Možeš pronaći utehu u vremenima teskobe
KAKO treba da gledamo na osećanja teskobe? Ako smo predani Jehovi, treba li da ih smatramo neobičnim zato što imamo svoju divnu nadu i svoje duhovno bogatstvo? Znače li takva osećanja da smo duhovno neprikladni za službu Bogu?
„Ilija je bio čovek s osećanjima poput naših“, pisao je učenik Jakov (Jakov 5:17, NW). Iako je Bog koristio Iliju na neobičan način, čak je i taj verni prorok osećao teskobu. „Već mi je svega dosta, Jahve!“ uzviknuo je jednom prilikom Ilija. „Uzmi dušu moju, jer nisam bolji od otaca svojih“ (1. Kraljevima 19:4, St). Čovek Jov koji je čuvao besprekornost, verna žena Ana i druge lojalne Jehovine sluge iskusile su teskobu. Čak je i bogobojazni psalmista David molio: „Namnožiše se muke srca moga. Izvedi me iz teskobe moje!“ (Psalam 25:17).
To što Jehova koristi ljude u svojoj službi ne oslobađa ih svih briga. Još uvek imaju ljudske slabosti i osećanja, i mogu pod iskušenjima iskusiti teskobu (Dela apostola 14:15). Ipak Božje sluge imaju bolju pomoć nego ostali kad se suočavaju s emocionalnim pritiskom. Razmotrimo nekoliko biblijskih primera da bismo videli šta je nekim pojedincima pomoglo da nadvladaju svoju duševnu depresiju i osećanja teskobe.
Teskobni apostol nalazi utehu
Apostol Pavle je znao šta znači biti depresivan. „Zaista“, rekao je „kad smo došli u Makedoniju, naše slabo ljudsko biće nije imalo nikakva mira... izvana borbe — iznutra zebnje. Ali Bog, koji tješi potištene, utješi nas Titovim dolaskom“ (2. Korinćanima 7:5, 6, St). Pavlovu depresiju prouzrokovalo je nekoliko teskobnih situacija koje su se pojavile istovremeno. Imao je „izvana borbe“ — žestoko progonstvo koje je dovelo u opasnost sam život. (Uporedi 2. Korinćanima 1:8.) Osim toga, imao je i „iznutra zebnje“ u obliku briga za skupštine, kao što je ona u Korintu.
Nekoliko meseci ranije, Pavle je pisao svoje prvo pismo hrišćanima u Korintu. U njemu je osudio nekoliko vrlo loših okolnosti u skupštini i očito je bio zabrinut kako će Korinćani reagovati na njegovo pismo. Međutim, Pavle je bio utešen kad je iz Korinta došao Tit s povoljnim izveštajem o njihovoj reakciji. Na sličan način može Jehova koristiti nekog od svojih savremenih slugu da nam donese dobre vesti i ublaži našu teskobu.
Kako gledati na od Boga dodeljene zadatke
Neki hrišćani su donekle u teskobi s obzirom na svoju službu. Zaista, neki od Jehovinih slugu misle da su od Boga dodeljeni zadaci preteški da bi ih mogli ispuniti. Na primer, Mojsije se osećao nesposobnim da bude Božji zastupnik u korist Izraelaca u Egiptu. Između ostalog je rekao da nije rečit govornik (Izlazak 3:11; 4:10). Ali, s pouzdanjem u Boga i s Aronom kao svojim govornikom, Mojsije je počeo ispunjavati svoj zadatak.
Tokom vremena, Mojsije više nije bio zavisan od Arona. Slično tome, neki ispočetka smatraju hrišćansku službu teškom, ali oni dobijaju školovanje i postaju vešti evanđelizatori. Mnogi mladi Svedoci Jehove su, na primer, odrasli i postali punovremeni propovednici kao pioniri i misionari. Utešno je znati da se uvek možemo osloniti na Jehovu da osposobi hrišćanske sluge i opunomoći ih da ispune svoje od Boga dodeljene zadatke (Zaharija 4:6; 2. Korinćanima 2:14-17; Filipljanima 4:13).
Uteha kad smo u teskobi zbog ožalošćenosti
Možda smo utučeni zato što žalimo što nismo učinili više u Božjoj službi. Jedan brat koji je godinama bio neaktivan počeo je opet učestvovati u službi propovedanja. Kratko vreme nakon toga ozbiljno se razboleo i bio trajno privezan za postelju. Snužden, brat je rekao: „Ranije, dok sam mogao biti aktivan, izbegavao sam odgovornost. Sada, kad želim biti aktivan, ne mogu.“
Zar ne bi bilo mudro da činimo sada najbolje što možemo, umesto da trošimo emocionalnu energiju na to što je bilo u prošlosti? Isusova telesna polubraća Jakov i Juda postali su vernici tek nakon njegove smrti i uskrsenja. Ako su zbog toga možda žalili, to ih nije sprečavalo da budu Božje sluge pa čak i pisci Biblije.
Nikad ne zanemaruj molitvu
Kad su depresivni, Božji podanici treba usrdno da se mole. U stvari, Pisma sadrže mnoge molitve izgovorene u vreme teskobe (1. Samuelova 1:4-20; Psalam 42:8). Neki možda misle: ’Toliko sam depresivan da ne mogu da se molim.‘ Zašto ne bi onda razmišljao o Joni? Dok je bio u utrobi ribe, rekao je: „Kad u meni duša moja klonu, tada pomenuh Gospoda, i molitva moja dođe do te, u tvoj sveti hram... Ali ću ja tebi glasom hvale žrtvu prineti, ispuniću ti zavete svoje. Od Gospoda je spas“ (Jona 2:5-10). Da, Jona se molio i Bog ga je utešio i spasao.
Iako je jedna sestra u Švedskoj bila mnogo godina pionir, odjednom se osećala odbačenom i iscrpljenom, uprkos vrednoj i korisnoj službi. Svoju snuždenost je u molitvi spomenula Jehovi. Nekoliko dana kasnije dobila je telefonski poziv od jednog brata iz podružnice Watch Tower Societya. Upitao ju je da li bi mogla tamo pomagati otprilike jedan dan nedeljno u vezi s proširenjem Betela. Sestra je kasnije rekla: „Atmosfera u Betelu i mogućnost da vidim delo proširenja i učestvujem u njemu dala mi je dodatnu snagu koja mi je trebala.“
Ako smo depresivni, dobro je setiti se da je molitva jedan način borbe protiv depresije (Kološanima 4:2). Kao odgovor na naše molitve, Jehova može otvoriti vrata koja vode u veću aktivnost u njegovoj službi ili može blagosloviti našu službu povećanom produktivnošću (1. Korinćanima 16:8, 9). U svakom slučaju, „gospodnji blagoslov obogaćuje, i ne prati ga nikakva muka“ (Izreke 10:22, St). To će sigurno podignuti naše raspoloženje.
Da li si u teskobi zbog sumnji?
Ponekad neko od Jehovinih slugu može imati sumnje. Ako bi nam se to dogodilo, ne treba odmah da zaključujemo da smo izgubili Božju naklonost. Isus nije odbacio apostola Tomu zato što je posumnjao u izveštaj očevidaca o uskrsenju njegovog Gospodara. Umesto toga, Isus je ljubazno pomogao Tomi da nadvlada svoje sumnje. I kako je samo Toma bio uzbuđen kad je shvatio da je Isus živ! (Jovan 20:24-29).
„Bezbožni ljudi“ koji su se uvukli u hrišćansku skupštinu prvog veka, prouzrokovali su svojim lažnim učenjem, gunđanjem i tako dalje, kod nekih teskobne sumnje. Zbog toga je učenik Juda napisao: „Nastavite... pokazivati milosrđe nekima koji imaju sumnje; spašavajte ih grabeći ih iz vatre“ (Juda 3, 4, 16, 22, 23, NW). Da bi i dalje primali Božji milosrdni obzir, trebalo je da Judini suobožavaoci — posebno skupštinske starešine — pokazuju milosrđe onima koji su sumnjali a koji su bili vredni takvog milosrđa (Jakov 2:13). Njihov večni život bio je ugrožen, jer su bili izloženi opasnosti od „vatre“ večnog uništenja. (Uporedi Matej 18:8, 9; 25:31-33, 41-46.) I kakva je samo radost kad suvernici koji sumnjaju postanu duhovno jaki nakon što im je dobrohotno pružena pomoć!
Ako zbog teških kušnji sumnjamo da je Bog s nama, treba da budemo određeni u našim molitvama. Molimo pod takvim okolnostima Jehovu istrajno za mudrost. On daje velikodušno ne prebacujući nam što nam nedostaje mudrosti i što molimo za nju. Mi moramo ’neprestano tražiti s verom, ne sumnjajući uopšte‘, jer onaj koji sumnja je „kao morski talas koji vetar nosi i razbacuje“ u svakom smeru. Takve osobe neće dobiti ništa od Boga jer su neodlučne, ’nepostojane‘ u molitvi i na svim svojim putevima (Jakov 1:5-8, NW). Imajmo dakle veru da će nam Jehova pomoći da ispravno gledamo na naše kušnje i da ih podnesemo. Možda će suvernici skrenuti našu pažnju na biblijske citate ili ćemo ih mi zapaziti prilikom proučavanja Biblije. Događaji vođeni Božjim proviđenjem mogu nam pomoći da uvidimo šta treba da radimo. Možda će anđeli učestvovati u tome da nas vode ili ćemo primiti vođstvo svetog duha (Jevrejima 1:14). Najvažnije je da se molimo za mudrost s punim poverenjem u našeg Boga punog ljubavi (Poslovice 3:5, 6).
Imaj na umu da Jehova daje utehu
Pavle se u molitvi uzdao u Jehovu i upoznao ga kao Izvor utehe. Apostol je pisao: „Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog svake utehe, koji nas teši u svakoj nevolji našoj, da bismo utehom kojom nas same Bog teši mogli utešiti one koji su u kakvoj nevolji“ (2. Korinćanima 1:3, 4).
Bog svake utehe je svestan teskoba koje doživljavaju njegove sluge i želi im pružiti olakšanje. U slučaju Pavlove zabrinutosti zbog Korinćana, olakšanje je došlo kroz njegovog hrišćanskog saradnika Tita. To je jedna mogućnost kako možemo danas biti utešeni. Zbog toga treba kad smo depresivni izbegavati da se izdvajamo (Poslovice 18:1). Druženje sa suhrišćanima je jedan od načina kako nas Bog teši. Možda mislimo: ’Tako sam snužden da nemam dovoljno snage da budem sa svojom hrišćanskom braćom.‘ Međutim, treba da se borimo protiv takvih osećanja i da ne lišimo sebe utehe koju nam suvernici mogu pružiti.
Nemoj se predati!
Neki od nas možda nisu doživeli kušnju koja je imala takav učinak da smo pretrpeli tešku depresiju. Ali, iscrpljujuća bolest, smrt bračnog druga ili neka druga vrlo kritična situacija može naneti emocionalnu teskobu. Ako bi nam se to dogodilo, nemojmo zaključiti da smo obavezno duhovno bolesni. Potištena osoba može biti vrlo osposobljena za službu Bogu, može čak biti u stanju da duhovno pomaže drugima. Pavle je podsticao braću da ’teše depresivne duše‘, ne misleći sumnjičavo da su učinili nešto neispravno i da su duhovno bolesni (1. Solunjanima 5:14). Iako depresija ponekad ima veze s prestupom i krivicom, to nije slučaj kod onih koji služe Bogu iz čista srca. Njihovo je obožavanje, koje je možda propraćeno vrlo velikim teškoćama, prihvatljivo Jehovi. On ih voli i podupire potrebnom pomoći i utehom (Psalam 121:1-3).
Oni koji sačinjavaju ostatak duhovnog Izraela bili su godine 1918. u velikoj teskobi zbog kušnji. (Uporedi Galatima 6:16.) Njihova propovednička organizacija bila je skoro razorena, neki od njih bili su nepravedno zatvoreni i mnogi od njihovih pređašnjih drugova postali su nelojalni otpadnici koji su se protivili. Osim toga, verni pomazanici nisu razumeli zašto je Bog dozvolio da se sve to dogodi. Neko su vreme ’sejali u suzama‘, ali nisu se predali. Nastavili su da služe Jehovi a takođe i da ispituju sami sebe. S kojom posledicom? Oni se ’s pesmom vraćaju noseći snopove svoje‘ (Psalam 126:5, 6). Pomazanici sada razumeju da je Bog dozvolio takve kušnje da bi ih očistio za njihovo dolazeće međunarodno delo žetve.
Ako postanemo teskobni zato što smo pritisnuti raznim kušnjama, možemo izvući korist iz iskustva pomazanog ostatka. Umesto da se predamo, nastavimo da činimo ono što je ispravno čak i ako to moramo činiti uz plač. S vremenom će se naći izlaz iz naših kušnji i mi ćemo se ’vraćati s pesmom‘. Da, imaćemo radost — plod Božjeg svetog duha — zato što smo istrajali u svojim kušnjama. Jehova će se za nas sigurno pokazati kao „Bog svake utehe“.