Volimo jedni druge delom i istinom

 1. Koja je najuzvišenija vrsta ljubavi? (Videti sliku na početku članka.)

LJUBAV je dar od Jehove, budući da potiče od njega (1. Jov. 4:7). Kada se u Bibliji opisuje najuzvišenija vrsta ljubavi, u izvornom tekstu se koristi grčka reč agape. U pitanju je ljubav koja se temelji na pravednim načelima i koja ne uključuje samo osećanja već nesebična dela u korist drugih. Prema jednoj knjizi, agape se „može prepoznati po delima“. Takva ljubav obogaćuje naš život i daje mu pravi smisao.

2, 3. Kako je Jehova pokazao nesebičnu ljubav prema ljudima?

² Jehova je pokazao ljubav prema ljudima čak i pre stvaranja prvog bračnog para, Adama i Eve. To se vidi po tome što je stvorio zemlju tako da ljudi na njoj imaju sve što im je potrebno da bi uživali u životu. I ne samo to, pružio im je mogućnost da večno žive. U svemu tome nije mislio na sebe, već na nas, ljude.

³ Nakon što su Adam i Eva sagrešili, Jehova je na poseban način pokazao nesebičnu ljubav. Kako? Tako što je potomcima tog buntovnog para obezbedio Spasitelja, koji će dati svoj život kao žrtvu za njihove grehe. To je učinio zato što je bio siguran da će među tim potomcima biti onih koji će se odazvati na njegovu ljubav (Post. 3:15; 1. Jov. 4:10). Štaviše, onog trenutka kada je obećao tog Spasitelja, Jehova je na to gledao kao da je žrtva za grehe već prinesena. Ali to se desilo tek oko 4 000 godina kasnije, kada je Jehova, iako je to bilo veoma bolno za njega, dopustio da njegov jedinorođeni Sin umre u korist svih ljudi (Jov. 3:16). Zar ne treba da budemo zahvalni Jehovi za tako nesebičnu ljubav?

 4. Kako znamo da nesavršeni ljudi mogu pokazivati nesebičnu ljubav?

⁴ Da li i mi, iako smo nesavršeni, možemo pokazivati nesebičnu ljubav? Možemo, pošto nas je Jehova stvorio po svojoj slici. Iako nam zbog nesavršenosti to nije lako, nije nemoguće. Pogledajmo neke primere. Avelj je pokazao nesebičnu ljubav kada je prineo Jehovi najbolje što je imao (Post. 4:3, 4). Noje je pokazao nesebičnu ljubav prema svojim sunarodnicima tako što im je decenijama propovedao Božju poruku, uprkos tome što nije bilo nikakvog odaziva (2. Petr. 2:5). Avraham je pokazao ljubav prema Bogu tako što nije dozvolio da ga osećanja spreče da bude poslušan njegovoj zapovesti da žrtvuje svog sina, Isaka (Jak. 2:21). Poput ovih drevnih Božjih slugu, i mi želimo da pokažemo ljubav i onda kada je to teško.

 5. Kako se pokazuje prava ljubav?

⁵ Biblija nas podstiče da volimo jedni druge „delom i istinom“ (1. Jov. 3:18). Da li to znači da reči nisu važne? Ne, nikako (1. Sol. 4:18). Prava ljubav se pokazuje i rečima, ali i delima, pogotovo kada je nekome potrebna pomoć. Na primer, kada neki hrišćanin oskudeva u osnovnim stvarima neophodnim za život, njemu nisu dovoljne samo lepe reči (Jak. 2:15, 16). Slično tome, ljubav prema Bogu i bližnjima se ne pokazuje samo tako što se molimo Bogu da pošalje više radnika „na svoju žetvu“, već tako što i mi svesrdno učestvujemo u tom delu (Mat. 9:38).

6, 7. (a) Šta je nelicemerna ljubav? (b) Navedi neke primere lažne ljubavi.

⁶ Kao što smo videli, apostol Jovan je napisao da volimo jedni druge „delom i istinom“. To znači da naša ljubav mora biti nelicemerna (Rimlj. 12:9; 2. Kor. 6:6). Ne smemo da glumimo i izdajemo se za nešto što nismo, jer bi to bilo kao da u javnosti nosimo neku masku. Ali možda se pitamo: „Zar ljubav uopšte može biti licemerna?“ U suštini, ne može. Onda je to lažna ljubav, nešto kao bezvredna kopija prave ljubavi.

⁷ Pogledajmo neke biblijske primere lažne ljubavi. Jedan od njih je Satana. On se u edenskom vrtu pretvarao da misli na Evino dobro, ali je svojim postupcima pokazao da je bio sebičan i licemeran (Post. 3:4, 5). Tu je i Ahitofel, Davidov savetnik, koji se pokazao kao lažni prijatelj. Naime, postao je izdajnik kada je video da će mu to doneti koristi (2. Sam. 15:31). Danas bi se moglo reći da su to otpadnici i svi oni koji stvaraju podele u skupštini, jer se „slatkim i laskavim rečima“ prikazuju kao da su brižni, ali su zapravo sebični (Rimlj. 16:17, 18).

 8. O kom pitanju treba da razmislimo?

⁸ Licemerna ljubav je nešto izuzetno sramno, budući da predstavlja falsifikat Jehovine nesebične ljubavi. Takvo licemerstvo može zavesti ljude, ali ne i Jehovu. Zapravo, Isus je rekao da će svi oni koji su licemerni biti najstrože kažnjeni (Mat. 24:51). Naravno, Jehovine sluge nikada ne žele da pokazuju licemernu ljubav. Međutim, dobro je da se pitamo: „Da li je moja ljubav uvek iskrena, potpuno nesebična i čista?“ Pogledajmo devet načina na koje možemo pokazati nelicemernu ljubav.

 9. Na šta nas podstiče prava ljubav?

⁹ Služimo Jehovi ne skrećući pažnju na sebe. Ljubav prema braći treba da pokazujemo „u tajnosti“, to jest i onda kada nas drugi ne vide. (Pročitati Mateja 6:1-4.) Ananija i Safira nisu imali takav stav. Naime, ne samo što nisu želeli da njihovo davanje priloga prođe nezapaženo već su i pred drugima preuveličali iznos svog priloga. Zbog takve laži i licemerja bili su kažnjeni smrću (Dela 5:1-10). S druge strane, prava ljubav nas podstiče da služimo braći, a da pritom ne zvonimo na sva zvona kako smo nešto dobro uradili ili da obavezno očekujemo priznanje. U tome su nam divan primer braća koja pomažu Vodećem telu u pripremanju duhovne hrane. Oni to čine anonimno, ne skrećući pažnju na sebe i ne otkrivajući na kom su materijalu radili.

10. Kako možemo da prednjačimo u pokazivanju poštovanja drugima?

¹⁰ Prednjačimo u pokazivanju poštovanja drugima. (Pročitati Rimljanima 12:10.) Isus je postavio primer u pokazivanju poštovanja kada je svojim apostolima oprao noge (Jov. 13:3-5, 12-15). Međutim, tek nakon što su primili sveti duh, apostoli su razumeli kako u tom pogledu mogu da se ugledaju na njega (Jov. 13:7). Možda se i mi moramo mnogo truditi da bismo bili ponizni poput Isusa i pokazivali poštovanje prema drugima. Kako to možemo činiti? Jedan način je da ne mislimo da smo nešto posebno zbog svog obrazovanja, materijalnog stanja ili zaduženja u Jehovinoj organizaciji (Rimlj. 12:3). Poštovanje možemo pokazati i kada ne zavidimo drugima kada dobiju neku pohvalu za nešto, već se radujemo s njima, čak i ako mislimo da smo i mi doprineli tome i da zaslužujemo priznanje.

11. Zašto naša pohvala mora biti iskrena?

¹¹ Iskreno pohvaljujmo svoju braću. Treba da tražimo prilike da pohvalimo braću, jer takve reči „izgrađuju druge“ (Ef. 4:29). Međutim, to što kažemo mora biti iskreno, jer bismo u suprotnom bili licemerni. Na primer, time bismo ili laskali ili izbegavali odgovornost da damo potreban savet (Posl. 29:5). Pohvaliti nekoga lično, a onda ga iza leđa ogovarati takođe je licemerno. Apostol Pavle nije upao u tu zamku, već je pokazivao pravu ljubav i iskreno pohvaljivao druge. Na primer, pohvalio je hrišćane u Korintu za ono što su dobro činili (1. Kor. 11:2). Međutim, kada je to bilo potrebno, nije se ustručavao da ih jasno i ljubazno posavetuje na čemu treba da rade (1. Kor. 11:20-22).

12. Kako u pružanju gostoprimstva pokazujemo pravu ljubav?

¹² Budimo gostoljubivi. Jehova nam zapoveda da budemo velikodušni prema braći i sestrama. (Pročitati 1. Jovanovu 3:17.) Međutim, važno je da to činimo iz čistih motiva, bez trunke sebičnosti. U tom pravcu je dobro da se pitamo: „Da li pozivam u goste samo prijatelje, one koji možda imaju neka zaduženja u organizaciji ili one koji mi se nekako mogu odužiti? S druge strane, da li sam gostoljubiv i prema onima koje ne poznajem dobro i koji mi ne mogu nikako uzvratiti?“ (Luka 14:12-14). Nadalje, pretpostavimo da je neki hrišćanin zapao u tešku situaciju zbog loših odluka ili nam se nikada nije zahvalio za ukazano gostoprimstvo. Da li i tada treba da budemo gostoljubivi? Naravno, jer u Bibliji stoji: „Gostoljubivo primajte jedni druge, bez gunđanja“ (1. Petr. 4:9). Ako tako budemo činili, osetićemo radost koju donosi davanje iz čistih motiva (Dela 20:35).

13. (a) Šta će pokazati da li je naša ljubav prava? (b) Kako na praktične načine možemo pomoći duhovno slabima?

¹³ Podržimo one koji su slabi. U Bibliji stoji sledeća zapovest: „Pomažite slabima, budite dugotrpljivi sa svima.“ To može ispitati da li je naša ljubav prava (1. Sol. 5:14). Kako? Mnogi koji su duhovno slabi brzo ojačaju svoju veru, ali s nekima moramo imati više strpljenja i pružati im više podrške. To znači da s njima istrajno treba deliti duhovne misli, pozivati ih u službu ili ih jednostavno slušati. Pored toga, nije dobro da braću delimo na „jake“ i „slabe“, već da uvidimo da svi imamo jače i slabije strane. Čak je i apostol Pavle priznao da je nekada bio slab (2. Kor. 12:9, 10). Zbog toga nam je svima potrebna podrška suvernika.

14. Šta ćemo biti spremni da uradimo kako bismo zadržali mir u skupštini?

¹⁴ Gradimo mir. Pošto nam je mir u skupštini veoma važan, učinićemo sve da ga ne bismo narušili, čak i kada mislimo da nas neki suvernik nije dobro razumeo ili da je bio nepravedan prema nama. (Pročitati Rimljanima 12:17, 18.) Kada se desi da mi nekog povredimo, važno je da se iskreno izvinimo. Na primer, nećemo reći: „Žao mi je što se tako osećaš“, već ćemo priznati da smo i mi doprineli tome da se osoba loše oseća. Zato ćemo reći nešto poput: „Žao mi je što sam te povredio svojim rečima.“ Mir je naročito važan u braku. Muž i žena ne smeju da se u javnosti pretvaraju kako se vole, a onda u privatnosti da izbegavaju da razgovaraju jedno s drugim, da koriste grube reči ili čak fizičko nasilje.

15. Kako možemo pokazati da iskreno opraštamo?

¹⁵ Spremno opraštajmo. Kako se vidi da smo oprostili nekom ko nas je povredio? Ako smo prešli preko onog što nas je povredilo i više ne gajimo ozlojeđenost. Takođe je važno da opraštamo i onima koji možda nisu svesni da su nas povredili. Kako to možemo činiti? Biblija nas podstiče da podnosimo „jedni druge s ljubavlju“ i istinski se trudimo da održimo jedinstvo duha, u miru koji nas povezuje (Ef. 4:2, 3). Da bismo mogli iskreno da oprostimo, neophodno je da se ne vraćamo stalno u mislima na ono što nam je osoba učinila. Tako ćemo pokazati da ne pamtimo zlo (1. Kor. 13:4, 5). Ako bismo gajili ozlojeđenost ili ljutnju, rizikovali bismo da trajno ugrozimo svoj odnos ne samo s onim ko nas je povredio već i s Jehovom (Mat. 6:14, 15). Takođe iskreno opraštamo i onda kada se molimo za one koji su nam zgrešili (Luka 6:27, 28).

16. Kako treba da gledamo na zaduženja koja dobijamo?

¹⁶ Žrtvujmo svoju dobrobit zarad drugih. Ako imamo neka zaduženja u Jehovinoj službi, treba da ih koristimo kako bismo pokazali pravu ljubav. U tome nam može pomoći sledeći biblijski poziv: „Neka niko ne traži svoje dobro, nego dobro drugoga“ (1. Kor. 10:24). Na primer, braća koja služe u Pomoćnoj službi na našim kongresima i većim skupovima obično stižu na svoje dužnosti pre drugih. Mnogi od njih ne koriste tu priliku da bi zauzeli najbolja mesta za sebe i svoju porodicu. Oni su zadovoljni i s mestima na manje povoljnom položaju u delu gde su zaduženi za održavanje reda. Time što su spremni da žrtvuju svoj komfor, oni pokazuju nesebičnu ljubav. U čemu svi možemo oponašati njihov dobar primer?

17. Na šta će prava ljubav navesti nekog ko je počinio greh?

¹⁷ Preduzmimo potrebne korake ako smo počinili neki greh u tajnosti. Neki hrišćani koji su počinili neki greh nastoje da ga prikriju kako se ne bi osramotili ili razočarali druge (Posl. 28:13). Međutim, to nije odraz ljubavi, budući da to šteti ne samo onom ko je pogrešio već i drugima. Na primer, takav postupak može u skupštini sprečiti delovanje svetog duha i ugroziti njen mir (Ef. 4:30). Zato će prava ljubav navesti onog ko je počinio neki greh da se obrati starešinama kako bi mu oni pomogli (Jak. 5:14, 15).

18. Koliko je važna ljubav?

¹⁸ Ljubav je najvažnija i najuzvišenija osobina (1. Kor. 13:13). Po njoj se mogu prepoznati oni koji slede Isusa i služe Jehovi, Bogu od koga ona i potiče (Ef. 5:1, 2). Pavle je o važnosti ljubavi napisao: „[Kad] ljubavi ne bih imao, bio bih ništa“ (1. Kor. 13:2). Zato i dalje pokazujmo ljubav ne samo rečima već i delom i istinom.