„Ovo je dan svih dana“
„Inspiracijom nađoh se u danu Gospodnjem“ (OTKRIVENJE 1:10, NS).
1. U kom danu mi živimo, i zašto je to tako oduševljavajuće?
„OVO je dan svih dana. Gledaj car vlada!“ Ove značajne reči koje je izgovorio drugi predsednik Biblijskog i traktatnog društva „Kula stražara“, 1922. godine, oduševljavaju nas još i danas. One nas podsećaju da živimo u najburnijem vremenu ljudske istorije, u vreme koje Biblija naziva „dan Gospodnji“ (Otkrivenje 1:10). To je stvarno „dan svih dana“ jer se radi o vremenu u kom će Jehova preko Hristovog Carstva ostvariti sve svoje veličanstvene namere i prosvetiti svoje ime pred svim svojim stvorenjima.
2, 3. a) Koliko traje dan Gospodnji? b) Gde nalazimo objašnjenje o ovom danu?
2 Ovaj dan je počeo 1914. godine, kada je postavljen Isus kao car Božjeg Carstva. I traje do hiljadugodišnje vladavine; tada će Hrist ,da preda Carstvo svom Bogu i Ocu’ (1. Korinćanima 15:24). Tokom mnogih vekova pravi hrišćani su se radovali danu Gospodnjem. Sada je konačno tu! Šta znači ovaj „dan svih dana“ za Božji narod i za svet uopšte?
3 Biblijska knjiga iz koje najviše saznajemo o danu Gospodnjem je Otkrivenje. Skoro sva proročanstva iz te knjige ispuniće se na dan Gospodnji. Ipak, Otkrivenje sačinjava samo vrhunac niza proročanskih knjiga, u kojima je reč o tom danu. Na primer, u knjigama Isaije, Jeremije, Jezekilja i Danila govori se takođe o tome. Sadržaj ovih knjiga nam često pomaže da bolje razumemo proročanstva koja su u Otkrivenju. Pogledajmo kako knjiga Jezekilja na poseban način osvetljava ispunjenje Otkrivenja u toku dana Gospodnjeg.
Četiri jahača
4. Šta se desilo na početku Gospodnjeg dana prema Otkrivenju, 6. poglavlju?
4 U šestom poglavlju Otkrivenja apostol Jovan opisuje dramatičnu viziju: „I videh, i gle, beo konj, a onaj što seđaše na njemu imaše luk, i dade mu se kruna, pa iziđe pobeđujući i da pobedi“ (Otkrivenje 6:2, NS). Ko je taj pobedonosni jahač? Niko drugi do Isus Hrist, koji je postavljen za cara Božjeg Carstva i koji izlazi da pobedi svoje neprijatelje (Psalam 45:3-6; 110:2). Isusovo pobedonosno jahanje je započelo 1914. godine, na početku dana Gospodnjeg (Psalam 2:6). Njegova prva pobeda je bilo zbacivanje Sotone i njegovih demona na Zemlju. Kakve je posledice to imalo za ljude? „Teško zemlji i moru“, piše u Otkrivenju (Otkrivenje 12:7-12).
5. Koji grozni likovi prate jahača na belom konju, i sa kakvom moći raspolaže svaki lik?
5 U viziji ga prate tri grozna lika: riđi konj kao simbol rata, vrani konj kao simbol gladi i konj bled, čiji je jahač nazvan „smrt“. O ovom četvrtom konju se kaže: „I videh, i gle, konj bled, a onome što seđaše na njemu beše ime smrt. I hades iđaše za njim. I dade im se vlast nad četvrtinom zemlje, da ubijaju dugim mačem i nestašicom hrane i kugom i zverinjem zemaljskim“ (Otkrivenje 6:3-8, NS; Matej 24:3, 7, 8; Luka 21:10, 11).
6. Kako se jahanje ova tri strašna jahača odrazilo na Zemlju?
6 Verno proročanstvu, od 1914. su ratovi, gladi i bolesti nanele užasne patnje čovečanstvu. Ali četvrti jahač ubija „i zverinjem zemaljskim“. Da li je ovo obeležje nastupilo od 1914? Razmatranje Jezekiljevog sličnog proročanstva pomaže nam da vidimo pravo gledište tog proročanstva.
7. a) Koje je proročanstvo izjavio Jezekilj o Jerusalimu? b) Kako se ispunilo to proročanstvo?
7 Jezekilj, koji je svoja predskazanja zapisao verovatno pet godina pre razorenja Jerusalima (607. pre n.e.), propovedao je Judejcima strašnu kaznu za njihovo neverstvo. Pod inspiracijom je napisao: „I ako ću da pustim četiri ljuta biča svoja, mač, glad, ljute zveri i kugu na Jerusalim, da istrebim u njemu ljude i životinje“ (Jezekilj 14:21, Ba; 5:17). Da li se to ispunilo tada doslovno? Bez sumnje je Jerusalim patio od gladi i rata dok mu se približavao kraj. I glad obično donosi bolesti za sobom (2. Dnevnika 36:1-3, 6, 13, 17-21; Jeremija 52:4-7; Plač Jeremijin 4:9, 10). Da li su u ono vreme i divlje životinje prouzrokovale nevolju? Verovatno se događalo da su ljudi bivali rastrzani ili čak ubijani od životinja, jer je Jeremija to takođe predskazao (3. Mojsijeva 26:22-33; Jeremija 15:2, 3).
8. Koju su ulogu igrale divlje zveri do sada u Gospodnjem danu?
8 Kako je to danas? U visoko razvijenim zemljama divlje zveri ne predstavljaju više tako veliku opasnost kao ranije. U drugim državama im, naprotiv, mnogi ljudi još uvek padaju kao žrtve, naročito ako u „zverinje zemaljsko“ ubrojimo zmije i krokodile. Doduše, međunarodne agencije o takvim smrtnim slučajevima retko izveštavaju, ali ih ne treba prevideti. U knjizi Planeta zemlja — poplave govori se o mnogim ljudima u Indiji i Pakistanu, koji su u bekstvu od poplava „umrli u mukama od ujeda otrovnih zmija“. Časopis Indija tudej je izvestio da je u jednom selu u Zapadnom Bengalu oko 60 žena izgubilo svoje muževe od napada tigrova. Ubuduće može doći još više do takvih tragedija, kada se ljudsko društvo raspadne i poveća glad.
9. Koja je druga vrsta „zverinja“ prouzrokovala patnje i razaranja među ljudima u našem veku?
9 Ali Jezekilj je aludirao na drugu vrstu „životinja“ kada je rekao: „Proroci njezini složiše se u njoj, kao lav su, koji riče i grabi plijen, žderu duše ... Knezovi su njezini usred nje kao vuci, koji grabe plijen“ (Jezekilj 22:25, 27). Tako ljudi mogu da postupaju kao zveri. I kako su samo morali da pate ljudi u našem veku od grabljivih osoba! Mnogi su od kriminalaca i terorista zverski bili ubijeni. Da, smrt je na više načina doprinela bogatoj žetvi žrtava „zverinju zemaljskom“.
10. Šta može da se pozna po tome što Jovan nabraja kao posledicu smrti rat, glad, bolesti i divlje životinje?
10 To što je u Jovanovoj viziji reč o ratu, gladi, bolestima i divljim životinjama, pomaže nam da saznamo, da mnogi događaji u našim danima sačinjavaju paralelu sa mukotrpnim prilikama, koje su vladale 607. pre n.e. u Jerusalimu. Dan Gospodnji je već doneo mnoge patnje za svet, i to uglavnom zato što su mnoge vođe čovečanstva odbile da se podlože prvom jahaču, ustoličenom caru, Isusu Hristu (Psalam 2:1-3). Ali kako je sa Božjim slugama? Šta znači dan Gospodnji za njih?
Merenje hrama
11. Šta je Jovanu zapoveđeno da radi prema Otkrivenju 11:1, i o kom se hramu tu radilo?
11 Prema Otkrivenju 11:1 apostol Jovan je pisao: „I dade mi se trska slična štapu, s ovim rečima: ustani i izmeri hram Božiji i žrtvenik i one što se u njemu Bogu mole.“ Ovo u viziji spomenuto merenje je za Božje sluge vrlo značajno. Koji je hram merio Jovan? Ne doslovni judejski hram, u kom je obožavao Boga pre nego što je postao hrišćanin. Taj je hram Jehova odbacio i 70. godine n.e. je bio razoren (Matej 23:37 do 24:2). Štaviše, Jovan je merio uređenje Jehovinog velikog duhovnog hrama. U zemaljskom predvorju ovog simboličnog hrama služe pomazani hrišćani kao podsveštenici (Jevrejima 9:11, 12, 24; 10:19-22; Otkrivenje 5:10).
12. Kada se pojavio taj hram, i koji su događaji započeli u vezi toga u prvom veku?
12 Duhovni hram je nastao 29. godine n.e., kada je Isus pomazan za prvosveštenika (Jevrejima 3:1; 10:5). U njemu treba da bude 144 000 podsveštenika. Mnogi su od njih izabrani i zapečaćeni u prvom veku, i onda verni umrli (Otkrivenje 7:4; 14:1). Ali kad su ti hrišćani umrli, spavali su u grobu i nisu bili odmah uskrsnuti za nebeski život (1. Solunjanima 4:15). Štaviše, posle prvog veka je nastupio veliki otpad i oni, za podsveštenike pomazani hrišćani, su bili opkoljeni od rascvetanog „otpada“, to jest od otpadnika (Matej 13:24-30). Tokom vekova se bez sumnje postavljalo pitanje: „Da li će svih 144 000 podsveštenika ikada biti zapečaćeno?“ „Da li će oni koji su verni umrli, da uskrsnu da bi u nebeskoj svetinji služili?“ To u viziji spomenuto merenje hrama pokazuje da je odgovor na svako od ovih pitanja — da. Zašto?
13. Za šta je bila garancija Jovanovo merenje svetinje hrama, i šta se desilo rano na dan Gospodnji?
13 U biblijskim proročanstvima se merenjem jedne stvari obično prikazuje da će Jehovina namera s tim u vezi da bude sigurno u potpunosti ostvarena (2. Carevima 21:13; Jeremija 31:39; Plač Jeremijin 2:8). Tako je u viziji spomenuto merenje hrama bila garancija, da će na dan Gospodnji da budu ostvarene sve Jehovine namere u vezi hrama. Saglasno sa tim i prema svim znacima, počevši od 1918. godine, bili su uskrsnuti pomazanici koji su već umrli u vernosti i zauzeli njima obećano mesto u nebeskoj svetinji (1. Solunjanima 4:16; Otkrivenje 6:9-11). Ali šta može da se kaže za ostale članove od 144 000?
14. Šta može da se kaže o pomazanim hrišćanima pre i u toku prvog svetskog rata?
14 Još pre početka dana Gospodnjeg, počeli su da se okupljaju u odvojenu organizaciju pomazani hrišćani, koji su napustili otpalo tzv. hrišćanstvo. Oni su na izvrstan način dokazali svoju vernost, objavljujući značajnu 1914. godinu. Ali te godine, kad je izbio prvi svetski rat, započeto je sa njihovim ugnjetavanjem, da, sa ,gaženjem’. To je dostiglo svoj vrhunac u 1918. godini, kad je rukovodstvo Društva Kula stražara dospelo u zatvor i kad je organizovano delo propovedanja bilo skoro zaustavljeno. U to vreme su tadašnji hrišćani u izvesnom smislu bili ,ubijeni’ (Otkrivenje 11:2-7). Šta je za njih značilo merenje svetinje u hramu?
15. Šta je za Božji narod u Jezekiljevim danima značilo merenje hrama, prikazano u viziji?
15 593. godine pre n.e., 14 godina nakon razorenja Jehovinog hrama u Jerusalimu, Jezekilj je u viziji video dom Jehovin. Poveden je u obilazak hrama i primetio je kako je u hramu bilo sve pažljivo izmereno (Jezekilj, poglavlja 40 do 42). Šta je to značilo? Jehova je sam to objasnio: „Merenje hrama je ukazivalo na iskušenje Jezekiljevog naroda. Ako bi se Izraelci ponizili, pokajali za svoje greške i ako bi odgovarali Jehovinim zakonima, oni bi saznali za dimenzije hrama. To je očigledno trebalo da ih ojača u nadi, da će Jehovin narod jednog dana biti oslobođen iz Vavilona i da će opet obožavati Jehovu u njegovom doslovnom hramu (Jezekilj 43:10, 11).
16. a) Šta je obećano Božjim slugama za 1918. godinu, tim što je Jovan merio svetinju hrama? b) Kako se to ispunilo?
16 Slično je bilo sa onim obeshrabrenim hrišćanima 1918. godine. Ako bi se ponizili i pokajali za sve greške koje su počinili, bili bi oslobođeni, od Jehove blagoslovljeni i imali bi puno učešće u njegovoj pripremi hrama. To se i dogodilo. Kao što je rečeno u Otkrivenju 11:11, podigli su se na ,svoje noge’, to jest, uskrsnuli su simbolično. U sličnoj viziji o uskrsnuću, koja je zapisana u knjizi Jezekilja, predočeno je ponovo okupljanje Judejaca u njihovoj otadžbini (Jezekilj 37:1-14). „Uskrsnuće“ u novo vreme pokazalo se kao ponovo uspostavljanje Božjeg naroda iz stanja obeshrabrenja i skoro potpune nedelotvornosti u stanje blistavog života, tako da je mogao imati puno učešće u Jehovinoj službi. Ovo „uskrsnuće“ je usledilo 1919.
Mali svitak
17. a) Opiši Jovanovu viziju zapisanu u Otkrivenju 10:1. b) Ko je bio anđeo, kog je Jovan video, i na koji je dan trebala da se ispuni vizija?
17 Prema Otkrivenju 10:1 Jovan je video „anđela jaka gdje silazi s neba, koji bješe obučen u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni“. Ova vizija je ličila otprilike na izvesne vizije o Jehovi, koje su pre toga imali Jezekilj i Jovan (Jezekilj 8:2; Otkrivenje 4:3). Ali u ovoj viziji Jovan nije video Jehovu, nego jednog anđela. Stoga tu mora da se radilo o Jehovinom velikom anđeoskom sinu, Isusu Hristu, „koji je obličje Boga što se ne vidi“ (Kološanima 1:15). Sem toga u Otkrivenju 10:2 je Isus predstavljen na položaju sa velikom moći, jer piše da „metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemlju“. Tako anđeo predstavlja Isusa na dan Gospodnji. (Vidi Psalam 8:4-8; Jevrejima 2:5-9.)
18. a) Šta je ponuđeno Jovanu da jede? b) Šta je ponuđeno Jezekilju da jede u sličnoj viziji, i kako je to delovalo?
18 Isus u svom veličanstvenom vizionarnom obliku drži u ruci mali svitak, i Jovan biva upućen da uzme svitak i da jede (Otkrivenje 10:8, 9). Tako je Jovan doživeo slično iskustvo kao i Jezekilj, koji je u viziji pozvan da pojede jedan svitak. Jezekilju je svitak bio predan od samog Jehove i prorok je video da je u njemu „napisan plač i naricanje i jaoh“ (Jezekilj 2:8-10). On izveštava: „I pojedoh je, i bješe mi u ustima slatka kao med“ (Jezekilj 3:3). Šta je za Jezekilja značilo jedenje svitka?
19. a) Šta je predstavljeno tim što je Jezekilj jeo svitak? b) Ko su trebali da budu primaoci gorke vesti, koju je Jezekilj trebao da objavljuje?
19 Svitak nesumnjivo otkriva inspirisano proročansko razjašnjenje. Kad je Jezekilj jeo svitak, prihvatio je zadatak da objavljuje to razjašnjenje u takvom obimu da je ono u izvesnoj meri postalo deo njega. (Uporedi Jeremija 15:16.) Ali za druge sadržaj svitka nije bio sladak. Sadržaj je bio samo „plač i naricanje i jaoh“. Za koga je ova gorka vest bila određena? Prvo je Jezekilj upućen: „Sine čovječji, idi k domu Izrailjevu, i govori im moje riječi“ (Jezekilj 3:4). Kasnije se Jezekiljeva vest raširila i na okolne paganske narode (Jezekilj poglavlja 25 do 32).
20. Šta se desilo kad je Jovan jeo mali svitak, i šta je tada usledilo?
20 U Jovanovom slučaju je jedenje svitka imalo slične posledice. On izveštava: „I uzeh knjižicu iz anđelove ruke i pojedoh je, i beše u mojim ustima slatka kao med. A kad je pojedoh, zagorča mi stomak“ (Otkrivenje 10:10, Ča). I Jovanu je jedenje svitka bilo slatko. Bilo je oduševljavajuće da je on Jehovinu reč takoreći sebi utelovio. Ali, vest je imala gorak odjek. Za koga? Jovanu je rečeno: „Moraš ponovo da prorokuješ o narodima, narodnostima, jezicima i mnogim carevima“ (Otkrivenje 10:11, NS).
21. a) Šta su učinili pomazani hrišćani 1919, što je odgovaralo Jovanovom jedenju malog svitka, i kako se to odrazilo na njih? b) Kakve je posledice to imalo za takozvano hrišćanstvo i svet uopšte?
21 Kako se sve to ispunilo na dan Gospodnji? Prema istorijskim činjenicama, verni hrišćani su 1919. godine pozdravili prednost da neograničeno služe Jehovi, tako da su je takoreći utelovili, i to je bilo stvarno nešto slatko. Ipak, prednost i blagoslove koje su primili, pokazali su se gorki za druge, posebno za sveštenstvo takozvanog hrišćanstva. Zašto? Zato što su ti verni pomazani hrišćani objavljivali celu Jehovinu vest za čovečanstvo. Oni ne samo da su propovedali „dobru vest o Carstvu“, nego su takođe ukazivali da su takozvano hrišćanstvo i svet uopšte duhovno mrtvi (Matej 24:14; Otkrivenje 8:1 do 9:21; 16:1-21).
22. a) Na koji su način do sada upotrebljeni Jehovini pomazanici u danu Gospodnjem? b) Šta je dan Gospodnji značio za Sotonin svet a šta za Božji narod?
22 Ova verna grupa hrišćana je bila upotrebljena od Jehove da prikupi poslednje od 144 000, da su mogli da budu zapečaćeni, i išla je napred krčeći put u skupljanju velikog mnoštva naroda, koje ima zemaljsku nadu (Otkrivenje 7:1-4, 9, 10). Veliko mnoštvo naroda igra važnu ulogu u Jehovinim namerama u vezi sa Zemljom, i njegova pojava je izazvala veliku radost kako na nebu tako i na Zemlji (Otkrivenje 7:11-17; Jezekilj 9:1-7). Tako je ovaj „dan svih dana“ za Sotonin svet već značio patnje, a za Jehovin narod bogate blagoslove. Pogledajmo sada kako će ovo da se odrazi i na daljnji tok Gospodnjeg dana.
Možeš li da objasniš?
◼ Šta je dan Gospodnji?
◼ Koju razarajuću ulogu igra „zverinje zemaljsko“ na dan Gospodnji?
◼ Koju je garanciju dao Jehova tim što je pustio Jovana da meri svetinju hrama?
◼ Šta je značilo Jovanovo jedenje malog svitka za pomazani ostatak u 1919. godini?
◼ Šta je do sada značio dan Gospodnji za Božji narod i za svet uopšte?
[Slika na 11. strani]
Jovanovo merenje hrama je značilo čvrstu garanciju za pomazanike na dan Gospodnji