Da li pokazuješ da si zahvalan?

u jednom misionarskom domu u Zapadnoj Africi, živeo jednom jedan pas čuvar po imenu Tedi. Kada bi Tediju neko bacio parče mesa, on bi ga iz cuga progutao, ne sladivši se i ne žvakavši ga. Dahćući pri tropskom suncu, čekao je da mu se baci sledeći zalogaj. Kada mesa više nije bilo, okrenuo se i otišao svojim putem.

Tedi nikada nije pokazao ni trunku zahvalnosti za ono što je dobio. Niti je to iko od njega očekivao. Na kraju krajeva, on je bio samo pas.

ŠTO se tiče zahvalnosti, često od naših bližnjih očekujemo više nego što očekujemo od životinja. Obično se razočaramo. Mnogi ljudi u životu grabe sve što mogu i traže još. Ni to ne iznenađuje. Biblija je prorekla da će u poslednjim danima ljudi biti nezahvalni (2. Timoteju 3:1, 2).

Međutim, Božje sluge imaju drugačiji duh. Oni uzimaju k srcu savet apostola Pavla koji je suvernike savetovao: „Budite zahvalni“ (Kološanima 3:15, Savremeni srpski prevod).

Jehova pokazuje da je zahvalan

Jehova Bog pruža savršeni primer u pokazivanju cenjenja. Osmotri kako on gleda na svoje verne sluge. Pod nadahnućem, Pavle je napisao hebrejskim hrišćanima: „Bog nije nepravedan da zaboravi trud vaš i ljubav koju pokazaste za ime njegovo, posluživši i još dalje služeći svetima“ (Jevrejima 6:10).

Primera u kojima Jehova pokazuje svoje cenjenje prema svojim vernim slugama ima na pretek. On je blagoslovio Avrama umnožavajući njegovo potomstvo, tako da ga je bilo ’kao zvezda na nebu, kao peska na obali morskoj‘ (Postanje 22:17). Ceneći Jovovu vernost pod kušnjom, Jehova mu nije samo povratio veliko bogatstvo već mu je ’dao duplo od onoga što je imao‘ (Jov 42:10). Način na koji se Jehova kroz milenijume ophodio s ljudima potvrđuje istinitost ove izjave: „Oči Gospoda gledaju po svoj zemlji da bi pokazao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema njemu“ (2. Letopisa 16:9).

Cenjenje prema onima koji traže da vrše njegovu volju i težnja da ih nagradi, jesu glavne crte Božje ličnosti. Prepoznati ovo je glavna stvar u hrišćanskoj veri. Pavle je napisao: „Bez vere nije moguće Bogu ugoditi, jer onaj koji hoće da dođe k Bogu treba da veruje da Bog... nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6).

Ako bi Jehova umesto ovoga pokazivao grub, kritički duh, svi bismo bili osuđeni. Pre mnogo vremena psalmista je ukazao na ovu stvar: „Ako bi ti, Gospode, bezakonja pamtio, Gospode, ko bi mogao opstojati?“ (Psalam 130:3). Jehova nije nezahvalan niti je kritičan. On ceni one koji mu služe. On pokazuje da je zahvalan.

Isus — osoba koja je pokazivala duboko cenjenje

Savršeno odražavajući osobine svog nebeskog Oca, Isus Hrist je pokazivao da je zahvalan za stvari koje su drugi činili s verom. Osmotri šta se jednom desilo u hramu u Jerusalimu: „Podignuvši oči, vide Isus bogataše koji metahu priloge svoje u kasicu za priloge, i vide i jednu siromašnu udovicu, koja metaše onde dve lepte; i reče: ’U istinu vam kažem, ova siromašna udovica metnu više od sviju, jer svi metnuše u kasicu od suviška svoga, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše‘“ (Luka 21:1-4).

S novčanog stanovišta, prilog je bio mali, naročito u poređenju s prilogom bogataša. Većina prisutnih teško da bi primetila tu udovicu. Pa ipak, Isus ju je i te kako zapazio. On je razabrao njene okolnosti. On ju je zapazio i cenio.

Još jedan događaj odnosio se na jednu bogatu ženu, Mariju. Dok se Isus malo opružio nakon obroka, ona je na Isusova stopala i glavu izlila veoma skupo parfimisano ulje. Neki su kritikovali to što je uradila, razmišljajući da se ulje moglo prodati a novac upotrebiti za pomoć sirotinji. Kako je Isus odreagovao? Rekao je: „Ostavite je, što je cvelite? Ona učini dobro delo na meni. U istinu vam kažem: gde se god propoveda ovo jevanđelje po svetu, kazaće se, za spomen njezin, i ovo što ona učini“ (Marko 14:3-6, 9; Jovan 12:3).

Isus nije kritički negodovao što dragoceno ulje nije drugačije upotrebljeno. On je cenio velikodušni izraz Marijine ljubavi i vere. Taj događaj je zabeležen u Bibliji kao sećanje na njeno plemenito delo. Ovi i drugi izveštaji pokazuju da je Isus bio čovek koji je pokazivao duboko cenjenje.

Ako si Božji sluga, možeš biti siguran da i Jehova Bog i Isus Hrist duboko cene tvoje naprezanje u unapređivanju čistog obožavanja. To saznanje nas privlači njima i motiviše nas da ih oponašamo tako što ćemo i mi biti zahvalni.

Sotonin kritički duh

Hajde sada da osmotrimo jedan primer onoga koji ne pokazuje da je zahvalan — Sotone Đavola. To što Sotona nije imao cenjenja, dovelo je do širenja katastrofalne pobune protiv Boga.

Pošto je u sebi pothranjivao kritički duh nezadovoljstva, Sotona je počeo da ga seje i u drugima. Osmotri događaje u Edenskom vrtu. Jehova je stvorio prvog čoveka i ženu, stavio ih u rajski vrt i rekao im: ’Jedite slobodno sa svakog drveta u vrtu.‘ Postojalo je samo jedno ograničenje. Bog je rekao: „S drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:16, 17).

Međutim, Sotona je ubrzo doveo u pitanje da li je Jehova dostojan poverenja. Moglo bi se reći da je Sotona želeo da Eva bude do te mere nezahvalna prema Jehovi da je to pokrene da se pobuni, baš kao što je to i on učinio. „Je li baš kazao Bog: nećete jesti sa svakoga drveta u vrtu?“, upitao je Sotona (Postanje 3:1). Ono što se u ovim rečima jasno podrazumevalo jeste da je Bog Evi uskraćivao nešto dragoceno za nju, nešto što bi joj otvorilo oči i dovelo do toga da i ona bude poput Boga. Umesto da je pokazala zahvalnost za mnoge blagoslove kojima ju je Jehova obasuo, Eva je počela da žudi za onim što je bilo zabranjeno (Postanje 3:5, 6).

Katastrofalne posledice su opšte poznate. Iako je dobila ime Eva zato što je trebalo da bude ’mati svih živih‘, u jednom drugom smislu je postala majka svih koji umiru. Od Adama su svi ljudi nasledili greh koji dovodi do smrti (Postanje 3:20; Rimljanima 5:12).

Oponašaj Boga i Hrista

Osmotri suprotnosti između Sotone i Isusa. Sotona je opisan kao „opadač braće naše, koji ih tužaše pred Bogom našim dan i noć“ (Otkrivenje 12:10). Isus „može savršeno da spasava one koji po njemu k Bogu pristupaju, kad je za uvek živ, da može posredovati za njih“ (Jevrejima 7:25).

Sotona okrivljuje Božje sluge. Isus ih ceni i moli se u njihovu korist. Kao oni koji oponašaju Hrista, hrišćani treba da se trude da traže dobro jedni u drugima, ceneći i vrednujući jedni druge. Čineći to, oni pokazuju da su zahvalni onome ko je vrhovni primer u cenjenju, Jehovi Bogu (1. Korinćanima 11:1).

[Slika na 17. strani]

Isus je pokazao cenjenje za Marijino plemenito delo