Blizu je oslobođenje za one koji su odani Bogu!
„Zna Jehova kako ljude odane Bogu izbaviti iz kušnje, a nepravednike sačuvati za dan suda da budu odrezani“ (2. PETROVA 2:9, NS).
1. (a) S kakvim se uznemiravajućim stanjem suočava čovečanstvo u naše vreme? (b) Obzirom na to, koja ćemo pitanja razmatrati?
PROBLEMI života rastu za čitavo čovečanstvo. A to je slučaj i tamo gde materijalnih stvari ima u izobilju, kao i tamo gde ih ima vrlo malo. Svuda prevladava nesigurnost. Kao da nestabilni ekonomski uslovi već nisu dovoljan uzrok briga, ozbiljni ekološki problemi pogađaju planetu Zemlju i ugrožavaju sav život na njoj. Bolesti uzimaju maha. Infektivna oboljenja, srčane bolesti i epidemije raka uzimaju težak danak. Nemoral razara ljudske osećaje i porodični život. Pored svega toga, svet je zasićen nasiljem. Obzirom na ono s čime se suočava ljudsko društvo, realno se pitamo: Postoji li zdrav temelj za očekivanje skorog oslobođenja? Ako postoji, kako će to oslobođenje nastupiti? I ko će biti oslobođen? (Uporedi Avakum 1:2; 2:1-3).
2, 3. (a) Zašto danas nalazimo da je ono što je rečeno u 2. Petrovoj 2:9 ohrabrujuće? (b) Na koja dela oslobađanja ukazuje Biblija kao temelj ohrabrenja?
2 To što se u naše vreme događa podseća nas na neka druga jako značajna razdoblja u ljudskoj istoriji. Apostol Petar skreće pažnju na dela oslobađanja koja je Bog izvršio u tim prilikama, a zatim upućuje na sledeći ohrabrujući zaključak: „Zna Jehova kako ljude odane Bogu izbaviti iz kušnje“ (2. Petrova 2:9, NS). Zapazimo kontekst ove izjave u 2. Petrovoj 2:4-10 (NS):
3 „Ako se Bog zaista nije ustručavao da kazni anđele koji su sagrešili nego ih je, bacivši ih u Tartar, predao jamama guste tame, kako bi ih sačuvao za sud; i nije se ustezao kazniti stari svet, ali je sačuvao Noja, propovednika pravednosti, zajedno sa sedmoro drugih onda kad je naveo potop na svet bezbožnih ljudi; i pretvorivši gradove Sodomu i Gomoru u pepeo osudio ih je, i tako bezbožnim ljudima postavio primer stvari koje će doći; i oslobodio je pravednog Lota koji je bio jako ražalošćen raspuštenim ponašanjem ljudi koji prkose zakonu — jer je taj pravednik onim što je video i čuo dok je stanovao među njima dan za danom mučio svoju pravednu dušu zbog njihovih bezakonitih dela — zna Jehova kako ljude odane Bogu izbaviti iz kušnje, a nepravednike sačuvati za dan suda da budu odrezani, naročito, međutim, one koji idu za telom sa željom da ga oskvrne i koji prezrivo gledaju na gospodstvo.“ Kao što pokazuje ovaj biblijski citat, ono što se događalo u Nojevim danima i danima Lota puno je značenja i za nas.
Duh koji je prevladavao u Nojevim danima
4. Zašto je Bog u Nojevim danima Zemlju smatrao pokvarenom? (Psalam 11:5).
4 Istorijski izveštaj iz 6. poglavlja 1. Mojsijeve pokazuje nam da je Zemlja postala pokvarena u očima istinitog Boga. Zašto? Zbog nasilja. Nisu bili u pitanju pojedinačni slučajevi nasilnih zločina. U 1. Mojsijevoj 6:11 (NS) izveštava se: „Napunila se zemlja nasilja.“
5. (a) Kakav je stav ljudi doprineo nasilju u Nojevim danima? (b) Na šta je Enoh upozorio obzirom na bezbožnost?
5 Šta je stajalo iza toga? Izveštaj iz 2. Petrove koji smo pre citirali spominje bezbožne ljude. Da, duh bezbožnosti širio se među ljudima. To nije uključivalo samo opšte nepoštivanje božanskog zakona, nego i prkosan stav prema samom Bogu.a A kad ljudi prkose Bogu, može li se očekivati da će ljubazno postupati prema svojim bližnjima? Pre nego što je rođen Noje, bezbožnost je već bila toliko raširena da je Jehova prouzrokovao da Enoh izrekne proročanstvo o ishodu toga (Juda 14, 15). Njihovo prkošenje Bogu zaista je trebalo dovesti do izvršenja božanskog suda.
6. 7. Koja je situacija u vezi s anđelima uveliko doprinela stanju kakvo je prevladavalo pre potopa?
6 Bio je i jedan drugi uticaj koji je doprineo nasilju tih dana. U 1. Mojsijevoj 6:1, 2 (NS) skreće se pažnja na to kad se kaže: „A kad su ljudi počeli da rastu brojem na površini tla, i kad su im se narodile kćeri, zbilo se da su sinovi pravoga Boga opazili ljudske kćeri kako su lepe; i uzimali su sebi žene, naime, sve koje su odabrali.“ Ko su bili ti „sinovi pravoga Boga“? To nisu bili ljudi. Ljudi su već vekovima opažali lepe žene i ženili ih. Ti sinovi Božji bili su anđeli koji su se materijalizirali. U Judi 6. retku (NS), opisani su kao ’anđeli koji nisu sačuvali svoj prvobitni položaj, nego su napustili svoja prava boravišta‘. (Uporedi 1. Petrova 3:19, 20.)
7 Kad su se ti nadljudski stvorovi materijalizovali i tako postali ljudi, te imali odnose s ljudskim kćerima, šta je iz toga proizašlo? „U tim danima bili su na zemlji Nefilimi, a tako i potom, kad su sinovi pravoga Boga dalje imali odnose s ljudskim kćerima i one im rađale sinove, bili su oni silnici od davnine, ljudi na glasu.“ Da, potomci te neprirodne zajednice bili su Nefilimi, silnici koji su koristili svoju natprirodnu moć da tiranizuju druge (1. Mojsijeva 6:4, NS).
8. Kako je Jehova reagovao na loše stanje na Zemlji?
8 Do čega je dovela ta situacija? „I Jehova je video da je čovekovo nevaljalstvo na zemlji obilno i da je svaka sklonost misli srca njegova uvek samo zla.“ Kako je Jehova reagovao na to? „Jehova je osetio žaljenje što je stvorio ljude na zemlji i zabolelo ga je u srcu.“ To ne znači da je Bog smatrao da je pogrešio kad je stvorio ljudski rod, nego je osetio žaljenje što je, nakon toga što je stvorio ljude, njihovo ponašanje postalo tako zlo da ih je morao uništiti (1. Mojsijeva 6:5-7, NS).
Put koji je vodio ka oslobođenju
9. (a) Zašto je Bog bio milostiv s Nojem? (b) Koje je informacije Bog unapred dao Noju?
9 Što se Noja tiče, on je „našao naklonost u Jehovinim očima (...) Noje je bio pravedan čovek. Pokazao se besprekoran među svojim savremenicima. Noje je hodio s pravim Bogom“ (1. Mojsijeva 6:8, 9, NS). Zato je Jehova unapred upozorio Noja da će navesti sveopšti potop i poučio je Noju da sagradi arku. Čitavo čovečanstvo, osim Noja i njegove porodicai, biće zatrto sa površine Zemlje. Čak će i životinjska stvorenja biti uništena, osim nekolicine predstavnika svake osnovne vrste koje je Noje trebao smestiti u arku (1. Mojsijeva 6:13, 14, 17).
10. (a) Kakvu pripremu je zahtevalo spasenje i kako veliki posao je to bio? (b) Šta je pažnje vredno s obzirom na način kako je Noje izvršio zadatak?
10 To napredno spoznanje postavilo je na Noja tešku odgovornost. Morao ja sagraditi arku. Oblikom je trebala biti kao ogroman sanduk s oko 40 000 kubnih metara korisnog prostora. Noje je trebao taj prostor da napuni hranom, a zatim da prikupi životinje, ptice — „od svakoga tela“ — da bi bili sačuvani (1. Mojsijeva 6:19). To je bio projekt na kom je trebalo godinama raditi. Kako je Noje reagovao? „On je zatim učinio po svemu što mu je zapovedio Bog. Upravo je tako učinio“ (1. Mojsijeva 6:14-16; 19-22, NS; Jevrejima 11:7).
11. Kakvu važnu odgovornost je imao Noje obzirom na njegovu porodicu?
11 Dok je obavljao taj posao, Noje je morao odvojiti i vreme da bi izgradio duhovnost svoje porodice. Trebalo ih je zaštititi da ne bi usvojili nasilne puteve i prkosan stav ljudi koji su ih okruživali. Bilo je važno da ne budu previše zaokupljeni svakodnevnim životnim poslovima. Bog im je poverio posao kojeg su trebali obaviti, i bilo je presudno da svoj život izgrade oko toga. Mi znamo da se Nojeva porodica odazvala njegovim poukama i delila njegovu veru, jer se u Bibliji s odobravanjem govori o Noju, njegovoj ženi, o njihova tri sina i njihove tri žene (1. Mojsijeva 6:18; 1. Petrova 3:20).
12. Kako pokazuje 2. Petrova 2:5, koju je odgovornost Noje verno ispunio?
12 Noje je imao još jednu odgovornost — upozoravati o nastupajućem potopu i objavljivati zašto će do njega doći. Očigledno je da je on verno udovoljio toj odgovornosti, jer Božja reč o njemu govori kao o ’propovedniku pravednosti‘ (2. Petrova 2:5, NS).
13. S kakvim se stanjem suočio Noje dok je obavljao svoje od Boga mu dano zaduženje?
13 Razmislimo o okolnostima pod kojima je Noje obavljao taj zadatak. Stavimo se u njegov položaj. Kad bi ti bio Noje ili neko iz njegove porodice, bio bi okružen nasiljem koje su vršili Nefilimi i bezbožni ljudi. Direktno bi se suočio s uticajem buntovnih anđela. Dok bi radio na arki, bio bi predmet ismejavanja. I dok bi iz godine u godinu upozoravao na nastupajući potop, utvrdio bi da su ljudi toliko zaokupljeni svojim svakodnevnim poslovima da „nisu ni primetili“ — to jest, „dok nije došao potop i sve ih odneo“ (Matej 24:39, NS; Luka 17:26, 27).
Šta za tebe znači Nojevo iskustvo?
14. Zašto nama danas nije teško razumeti situaciju s kojom su se suočili Noje i njegova porodica?
14 Većini nas nije teško zamisliti tu situaciju. Zašto? Jer su prilike u našim danima vrlo slične onima koje su prevladavale u danima Noja. Isus Hrist je rekao da to treba očekivati. U velikom proročanstvu o vremenu svoje prisutnosti tokom svršetka sistema stvari, Isus je prorekao: „Upravo kakvi su bili Nojevi dani, takva će biti i prisutnost Sina čovečijega„ (Matej 24:37, NS).
15, 16. (a) Na koji način je danas, kao i u Nojevim danima, Zemlja ispunjena nasiljem? (b) Kakvom su nasilju izloženi Jehovini sluge?
15 Da li je zaista tako? Da li je svet danas napunjen nasiljem? Da! U ovom veku preko stotinu miliona ljudi poginulo je u ratovima. Neki od vas direktno su osetili posledice toga. Još vas je više ugroženo od kriminalaca kojima je namera da se dokopaju vašeg novca ili drugih vrednosti. A mladi su izloženi nasilju u školi.
16 Međutim, Jehovini sluge doživljavaju nešto više nego što su to ratna razaranja i zločinačko nasilje u opšte. Oni su predmet nasilja i zato što nisu deo sveta, nego se trude da budu ljudi odani Bogu (2. Timoteju 3:10-12). Ponekad to nasilje poprima samo oblik gurkanja ili šamaranja; u drugim slučajevima to uključuje uništavanje imovine, premlaćivanje i čak ubistva (Matej 24:9).
17. Da li je danas bezbožnost uzela maha? Objasni.
17 Dok vrše takvo nasilje, bezbožni ljudi povremeno drsko izjavljuju svoj prezir prema Bogu. U jednom području u Africi, policija je izjavila: „Mi imamo vlast. Vi idite Bogu, ako postoji, i zamolite ga da vam dođe pomoći.“ Jehovini svedoci su se u zatvorima i koncentracionim logorima suočavali s ljudima kakav je bio npr. Baranovski, u Sahsenhauzenu u Nemačkoj, koji je izazivački rekao: „Ja se borim s Jehovom. Videćemo ko je jači, ja ili Jehova.“ Ubrzo posle toga Baranovski se razboleo i umro; ali, drugi su i dalje nastavili pokazivati takav stav. Službena lica koja sudeluju u progonima nisu jedini koji pokazuju prezir prema Bogu. Svuda u svetu sluge Božji čuju i vide stvari koje dokazuju da oni koji u njima sudeluju nemaju u svojim srcima strah Božji.
18. Na koje načine zli duhovi doprinose uzburkanom stanju čovečanstva?
18 U ovim danima koji su toliko slični Nojevim, i mi smo svedoci uticaja zlih duhova (Otkrivenje 12:7-9). Ti demoni su isti oni anđeli koji su se u danima Noja materijalizovali kao ljudi i uzimali sebi žene. Kad je nastupio potop, njihove žene i deca bili su uništeni, a ti neposlušni anđeli morali su se vratiti natrag u duhovno područje. Više im nije bilo mesta u Jehovinoj svetoj organizaciji, nego su bili otpremljeni u Tartar, stanje guste tame, odrezani od božanskog svetla (2. Petrova 2:4, 5). Delujući pod Sataninim vođstvom, oni su i dalje zadržali bliski kontakt s ljudima i, iako se više ne mogu materijalizovati, pokušavaju upravljati muškarcima, ženama i čak decom. Nešto od toga vrši se kroz okultne postupke. Isto tako, oni potiču ljude na postupke suprotne ljudskom razumu kojima uništavaju jedni druge. Ali, to nije sve.
19. (a) Na koga demoni naročito usmeravaju svoju mržnju? (b) Na šta nas demoni žele prisiliti?
19 Biblija otkriva da demoni vode rat protiv onih „koji drže Božje zapovesti i imaju delo svedočenja za Isusa“ (Otkrivenje 12:12, 17, NS). Ti zli duhovi glavni su podstrekači progonstva Jehovinih slugu (Efescima 6:10-13). Koriste se svakim zamislivim sredstvom da bi primorali ili naveli verne ljude da prekrše svoju besprekornost prema Jehovi i prestanu objavljivati Jehovino Kraljevstvo i Isusa kao mesijanskog Kralja.
20. Kako demoni pokušavaju omesti ljude koji se žele osloboditi njihove vlasti? (Jakov 4:7).
20 Demoni pokušavaju omesti ljude koji teže za izbavljenjem od njihovog ugnjetavačkog uticaja. Jedna bivša spiritiskinja iz Brazila priča da, kad su Svedoci posetili njen dom, demonski glasovi davali su joj naredbe da ne otvara vrata; ali otvorila je, i upoznala istinu. U mnogim područjima demoni direktno koriste ljude koji se bave čaranjima da bi zaustavili delo Jehovinih svedoka. Naprimer, u jednom mestancu u Surinamu protivnici Jehovinih svedoka povezali su se s jednim spiritistom koji je bio dobro poznat kao onaj koji može prouzrokovati iznenadnu smrt ljudi time da jednostavno u njih uperi magični štap. Taj spiritista se, uz pratnju plesača i bubnjara, opsednut demonom, suočio s Jehovinim svedocima. Izgovorio je čarobne reči i uperio u njih svoj štap. Meštani su očekivali da će se Svedoci srušiti mrtvi, ali srušio se spiritista, pao je u nesvest i njegovi zbunjeni pristaše morali su ga brzo odneti.
21. Kao i u Nojevim danima, kako većina ljudi reaguje na naše propovedanje, i zašto?
21 U područjima gde se čarobnjaštvo i vradžbine ne upražnjavaju tako otvoreno, svaki Svedok Jehove doživeo je šta to znači pokušavati propovedati ljudima koji su toliko zauzeti svojim svakodnevnim poslovima da ne žele da ih se u tome ometa. Kao što je bilo i u Nojevim danima, velika većina ’i ne primećuje‘ (Matej 24:37-39, NS). Neki se možda dive našem jedinstvu i dostignućima, ali naše delo duhovne izgradnje — što uključuje mnoge sate provedene u ličnom studiju, redovno posećivanje sastanaka i službu propovedanja — sve to njima izgleda luckasto. Smeju se našem pouzdanju u Božja obećanja iz njegove Reči, jer su njihovi životi usmereni na materijalne stvari i putena zadovoljstva koja sada sebi mogu dozvoliti.
22, 23. Kako događaji Nojevog vremena pružaju sigurnu garanciju da će Jehova izbaviti iz kušnje ljude odane Bogu?
22 Da li će Jehovine lojalne sluge zauvek biti izloženi zlostavljanju onih koji nemaju ljubavi prema Bogu? Ni u kom slučaju! Šta se dogodilo u Nojevim danima? Noje je pod Božjim vođstvom ušao u dovršenu arku. Tada, u od Boga određeno vreme, „razvališe se svi izvori velikoga bezdana i otvoriše se ustave nebeske“. Potop je trajao sve dotle dok nisu bile prekrivene planine (1. Mojsijeva 7:11, 17-20). Anđeli koji su napustili svoja prava boravišta bili su prisiljeni napustiti svoja materijalizovana ljudska tela i vratiti se u duhovno područje. Nefilimi i preostali „svet bezbožnih ljudi“, uključujući i one koji su bili previše ravnodušni da bi postupili u skladu s Nojevim upozorenjem, bili su uništeni. S druge strane, Noje i njegova žena, njihova tri sina i njihove žene bili su spašeni. Tako je Jehova Noja i njegovu porodicu izbavio iz kušnje u kojoj su toliko godina morali lojalno istrajati.
23 Hoće li Jehova isto učiniti i danas s onima koji su mu odani? U to uopšte ne treba sumnjati. On je to obećao, a on ne može lagati (Titu 1:2; 2. Petrova 3:5-7).
[Fusnota]
a „Anomia je neobaziranje ili prezir prema Božjim zakonima; asebia [imenični oblik reči koja se prevodi ’bezbožni ljudi‘] isti je stav prema Božjoj Osobi“ (Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words, svezak 4, stranica 170).
Sećaš li se?
◻ Kako je Petar pokazao da Jehova zna kako ljude odane Bogu izbaviti iz kušnje?
◻ Koji činioci su doprineli nasilju u Nojevim danima?
◻ Koje je odgovornosti imao Noje obzirom na to da se približavao opšti potop?
◻ Kakve paralele s Nojevim danima vidimo u naše vreme?
[Slika na 21. strani]
Izgradnja arke zahtevala je mnoge godine napornog rada
[Slika na 22. strani]
Noje je posvetio vreme izgradnji duhovnosti svoje porodice