Šta znači voleti Boga?
PRE otprilike šest hiljada godina, rođena je prva ljudska beba. Nakon rođenja, njena majka, Eva, rekla je: „Napravih čoveka s pomoću Gospodnjom“ (Postanje 4:1). Njena izjava otkriva da su, iako već osuđeni na smrt zbog pobune, Eva i njen suprug, Adam, još uvek bili svesni Jehovinog božanstva. Kasnije su dobili i drugog sina. Dečaci su se zvali Kain i Avelj.
Dok su sinovi odrastali, oni su nesumnjivo učili mnogo toga o Jehovinoj ljubavi samo time što su ispitivali njegovo stvarstvo. Oni su uživali u divnim bojama u prirodi i u raznolikosti životinja i biljaka. Bog im je dao ne samo život već i sposobnost da u životu pronađu zadovoljstvo.
Oni su saznali da su njihovi roditelji bili stvoreni kao savršeni i da je Jehovina prvobitna namera bila da ljudi žive zauvek. Verovatno su im Adam i Eva opisivali divan Edenski vrt i na neki način su morali da im objasne zašto su bili izbačeni iz takvog rajskog doma. Kain i Avelj su možda takođe bili svesni božanskog proročanstva zapisanog u Postanju 3:15. Tim proročanstvom Jehova je izrazio svoju nameru da u određeno vreme ispravi stvari na korist onih koji ga vole i koji dokažu da su mu lojalni.
Mora da je učenje o Jehovi i njegovim osobinama kod Kaina i Avelja stvorilo želju za Božjom naklonošću. Stoga su oni pristupili Jehovi prinoseći mu žrtve. Biblijski izveštaj kaže: ’Posle nekog vremena Kain prinese Gospodu prinos od roda zemaljskoga. I Avelj prinese od prvina stada svoga i od pretiline njihove‘ (Postanje 4:3, 4).
Njihova želja za Božjom naklonošću postavila je temelj za jedan odnos s njim. Kain je završio tako što se pobunio protiv Boga, dok je Avelj i dalje bio motivisan istinskom ljubavlju prema Bogu. Avelj nikada ne bi razvio takav odnos s Bogom da najpre nije stekao spoznanje o Jehovinoj ličnosti i njegovim namerama.
I ti možeš upoznati Jehovu. Na primer, iz Biblije možeš naučiti da je Bog stvarna osoba, ne naprosto neka beživotna sila koja se pukom slučajnošću latila stvaranja. (Uporedi s Jovanom 7:28; Jevrejima 9:24; Otkrivenjem 4:11.) Biblija takođe naučava da je Jehova „Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću“ (Izlazak 34:6).
„Poslušnost je bolja od žrtve“
Kao što je ilustrovano izveštajem o Kainu i Avelju, imati spoznanje Boga i želju za bliskim odnosom s njim nije dovoljno. Istina, dva brata su pristupila Bogu s prinosima. Ipak, ’Gospod milostivo pogleda na Avelja i na njegov prinos, a na Kaina i na njegov prinos ne pogleda milostivo. Kain se mnogo rasrdi i lice mu se namršti‘ (Postanje 4:3-5).
Zašto je Jehova odbacio Kainovu žrtvu? Da li nešto nije bilo u redu s kvalitetom njegovog prinosa? Da li se Jehova uvredio zato što je Kain prineo „prinos od roda zemaljskoga“ umesto neku životinjsku žrtvu? Ne bezuslovno. Bog je kasnije od mnogih svojih obožavalaca rado prihvatao prinose od žitarica i drugih plodova zemlje (Levitska 2:1-16). Onda, očigledno nešto nije bilo u redu s Kainovim srcem. Jehova je mogao pročitati Kainovo srce i upozorio ga je: „Što se srdiš i zašto ti je lice namršteno? Ako dobro činiš ispravićeš lice svoje, ali ako zlo činiš, to greh s tvog praga vreba i žudnja je njegova na tebe okrenuta“ (Postanje 4:6, 7).
Istinska ljubav prema Bogu znači više od pukog prinošenja žrtava. Zato je Jehova podstakao Kaina da ’dobro čini‘. Bog je želeo poslušnost. Takva poslušnost Bogu pomogla bi Kainu da stvori dobar temelj za odnos pun ljubavi sa Stvoriteljem. Biblija ovim rečima ističe vrednost poslušnosti: „Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas njegov? gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost je bolja od pretiline ovnujske“ (1. Samuilova 15:22, DK).
Kasnije je taj koncept bio dobro utvrđen rečima iz 1. Jovanove 5:3: „Ljubav prema Bogu u tome je da zapovesti njegove držimo. A zapovesti njegove nisu teške.“ Ne postoji bolji način da pokažemo svoju ljubav prema Jehovi od toga da se podložimo njegovom autoritetu. To znači poslušnost biblijskom moralnom kodeksu (1. Korinćanima 6:9, 10). To znači voleti ono što je dobro i mrzeti ono što je loše (Psalam 97:10; 101:3; Poslovice 8:13).
Jedna važna manifestacija naše ljubavi prema Bogu jeste naša ljubav prema bližnjima. Biblija nam govori: „Ako ko reče: ’Ja ljubim Boga‘, a mrzi na brata svoga, laža je, jer ko ne ljubi brata svoga, koga vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi“ (1. Jovanova 4:20).
Moguća je prisnost s Bogom
Neki možda kažu: ’Ja obožavam Jehovu. Slušam njegove zakone. Pošteno se ophodim prema drugim ljudima. Sve to radim. Ipak, ne osećam da sam zaista blizak s Bogom. Ne osećam snažnu ljubav prema njemu i to stvara u meni osećaj krivice.‘ Neki možda misle da nisu vredni postizanja tako prisnog odnosa s Jehovom.
Nakon skoro 37 godina predane službe Jehovi, jedan hrišćanin je pisao: „Često sam u životu osećao da sam prilično površan u svojoj službi Jehovi, da možda čak moje srce nije ni bilo u njoj. Ali znao sam da je služenje Jehovi ispravna stvar i nisam mogao dozvoliti sebi da prestanem s tim. Međutim, svaki put kada bih čitao o nekome ko kaže da se njegovo ili njeno ’srce preliva ljubavlju prema Jehovi‘, pitao bih se: ’Šta nije u redu sa mnom, pošto se nikada ne osećam tako?‘“ Kako možemo postići prisnost s Bogom?
Kad nekoga zaista voliš često razmišljaš o njemu. Imaš snažnu želju da budeš blizak s njim jer ti je stalo do njega. Što ga više viđaš, razgovaraš s njim i misliš o njemu, to više tvoja ljubav prema njemu raste. Ovo načelo se takođe primenjuje na razvijanje tvoje ljubavi prema Bogu.
U Psalmu 77:13 nadahnuti pisac kaže: „Kazivaću ja sva dela tvoja [’meditiraću o njima‘, NW], spominjaću sve podvige tvoje.“ Meditacija je od vitalnog značaja pri razvijanju ljubavi prema Bogu. To je naročito slučaj s obzirom na činjenicu da je on nevidljiv. Ali što više razmišljaš o njemu to će za tebe on postajati stvarniji. Samo tako možeš razviti iskren i srdačan odnos s njim — jer ti je on stvaran.
Tvoje naginjanje ka tome da često meditiraš o Jehovinim putevima i postupcima zavisiće od toga koliko ga često slušaš. Ti slušaš kroz redovno čitanje i proučavanje njegove Reči, Biblije. Psalmista govori o srećnom čoveku kao o onome kome je ’zakon Gospodnji omileo i dan i noć o zakonu Gospodnjem misli‘ (Psalam 1:1, 2).
Još jedan važan element jeste molitva. Zbog toga nas Biblija uvek iznova podstiče da se molimo — „u svako doba“, ’posvećujući vreme molitvi‘, ’bivajući postojani u molitvi‘ i ’moleći se neprestano‘ (Efescima 6:18; 1. Korinćanima 7:5, NW; Rimljanima 12:12; 1. Solunjanima 5:17). Neprestanim molitvama Jehovi steći ćemo njegovu naklonost, a obećanje da on sluša približiće nas njemu. To je potvrdio i psalmista kada je objavio: „Ljubim Gospoda, jer usliši glas moj i molitve moje; jer on prignu k meni uho svoje, i ja ću ga prizivati celog svog života“ (Psalam 116:1, 2).
Oponašati Boga ljubavi
Jehova je dobar prema nama. Budući da je Stvoritelj svemira, sigurno postoje mnoge stvari koje on ima na umu i o kojima se brine. Ipak, Biblija nam govori da iako je tako veličanstven kao što jeste, on još uvek brine za svoja ljudska stvorenja. On nas voli (1. Petrova 5:6, 7). Psalmista to potvrđuje svojim rečima: „Gospode, Bože naš, veličanstveno li je ime tvoje po svoj zemlji! Iznad nebesa uzdiže se veličanstvo tvoje! Kad nebesa tvoja gledam, delo prsta tvojih, i mesec i zvezde što si postavio, šta je čovek da ga se opomeneš, sin čovečji da se o njemu brineš?“ (Psalam 8:2, 4, 5).
Kako je Jehova imao na umu smrtnog čoveka? Biblija odgovara: „Po tome se pokaza ljubav Božja k nama što Bog Sina svoga jedinorođenoga posla na svet da živimo po njemu. U tome je ljubav, ne kao da mi ljubismo Boga, nego da je on nas ljubio i poslao Sina svoga kao žrtvu okajanja greha naših“ (1. Jovanova 4:9, 10).
Kako je ova pomirbena žrtva najveći dokaz Božje ljubavi? Razmotrimo šta se dogodilo u Edenskom vrtu. Adam i Eva su se suočili s odlukom da li da se podlože Jehovinom zakonu čime bi imali izgled na savršeni večni život ili da se pobune protiv Jehove što bi kao posledicu imalo smrt. Oni su izabrali da se pobune (Postanje 3:1-6). Učinivši to oni su celo čovečanstvo takođe osudili na smrt (Rimljanima 5:12). Oni su nam drsko ukrali priliku da sami za sebe odlučimo. Niko od nas nije imao reč u tome.
Međutim, Jehova je s puno ljubavi imao na umu smrtnog čoveka, uzimajući u obzir njegovu tešku situaciju. Žrtvenom smrću svog Sina, Isusa Hrista, Jehova je obezbedio zakonsku osnovu da svako od nas sam za sebe izabere život ili smrt, poslušnost ili pobunu (Jovan 3:16). To je kao da nam je Jehova dao šansu da se izjasnimo — priliku da se vratimo u Eden, da tako kažemo, i donesemo svoju vlastitu odluku. To je najveća manifestacija ljubavi koja je ikada učinjena.
Zamisli bol koji je Jehova podnosio dok je posmatrao kako su njegovog prvorođenca vređali, mučili i prikovali kao nekog kriminalca. I Bog je podneo to zbog nas. Naša svesnost toga da je Jehova prvi pokazao ljubav prema nama treba da nas, za uzvrat, motiviše da ga volimo i da nas podstakne da ga tražimo (Jakov 1:17; 1. Jovanova 4:19). Biblija nas poziva da „tražimo Gospoda i pomoć njegovu, da tražimo lice njegovo jednako! Pamtite čudesa njegova, znake njegove i sudove usta njegovih“ (Psalam 105:4, 5).
Imati ličnu privrženost i odnos pun ljubavi s Bogom, biti njegov prijatelj, nije nerealno. To je dostižno. Istina, mi ne možemo striktno izjednačiti svoju ljubav prema Bogu s ljudskim odnosima. Ljubav koju osećamo prema našem bračnom drugu, roditeljima, rođenoj braći i sestrama ili prijateljima, drugačija je od ljubavi koju imamo prema Bogu (Matej 10:37; 19:29). Voleti Jehovu uključuje našu odanost, obožavanje i bezuslovno predanje njemu (Ponovljeni zakoni 4:24). Ni jedan drugi odnos ne podrazumeva sve to. Ipak, mi možemo razvijati snažne i duboke emocije prema Bogu na način pun poštovanja, zajedno sa strahopoštovanjem (Psalam 89:8).
Iako nesavršen, poput Kaina i Avelja, ti imaš potencijal da voliš svog Stvoritelja. Kain je napravio svoj izbor, pridružio se Sotoni i postao prvi ljudski ubica (1. Jovanova 3:12). Nasuprot njemu, Avelj će ostati u Jehovinom sećanju kao čovek vere i pravednosti i biće nagrađen životom u dolazećem Raju (Jevrejima 11:4).
I ti imaš izbor. Uz pomoć Božjeg duha i Božje Reči, ti zaista možeš voleti Boga „svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom“ (Ponovljeni zakoni 6:5). Jehova će te, za uzvrat, i dalje voleti, jer on „nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6).
[Slika na 7. strani]
Aveljeva žrtva bila je prihvatljiva za Boga