11. poglavlje
Da li je i tvoje ime u knjizi života?
SARD
1. Kakvo je duhovno stanje skupštine u Sardu i kojim rečima Isus započinje poruku toj skupštini?
PEDESETAK kilometara južno od današnjeg Akhisara (Tijatire) nalazila se sledeća skupština koja je primila poruku proslavljenog Isusa — Sard. U šestom veku pre nove ere taj grad je bio ponosna prestonica kraljevstva Lidije i sedište bogatog kralja Kreza. Ali do Jovanovog vremena grad je osiromašio i nestala je slava koju je imao za vreme Kreza. Slično tome, i tamošnja hrišćanska skupština je postala duhovno siromašna. Ovo je prva poruka koju Isus ne započinje pohvalom. Umesto toga, on kaže: „Anđelu skupštine u Sardu napiši: Ovo govori onaj koji ima sedam Božjih duhova i sedam zvezda: ’Znam tvoja dela — imaš ime da si živ, a mrtav si‘“ (Otkrivenje 3:1).
2. (a) Šta je za hrišćane u Sardu trebalo da znači to što Isus ima ’sedam duhova‘? (b) Kakav glas prati skupštinu u Sardu, ali u kakvom se zapravo stanju ona nalazi?
2 Zašto se Isus predstavlja kao ’onaj koji ima sedam duhova‘? Zato što ti duhovi predočavaju Jehovin sveti duh koji se izliva u svoj punoći. Kasnije ih Jovan opisuje i kao „sedam očiju“, što pokazuje da Božji sveti duh omogućuje Isusu da vidi sve što se događa (Otkrivenje 5:6). Zato Isus može razotkriti i razrešiti svaki problem koji se pojavi (Matej 10:26; 1. Korinćanima 4:5). Skupština u Sardu uživa glas da je živa i aktivna. Ali, Isus vidi da je ona duhovno mrtva. Očigledno je većina njenih članova zapala u stanje ravnodušnosti slično onom u kom su bili pre nego što su prihvatili hrišćanstvo. (Uporediti s Efešanima 2:1-3; Jevrejima 5:11-14.)
3. (a) Zašto ’anđeo skupštine u Sardu‘ treba da veoma ozbiljno shvati to što Isus ima „sedam zvezda“? (b) Koji savet s punom ozbiljnošću Isus upućuje skupštini u Sardu?
3 Isus podseća ’anđela skupštine u Sardu‘ da je on Onaj koji ima „sedam zvezda“. On u svojoj desnici drži skupštinske starešine i ima moć da ih usmerava dok oni vrše svoju službu pastirenja. Treba da ’dobro upoznaju stanje svog stada‘ i da se svim srcem brinu za njega (Poslovice 27:23). Zato treba da obrate pažnju na sledeće Isusove reči: „Budno pazi i ojačaj ono što je ostalo a tek što nije umrlo, jer nisam pronašao da su ti dela do kraja izvršena pred mojim Bogom. Zato imaj na umu ono što si primio i ono što si čuo. Drži se toga, i pokaj se! Jer ako se ne probudiš, doći ću kao lopov i nećeš znati u koji ću čas doći na tebe“ (Otkrivenje 3:2, 3).
4. Na koji način su Petrove reči mogle ohrabriti skupštinu u Sardu da ’ojača ono što je ostalo‘?
4 Starešine iz Sarda treba da se prisete radosti koju su osećali kad su upoznali istinu i blagoslova koje su tada primali. Međutim, sada su duhovno mrtvi i neaktivni. Svećnjak njihove skupštine samo što se nije ugasio jer više ne čine dela kojima bi dokazali svoju veru. Mnogo godina pre toga, apostol Petar je pisao skupštinama u Aziji, među kojima je po svemu sudeći bila i skupština u Sardu. Želeo je da u njima produbi cenjenje za slavnu dobru vest koju su prihvatili i koja je bila objavljena „svetim duhom poslatim s neba“ — duhom koji je u Jovanovoj viziji predočen sa sedam duhova. Petar je azijske hrišćane takođe podsetio da su oni ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, svet narod, narod koji je Božje vlasništvo, da bi objavljivali vrline onoga koji ih je iz tame pozvao u svoju čudesnu svetlost‘ (1. Petrova 1:12, 25; 2:9). Razmišljanje o toj duhovnoj istini trebalo je da pomogne skupštini u Sardu da se pokaje i ’ojača ono što je ostalo‘. (Uporediti s 2. Petrovom 3:9.)
5. (a) Šta se dogodilo s cenjenjem koje su hrišćani u Sardu ranije osećali? (b) Šta će se dogoditi hrišćanima u Sardu ukoliko ne poslušaju Isusov savet?
5 U to vreme su njihovo cenjenje i ljubav prema istini bili poput vatre koja samo što se nije ugasila. Samo su još pojedinci svetleli svojom revnošću. Zato Isus podstiče sve u skupštini da raspire iskru i rasplamsaju vatru u sebi, da se pokaju za grehe u koje su zapali zbog svoje nemarnosti i da kao skupština ponovo ožive. (Uporediti s 2. Timoteju 1:6, 7.) Ukoliko to ne učine, skupština u Sardu će biti nespremna kad Isus iznenada dođe „kao lopov“ da izvrši presudu (Matej 24:43, 44).
„Doći ću kao lopov“
6. Kako je Isus 1918. došao „kao lopov“ i u kakvom je stanju zatekao one koji su tvrdili da su njegovi sledbenici?
6 Isusovo upozorenje da će doći „kao lopov“ odnosi se i na današnje vreme. To je posebno značajno za hrišćane koji žive u Gospodovom danu. Ubrzo nakon 1914. ispunilo se Malahijino proročanstvo: „’Iznenada će doći u svoj hram Gospod koga tražite, i glasnik saveza kome se radujete. Evo, sigurno će doći‘, kaže Jehova nad vojskama“ (Malahija 3:1; Otkrivenje 1:10). Isus je kao „glasnik saveza“ došao da proveri duhovno stanje onih koji su tvrdili da su njegovi sledbenici i da im sudi (1. Petrova 4:17). U to vreme, 1918, hrišćanski svet je bio upleten u krvoproliće Prvog svetskog rata i u duhovnom pogledu je bio potpuno mrtav. Čak su i pravi hrišćani, koji su pre rata revno propovedali, prolazili kroz razdoblje duhovne pospanosti. Neki od njihovih vodećih starešina dospeli su u zatvor, a propovedanje je gotovo stalo. Kada je sledeće godine Jehovin duh probudio te hrišćane, neki nisu bili spremni. Poput ludih devica iz Isusovog poređenja, neki u duhovnom pogledu nisu bili spremni za službu Jehovi. Ali, na svu sreću, bilo je mnogo onih koji su poput razboritih devica poslušali Isusovo upozorenje: „Bdite, dakle, jer ne znate ni dan ni čas“ (Matej 25:1-13).
7. Zašto današnji hrišćani moraju ostati budni?
7 Međutim, hrišćani moraju biti budni i kasnije, a ne samo na početku Gospodovog dana. U svom čuvenom proročanstvu o ’znaku da je došlo vreme da se sve to završi‘ Isus je dao upozorenje koje treba da shvatimo veoma ozbiljno: „O tom danu ili času niko ne zna... Pazite, budite budni, jer ne znate kada je vreme da se to dogodi. A što vama kažem, svima kažem: Bdite!“ (Marko 13:4, 32, 33, 37). Svako od nas, bilo da je pomazanik ili pripadnik velikog mnoštva, mora stalno da bude na oprezu i bori se da ne bi duhovno zaspao. Zato se potrudimo da kad Jehovin dan dođe „kao lopov u noći“ budemo potpuno budni, kako bismo primili povoljnu presudu! (1. Solunjanima 5:2, 3; Luka 21:34-36; Otkrivenje 7:9).
8. Kako današnja „Jovanova klasa“ podstiče Božji narod da ostane duhovno živ?
8 „Jovanova klasa“ je danas takođe budna i neprestano podstiče Božji narod da ostane duhovno živ. U tu svrhu se svake godine širom sveta nekoliko puta organizuju posebni skupovi. Godine 2004, na 2 981 oblasnom kongresu širom sveta bilo je 10 953 744 prisutnih, a krstilo se njih 122 701. Više od sto godina „Jovanova klasa“ koristi časopis Kulu stražaru da bi objavljivala Jehovino ime i njegovu nameru. Reagujući na žestoka progonstva tokom dva svetska rata, Kula stražara je podsticala Jehovine svedoke na revnost pomoću članaka kao što su „Blagoslovljeni su neustrašivi“ (1919), „Poziv na rad“ (1925) i „Neuspešno proganjanje“ (1942).
9. (a) Šta svaki hrišćanin treba da se pita? (b) Kakvo nam ohrabrenje pruža Kula stražara?
9 Poput hrišćana u skupštini Sard, i današnji hrišćani se moraju preispitivati. Svi treba da se pitamo: Da li sam pred Bogom ’do kraja izvršio svoja dela‘? Ne sudimo drugima već se preispitujmo: Da li sam ja samopožrtvovana osoba i da li služim Bogu celom dušom? Kula stražara nas neprestano hrabri na takvu službu. Na primer, takvo ohrabrenje smo primili putem članaka „Ne živimo više za sebe“ i „Proveravajte sami sebe“.a Proučavajmo takve članke koji nam pružaju biblijske savete i ispitajmo pod molitvom najskrivenije kutke svoje ličnosti kako bismo mogli ponizno i verno služiti Jehovi! (Psalam 26:1-3; 139:23, 24).
„Nekoliko onih“
10. Koji je ohrabrujući detalj Isus zapazio u skupštini u Sardu i kako to treba da utiče na nas?
10 Daljnje Isusove reči skupštini u Sardu zaista su ohrabrujuće. Isus kaže: „Ali imaš u Sardu nekoliko onih koji nisu uprljali svoje haljine i oni će hoditi sa mnom u belim haljinama, jer su dostojni. Tako će onaj ko pobedi biti odeven u bele haljine i neću izbrisati njegovo ime iz knjige života, nego ću priznati njegovo ime pred svojim Ocem i njegovim anđelima“ (Otkrivenje 3:4, 5). Zar nas ove reči ne bodre i jačaju našu odlučnost da ostanemo verni? Ako starešinstvo postane nemarno, cela skupština može zapasti u dubok duhovni san. Pa ipak, neki pojedinci mogu hrabro održati čistoću i besprekornost svoje hrišćanske ličnosti i tako sačuvati dobro ime kod Jehove (Poslovice 22:1).
11, 12. (a) Kako su neki čak i za vreme velikog otpadništva bili poput „nekoliko onih“ iz Sarda? (b) Kakvo su oslobođenje u Gospodovom danu doživeli hrišćani koji su bili poput pšenice?
11 Spomenute „haljine“ služe kao znak prepoznavanja i predočavaju hrišćansku pravednost. (Uporediti s Otkrivenjem 16:15; 19:8.) Isus se sigurno jako obradovao kada je zapazio da uprkos ravnodušnosti većine, u Sardu postoji „nekoliko onih“, to jest nekoliko pomazanih hrišćana, koji su se još uvek trudili da ostanu neuprljani. Tokom vekovnog otpadništva, kada su se svi oni koji su se izjašnjavali kao hrišćani nalazili u okrilju Vavilona Velikog, svetskog carstva krive religije, sigurno je bilo i pojedinaca koji su uprkos nevoljama nastojali da vrše Jehovinu volju. Oni su bili pravedni, poput pšenice koja je bila sakrivena među nabujalim sektaškim kukoljem (Otkrivenje 17:3-6; Matej 13:24-29).
12 Isus je obećao da će „u sve dane do svršetka ovog poretka“ biti uz te hrišćane koji su poput pšenice. Isus zna ko su oni i da su stekli dobro ime kod Boga (Matej 28:20; Propovednik 7:1). Zamisli radost tih „nekoliko“ vernih osoba koje su bile žive kada je započeo Gospodov dan. Konačno su bili izdvojeni od duhovno mrtvog hrišćanstva i sakupljeni u pravednu skupštinu, koja je u velikoj meri bila slična skupštini u Smirni (Matej 13:40-43).
13. Koje blagoslove dobijaju pomazani hrišćani „koji nisu uprljali svoje haljine“?
13 Hrišćani iz Sarda koji su ostali verni do kraja i koji se nisu uprljali, dočekali su ispunjenje svoje divne nade. Nakon što je 1914. uspostavljeno Isusovo Mesijansko Kraljevstvo na nebu, oni su uskrsnuti u duhovni život i pošto su pobedili dobili su bele haljine koje predočavaju njihovu besprekornu i neuprljanu pravednost. Pošto su hodili uskim putem koji vodi u život, uživaće u večnoj nagradi (Matej 7:14; videti i Otkrivenje 6:9-11).
Zauvek u knjizi života!
14. Šta je ’knjiga života‘ i čija su imena zapisana u njoj?
14 Šta je ’knjiga života‘ i čija će imena ostati u njoj? Ta knjiga, to jest svitak, jeste simbolični zapis o Jehovinim slugama koje će dobiti večni život (Malahija 3:16). Ovde u Otkrivenju se posebno ukazuje na imena pomazanih hrišćana. Ali u toj knjizi su zapisana i imena svih onih koji će dobiti večni život na zemlji. Međutim, treba zapaziti da imena mogu biti i „izbrisana“ iz te knjige (Izlazak 32:32, 33). Ali pripadnici „Jovanove klase“ čija imena ostanu u toj knjizi sve do njihove smrti, nakon uskrsenja dobijaju nebeski život i besmrtnost (Otkrivenje 2:10). To su imena kojima Isus iskazuje posebno cenjenje pred svojim Ocem i pred njegovim anđelima. Kakva veličanstvena nagrada!
15. Šta članovi velikog mnoštva moraju da čine da bi njihova imena zauvek ostala u knjizi života?
15 Pripadnici velikog mnoštva, čija su imena takođe zapisana u knjizi života, preživeće veliku nevolju. Oni koji tokom Isusove hiljadugodišnje vladavine i tokom presudne kušnje koja će uslediti na kraju te vladavine budu postupali po veri biće nagrađeni večnim životom u Raju na zemlji (Danilo 12:1; Otkrivenje 7:9, 14; 20:15; 21:4). Njihova imena će ostati zauvek zapisana u knjizi života. Ukoliko imamo na umu sve što nam sveti duh ovde poručuje, nema sumnje da ćemo s oduševljenjem prihvatiti pobudu koju Isus više puta ponavlja: „Ko ima uho, neka čuje šta duh govori skupštinama“ (Otkrivenje 3:6).
[Fusnota]
a Videti Kulu stražaru od 15. marta i 15. jula 2005.
[Slika na 57. strani]
Daj sve od sebe da bi i tvoje ime ostalo u knjizi života