Jehovine poruke nekad i sad

1, 2. Za čim su neki tragali, ali šta tebi može pomoći da živiš srećno?

VEĆ vekovima mnogi ljudi sanjaju o tome da će pronaći zakopano blago. Jesi li nekad čitao istorijske zapise o istraživačima, arheolozima i drugima koji su zaista tragali za takvim blagom? Premda verovatno ne planiraš da kreneš u takvu potragu, zamisli kako bi bilo kada bi zaista našao neko blago? Sigurno bi se radovao ukoliko bi to blago oplemenilo tvoj život i omogućilo ti da budeš zadovoljniji i srećniji!

² Većina ljudi nikada nije tragala za doslovnim blagom, ali oni tragaju za srećom i možda smatraju da će je ostvariti ako budu imali novac, zdravlje i dobar brak — a to je blago koje nije zakopano u zemlji. Ne postoji ni neka mapa koja bi ih odvela do tog blaga. Kao što ti je poznato, čovek mora uložiti mnogo truda da bi vodio srećan i ispunjen život. Zato mnogi cene dobre savete koji im pomažu da ostvare svoje ciljeve i da žive zadovoljnije i srećnije.

3, 4. Gde možeš naći korisne savete za život?

³ Ti u stvari nadohvat ruke imaš korisne savete i pouke koje su već mnogima pomogle da budu srećni. Mnogi su se uverili da Biblija pruža najbolje savete za život. Engleski pisac Čarls Dikens rekao je za Bibliju sledeće: „Ona je oduvek bila i uvek će biti najbolja knjiga na svetu... jer pruža najbolje moguće pouke kojima se ljudsko biće... može voditi.“

⁴ Ova izjava neće iznenaditi one koji smatraju da je Biblija nadahnuta od Boga. Verovatno se slažeš s rečima koje su zapisane u 2. Timoteju 3:16: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti.“ Drugim rečima, u Bibliji se nalaze veoma korisne misli koje upućuju ljude kako da žive u ovom komplikovanom svetu. Oni koji uzimaju u obzir savete iz Biblije mogu voditi zadovoljniji i srećniji život.

5-7. U kojim bi delovima Biblije mogao naći korisne savete?

⁵ Šta misliš, u kom bi delu Biblije mogao pronaći takve savete? Neki će možda pomisliti na Propoved na gori, u kojoj je Isus dao odlične savete o raznim područjima svakodnevnog života. Drugi će se setiti poslanica apostola Pavla. A u Psalmima i Poslovicama se nalaze korisni saveti za svakoga jer su te knjige prave riznice mudrosti. Zaista, u zavisnosti od životnih okolnosti ili problema koje imaš, sve biblijske knjige mogu biti poučne, čak i one koje se uglavnom bave istorijskim događajima, kao što su knjige od Isusa Navina do Jestire. Ti istorijski zapisi sadrže upozorenja za svakoga ko želi da bude srećan dok služi Bogu (1. Korinćanima 10:11). Da, u tim knjigama se nalaze saveti koji te mogu voditi kroz život i koji ti mogu pomoći da budeš zaista srećan. Seti se istinite izjave: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisma imamo nadu“ (Rimljanima 15:4; Isus Navin 1:8; 1. Letopisa 28:8, 9).

⁶ Međutim, postoji jedan deo Biblije koji za mnoge predstavlja područje koje je gotovo neistraženo, a na kome se može pronaći pravo blago. To je zbirka od 12 knjiga koje se često nazivaju Mali proroci. Oni se obično nalaze posle velikih biblijskih knjiga proroka Jezekilja i Danila, a pre Matejevog jevanđelja. (U većini Biblija tih 12 knjiga svrstano je sledećim redom: Osija, Joilo, Amos, Avdija, Jona, Mihej, Naum, Avakum, Sofonija, Agej, Zaharija i Malahija.) Kao što smo već videli, Biblija je nadahnuta od Boga i korisna za poučavanje i za pomaganje ljudima da vode ispunjen život. Da li to važi i za te knjige?

⁷ Naravno! U Malim prorocima, kako se obično nazivaju, nalazi se blago koje nam zaista može pokazati kako da živimo. Da bismo razumeli zašto neki ljudi ne pridaju veliku važnost ovim knjigama razmotrimo sam naziv tih 12 knjiga: „Mali proroci“. (Na nekim jezicima naziv za te knjige doslovno glasi: „Manje važni proroci“.) Da li taj izraz utiče na stav koji ljudi imaju prema tim knjigama? Da li je to možda donekle uticalo i na tvoje mišljenje?

 8. (a) Ko je igrao važnu ulogu u prenošenju Božjih poruka? (b) Kako se obično naziva zbirka od 12 knjiga o kojima govorimo, i zašto?

⁸ Apostol Pavle je započeo svoju poslanicu jevrejskim hrišćanima sledećim rečima: „Bog, koji je u prošlosti mnogo puta i na mnogo načina govorio našim praočevima preko svojih proroka, u ovim poslednjim danima obratio se nama preko Sina“ (Jevrejima 1:1, 2). Pošto je Bog koristio ljude da budu njegovi proroci i da prenose njegove poruke, ne bismo smeli smatrati manje važnim nijednog od njih, a ni ono što su pisali. Uprkos tome, naziv „Mali proroci“ naveo je neke na zaključak da sadržaj tih knjiga ne zaslužuje posebnu pažnju. Drugi su izveli zaključak da poruke u tim knjigama imaju manju težinu nego poruke u drugim biblijskim knjigama. Međutim, ovih 12 knjiga se na mnogim jezicima nazivaju „Mali proroci“a jednostavno zato što su kraće od drugih knjiga.

 9. Zašto obim neke biblijske knjige nije pokazatelj njene vrednosti?

⁹ Mali obim neke biblijske knjige nije pokazatelj njene važnosti ili vrednosti. Na primer, knjiga o Ruti je mnogo kraća od knjiga koje se u Bibliji nalaze ispred i iza nje, ali ona sadrži zaista upečatljive misli! Ta kratka knjiga naglašava da treba verno da služimo istinitom Bogu, zatim pokazuje da Bog izuzetno ceni žene i otkriva važne detalje o Isusovom poreklu (Ruta 4:17-22). Još jedan primer je Judina poslanica, koja se nalazi pri kraju Biblije. Ta poslanica je toliko kratka da u nekim Biblijama ne zauzima čak ni jednu celu stranicu. Pa ipak, u njoj ćeš naći izuzetno vredne misli i pouke. Ona govori o tome kako je Bog postupao sa zlim anđelima, zatim upozorava na pokvarene osobe koje se uvlače u skupštinu i podstiče nas da se snažno borimo za veru! Budi siguran da knjige koje se nazivaju Malim prorocima, premda jesu kratke, nisu manje važne ni po sadržaju, ni po vrednosti.

10, 11. (a) Na šta neki pomisle kad čuju reč „proroci“? (b) Ko su s biblijskog stanovišta bili proroci i šta su oni radili?

¹⁰ Sledeća stvar koju treba razjasniti odnosi se na izraze „proroci“ i „proročki“. Te reči nas verovatno asociraju na proricanje budućnosti. Za mnoge ljude reč „prorok“ ima samo jedno značenje — odnosi se na osobu koja predskazuje budućnost i pri tom možda koristi zagonetne izjave koje se mogu tumačiti na različite načine. Tako neki gledaju i na ovih 12 knjiga.

¹¹ Istina, dok čitaš tih 12 knjiga vrlo brzo ćeš uvideti da su prepune proročanstava i da se mnoga od njih odnose na predstojeći veliki Jehovin dan. To je u skladu sa osnovnim značenjem reči „prorok“. Proroci su bili ljudi koji su imali blizak odnos s Bogom i koje je Bog često koristio da otkriju drugima šta će se desiti u budućnosti. Počev od Enoha, mnogi biblijski proroci zaista su proricali budućnost (1. Samuilova 3:1, 11-14; 1. Kraljevima 17:1; Jeremija 23:18; Dela apostolska 3:18; Juda 14, 15).

12. Kako bi objasnio da proroci nisu samo proricali budućnost?

¹² Međutim, treba da imamo na umu da uloga Jehovinih proroka nije bila samo u tome da objavljuju njegova proročanstva. Bog je često koristio proroke kao svoje predstavnike koji su drugima prenosili šta je njegova volja. Na primer, o Avrahamu, Isaku i Jakovu ne razmišljamo možda kao o ljudima koji su proricali budućnost, ali oni su u Psalmu 105:9-15 ipak nazvani prorocima. Ponekad ih je Bog koristio da bi otkrio šta će se desiti u budućnosti, kao što je bilo onom prilikom kada je Jakov blagosiljao svoje sinove. Ali ti patrijarsi su bili proroci i u tom smislu što su svojoj porodici prenosili ono što im je Jehova rekao o njihovoj ulozi u ostvarenju njegove namere (Postanak 20:7; 49:1-28). Činjenica da je Aron služio kao Mojsijev prorok jeste još jedan pokazatelj širine značenja biblijskog izraza „prorok“. Aron je imao ulogu proroka u tom smislu što je govorio umesto Mojsija, to jest služio mu je poput „usta“ (Izlazak 4:16; 7:1, 2; Luka 1:17, 76).

13, 14. (a) Navedi primere koji pokazuju da proroci nisu samo proricali budućnost. (b) Kako ti može koristiti ta činjenica?

¹³ Setimo se i proroka Samuila i Natana (2. Samuilova 12:25; Dela apostolska 3:24; 13:20). Jehova je obojicu koristio da objave šta će se dogoditi u budućnosti, ali oni su služili kao proroci i na druge načine. Samuilo je u ulozi proroka podsticao Izraelce da prestanu da obožavaju idole i da se vrate čistom obožavanju. Sem toga, on je kralju Saulu objavio Božju osudu, iz čega saznajemo da Jehova više ceni poslušnost nego doslovne žrtve. Dakle, Samuilo je kao prorok prenosio ljudima kakvo je Božje gledište o ispravnom načinu života (1. Samuilova 7:3, 4; 15:22). Prorok Natan je prorekao da će Solomon izgraditi hram i da će njegovo kraljevstvo biti utvrđeno (2. Samuilova 7:2, 11-16). Ali Natan je takođe ispunjavao ulogu proroka kada je izneo na videlo Davidov greh s Vitsavejom i ubistvo Urije. Zar nije Natan na upečatljiv način razotkrio Davidovu preljubu koristeći priču o bogatašu koji je oteo siromahu jedinu ovčicu koju je imao i koju je voleo. Natan je takođe odigrao ulogu u organizovanju svete službe u Božjem hramu (2. Samuilova 12:1-7; 2. Letopisa 29:25).

¹⁴ Dakle, suština je u tome da ne treba da mislimo da te proročke knjige samo proriču budućnost. One sadrže i mnoge druge poruke nadahnute od Boga. Između ostalog, iz njih možemo saznati kako je trebalo da Božji narod živi u to vreme i kako mi danas treba da živimo. U stvari, sa sigurnošću možemo reći da je ono što nalazimo u Bibliji, pa tako i u ovih 12 knjiga, veoma korisno i praktično i da pomaže ljudima da saznaju koji je najbolji način života. Ove nadahnute knjige nam pružaju dragoceno vođstvo koje nam pomaže da živimo ’razborito, pravedno i odano Bogu usred ovog sadašnjeg sveta‘ (Titu 2:12).

15, 16. (a) Kakav figurativan način izražavanja možemo naći u „Malim prorocima“? (b) Šta proročanski opisuju te knjige?

¹⁵ Čitanje Božje nadahnute Reči može nam koristiti na mnoge načine. Neke biblijske knjige nam govore šta se dešavalo u izvesnom periodu, druge su poetske, ali svaka od njih je vredna na svoj način. U nekim biblijskim knjigama dolazi do izražaja figurativan način izražavanja, to jest simbolika, kao što je to slučaj u ovih 12 knjiga. Primera radi, Isus je ukazivao na događaje iz Jonine knjige kada je rekao: „Zao i preljubnički naraštaj stalno traži znak, ali neće mu se dati nikakav znak osim znaka proroka Jone. Jer kao što je Jona bio u utrobi ogromne ribe tri dana i tri noći, tako će i Sin čovečji biti u srcu zemlje tri dana i tri noći. Stanovnici Ninive ustaće na sudu s ovim naraštajem i osudiće ga, jer su se pokajali kad im je Jona propovedao, a ovde je neko veći od Jone“ (Matej 12:39-41).

¹⁶ Nema sumnje da Isus nije mislio da je knjiga proroka Jone samo istorijski zapis o tome kako je Bog postupao s Jonom, šta je taj prorok radio u Ninivi, niti kakvi su rezultati proistekli iz propovedanja Božjeg upozorenja. Isus je znao da je prorok Jona u prenosnom smislu ukazivao na njega — Isusa Hrista — na njegovu smrt i uskrsenje trećeg dana. Sem toga, reakcija Ninivljana poslužila je Isusu kao odličan primer kojim je ukazao na sasvim suprotnu reakciju većine Jevreja koji se nisu odazvali na njegovo propovedanje i na dela koja je činio (Matej 16:4). Zato možemo zaključiti da tih 12 knjiga proročanski opisuju kako će Bog postupati sa svojim narodom u savremeno doba. Proučavanje toga je zanimljivo i korisno.b

17. Kako su u ovoj knjizi obrađeni spisi dvanaestorice proroka?

¹⁷ Međutim, knjiga koju upravo držiš u ruci ne bavi se proučavanjem figurativnog značenja knjige proroka Jone, niti figurativnim značenjem ostalih 11 knjiga. U njoj se ne analizira stih po stih iz tih knjiga, već se prvenstveno ističe koje pouke možemo izvući iz tih knjiga i kako ih možemo primeniti u svakodnevnom životu. Zapitaj se: „Koje mi korisne savete Jehova daje u knjigama dvanaestorice proroka? Kako mi mogu pomoći da živim ’razborito, pravedno i odano Bogu usred ovog sadašnjeg sveta‘? Šta mogu naučiti o hrišćanskom životu, moralu, porodičnom životu i ispravnim stavovima koje hrišćani treba da imaju u ovim teškim vremenima, s obzirom na to da ’dolazi Jehovin dan i da je blizu‘?“ (Titu 2:12; Joilo 2:1; 2. Timoteju 3:1). Dok budeš pronalazio jasne odgovore na ova pitanja, verovatno ćeš otkriti stihove koji će ti mnogo značiti, a koje do sada nisi koristio dok si drugima govorio o biblijskim poukama. Tako ćeš obogatiti svoju riznicu vrednih biblijskih stihova (Luka 24:45).

18. Kako je osmišljena ova knjiga i kako ćeš iz nje najviše naučiti?

¹⁸ Ova knjiga je podeljena na četiri celine. Pre nego što počneš da čitaš jednu celinu, ukratko pregledaj poglavlja koja se u njoj nalaze. U svakom od narednih 13 poglavlja naći ćeš dva okvira koja će ti pomoći da zapamtiš gradivo. Pitanja u tim okvirima pružaju ti priliku da ponoviš ono što si pročitao i da razmisliš koliko su važni ti saveti i kako ih možeš primeniti u svom životu. Prvi okvir se nalazi otprilike na polovini poglavlja. Kad dođeš do tog okvira razmisli o pitanjima koja se u njemu nalaze. To će ti pomoći da usadiš duboko u srce ono što si upravo proučavao (Matej 13:8, 9, 23; 15:10; Luka 2:19; 8:15). Drugi okvir će ti pomoći da razmisliš o onome što si pročitao u drugom delu poglavlja i da to dobro upamtiš. Nađi vreme da razmotriš te okvire. Oni ti zaista mogu pomoći da uočiš konkretna područja u svom životu na kojima možeš primeniti ono što učiš.

19. Šta treba najpre da znaš o knjigama dvanaestorice proroka?

¹⁹ Da bi se pripremio za proučavanje ove knjige, zapitaj se šta u stvari znaš o sadržaju svake od tih 12 knjiga. Preko koga je Bog prenosio svoje poruke i kakvi su to bili ljudi? U kom su razdoblju živeli i u kakvim okolnostima su služili kao proroci? (Hronološki pregled događaja na 20. i 21. strani biće ti od velike pomoći. Preporučujemo ti da ga često koristiš dok proučavaš naredna poglavlja.) Kakva je bila njihova poruka, na šta se odnosila u vreme kad su te knjige bile napisane i kako nam poznavanje tih činjenica može pomoći da povežemo gradivo sa odgovarajućim kontekstom? Naredno poglavlje daće ti odgovor na ta važna pitanja.