„Vodite tešku borbu za veru“!

„Vodite tešku borbu za veru koja je jednom za sva vremena predata svetima“ (JUDA 3, NW).

 1. U kom smislu su pravi hrišćani danas angažovani u ratovanju?

VOJNICIMA u ratu uvek je bilo teško. Zamisli da pod punom ratnom spremom marširaš bezbroj kilometara po svakakvom vremenu, da prolaziš kroz iscrpljujuću obuku u korišćenju oružja, ili da moraš da se braniš od svakojakih stvari koje nasilno ugrožavaju život ili nanose povrede. Međutim, pravi hrišćani ne učestvuju u ratovima nacija (Isaija 2:2-4; Jovan 17:14). Pa ipak, nikada ne smemo zaboraviti da smo svi mi u određenom smislu u ratu. Sotona je pun mržnje prema Isusu Hristu i njegovim sledbenicima na zemlji (Otkrivenje 12:17). Svi oni koji odluče da služe Jehovi Bogu u stvari su regrutovani za vojnike u duhovnom ratovanju (2. Korinćanima 10:4).

 2. Kako Juda opisuje hrišćansko ratovanje, i kako nam njegova poslanica može pomoći da istrajemo u njemu?

² Isusov polubrat Juda podesno piše: „Ljubljeni! Kako sam živo želeo da vam pišem o našem zajedničkom spasenju, osetio sam potrebu da to činim, da bih vas ohrabrio u borbi za veru [„da vodite tešku borbu za veru“, NW] koja je jedanput za uvek predana svetima“ (Juda 3). Kad Juda podstiče hrišćane da ’vode tešku borbu‘, on koristi izraz povezan s rečju „agonija“. Da, ta borba može da bude teška, kao u agoniji! Da li ti je ponekad teško da izdržiš u tom ratovanju? Judina kratka ali snažna poslanica može nam pomoći. Ona nas podstiče da se odupiremo nemoralu, da poštujemo božanski uspostavljen autoritet, i da se održimo u Božjoj ljubavi. Pogledajmo kako da primenimo te savete.

Odupiri se nemoralu

 3. S kojom se hitnom situacijom suočavala hrišćanska skupština u Judino vreme?

³ Juda je primećivao da nisu svi suhrišćani dobijali rat protiv Sotone. Stado se suočavalo s jednom hitnom situacijom. ’Uvukli‘ su se pokvareni ljudi, piše Juda. Ti ljudi su podmuklo unapređivali nemoral. A svoja dela su vešto opravdavali, ’pretvarajući nezasluženu dobrohotnost našeg Boga u izgovor za raspušteno ponašanje‘ (Juda 4, NW). Možda su, poput nekih drevnih gnostika, rezonovali da što više osoba greši, to može dobiti više Božje milosti — zato je, u stvari, bilo bolje da se više greši! Ili su možda računali da ih milostivi Bog nikada neće kazniti. U svakom slučaju, nisu bili u pravu (1. Korinćanima 3:19).

 4. Koja tri biblijska primera Jehovinih presuda u prošlosti navodi Juda?

⁴ Juda pobija njihovo nemoralno rezonovanje tako što navodi tri primera Jehovinih presuda u prošlosti: protiv Izraelaca koji „ne verovaše“; protiv ’anđela koji su ostavili svoj stan‘ da bi grešili sa ženama; i protiv žitelja Sodoma i Gomora, koji su se ’podali bludu i protivprirodnim porocima‘ (Juda 5-7; Postanje 6:2-4; 19:4-25; Brojevi 14:35). Jehova je u svakom slučaju izvršio nedvosmislenu presudu protiv grešnika.

 5. Kog drevnog proroka Juda citira, i kako je u tom proročanstvu izražena apsolutna sigurnost u njegovo ispunjenje?

⁵ Kasnije Juda ukazuje na jednu još dalekosežniju presudu. On citira proročanstvo Enoha — jedan odlomak koji se ne nalazi više nigde u nadahnutom Pismua (Juda 14, 15). Enoh je prorekao vreme kada će Jehova suditi svima bezbožnima i njihovim bezbožnim delima. Zanimljivo je da je Enoh govorio u prošlom vremenu, jer su Božje presude bile tako sigurne kao da su se već zbile. Ljudi su možda ismejavali Enoha a kasnije i Noja, ali svi ti rugači su se podavili u globalnom Potopu.

 6. (a) Na šta je hrišćane Judinog vremena trebalo podsetiti? (b) Zašto treba da uzmemo k srcu Judine podsetnike?

⁶ Zašto je Juda pisao o tim božanskim presudama? Zato što je znao da su neki koji su bili povezani s hrišćanskim skupštinama u njegovo vreme činili grehe koji su bili jednako odvratni i za osudu kao i gresi koji su izazvali takve presude u prošlosti. Zato Juda piše da skupštine treba da se podsete nekih osnovnih biblijskih istina (Juda 5). Oni su očigledno zaboravili da Jehova Bog vidi ono što oni rade. Da, kad njegove sluge namerno krše njegove zakone, prljajući i sebe i druge, on to vidi (Poslovice 15:3). Takva dela ga jako bole (Postanje 6:6; Psalam 78:40). Pomisao da mi obični ljudi možemo uticati na osećanja Suverenog Gospodara svemira uliva strahopoštovanje. On nas gleda svakog dana, i kad činimo sve što možemo da idemo tragom njegovog Sina, Isusa Hrista, tada naše ponašanje raduje njegovo srce. Zato se nikada nemojmo vređati zbog podsetnika kao što su oni koje pruža Juda već ih uzmimo k srcu (Poslovice 27:11; 1. Petrova 2:21).

 7. (a) Zašto je za one koji su se upustili u ozbiljno prestupanje presudno da smesta potraže pomoć? (b) Kako svi mi možemo izbegavati nemoral?

⁷ Jehova ne samo da vidi, on i deluje. Pošto je Bog pravde, on kažnjava zločince — pre ili kasnije (1. Timoteju 5:24). Oni koji rezonuju da su njegove presude samo daleka prošlost i da on nije zainteresovan za zlo koje oni čine, samo se zavaravaju. Kako je samo presudno da svi oni koji su se danas upustili u nemoral smesta traže pomoć od hrišćanskih starešina! (Jakov 5:14, 15). Sve nas treba da otrezni pretnja koju nemoral predstavlja u našem duhovnom ratovanju. Svake godine bude žrtava — pojedinaca koji su izbačeni iz naše sredine, većinom zbog nepokajničkog vršenja nemoralnih dela. Moramo biti čvrsto odlučni da se odupiremo svim iskušenjima koja tek počinju da nas vode u tom pravcu. (Uporedi s Matejem 26:41.)

Poštuj božanski uspostavljen autoritet

 8. Ko su bili ’slavni‘ spomenuti u Judi 8?

⁸ Još jedan problem kojim se Juda bavi jeste nedostatak poštovanja prema božanski uspostavljenom autoritetu. Na primer, u 8. stihu, on te iste zle ljude optužuje da „hule na veličanstva [„pogrdno govore o slavnima“, NW]“. Ko su bili ti ’slavni‘? Oni su bili nesavršeni ljudi, ali su im pomoću Jehovinog svetog duha bile dodeljene odgovornosti. Na primer, skupštine su imale starešine, koje su bile zadužene da pasu Božje stado (1. Petrova 5:2). Tu su bili i putujući nadglednici, kao što je apostol Pavle. A starešinstvo u Jerusalimu delovalo je kao vodeće telo, donoseći odluke koje su uticale na hrišćansku skupštinu kao celinu (Dela apostolska 15:6). Juda je bio duboko zabrinut što su neki u skupštinama govorili pogrdno o takvim ljudima, to jest hulili na njih.

 9. Koje primere nepoštovanja prema autoritetu navodi Juda?

⁹ Da bi osudio takav govor bez poštovanja, Juda u 11. stihu navodi još tri primera kao podsetnike: Kaina, Valama i Koreja. Kain je ignorisao Jehovin ljubazan savet i svojevoljno je terao po svome u ubilačkoj mržnji (Postanje 4:4-8). Valam je više puta bio upozoren nesumnjivo iz natprirodnog izvora — govorila mu je čak i njegova magarica! Ali Valam je sebično nastavio da kuje zaveru protiv Božjeg naroda (Brojevi 22:28, 32-34; Ponovljeni zakoni 23:5). Korej je i sam imao odgovoran položaj, ali to mu nije bilo dosta. Pokrenuo je pobunu protiv najkrotkijeg čoveka na zemlji, Mojsija (Brojevi 12:3; 16:1-3, 32).

10. Kako neki danas mogu upasti u zamku da ’govore pogrdno o slavnima‘, i zašto treba izbegavati takav govor?

¹⁰ Kako nas živo ti primeri poučavaju da slušamo savet i poštujemo one koje Jehova koristi na odgovornim položajima! (Jevrejima 13:17). Tako je lako pronaći mane kod naimenovanih starešina, jer su oni nesavršeni, kao što smo i svi mi nesavršeni. Ali ako stalno mislimo na njihove mane i potkopavamo poštovanje prema njima, zar time ne ’govorimo pogrdno o slavnima‘? U 10. stihu, Juda spominje one koji „hule na ono što ne znaju“. Neki ponekad kritikuju odluku koju je donelo starešinstvo ili pravni odbor. Ipak, oni nisu upućeni u sve detalje koje su starešine morale da uzmu u obzir da bi donele neku odluku. Zašto onda pogrdno govoriti o nečemu što se u stvari ne zna? (Poslovice 18:13). Oni koji su uporni u takvom negativnom govoru mogu izazvati podele u skupštini i možda se čak mogu uporediti s opasnim ’stenama skrivenim ispod vode‘ na okupljanjima suvernika (Juda 12, 16, 19, NW). Nikada ne želimo da predstavljamo duhovnu opasnost za druge. Umesto toga, neka svako od nas bude odlučan da ceni odgovorne muškarce zbog njihovog napornog rada i odanosti Božjem stadu (1. Timoteju 5:17).

11. Zašto se Mihailo uzdržao od izricanja suda proklinjanja nad Sotonom?

¹¹ Juda navodi primer onoga ko je poštovao ispravno uspostavljen autoritet. On piše: „Mihailo arhanđel, kad se prepiraše s đavolom za Mojsijevo telo, ne smedijaše da izgovori sud proklinjanja, nego reče: Gospod neka te kazni!“ (Juda 9). Ovaj izvanredni izveštaj, koji u nadahnutom Pismu beleži samo Juda, pruža dve posebne pouke. S jedne strane, uči nas da sud prepustimo Jehovi. Sotona je očigledno želeo da zloupotrebi telo vernog čoveka Mojsija kako bi unapredio lažno obožavanje. Kako je to zlobno! Ipak, Mihailo se ponizno uzdržao od izricanja suda, jer samo Jehova ima taj autoritet. Koliko više onda mi treba da se uzdržavamo od suđenja vernim ljudima koji nastoje da služe Jehovi.

12. Šta oni koji su na odgovornim položajima u hrišćanskoj skupštini mogu naučiti iz Mihailovog primera?

¹² S druge strane, oni koji u skupštini imaju određenu meru autoriteta takođe mogu izvući pouku od Mihaila. Konačno, iako je Mihailo bio „arhanđeo“, poglavar svih anđela, on nije zloupotrebio svoj položaj vlasti, čak ni kad je bio izazvan. Verne starešine tesno slede taj primer, svesni da je zloupotreba njihovog autoriteta nepoštovanje prema Jehovinom suverenitetu. Judina poslanica dosta toga kaže o ljudima koji su u skupštini bili na uvaženim položajima ali su zloupotrebili svoju moć. Na primer, u stihovima 12 do 14, Juda piše oštru osudu pastira koji se ’goje bez stida‘. (Uporedi s Jezekiljem 34:7-10.) Drugim rečima, glavna briga im je bila njihova korist, a ne Jehovino stado. Današnje starešine mogu dosta toga naučiti iz tih negativnih primera. Zaista, ove Judine reči pružaju živu sliku onoga što ne želimo da budemo. Kad popustimo sebičnosti, ne možemo biti Hristovi vojnici; previše smo zauzeti boreći se za sebe same. Umesto toga, živimo svi po Isusovim rečima: „Više ima radosti u davanju nego li u primanju“ (Dela apostolska 20:35).

’Održite se u Božjoj ljubavi‘

13. Zašto svi mi treba usrdno da želimo da se održimo u Božjoj ljubavi?

¹³ Pri kraju svoje poslanice, Juda pruža sledeći srdačan savet: „Sami sebe održite u ljubavi Božjoj“ (Juda 21). Da bismo vodili hrišćansku bitku, ništa nam neće pomoći toliko koliko ta jedna stvar, da ostanemo predmet ljubavi Jehove Boga. Konačno, ljubav je Jehovina dominantna osobina (1. Jovanova 4:8). Pavle je napisao hrišćanima u Rimu: „Sigurno znamo da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje ni buduće stvari, ni bilo što visoko ni duboko, ni drugo kakvo stvorenje, ne može nas razdvojiti od ljubavi Božje, koja se pojavi u Isusu Hristu, Gospodu našemu“ (Rimljanima 8:38, 39). Međutim, kako ostajemo u toj ljubavi? Zapazi tri mere koje možemo preduzeti, koje navodi Juda.

14, 15. (a) Šta znači da se izgrađujemo na našoj ’svetoj veri‘? (b) Kako možemo ispitati stanje naše duhovne bojne opreme?

¹⁴ Juda nam najpre kaže da se stalno izgrađujemo u našoj ’svetoj veri‘ (Juda 20). Kao što smo videli u prethodnom članku, to je stalan proces. Mi smo kao građevine koje je potrebno sve više i više utvrđivati protiv sve težih naleta prirodnih sila. (Uporedi s Matejem 7:24, 25.) Zato nikada nemojmo biti preterano samouvereni. Umesto toga, zapažajmo gde možemo da se izgrađujemo na temelju naše vere, postajući sve snažniji, sve verniji Hristovi vojnici. Na primer, možemo osmotriti delove duhovne bojne opreme opisane u Efescima 6:11-18.

¹⁵ Kakvo je stanje naše duhovne opreme? Da li je naš „štit vere“ jak koliko bi trebalo da bude? Kad se osvrnemo na nedavne godine, da li vidimo neke znake popuštanja, kao što je manje posećivanje sastanaka, gubitak revnosti za službu, ili slabljenje oduševljenja za lični studij? Takvi znaci su ozbiljni! Treba odmah nešto da uradimo da bismo se izgradili i ojačali u istini (1. Timoteju 4:15; 2. Timoteju 4:2; Jevrejima 10:24, 25).

16. Šta znači moliti se svetim duhom, i za koju stvar treba redovno da molimo Jehovu?

¹⁶ Drugi način da se održimo u Božjoj ljubavi jeste da se i dalje ’molimo svetim duhom‘ (Juda 20). To znači da se molimo pod uticajem Jehovinog duha i u skladu s njegovom duhom nadahnutom Rečju. Molitva je bitno sredstvo da se lično približimo Jehovi i da izrazimo našu odanost njemu. Nikada ne treba da zanemarimo tu divnu prednost! A kad se molimo, mi možemo moliti — u stvari, neprestano moliti — za sveti duh (Luka 11:13). To je najjača sila koja nam je dostupna. Uz tu pomoć, mi uvek možemo ostati u Božjoj ljubavi i istrajati kao Hristovi vojnici.

17. (a) Zašto je Judin primer što se tiče milosrđa tako izvanredan? (b) Kako svako od nas može nastaviti da pokazuje milosrđe?

¹⁷ Kao treće, Juda nas podstiče da i dalje pokazujemo milosrđe (Juda 22, NW). Njegov vlastiti primer u tom pogledu je izvanredan. Konačno, on je s pravom bio uznemiren zbog iskvarenosti, nemorala i otpada koji su se uvlačili u hrišćansku skupštinu. Međutim, on nije podlegao panici, misleći da su vremena bila nekako previše opasna da bi pokazivao takvu „blagu“ osobinu kao što je milosrđe. Ne, on je podstakao svoju braću da nastave da pokazuju milosrđe kad god je to moguće, ljubazno rezonujući s onima koje su mučile sumnje i čak ’spasavajući od ognja‘ one koji su zastranili blizu ozbiljnog greha (Juda 23; Galatima 6:1). Kakva divna opomena za starešine u ovim nevoljnim vremenima! I oni nastoje da pokazuju milosrđe gde god ima osnove za to, dok su i dalje čvrsti tamo gde je potrebno. Svi mi na sličan način želimo da pokazujemo milosrđe jedni prema drugima. Na primer, umesto da gajimo sitničavu zlovolju, možemo biti velikodušni u opraštanju (Kološanima 3:13).

18. Kako možemo biti sigurni u pobedu u našem duhovnom ratovanju?

¹⁸ Rat koji vodimo nije lak. Kao što Juda kaže, to je ’teška borba‘ (Juda 3, NW). Naši neprijatelji su snažni. Ne samo Sotona već i njegov zli svet i naše nesavršenosti, svi su oni postrojeni protiv nas. Pa ipak, možemo biti apsolutno uvereni u pobedu! Zašto? Zato što smo na Jehovinoj strani. Juda zaključuje svoju poslanicu podsetnikom da se Jehovi s pravom pripisuje „slava i veličanstvo, moć i vlast pre sviju vekova i sad i na sve vekove“ (Juda 25). Zar to nije misao koja uliva strahopoštovanje? Može li onda biti ikakve sumnje da taj isti Bog ’može nas sačuvati od spoticanja‘? (Juda 24, Ča). Sigurno da u to nema nikakve sumnje! Neka svako od nas bude odlučan da se i dalje odupire nemoralu, da poštuje božanski uspostavljen autoritet, i da se održi u Božjoj ljubavi. Na taj način, zajedno ćemo se radovati slavnoj pobedi.

[Fusnote]

Pitanja za ponavljanje

◻ Kako nas Judina poslanica poučava da se odupiremo nemoralu?

◻ Zašto je tako važno da poštujemo božanski uspostavljen autoritet?

◻ Šta je tako ozbiljno u vezi sa zloupotrebom skupštinskog autoriteta?

◻ Kako možemo raditi na tome da se održimo u Božjoj ljubavi?

[Slika na 15. strani]

Za razliku od rimskih vojnika, hrišćani vode duhovni rat

[Slika na 18. strani]

Hrišćanski pastiri ne služe iz sebičnosti, već iz ljubavi