Svet bez greha — kako?
VRISKAVI povici za pomoć razbili su tišinu ranih jutarnjih zimskih sati u mirnom kraju Tokija. Tuce ljudi pet do deset minuta slušalo je očajne krike raznosačice novina koja je bila progonjena, prilikom čega je više puta bila ubodena nožem. Nijedna osoba nije brinula ni toliko da pogleda šta se događa. Umrla je od prevelikog gubitka krvi. „Da je neko od tih ljudi obavestio policiju o događaju čim su čuli njen vrisak“, rekao je islednik, „mogla je biti spašena.“
Iako oni koji su čuli ženu koja je umirala nisu učinili ništa gore osim što su je jednostavno zanemarili, mogu li s pravom tvrditi da su bez krivice? „Savest me mučila celog tog petka nakon što sam saznao za ubistvo“, rekao je jedan čovek koji je čuo njeno zapomaganje. Zato se pitamo: Šta je u stvari greh?
Šta je greh?
Ukazujući na svesnost greha, Hideo Odagiri, književni kritičar i profesor univerziteta na Hosei univerzitetu u Tokiju, rekao je, kako je citirano u novinama Asahi Shimbun: „Ne mogu izbrisati svoja živa sećanja na svesnost greha, kao što je prljavi egoizam koji postoji u detetu, sramna ljubomora, izdaja iza nečijih leđa. Ta mi se svesnost usekla u pamćenje kad sam bio u osnovnoj školi i još uvek me muči.“ Da li si ikad doživeo takva osećanja? Imaš li unutrašnji glas koji te optužuje ako učiniš nešto za šta znaš da je pogrešno? Možda nisi počinio neki zločin, ali neprijatno osećanje traje i teško pritiska tvoj um. To je delovanje tvoje savesti, a Biblija o tome govori u sledećem odlomku: „Kad paganci, koji nemaju zakona, sami od sebe čine što je po zakonu, oni ne imajući zakona, sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je delo zakona zapisano u srcima njihovim, a svedoci su im za to savest i misli kojima se sami okrivljuju ili pravdaju“ (Rimljanima 2:14, 15). Da, većina ljudi prirodno oseća uznemirenost zbog postupaka kao što su preljuba, krađa i laganje. Njihova savest svedoči za greh.
Međutim, kad se glas savesti uvek iznova zanemaruje, on više ne služi kao siguran vodič. Ona može postati neosetljiva i uprljana (Titu 1:15). Osetljivost na ono što je loše izgubljena je. U stvari, kad se radi o grehu, danas je savest većine ljudi mrtva.
Da li je savest jedino merilo za greh ili postoji nešto što nam može poslužiti kao apsolutni obrazac s obzirom na to šta sačinjava greh a šta ne? Pre više od 3 000 godina, Bog je svom izabranom narodu dao kodeks zakona, a preko tog Zakona greh je bio „prepoznat kao greh“ (Rimljanima 7:13, New International Version). Čak je i ponašanje koje je ranije donekle bilo prihvatljivo sada otkriveno kao ono što jeste — greh. Božji izabrani narod, Izraelci, razotkriveni su kao grešnici i kao takvi bili su pod osudom.
Koji su ti gresi na koje nas upozorava naša savest i koje je Mojsijev zakon pobliže označio i nabrojio? U okviru biblijske upotrebe te reči, greh znači ne dostići merilo s obzirom na Stvoritelja. Greh je sve što nije u skladu s njegovom ličnošću, merilima, putevima i voljom. On ne može odobriti daljnje postojanje nekog stvorenja koje ne dostiže cilj koji je on postavio. Zato je stručnjak zakona iz prvog veka upozorio hebrejske hrišćane: „Pazite, braćo, da ne bude u kome od vas srce zlo i neverno da odstupi od Boga živoga“ (Jevrejima 3:12). Da, pomanjkanje vere u Stvoritelja predstavlja veći greh. Zato je obim greha kako je objašnjen u Bibliji daleko veći od onoga što se obično smatra grehom. Biblija ide tako daleko da navodi: „Jer su svi sagrešili i lišeni su slave Božje“ (Rimljanima 3:23).
Poreklo greha
Znači li to da je čovek stvoren kao grešnik? Ne, Jehova Bog, Začetnik ljudskog života, načinio je prvog čoveka kao savršeno stvorenje (Postanje 1:26, 27; Deuteronom 32:4). Međutim, prvi ljudski par promašio je cilj kad se nije pokorio jedinoj zabrani koju je Bog postavio, kad su jeli sa zabranjenog „drveta od znanja dobra i zla“ (Postanje 2:17). Iako su stvoreni savršeni, sada su promašili cilj potpune poslušnosti svom Ocu, postali su grešnici i u skladu s tim bili su osuđeni da umru.
Kako je ta drevna istorija povezana s današnjim grehom? Biblija objašnjava: „Kao što po jednom čoveku dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše“ (Rimljanima 5:12). Svi smo mi bez izuzetka po nasleđu grešnici; dakle, došli smo pod osudu smrti (Propovednik 7:20).
Ljudska nastojanja da se izbriše greh
Adam je na svoje potomstvo preneo greh, ali i dar savesti koji daje Bog. Greh može prouzrokovati neprijatno osećanje. Kao što je ranije spomenuto, ljudi su došli do različitih zamisli da ublaže takva osećanja. Međutim, da li su one zaista efikasne?
Na Istoku i Zapadu, ljudi su pokušali da izađu na kraj s efektom greha menjajući svoja merila ili poričući samo postojanje greha (1. Timoteju 4:1, 2). Grešno stanje čovečanstva može se uporediti sa stanjem pacijenta koji ima groznicu. Greh se može uporediti s virusom koji prouzrokuje simptome, dok je uznemirena savest uporediva s neprijatnom temperaturom. Razbijanje toplomera ne menja činjenicu da pacijent ima visoku temperaturu. Odbacivanje moralnih merila, kako to čine mnogi u nazovihrišćanstvu, i zanemarivanje svedočanstva nečije vlastite savesti nije pomoć da se izbriše sam greh.
Osoba može upotrebiti oblogu s ledom da ublaži svoju temperaturu. To je kao pokušaj da se olakša grižnja savesti površnim izvođenjem šinto ritualâ čišćenja. Obloga s ledom može privremeno rashladiti žrtvu groznice, ali ona ne otklanja uzrok groznice. Sveštenici i proroci u Jeremijino vreme pokušali su na sličan način da izleče Izraelce tog vremena. Oni su „olako“ lečili duhovne i moralne rane naroda, govoreći: „Sve je u redu, sve je u redu“ (Jeremija 6:14; 8:11, An American Translation). Jednostavno pribegavanje religioznim postupcima i jednolično pevanje nečega kao „sve je u redu“ nije izlečilo moralni slom Božjeg naroda, a obredi čišćenja ne menjaju današnji moral ljudi.
Uzimanjem antipiretika prehlađena osoba može prouzrokovati da se temperatura povuče, ali virus je još uvek u njenom organizmu. Isto je i sa konfucijevskim načinom izlaženja na kraj sa zlom preko vaspitanja. To površno može pomoći ljudima da se odvrate od zla, ali praktikovanje lija samo potiskuje grešno vladanje i ne oslobađa osobu njenog nasleđenog grešnog naginjanja, uzroka koji se nalazi u korenu zlog vladanja (Postanje 8:21).
Šta se može reći o budističkom učenju o ulasku u nirvanu kako bi se neko oslobodio grešnih naginjanja? Stanje nirvane, za koju se kaže da znači „ugasiti se“, navodno je neopisivo, to je gašenje svake strasti i želje. Neki tvrde da je to prestanak individualnog postojanja. Ne zvuči li to kao da bolesnom čoveku sa temperaturom kažemo da umre kako bi pronašao olakšanje? Nadalje, smatra se da je postizanje stanja nirvane veoma teško, čak nemoguće. Zvuči li to učenje korisnim onome koga uznemirava savest?
Oslobođenje od greha
Jasno je da ljudske filozofije o životu i grešnim sklonostima mogu, u najboljem slučaju, samo umiriti nečiju savest. One ne otklanjaju grešno stanje (1. Timoteju 6:20). Postoji li ikakav način kako se ono može otkloniti? U Bibliji, drevnoj knjizi napisanoj na Bliskom istoku, nalazimo ključ za oslobođenje od greha. „Ako li su gresi vaši kao skerlet, kao sneg postaće beli... Ako ćete slušati i pokorni biti, najboljega ćete se roda zemlje okusiti“ (Isaija 1:18, 19). Ovde je Jehova govorio Izraelcima koji su, iako su bili njegov izabrani narod, promašili cilj besprekornosti prema njemu. Međutim, isto načelo primenjuje se na čovečanstvo kao celinu. Pokazivanje spremnosti da se slušaju reči Stvoritelja ključ je da nečiji gresi budu očišćeni, takoreći, oprani.
Šta nam Božja reč govori u vezi s pranjem grehâ čovečanstva? Baš kao što su kroz greh jednog čoveka svi ljudi postali grešnici, kroz savršenu poslušnost Bogu drugog čoveka poslušno čovečanstvo biće oslobođeno iz svoje bede, kaže Biblija (Rimljanima 5:18, 19). Kako? „Bog pokazuje svoju ljubav k nama u tome što Hristos, još kad bejasmo grešnici umre za nas“ (Rimljanima 5:8). Isus Hrist, rođen kao savršen i bezgrešan čovek, jednak prvobitnom Adamu pre nego što je taj zgrešio, bio je u stanju da odnese grehe čovečanstva (Isaija 53:12; Jovan 1:14; 1. Petrova 2:24). Time što je bio usmrćen na mučeničkom stubu kao zločinac, Isus je oslobodio čovečanstvo iz ropstva grehu i smrti. „Jer je Hristos“, objasnio je Pavle hrišćanima u Rimu, „još kad smo bili slabi umro za nas tada još bezbožnike. Da, kao što greh carova smrću, tako i blagost [„nezaslužena dobrohotnost“, New World Translation] da caruje pravednošću za život večni, kroz Isusa Hrista, Gospoda našeg!“ (Rimljanima 5:6, 21, Dimitrije Stefanović).
Hristovo umiranje za celo čovečanstvo i izjednačavanje vage koju je poremetio Adam nazvano je priprema ’otkupa‘ (Matej 20:28). To se može uporediti s lekom koji deluje protiv virusa koji prouzrokuje temperaturu. Primenom vrednosti Isusove otkupnine za čovečanstvo, bolesno stanje čovečanstva prouzrokovano grehom — uključujući samu smrt — može biti izlečeno. Taj proces lečenja slikovito je opisan u poslednjoj knjizi Biblije: „Nasred trga gradskog, na dvema rečnim obalama beše drvo života, koje rađa dvanaest rodova, dajući svakoga meseca svoj rod, a lišće je drveta za isceljivanje naroda“ (Otkrivenje 22:2). Zamisli! Simbolična reka vode života koja teče između drveća života sa svojim lišćem, sve za izlečenje čovečanstva. Ti božanski nadahnuti simboli predstavljaju Božju pripremu za obnavljanje čovečanstva do savršenstva na temelju Isusove otkupne žrtve.
Proročanske vizije knjige Otkrivenje uskoro će biti stvarnost (Otkrivenje 22:6, 7). Zatim će, uz potpunu primenu vrednosti Isusove otkupne žrtve za čovečanstvo, sve osobe dobrog srca postati savršene i ’oprostiti se ropstva propadljivosti na slobodu slave dece Božje‘ (Rimljanima 8:21, DS). Ispunjenje biblijskih proročanstava ukazuje da je to slavno oslobođenje blizu (Otkrivenje 6:1-8). Uskoro će Bog ovu planetu očistiti od zla, a ljudi će se radovati večnom životu na rajskoj Zemlji (Jovan 3:16). To će zaista biti svet bez greha!
[Slika na 7. strani]
Isusova otkupna žrtva omogućiće porodicama poput ove da se raduju večnoj sreći