Sudbina

Definicija: Neizbežan i često nepovoljan ishod. Fatalizam je verovanje da su svi događaji određeni Božjom voljom ili nekom nadljudskom silom, i da se sve mora dogoditi baš onako kako se i događa, jer je to unapred određeno. Nije biblijsko učenje.

Da li je svakome unapred određeno kada će umreti?

To verovanje je bilo rašireno među Grcima i Rimljanima. Prema paganskoj grčkoj mitologiji, sudbinu su predstavljale tri boginje koje su prele nit života, određivale njenu dužinu i presecale je.

Propovednik 3:1, 2 govori o ’vremenu kad se umire‘. Ali Propovednik 7:17 pokazuje da to nije unapred određeni trenutak jer kaže: „Ne budi suviše zao, i ne budi lud. Zašto da umreš pre vremena?“ U Poslovicama 10:27 piše: „Zlima se skraćuju godine.“ A u Psalmu 55:23 stoji: „Oni koji su za krv krivi i varalice neće proživeti ni polovinu dana svojih.“ Šta onda znače reči iz Propovednika 3:1, 2? Tu se jednostavno govori o neprekidnom ciklusu života i smrti u ovom nesavršenom svetu. Postoji vreme kada se ljudi rađaju i vreme kada umiru — obično kada imaju 70 ili 80 godina, ali ponekad umiru ranije ili kasnije (Ps. 90:10; vidi i Propovednika 9:11).

Kada bi svakome prilikom rođenja ili još ranije bio određen trenutak i način smrti, onda ne bi bilo potrebe izbegavati opasne situacije ili brinuti o zdravlju, a mere predostrožnosti ne bi izmenile stopu smrtnosti. Da li smatraš da je bojno polje u vreme rata isto tako bezbedno kao i nečiji dom daleko od ratne zone? Da li brineš o svom zdravlju i vodiš decu kod lekara? Zašto pušači u proseku umiru tri do četiri godine pre nepušača? Zašto ima manje saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom kada vozači i putnici vezuju sigurnosni pojas i kada se poštuju saobraćajni propisi? Očigledno je da je korisno preduzeti mere predostrožnosti.

Da li je sve što se događa „Božja volja“?

2. Petr. 3:9: „Jehova... je strpljiv s vama jer ne želi da iko propadne, već da svi dođu do pokajanja.“ (Ali ne reaguju svi povoljno na njegovo strpljenje. Očigledno je da nije „Božja volja“ kada neko ne želi da se pokaje. Uporedi s Otkrivenjem 9:20, 21.)

Jer. 7:23-26: „Ali ovo sam im [Izraelcima] zapovedio: ’Slušajte moj glas i biću vaš Bog, a vi ćete biti moj narod. U svemu hodite putem koji ću vam odrediti, da bi vam bilo dobro.‘ Ali oni nisu slušali... A ja sam vam slao sve svoje sluge, proroke, ustajao sam rano svaki dan i slao ih. Ali ovaj me narod nije slušao i nisu prignuli svoje uho, nego su ostali nepokorni.“ (Očigledno je da nije bila „Božja volja“ da zlo preovladava u Izraelu.)

Mar. 3:35: „Ko god vrši Božju volju, on mi je brat i sestra i majka.“ (Kada bi sve što neko radi bila „Božja volja“ onda bi svi bili u dobrim odnosima sa Isusom. Ali prema onome što stoji u Jovanu 8:44, on je nekima rekao: „Vaš je otac Đavo.“)

Zbog čega se događaju mnoge naizgled neobjašnjive stvari?

Prop. 9:11: „Vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od njih.“ (Dakle, neko je žrtva nesrećnih okolnosti ne zato što je njegov život unapred određen, već zbog slučajnosti.)

Da li ljudi snose odgovornost za mnoge probleme koje imaju?

Rimlj. 5:12: „Kao što je preko jednog čoveka [Adama] u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili.“ (Svi smo od Adama nasledili nesavršenost, uključujući i sklonost ka neispravnom ponašanju.)

Prop. 8:9: „Čovek vlada nad čovekom na nesreću njegovu.“

Posl. 13:1: „Mudar je sin koji prihvata očeve opomene.“ (Ono što roditelji rade prilično utiče na život njihove dece.)

Gal. 6:7: „Ne zavaravajte se: Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti.“ (Vidi i Poslovice 11:17; 23:29, 30; 29:15; 1. Korinćanima 6:18.)

Postoje li nadljudske sile koje ljudima stvaraju probleme?

Otkr. 12:12: „Teško vama, zemljo i more, jer je Đavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!“ (Vidi i Dela apostolska 10:38.)

Da li Bog sve unapred zna i sve unapred određuje?

Isa. 46:9, 10: „Ja [sam] Bog... nema drugog Boga i... niko nije kao ja. Ja od početka javljam šta će na kraju biti, od davnina javljam ono što još nije bilo. Ja kažem: ’Moja namera će se ostvariti i učiniću sve što želim.‘“ (Bog je obznanio svoju nameru, unapred je odredio neke stvari u vezi sa ostvarenjem te namere i ima bezgraničnu moć koja garantuje da će se to i ostvariti.)

Isa. 11:1-3: „Mladica će izniknuti iz Jesejevog panja, izdanak iz njegovog korena donosiće plod. [Isus je rođen kao Jesejev potomak.] Na njemu će počivati Jehovin duh... On će uživati u strahu od Jehove.“ (Jehova je sa sigurnošću to mogao proreći za svog Sina jer je od samog početka stvaranja posmatrao njegov stav i ponašanje na nebesima.) (Informacije o Isusovom predljudskom postojanju nalaze se na strani 146, pod naslovom „Isus Hrist“.)

P. zak. 31:20, 21: „Jer ću ih dovesti [Izraelce] u zemlju koju sam pod zakletvom obećao njihovim praočevima, u zemlju u kojoj teče med i mleko. Oni će tamo jesti, nasitiće se i ugojiće se, pa će se okrenuti drugim bogovima i njima će služiti, a mene će prezreti i prekršiće moj savez. Kada ih snađu mnoga zla i nevolje, ova pesma [koja govori o tome kako su postupali jer nisu cenili Božju milost] svedočiće protiv njih... Jer ja dobro znam čemu su već danas skloni, dok ih još nisam doveo u zemlju koju sam im pod zakletvom obećao.“ (Zapazi da to što je Bog mogao da predvidi kakve će biti posledice njihovog ponašanja nije značilo da je on odgovoran za to niti da je on to želeo, već je na osnovu njihovih postupaka mogao unapred videti šta će se desiti. Slično tome, meteorolozi na osnovu posmatranja mogu s velikom tačnošću predvideti kakvo će vreme biti, ali oni ne prouzrokuju takvo vreme niti ono mora biti po njihovoj volji.)

Da li Božja sposobnost da predvidi događaje ili da ih unapred odredi dokazuje da on to čini za sve postupke svih svojih stvorenja?

Otkr. 22:17: „Ko god čuje, neka kaže: ’Dođi!‘ I ko je god žedan, neka dođe! Ko god želi, neka uzme vodu života besplatno!“ (Nije predodređeno kako će ko odlučiti; svaka osoba sama za sebe odlučuje.)

Rimlj. 2:4, 5: „Možda prezireš bogatstvo njegove dobrote i uzdržljivosti i dugotrpljivosti, ne shvatajući da te Božja dobrota vodi do pokajanja? Nego svojom tvrdokornošću i nepokajničkim srcem navlačiš na sebe gnev za dan gneva i otkrivanja Božjeg pravednog suda.“ (Niko nije prisiljen da postupa na određen način. Ali je svako odgovoran za ono što radi.)

Sof. 2:3: „Tražite Jehovu, svi krotki na zemlji... Tražite pravednost, tražite krotost, i verovatno ćete biti zaštićeni u dan gneva Jehovinog!“ (Da li bi pravedan Bog koji je oličenje ljubavi podsticao ljude da čine ono što je ispravno i da se nadaju nagradi ako zna da je već unapred određeno da neće uspeti u tome?)

Primer: Vlasnik radio-aparata može slušati vesti. Ali činjenica da može slušati neku stanicu ne znači da će on to i uraditi. Prvo mora uključiti radio, a zatim pronaći stanicu. Isto tako, Jehova ima sposobnost da unapred zna šta će se dogoditi, ali Biblija pokazuje da on tu svoju sposobnost koristi na selektivan i uviđavan način, poštujući slobodnu volju koju je dao ljudima. (Uporedi s Postankom 22:12; 18:20, 21.)

Kada je Bog stvorio Adama, da li je znao da će Adam sagrešiti?

Bog je Adamu i Evi rekao sledeće: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite, i vladajte nad morskim ribama i stvorenjima koja lete po nebu i nad svim stvorenjima što se miču po zemlji.“ „Tada je Jehova Bog dao čoveku ovu zapovest: ’Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi dok se ne nasitiš. Ali s drveta spoznanja dobra i zla ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti‘“ (Post. 1:28; 2:16, 17). Da li bi ti podsticao svoju decu da se prihvate nekog posla koji bi im doneo divnu budućnost, iako od samog početka znaš da je to osuđeno na neuspeh? Da li bi ih upozorio na posledice, mada znaš da si sve tako isplanirao da oni dožive neuspeh? Da li je onda razumno tako nešto pripisati Bogu?

Mat. 7:11: „Dakle, ako vi, iako ste zli, znate da dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac vaš koji je na nebesima dati dobra onima koji ga mole!“

Da je Bog unapred odredio i predvideo Adamov greh i sve posledice koje su iz toga proistekle, to bi značilo da je stvaranjem Adama namerno pokrenuo sve zlo koje je počinjeno u ljudskoj istoriji. U tom slučaju on bi bio kriv za sve ratove, kriminal, nemoral, tlačenje, laži, licemerstvo i bolesti. Ali Biblija sasvim jasno kaže: „Ti nisi Bog koji u zlu uživa“ (Ps. 5:4). „Onoga ko voli nasilje, silno mrzi duša njegova“ (Ps. 11:5). „Bog... ne može da laže“ (Titu 1:2). „Od tlačenja i nasilja otkupiće [Onaj koga je Bog odredio da bude Mesijanski Kralj] dušu njihovu, krv njihova biće dragocena u očima njegovim“ (Ps. 72:14). „Bog je ljubav“ (1. Jov. 4:8). „On voli pravednost i pravdu“ (Ps. 33:5).

Da li je Bog predodredio život Jakova i Isava?

Post. 25:23: „Jehova joj je rekao [Rebeki]: ’Dva su naroda u tvojoj utrobi; dva će se naroda iz tvoje utrobe razdeliti. Jedan narod biće jači od drugog naroda, i stariji [Isav] će služiti mlađem [Jakovu].‘“ (Jehova je mogao pročitati genetski zapis nerođenih blizanaca. Možda je to uzeo u obzir kada je predvideo kakve će osobine ta dva dečaka razviti i kada je rekao kakav će biti ishod [Ps. 139:16]. Ali ovde nema nikakvog nagoveštaja da je on tačno utvrdio njihovu večnu sudbinu ili da je unapred odredio sve događaje u njihovom životu.)

Da li je bilo predodređeno da Juda Iskariotski izda Isusa?

Ps. 41:9: „Čovek koji je u miru sa mnom bio, u kog sam se pouzdao, koji je hleb moj jeo, podigao se na mene.“ (Zapazi da u ovom proročanstvu nije specifično rečeno koji će Isusov bliski saradnik to biti. Jehova je znao da je Đavo iskoristio Davidovog savetnika Ahitofela da ga izda, i omogućio je da se to zapiše jer to pokazuje kako Đavo deluje i šta će učiniti u budućnosti. Đavo je „stavio u srce Jude Iskariotskog, Simonovog sina, nameru da ga izda [Isusa]“, a ne Bog (Jov. 13:2). Juda se nije odupro, već je podlegao Sataninom uticaju.)

Jov. 6:64: „Isus je od početka znao... ko je onaj koji će ga izdati.“ (Ne od početka stvaranja, niti od Judinog rođenja, već „od početka“ njegovog izdajničkog ponašanja. Uporedi s Postankom 1:1, Lukom 1:2 i 1. Jovanovom 2:7, 13, gde reč „početak“ ima relativno značenje. Zapazi takođe šta piše u Jovanu 12:4-6.)

Zar nije apostol Pavle govorio o tome da su hrišćani „predodređeni“?

Rimlj. 8:28, 29: „Znamo da Bog daje da sva njegova dela složno doprinose dobru onih koji ga vole, onih koji su pozvani po njegovoj nameri. Jer one kojima je prvo poklonio pažnju, njih je i unapred odredio [„predodredio“, Ča] da budu oblikovani po slici njegovog Sina, da on bude prvenac među mnogom braćom.“ (Vidi i Efešanima 1:5, 11.) Međutim, tim istim osobama se u 2. Petrovoj 1:10 kaže sledeće: „Dajte sve od sebe da biste potvrdili svoj poziv i izbor, jer ako to činite, nikada nećete posrnuti.“ (Ako su te osobe bile predodređene za spasenje, ni u kom slučaju ne bi mogle posrnuti, bez obzira na to šta rade. Pošto svaki pojedinac mora sam za sebe da se potrudi, to onda znači da je unapred određeno samo to da će postojati takva grupa ljudi. Božja namera je da čitava ta grupa ljudi odgovara primeru koji je dao Isus Hrist. Međutim, oni koje je Bog izabrao da budu deo te grupe moraju dokazati svoju vernost da bi dobili nagradu koja im je obećana.)

Ef. 1:4, 5: „Nas je pre postanka sveta izabrao da budemo u jedinstvu s njim [Isusom Hristom], da bismo bili sveti i bez mane pred njim u ljubavi. Jer je unapred odredio da nas preko Isusa Hrista usvoji kao sinove, što mu je ugodno i po volji.“ (Vredno je zapaziti da u Luki 11:50, 51 Isus upoređuje ’postanak sveta‘ s vremenom kada je živeo Avelj. Avelj je prvi čovek koji je tokom života imao Božju naklonost. Dakle, posle pobune u Edenu, ali pre nego što je začet Avelj, Bog je odlučio da stvori „potomstvo“, to jest „seme“, preko koga će omogućiti izbavljenje [Pst. 3:15]. Božja namera je bila da se glavnom Potomku, Isusu Hristu, pridruži grupa njegovih vernih sledbenika koja će zajedno s njim vladati nad zemljom posredstvom Mesijanskog Kraljevstva.)

Da li zvezde i planete utiču na događaje u našem životu i da li pružaju neke predznake koje bi trebalo odvagnuti prilikom donošenja odluka?

Odakle potiče astrologija?

„Zapadnjačka astrologija direktno potiče iz teorija i običaja Haldejaca i Vavilonaca iz trećeg milenijuma pre n. e.“ (The Encyclopedia Americana, 1977, 2. tom, strana 557).

„Astrologija se zasniva na dve vavilonske predstave: na zodijaku i božanstvu nebeskih tela... Vavilonci su planetama pripisivali uticaje kakvi bi se očekivali od njihovih božanstava“ (Great Cities of the Ancient World, Njujork, 1972, L. Sprag de Kamp, strana 150).

„U Vaviloniji kao i u Asiriji, astrologija je kao neposredni izdanak vavilonske kulture... imala svoje mesto u zvaničnom kultu kao jedno od dva glavna sredstva koja su sveštenicima stajala na raspolaganju... za utvrđivanje volje i namere bogova, a drugo sredstvo je bilo gledanje u jetru žrtvovane životinje... Smatralo se da kretanje sunca, meseca i pet planeta predstavlja aktivnost pet bogova, zajedno s bogom meseca Sinom i bogom sunca Šamašom, koji su pripremali događaje na zemlji“ (Encyclopædia Britannica, 1911, 2. tom, strana 796).

Kakvo gledište o tome ima Stvoritelj čovečanstva?

P. zak. 18:10-12: „Neka se kod tebe ne nađe niko... koji gata, ni koji se bavi magijom, ni koji proriče po znamenju... Jer ko god tako nešto čini odvratan je Jehovi.“

Vaviloncima je rekao: „Neka sad ustanu i neka te spasu oni koji obožavaju nebo, koji gledaju u zvezde, koji u vreme mladog meseca objavljuju šta će te snaći. Gle, postali su kao strnjika....Takvi će biti oni koji ti čaraju, oko kojih se trudiš od svoje mladosti. Odlutaće svako na svoju stranu. Niko te neće spasti“ (Isa. 47:13-15).