PITANJA ČITALACA

U Stražarskoj kuli od 15. septembra 1950. (engl.), objašnjeno je da neke osobe, događaji ili predmeti iz Biblije predstavljaju nešto veće u budućnosti. Zato se u našim publikacijama ranije navodilo da verni muškarci i žene, kao što su Devora, Elijuj, Jeftaj, Jov, Rava, Rebeka i mnogi drugi, zapravo predočavaju ili pomazanike ili „veliko mnoštvo“ (Otkr. 7:9). Na primer, smatralo se da Jeftaj, Jov i Rebeka predstavljaju pomazanike, a Devora i Rava „veliko mnoštvo“. Međutim, u zadnje vreme se takva poređenja ne spominju. Zbog čega?

Istina je da Sveto pismo za neke osobe kaže da predočavaju nešto veće u budućnosti. Dve takve osobe spominje Pavle u Galatima 4:21-31. On objašnjava da Agara, Avrahamova sluškinja, predstavlja izraelsku naciju, koja je putem Mojsijevog zakona bila u savezu s Jehovom. S druge strane, Sara, ’slobodna žena‘, predočava Božju ženu, to jest nebeski deo njegove organizacije. Takođe, u svojoj poslanici Jevrejima, Pavle poredi kralja-sveštenika Melhisedeka sa Isusom, naglašavajući određene sličnosti između njih (Jevr. 6:20; 7:1-3). Pored toga, Isaiju i njegove sinove uporedio je sa Isusom i njegovim pomazanim sledbenicima (Jevr. 2:13, 14). Pošto je Pavle pisao pod nadahnućem, mi ne dovodimo u pitanje tačnost tih poređenja.

Međutim, čak i kad Biblija kaže da neko predstavlja nekog drugog, to ne znači da svaki detalj ili događaj iz života te osobe predočava nešto u budućnosti. Primera radi, premda je napisao da Melhisedek predstavlja Isusa, Pavle ne spominje priliku kad je Melhisedek izneo pred Avrahama hleb i vino, nakon što je Avraham porazio četiri kralja. Stoga, u Bibliji ne postoji osnov da se u tom događaju traži skriveno značenje (Post. 14:1, 18).

Neki pisci koji su živeli u vekovima nakon Isusove smrti, upali su u zamku da u svemu traže simbolično značenje. Među njima su bili Origen, Ambrozije i Jeronim, o čijim tumačenjima jedna enciklopedija kaže: „Tražili su simboliku i naravno pronalazili su je, u svakom događaju iz Biblije, ma koliko neznatan bio. Smatrali su da i najobičnije okolnosti kriju u sebi nedokučivu istinu [...] Pokušavali su da pronađu simboliku čak i u broju 153, koliko je bilo riba koje su učenici uhvatili one večeri kad im se uskrsnuli Spasitelj pojavio!“ (The International Standard Bible Encyclopaedia).

Avgustin iz Hipona je opsežno pisao o događaju kad je Isus nahranio oko 5 000 muškaraca s pet ječmenih hlebova i dve ribe. Pošto se smatralo da ječam nije toliko kvalitetan kao pšenica, Avgustin je zaključio da pet hlebova predstavljaju pet Mojsijevih knjiga (manje vredan „ječam“ navodno predstavlja „Stari zavet“). Što se tiče dveju riba, iz nekog razloga ih je doveo u vezu s kraljem i sveštenikom. Još jedan izučavalac sklon traženju proročanskih ukazivanja tvrdio je da Jakov, koji je za činiju crvenog jela kupio od Isava prvenaštvo, predstavlja Isusa, koji je svojom krvlju kupio nebesko nasledstvo za čovečanstvo!

Ako ovakva tumačenja deluju neuverljivo, jasno je u čemu je problem. Mi kao ljudi ne možemo znati koji biblijski zapisi predočavaju nešto a koji ne. Zato je najbolje da se vodimo sledećim načelom: Ako sama Biblija kaže da osoba, događaj ili predmet predstavlja nešto drugo, mi prihvatamo to objašnjenje. U suprotnom, nećemo nastojati da pripišemo proročansko značenje određenoj osobi ili zapisu ukoliko u Svetom pismu ne postoji temelj za to.

Od kakvog su onda značaja za nas opisi događaja i ličnosti u Svetom pismu? U Rimljanima 15:4, apostol Pavle je rekao: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu.“ Ovim rečima je svojoj pomazanoj braći u prvom veku naglasio da u biblijskim zapisima mogu naći snažne pouke. Međutim, sve Božje sluge — bez obzira na to da li su pomazanici ili ’druge ovce‘, i bez obzira na to da li žive „u poslednjim danima“ ili ne — mogu mnogo naučiti iz ’svega što je nekada napisano‘ (Jov. 10:16; 2. Tim. 3:1).

Dakle, većina biblijskih zapisa ne odnosi se samo na pomazanike, „druge ovce“ ili hrišćane u određenom periodu nego na sve Božje sluge, kako u prošlosti tako i danas. Na primer, ono što je Jov iskusio ne treba da poredimo samo s kušnjama koje su doživljavali pomazanici tokom Prvog svetskog rata. Mnogi koji služe Bogu, muškarci i žene, pomazanici i veliko mnoštvo, iskusili su patnje slične Jovovim i ’videli šta je Jehova na kraju učinio — videli su da je Jehova veoma samilostan i milosrdan‘ (Jak. 5:11).

Današnji Božji narod čine starije sestre verne poput Devore, mlade starešine mudre poput Elijuja, hrabri pioniri koji su revnosni kao Jeftaj, i braća i sestre koji nas zbog svog strpljenja podsećaju na Jova. Zahvalni smo što je Jehova sačuvao „sve što je nekada napisano“, tako da „utehom iz Pisama imamo nadu“!

Iz tog razloga, mi ne nastojimo da nađemo proročansko značenje ili buduće ispunjenje u svakom biblijskom zapisu. U našoj literaturi se sada veća pažnja poklanja onome što je važnije — korisnim poukama iz tih zapisa.