da tačno proreknu šta će se dešavati budućih meseci ili godina.
2 Časopis Forbes ASAP je posvetio jedno izdanje vremenu. U njemu je voditelj dokumentarnih TV-emisija Robert Kringli napisao: „Vreme nas na kraju sve ponizi, ali od njegovih ruku niko ne strada toliko kao pogađači. Nastojanje da pogodimo budućnost jeste igra u kojoj skoro uvek gubimo... Pa ipak, takozvani stručnjaci i dalje predskazuju.“
3, 4. (a) Koji optimizam gaje neki s obzirom na novi milenijum? (b) Koja realna očekivanja imaju drugi o budućnosti?
3 Možda si primetio da uz toliko pažnje koja se pridaje novom milenijumu, kao da više ljudi razmišlja o budućnosti. Početkom prošle godine, časopis Maclean’s je rekao: „Dvehiljadita godina može za većinu Kanađana biti samo još jedna godina na kalendaru, ali možda će se ona poklopiti s jednim stvarno novim početkom.“ Profesor Kris Djudni, sa univerziteta Jork, naveo je ovaj razlog za optimizam: „Novi milenijum znači da možemo oprati ruke od jednog stvarno užasnog veka.“
4 Da li to zvuči samo kao zidanje kula u vazduhu? U Kanadi svega 22 posto od onih koji su učestvovali u jednoj anketi „veruje da će 2000. godina doneti novi početak za svet“. U stvari, skoro polovina „očekuje još jedan svetski sukob“ — svetski rat — u roku od sledećih 50 godina. Jasno je da većina ljudi shvata da novi milenijum ne može otkloniti naše probleme, čineći sve stvari novima. Ser Majkl Atija, bivši predsednik Britanskog kraljevskog društva, pisao je: „Brzi tempo promena... znači da će dvadeset prvi vek doneti presudne izazove za celu našu civilizaciju. Problemi rasta stanovništva, ograničeni resursi, zagađivanje životne sredine i rasprostranjeno siromaštvo već su tu i s njima se pod hitno moramo uhvatiti u koštac.“
5. Gde možemo naći pouzdane informacije o tome šta nas očekuje?
5 Možda se pitaš: ’Pošto ljudi ne mogu proreći šta nam donosi budućnost, zar ne treba jednostavno da je ignorišemo?‘ Odgovor je ne! Doduše, ljudi ne mogu s tačnošću da proreknu šta nas čeka, ali ne treba da mislimo kako to niko ne može. Pa ko onda može, i zašto bismo sa optimizmom gledali na budućnost? Zadovoljavajuće odgovore možeš pronaći u četiri specifična proročanstva. Ona su zapisana u najrasprostranjenijoj i najčitanijoj knjizi, koja se ujedno i često pogrešno razume, a i ignoriše — reč je o Bibliji. Šta god da misliš o njoj, i bez obzira koliko je dobro poznaješ, duguješ sebi da osmotriš ta četiri temeljna dela biblijskog teksta. Oni u stvari proriču veoma svetlu budućnost. Štaviše, ova četiri ključna proročanstva govore kakva može biti budućnost za tebe i tebi drage osobe.
6, 7. Kada je Isaija prorokovao, i kako njegova predskazanja imaju zadivljujuće ispunjenje?
6 Prvo se nalazi u 65. poglavlju Isaije. Pre nego što ga pročitaš, zadrži u mislima pozadinu toga — kada je taj materijal zapisan i čime se to proročanstvo bavilo. Božji prorok Isaija, koji je zapisao te reči, živeo je više od jednog veka pre nego što je kraljevstvo Jude došlo svom kraju. Taj kraj je došao kada je Jehova uskratio zaštitu nevernim Jevrejima i dozvolio da Vavilonci opustoše Jerusalim i odvedu njegov narod u izgnanstvo. To se desilo više od sto godina nakon što je to Isaija prorekao (2. Letopisa 36:15-21).
7 Što se tiče istorijske pozadine ispunjenja, seti se da je, uz Božje vođstvo, Isaija prorekao ime još nerođenog Persijanca, Kira, koji će na kraju srušiti Vavilon (Isaija 45:1). Kir je 537. pre n. e. obezbedio uslove za povratak Jevreja u njihovu domovinu. Zadivljujuće je što je Isaija prorekao ovu obnovu, kao što čitamo u 65. poglavlju. On se usredsredio na situaciju kojoj će Izraelci moći da se raduju kada se budu vratili u svoju domovinu.
8. Koju je srećnu budućnost Isaija prorekao, i koji nas izraz posebno zanima?
8 U Isaiji 65:17-19 čitamo: ’Ja ću nova nebesa stvoriti i novu zemlju, a što je pre bilo, to se neće pominjati, niti će na um dolaziti. Ali se radujte i jednako veselite onome što ću sada ja stvoriti; jer ću ja Jerusalim za veselje stvoriti i za radost narod njegov. Od Jerusalima veselje ću svoje učiniti, radost svoju od naroda svoga, i neće se više tad u njemu čuti ni ridanje plača ni odjek od tuge.‘ Očigledno je da je Isaija opisao stanje koje je bilo daleko bolje od onoga pod kojim su Jevreji živeli u Vavilonu. On je prorekao radost i veselje. A sada pogledaj taj izraz ’nova nebesa i nova zemlja‘. To je prvo od četiri mesta gde se ova fraza nalazi u Bibliji, i ta četiri citata mogu direktno uticati na našu budućnost, čak je i proreći.
9. Kako su drevni Jevreji bili uključeni u ispunjenje Isaije 65:17-19?
9 Prvobitno ispunjenje Isaije 65:17-19 uključivalo je drevne Jevreje koji su se, kao što je Isaija tačno prorekao, vratili u svoju domovinu, gde su ponovo uspostavili čisto obožavanje (Jezdra 1:1-4; 3:1-4). Ti, naravno, shvataš da su se oni vratili u domovinu na istoj planeti, a ne negde drugde u svemiru. To nam može pomoći da vidimo šta je Isaija mislio pod novim nebesima i novom zemljom. Ne moramo kao neki da teoretišemo o nejasnim proročanstvima Nostradamusa ili nekih drugih pogađača. Biblija sama pojašnjava šta je Isaija mislio.
10. Kako treba da razumemo novu „zemlju“ o kojoj je Isaija prorokovao?
10 U Bibliji se ’zemlja‘ ne odnosi uvek na našu planetu. Recimo, Psalam 96:1 (DK) doslovno kaže: „Pjevaj Gospodu, sva zemljo!“ Znamo da naša planeta — kopno i ogromni okeani — ne može da peva. Ljudi pevaju. Da, Psalam 96:1 ukazuje na ljude na ovoj planeti.a Ali, Isaija 65:17 spominje i „nova nebesa“. Ako ’zemlja‘ predstavlja novo društvo ljudi u domovini Jevreja, šta su onda „nova nebesa“?
11. Na šta je ukazivala fraza „nova nebesa“?
11 U jednom delu od Maklintoka i Stronga, kaže se ovako: „Bilo gde da je postavljena scena proročanske vizije, nebo označava... ceo skup vladajućih sila... koje postoje i vladaju nad podanicima, kao što fizičko nebo stoji i vlada nad zemljom.“ Što se tiče zajedničke fraze „nebo i zemlja“, ova enciklopedija objašnjava da ’proročanskim jezikom ta fraza označava politički položaj osoba različitih staleža. Nebo je vrhovna vlast; zemlja su seljaci, ljudi nad kojima vladaju njihovi pretpostavljeni‘ (Cyclopædia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature).
12. Kako su drevni Jevreji živeli u okviru ’novih nebesa i nove zemlje‘?
12 Kada su se Jevreji vratili u svoju domovinu, oni su dobili ono što bi se moglo zvati jednim novim sistemom stvari. Postojalo je novo upravno telo. Zorovavelj, potomak kralja Davida, bio je namesnik, a Isus, sin Josedekov, bio je prvosveštenik (Agej 1:1, 12; 2:21; Zaharija 6:11). Oni su sačinjavali „nova nebesa“. Nad čime? „Nova nebesa“ su bila nad ’novom zemljom‘, očišćenim društvom ljudi koji su se vratili u svoju zemlju kako bi ponovo izgradili Jerusalim i njegov hram za obožavanje Jehove. Dakle, nova nebesa i nova zemlja su u ispunjenju koje je tada uključivalo Jevreje postojali u punom smislu tih reči.
13, 14. (a) Koji drugi slučaj s frazom ’nova nebesa i nova zemlja‘ treba da osmotrimo? (b) Zašto je Petrovo proročanstvo naročito danas interesantno?
13 Pazi da ne promašiš poentu. Ovo nije ni vežbanje u tumačenju Biblije, niti je to samo letimičan pogled na davnu prošlost. U to se možeš uveriti ako potražiš sledeće mesto gde se pojavljuje ova fraza ’nova nebesa i nova zemlja‘. U 3. poglavlju 2. Petrove, naći ćeš to mesto gde se ona pojavljuje i videćeš da je to povezano s našom budućnošću.
14 Apostol Petar je svoje pismo napisao više od 500 godina nakon povratka Jevreja u njihovu domovinu. Kao jedan od Isusovih apostola, Petar je pisao sledbenicima Hrista, „Gospoda“ koji je spomenut u 2. Petrovoj 3:2. Petar u 4. stihu govori o Isusovoj ’obećanoj prisutnosti‘, zbog čega je ovo proročanstvo vrlo značajno danas. Obilan dokazni materijal pokazuje da je Isus od Prvog svetskog rata prisutan u tom smislu što ima vlast kao Vladar u Božjem nebeskom Kraljevstvu (Otkrivenje 6:1-8; 11:15, 18). To poprima poseban značaj u pogledu nečega drugog što je Petar prorekao u ovom poglavlju.
15. Kako se ispunjava Petrovo proročanstvo o ’novim nebesima‘?
15 U 2. Petrovoj 3:13 čitamo: „Prema njegovom obećanju mi očekujemo nova nebesa i novu zemlju, a u njima će prebivati pravednost.“ Možda si već saznao da je Isus na nebu glavni Vladar u ’novim nebesima‘ (Luka 1:32, 33). Međutim, drugi biblijski stihovi pokazuju da on ne vlada sam. Isus je obećao da će apostoli i neki drugi poput njih imati mesto na nebu. U poslanici Jevrejima, apostol Pavle je opisao takve kao one ’koji imaju udela u nebeskom pozivu‘. A Isus je rekao da će pripadnici te grupe sedeti s njim na prestolima na nebu (Jevrejima 3:1; Matej 19:28; Luka 22:28-30; Jovan 14:2, 3). Suština je u tome da i drugi vladaju sa Isusom kao deo novih nebesa. Šta je onda Petar mislio tim izrazom ’nova zemlja‘?
16. Koja ’nova zemlja‘ već postoji?
16 Kao i s drevnim ispunjenjem — povratkom Jevreja u njihovu domovinu — sadašnje ispunjenje 2. Petrove 3:13 uključuje ljude koji se podlažu vladavini tih novih nebesa. Danas možeš naći milione onih koji se dragovoljno podlažu takvoj vladavini. Oni izvlače korist iz njenog obrazovnog programa i trude se da slede njene zakone koji se nalaze u Bibliji (Isaija 54:13). Oni sačinjavaju temelj ’nove zemlje‘ u tom smislu što obrazuju globalno društvo sastavljeno iz svih narodnosti, jezika i rasa, i zajedno rade podlažući se vladajućem Kralju, Isusu Hristu. Značajna je činjenica da i ti možeš biti deo toga! (Mihej 4:1-4).
17, 18. Zašto nam reči iz 2. Petrove 3:13 daju razloga da razmišljamo o budućnosti?
17 Nemoj misliti da je to sve, da nemamo nikakav detaljan uvid u budućnost. U stvari, dok istražuješ kontekst 3. poglavlja 2. Petrove, uočićeš pokazatelje da se nalazimo pred velikom promenom. U 5. i 6. stihu, Petar piše o Potopu Nojevih dana, o Poplavi koja je okončala tadašnji zli svet. U 7. stihu on spominje da se „sadašnja nebesa i zemlja“, to jest i vladavine i mase ljudi, čuvaju za ’dan suda i uništenje bezbožnih ljudi‘. Ovo potvrđuje da se fraza „sadašnja nebesa i zemlja“ ne odnosi na materijalni svemir, već na ljude i njihove vladavine.
18 Petar zatim objašnjava da će predstojeći Jehovin dan dovesti do velikog čišćenja, da će napraviti mesta za nova nebesa i novu zemlju koji se spominju u 13. stihu. Zapazi kraj tog stiha — „u njima će prebivati pravednost“. Zar to ne ukazuje da mora doći do nekih velikih promena nabolje? Zar to ne govori o izgledu za stvarno nove stvari, o vremenu kada će ljudi nalaziti veće zadovoljstvo u životu nego danas? Ako možeš to da vidiš, onda si stekao uvid u ono što proriče Biblija, uvid koji relativno malo njih ima.
19. U okviru koje radnje knjiga Otkrivenje ukazuje na ’nova nebesa i novu zemlju‘ koji treba da dođu?
19 Ali, hajdemo dalje. Osmotrili smo gde se fraza ’nova nebesa i nova zemlja‘ pojavljuje u 65. poglavlju Isaije, i u još jednom slučaju u 3. poglavlju 2. Petrove. Otvori sada 21. poglavlje Otkrivenja, što je još jedno mesto gde se ovaj izraz pojavljuje u Bibliji. Opet će nam biti od pomoći ako razumemo okvir. Dva poglavlja pre ovog, u 19. poglavlju Otkrivenja, čitamo o jednom ratu opisanom živopisnom simbolikom — ali to nije rat između dve neprijateljske zemlje. Na jednoj strani je „Reč Božja“. Verovatno uviđaš da je to naziv za Isusa Hrista (Jovan 1:1, 14). On je na nebu i u ovoj viziji se pojavljuje s nebeskim vojskama. Protiv koga se oni bore? To poglavlje spominje ’kraljeve‘, ’vojne zapovednike‘ i ljude iz različitih staleža, i ’male i velike‘. Ova bitka uključuje predstojeći Jehovin dan, uništenje zla (2. Solunjanima 1:6-10). Nadalje, 20. poglavlje Otkrivenja počinje opisom uklanjanja ’prazmije, koja je Đavo i Satana‘. To pruža okvir za osmatranje 21. poglavlja Otkrivenja.
20. Na koju značajnu promenu u budućnosti ukazuje Otkrivenje 21:1?
20 Apostol Jovan započinje uzbudljivim rečima: „Videh novo nebo i novu zemlju; jer pređašnje nebo i pređašnja zemlja prođoše, i mora više nema.“ Na osnovu onoga što smo videli u 65. poglavlju Isaije i 3. poglavlju 2. Petrove, možemo biti sigurni da ovo ne znači da će doslovno nebo i naša planeta sa svojim vodama biti zamenjeni. Kao što su pokazala malopre pomenuta poglavlja, biće uklonjeni zli ljudi i njihove vladavine, uključujući i nevidljivog vladara Satanu. Da, ono što se ovde obećava jeste novi sistem stvari koji uključuje ljude na zemlji.
21, 22. U koje nas blagoslove uverava Jovan, i šta znači to da će suze biti obrisane?
21 Mi smo uvereni u to dok dalje čitamo ovo divno proročanstvo. Kraj 3. stiha govori o vremenu kada će Bog biti s čovečanstvom i kada će svoju pažnju obratiti na korist ljudi koji vrše njegovu volju (Jezekilj 43:7). U 4. i 5. stihu Jovan nastavlja: „On [Jehova] će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše. I Onaj koji sedi na prestolu reče: ’Gle! sve činim novo.‘ Takođe reče: ’Piši, jer su ove reči verne i istinite.‘“ Zaista proročanstvo koje nam bodri duh!
22 Zastani malo da bi uživao u onome što Biblija proriče. ’Bog će obrisati svaku suzu s njihovih očiju.‘ To se ne može odnositi na normalne suze koje ispiraju naše osetljive oči, niti se može odnositi na suze radosnice. Ne, suze koje će Bog otrti jesu suze izazvane stradanjima, žalošću, razočaranjem, bolom i patnjom. Kako možemo biti sigurni u to? Ovo značajno Božje obećanje povezuje prolivanje naših suza sa ’smrću, tugom, vikom i bolom kojih više neće biti‘ (Jovan 11:35).
23. Okončanje kojih uslova garantuje Jovanovo proročanstvo?
23 Ne potvrđuje li to da će rak, šlog, srčani napad, pa čak i smrt biti odstranjeni? Ko od nas nije izgubio neku dragu osobu usled neke bolesti, nesreće ili katastrofe? Bog ovde obećava da smrti više neće biti, što ukazuje na to da deca koja bi se tada mogla roditi neće imati izgled da odrastu i ostare — i da na kraju umru. Ovo proročanstvo znači da više neće biti ni Alchajmerove bolesti, osteoporoze, fibroznih tumora, glaukoma, pa čak ni katarakte — koja je toliko uobičajena u starosti.
24. Kako će se ’novo nebo i nova zemlja‘ pokazati kao blagoslov, i šta ćemo još osmotriti?
24 Bez sumnje ćeš se složiti da će tuga i vika nestajati kako se budu uklanjali smrt, starost i bolesti. Međutim, šta je s mučnim siromaštvom, zlostavljanjem dece i ugnjetavačkom diskriminacijom zbog porekla ili boje kože? Kada bi se nastavile takve stvari — koje su danas toliko uobičajene — ne bismo se oslobodili tuge i vike. Prema tome, život u okviru ’novog neba i nove zemlje‘ neće remetiti ovi sadašnji uzroci tuge. Kakva promena! Međutim, do sada smo razmotrili samo tri od četiri mesta gde se u Bibliji pojavljuje fraza ’nova nebesa i nova zemlja‘. Postoji još jedno mesto koje je povezano sa onim što smo istražili i koje naglašava zbog čega imamo razloga da s radošću očekujemo da vidimo kada i kako će Bog ispuniti svoje obećanje da ’sve novo čini‘. Sledeći članak se bavi tim proročanstvom i time šta ono može značiti za našu sreću.
[Fusnota]
a Prema prevodu dr Lujo Bakotić Psalam 96:1 glasi ovako: „Pevajte Jehovi, svi koji ste na zemlji!“ Ovo se slaže s razumevanjem da je Isaija pod ’novom zemljom‘ podrazumevao Božji narod u njihovoj zemlji.
Da li se sećaš?
• Na koja tri mesta Biblija proriče ’nova nebesa i novu zemlju‘?
• Kako su drevni Jevreji bili uključeni u ispunjenje o ’novim nebesima i novoj zemlji‘?
• Šta su ’nova nebesa i nova zemlja‘ koje je Petar spomenuo?
• Kako nam 21. poglavlje Otkrivenja ukazuje na svetlu budućnost?
[Slika na 10. strani]
Baš kao što je Jehova i prorekao, Kir je 537. pre n. e. obezbedio uslove za povratak Jevreja u njihovu domovinu