Vavilon — centar krivog obožavanja

„ON JE pao! Vavilon je pao, i svi izdeljani idoli njegovih bogova su razbijeni o zemlju!“ Kakav je grad bio taj Vavilon, o kom je Isaija prorokovao? Znanje o tome je važan ključ za naše razumevanje značenja savremenog „Vavilona velikog“ (Isaija 21:9 NS).

Stari Vavilon je bio poznat po obožavanju paganskih bogova i boginja. Profesor S. H. Huk piše u svojoj knjizi Vavilonska i asirska religija: „U gradu Vavilonu, Marduk je zauzimao vodeći položaj, među drugim tamo obožavanim bogovima. . . . U vreme Navuhodonosora II u Vavilonu nije bilo ništa manje nego pedeset osam hramova za određena božanstva, sem toga još mnogo drugih hramova koji nisu bili direktno određeni. Iz toga se može videti kako je sveštenička kasta morala da igra značajnu ulogu u životu jednog velikog grada.“ Kaže se da je Mardukov hram u Vavilonu imao 55 sporednih kapela. Kako nas podseća da i danas mnogi hramovi, crkve i katedrale imaju sporedne kapele za manje važne bogove, svece ili madone!

Vavilon je, što se tiče kulta bogova, bio centar za obožavanje idola. U jednom izveštaju piše da sveštenici i vernici „poklanjaju prekomernu pažnju svojim svetim slikama, jer su statue smatrali kao posrednike između bogova i ljudi. Idoli su bili obučeni u skupoceno odelo i ukrašeni ogrlicama, narukvicama i prstenjem; odmarali su se na raskošnim krevetima i u pešačkim povorkama bili prenošeni na kočijama i na vlastitim čamcima, po kopnu i po vodi.“a Koja se sličnost danas vrši u obožavanju bogova, svetaca i madona u hinduizmu, budizmu i katolicizmu, pri čemu se takođe nose kipovi ulicama ili se po rekama i morima vuku po vodi!

Kao daljnji primer za paralele između starog Vavilona i današnje religije, navedimo sledeći opis, koji je uzet iz iste enciklopedije: „Njeni odani vernici je nazivaju sa najodabranijim imenima: ona nije samo boginja i devica, nego i milostiva majka, ona koja prisluškuje molitve, ona koja se zauzima, . . . ona koja je dala život svemiru i čovečanstvu.“ Uporedi to što je rečeno sa sledećom molitvom iz Svete brojanice: „Mi ti zahvaljujemo najviša kraljice, za milostiva dela, koja dobijamao svaki dan iz tvoje dobre ruke; o device, sačuvaj nas danas i zauvek pod tvojom zaštitom i okriljem.“

Na koga se misli sa ovim opisom, i za koga važi ta molitva? Mnogi mogu odmah da zaključe, da je to „devica Marija“. Naravno ovaj odgovor je samo delimično tačan. Doduše, molitva je stvarno upućena Mariji, ali, kao što proizlazi iz dela Velike religije u slici, prvi citat je opis Ištare „kraljice ljubavi“, vavilonske boginje plodnosti, ljubavi i rata. Ponekad je na slikama prikazana „kao majka koja doji svoje dete“.b I ovo je primer za to koliko se današnja religija malo razlikuje od one starog Vavilona.

Mi bi takođe mogli da uporedimo vavilonske pojmove o ljudskoj duši i vavilonska božanska trojstva sa sličnim pojmovima o besmrtnosti duše i trojstvima u religijama novog vremena. Dokazi potvrđuju naše razumevanje, da je „Vavilon veliki“ podesan simbol za Sotonino carstvo krive religije.

Vavilon — oholi neprijatelj pravog obožavanja

Vavilon je bio takođe oholi neprijatelj Izraela, nekadašnjeg Jehovinog naroda, prezirući pravo obožavanje. Vavilonci su 607. pre n. e. razorili hram u Jerusalimu, odneli sve skupocene predmete, koji su služili za obožavanje Jehove, i obeščastili posuđe na Valtazarovoj svečanosti (Danilo 5:3, 4).

U današnje vreme Vavilon se na isti način pokazuje kao nemilosrdni protivnik pravog obožavanja. Kad god su Jehovini svedoci bili progonjeni, sveštenstvo je u većini slučajeva bilo vinovnik — često kroz svoje saveze sa političarima.

Jasan primer za neprijateljstvo koje je sveštenstvo pokrenulo potiče još iz 1917. godine, i po tom primeru ono je od tada uvek iznova postupilo. Te godine su međunarodni istraživači Biblije (kako su se tada zvali Jehovini svedoci) izdali knjigu Svršena tajna. Kanadsko i američko sveštenstvo, čije su zemlje inače bile upletene u prvi svetski rat, okarakterisalo je nekoliko stranica ove knjige kao subverzivne. Sveštenstvo je požurilo da obavesti svoje političke ljubavnike o tom izdanju. Rezultat? Profesor Martin Marti o tome piše u svojoj knjizi Američka moderna religija — sva njena ironija: „Sveštenstvo se okrenulo protiv Raselovaca (Jehovinih svedoka) i radovalo se kada je saznalo da su okrivljene vođe Jehovinih svedoka trebale da budu osuđene na dvadeset godina zatvora (zbog navodne neprijateljske agitacije).“

Ali kakva je bila reakcija tzv. sveštenstva nekoliko meseci kasnije kada su ove vođe bile oslobođene od svih optužbi? „Nije bilo radosti kod pravovernih članova crkava.“ Jedino su Svedoci zastupali biblijska temeljna načela, i to „tako čvrsto da im je savezna vlada postala neprijatelj zbog njihove vere“. Svedoci nikada nisu bili spremni da postanu ulizički ortaci političara — čak ni pod vladavinom nacionalsocijalista u Nemačkoj ili pod fašističkom vladavinom u Italiji, Španiji ili Portugaliji, a neće nikada ni biti.

Vavilon ožigosan i osramoćen

Kako je samo podesno kada se u Otkrivenju kaže da je Vavilon veliki ’bio pijan od krvi Svetaca i krvi svedoka Isusovih’ i „kod nje se nađe krv proroka i svetih i sviju koji su pobijeni na Zemlji“. Vekovima unazad, moglo se pratiti kako su religije sveta aktivnim učestvovanjem u ratovima ili pasivnim opravdavanjem ratova, kao i progonstvom pravih hrišćana, navlačile na sebe krivicu za krv (Otkrivenje 17:6; 18:24, Ba).

Vavilon veliki, svetsko carstvo krive religije, stalno je uživao luksuz i moć. Ali jedan anđeo je upozorio Jovana da će doći dan velikoj bludnici. Taj izveštaj glasi: „On povika silnim glasom govoreći: Pade, pade Babilonija velika. Ona posta stan đavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih“ (Otkrivenje 18:2 Ba).

Kada će pasti Vavilon veliki? Ili da li je već pao? U kom će pogledu da pretrpi pad? I kako to tebe pogađa? Ta, kao i ostala pitanja u vezi s tim biće odgovorena u sledećem izdanju Kule stražare.

[Fusnote]

[Slika na stranama 8, 9]

Vavilon veliki ima svoje korene u drevnoj vavilonskoj religiji