Šta nam je drevno kraljevstvo Lidije ostavilo u nasleđe?

UKOLIKO nikada niste čuli za drevno kraljevstvo Lidije, može vas iznenaditi saznanje da je jedno njihovo otkriće promenilo način trgovanja u svetu. Čitaoci Biblije takođe mogu biti iznenađeni kada saznaju da taj pronalazak rasvetljava jedno zbunjujuće biblijsko proročanstvo. Šta su to Lidijci izumeli? Pre nego što odgovorimo na to pitanje, biće zanimljivo da saznamo nešto o vremenu u kom je postojalo ovo gotovo zaboravljeno kraljevstvo i o tadašnjem načinu života.

Prestonica Lidije, Sard, nalazila se u zapadnom delu oblasti koja je tada bila poznata kao Mala Azija, a danas je to Turska. Poslednji kralj Lidije, Krez, nagomilao je basnoslovno bogatstvo, ali je 546. pre n. e. njegovo kraljevstvo osvojio Persijanac Kir Veliki, isti vladar koji je pokorio i Vavilonsko carstvo nekoliko godina kasnije.

Smatra se da su domišljati lidijski trgovci prvi počeli da koriste kovani novac. Zlato i srebro su dugo korišćeni kao platežno sredstvo, ali zbog različitih veličina zlatnih poluga i prstenova koji su se koristili za plaćanje, ljudi su morali da mere njihovu težinu prilikom svake kupoprodaje. Na primer, u Izraelu je Božji prorok Jeremija kupio jednu njivu nakon čega je napisao: „Izmerio sam mu novac, sedam sikala i deset srebrnika“ (Jeremija 32:9).

Lidijci, koji su bili savremenici proroka Jeremije, osmislili su nešto što je pojednostavilo trgovinu — kovani novac standardne težine, koja je bila zagarantovana zvaničnim pečatom na svakoj kovanici. Njihove prve kovanice bile su napravljene od prirodne legure zlata i srebra, zvane elektrum. Kada je na vlast došao Krez, zamenio ih je srebrnim i zlatnim novčićima koji su bili napravljeni bez gotovo ikakvih primesa. Lidijci su osmislili dvometalni novčani sistem u kom je 12 srebrnih novčića vredelo koliko i jedan novčić od zlata. Međutim, lažni novčići načinjeni od smese zlata i neplemenitih metala predstavljali su pretnju tom sistemu. Trgovcima je bio potreban neki jednostavan način provere čistoće zlata.

Lidijci su otkrili da njihov problem može da se reši pomoću jedne vrste crnog kamena — zvanog lidijski kamen — koji se mogao naći na tom području. Kada bi se novčićem prešlo preko njegove ravne, pomalo hrapave površine, ostao bi trag. Procenat zlata u tom novčiću utvrđivao se tako što bi se boja tog traga uporedila s bojom tragova igala koje su služile kao standard, budući da je procenat zlata u njima već bio utvrđen. Ovaj test s probnim kamenom (kamenom kušačem) bio je otkriće koje smo spomenuli u uvodu. Zahvaljujući toj metodi, omogućeno je postojanje pouzdanog novčanog sistema s kovanim novcem. Međutim, kako nam ovo što smo saznali o probnom kamenu pomaže da razumemo ono što čitamo u Bibliji?

Simbolični probni kamen u Bibliji

Kako je ispitivanje zlata pomoću ovog kamena postalo uobičajena praksa među trgovcima, reč koja se koristila za „probni kamen“ poprimila je značenje testiranja. Na grčkom jeziku kojim je pisan deo Biblije, ova reč se takođe upotrebljavala da bi se ukazalo na mučenje kao metodu koja je korišćena prilikom ispitivanja ljudi.

Pošto su u to vreme zatvorenike mučili tamničari, reč koja se koristila za njih bila je izvedena od reči za „probni kamen“. Tako u Bibliji pronalazimo Isusovo poređenje o nezahvalnom robu gde čitamo kako je taj rob bio predat „tamničarima“ ili „mučiteljima“, kako se kaže u nekim prevodima (Matej 18:34; Daničić-Karadžić, Čarnić, Dr Dimitrije Stefanović, Aleksandar Birviš). Što se tiče ovog stiha, u jednoj enciklopediji stoji sledeće objašnjenje: „Po svemu sudeći, utamničenje se odnosilo na ’mučenje‘ (što je bez sumnje i bilo), iz čega jasno proizlazi da su ’mučitelji‘ morali biti tamničari“ (The International Standard Bible Encyclopaedia). Ove informacije nam pomažu da razumemo zagonetne delove Biblije.

Zagonetka je rešena

Iskreni čitaoci Biblije dugo su se pitali šta će se desiti sa Satanom. U Bibliji stoji: „Đavo... je [bio] bačen u ognjeno i sumporno jezero, gde se već nalaze i zver i lažni prorok. I biće mučeni dan i noć, u svu večnost“ (Otkrivenje 20:10). Bilo bi nezamislivo da Jehova nekog osudi na večni život u mukama jer bi se to kosilo s njegovom ljubavlju i pravdom (Jeremija 7:31). Osim toga, Biblija o večnom životu govori kao o daru a ne kao o kazni (Rimljanima 6:23). Dakle, jasno je da je u stihu iz Otkrivenja 20:10 korišćen simboličan jezik. Zver i ognjeno jezero su simbolični izrazi (Otkrivenje 13:2; 20:14). Da li je i mučenje simbolično? Šta bi ovaj izraz mogao da znači?

Kao što smo videli, grčka reč za „mučenje“ izvedena je od reči za „probni kamen“ i može se odnositi na mučenje u tamnicama. Dakle, Satanino večno mučenje moglo bi se odnositi na to da će on zauvek biti zaključan u tamnici iz koje niko ne može pobeći — u smrti.

Testiranje pomoću lidijskog probnog kamena pomaže nam da razumemo još nešto što se tiče Sataninog večnog „mučenja“ a što je u skladu s Božjom ljubavlju. U nekim jezicima „probni kamen“ predstavlja standard na osnovu kojeg se nešto testira. Na primer, na engleskom „probni kamen“ označava „test ili standard za određivanje kvaliteta ili porekla stvari“. Prema tome, Satanino večno „mučenje“ ukazuje na to da će osuda nad njim služiti kao večni probni kamen, to jest presedan koji bi mogao da se iskoristi ukoliko bi se ikada u budućnosti neko pobunio protiv Jehove. Više nikada neće biti potrebno da se Jehovino pravo da vlada proverava toliko dugo kako bi se dokazalo da onaj ko ga je osporio nije u pravu.

Saznanje zašto su trgovci širom sveta prihvatili lidijski način provere novca, kao i razumevanje gore pomenutih simboličnih izraza pomaže nam da razumemo šta će se dogoditi sa Satanom. Njegov udes će biti presedan, tako da više nikada neće biti potrebno da Bog toleriše pobunu (Rimljanima 8:20).

[Istaknuti tekst na 23. strani]

Satanino simbolično mučenje ukazuje na to da će presuda nad njim zauvek služiti kao presedan

[Mapa na 21. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Crno more

LIDIJA

SARD

Sredozemno more

[Slika na 21. strani]

Ruševine drevnog sarda

[Slika na 22. strani]

U drevna vremena, koristile su se određene vage za merenje novca

[Izvor]

E. Strouhal/Werner Forman/Art Resource, NY

[Slike na stranama 22, 23]

Provera pomoću probnog kamena opstala je do dan-danas

[Izvori]

Novčići: Courtesy Classical Numismatic Group, Inc.; probni kamen: Science Museum/Science & Society Picture Library

[Izvor slike na 21. strani]

Novčić napravljen od elektruma: Courtesy Classical Numismatic Group, Inc.