Iako ožalošćeni, nismo bez nade

„Nećemo pak, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su umrli, da se ne ožalostite kao drugi koji nemaju nadanja (1. SOLUNJANIMA 4:13).

 1. Šta čovečanstvo redovno doživljava?

DA LI si izgubio voljenu osobu u smrti? Bez obzira na starost, većina nas je ražalošćena gubitkom rođaka ili nekog prijatelja. Možda je to bio deda ili baka, roditelj, bračni drug ili dete. Starost, bolest i nesreće redovno ubiru žetvu. Kriminal, nasilje i rat dopunjuju jad i žalost. Svake godine širom sveta, prosečno umre preko 50 miliona ljudi. Svakodnevni prosek 1993. bio je 140 250. Smrtni danak pogađa prijatelje i porodicu, i osećanje gubitka je duboko.

 2. Šta izgleda nenormalno u vezi s umiranjem dece?

² Zar ne saosećamo s roditeljima u Kaliforniji, u SAD, koji su tragično izgubili trudnu kćerku u jednoj čudnovatoj saobraćajnoj nesreći? U jednom potezu, oni su izgubili svoju jedinicu i bebu koja je trebalo da bude njihovo prvo unuče. Muž te žrtve izgubio je ženu i svog prvog sina ili kćerku. Nekako je neprirodno da roditelji pretrpe smrt deteta, bilo da je još uvek mlado ili da je starije. Nije normalno da deca umru pre nego što umru njihovi roditelji. Svi mi volimo život. Dakle, smrt je stvarno neprijatelj (1. Korinćanima 15:26).

Smrt se uvlači u ljudsku porodicu

 3. Kako je Aveljeva smrt možda pogodila Adama i Evu?

³ Greh i smrt vladaju kao kraljevi nekih šest hiljada godina ljudske istorije, od pobune naših prvih ljudskih roditelja, Adama i Eve (Rimljanima 5:14; 6:12, 23). Biblija nam ne govori kako su oni reagovali na ubistvo svog sina Avelja od strane njegovog brata Kaina. Iz više razloga, to mora da je bilo razorno iskustvo za njih. Tom prilikom, prvi put, oni su se suočili s ljudskom smrću, koja se odražavala na licu njihovog vlastitog sina. Videli su plod njihove pobune i nastavljene zloupotrebe slobodne volje. Kain je, uprkos upozorenjima od Boga, izabrao da izvrši prvo bratoubistvo. Saznajemo da Eva mora da je bila duboko pogođena Aveljevom smrću pošto je, kada je rodila Sita, rekla: „Bog dade drugog sina za Avelja koga ubi Kajin“ (Postanje 4:3-8, 25).

 4. Zašto mit o besmrtnoj duši nije mogao biti nikakva uteha nakon Aveljeve smrti?

⁴ Naši prvi ljudski roditelji takođe su videli i ostvarenje Božje presude nad njima — da će ako se pobune i budu neposlušni, ’umreti‘. Uprkos Sotoninoj laži, očigledno je da se mit o besmrtnoj ljudskoj duši još nije bio razvio, tako da oni nisu mogli izvući nikakvu lažnu utehu iz toga. Bog je rekao Adamu: „Dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si ti prah i u prah ćeš se vratiti“. Uopšte nije spomenuo buduće postojanje u svojstvu neke besmrtne duše na nebu, u paklu, predvorju pakla, čistilištu ili bilo gde drugde (Postanje 2:17; 3:4, 5, 19). Kao žive duše koje su zgrešile, Adam i Eva bi konačno umrli i prestali da postoje. Kralj Solomon je bio nadahnut da napiše: „Jer živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju, i njima nema više ni plate, jer se na uspomenu njihovu zaboravlja. I ljubav njihova, i mržnja njihova, i zavist njihova već su propale; i oni neće više nikakvog udela imati ni u čemu što pod suncem biva“ (Propovednik 9:5, 6).

 5. Šta je stvarna nada za mrtve?

⁵ Kako su istinite ove reči! Stvarno, ko se seća predaka od pre dvesta ili trista godina? Često su čak njihovi grobovi nepoznati ili dugo zapušteni. Da li to znači da za naše voljene mrtve ne postoji nada? Ne, nikako ne. S obzirom na svog umrlog brata, Lazara, Marta je rekla Isusu: „Znam da će uskrsnuti o uskrsenju, u poslednji dan“ (Jovan 11:24). Jevrejski narod je verovao da će Bog uskrsnuti mrtve u neko buduće vreme. Ipak, to ih nije sprečilo u žaljenju nad gubitkom voljene osobe (Jov 14:13).

Verni koji su žalili

 6, 7. Kako su Avram i Jakov reagovali na smrt?

⁶ Pre blizu četiri hiljade godina, kada je umrla Avramova žena Sara, „Avram dođe da ožali i oplače Saru“. Taj verni sluga Božji pokazao je svoja duboka osećanja nad gubitkom svoje voljene i odane žene. Iako je bio hrabar čovek od akcije, on se nije stideo da svoju žalost izrazi u suzama (Postanje 14:11-16; 23:1, 2).

⁷ Sličan je bio slučaj Jakova. Kada su ga obmanuli da poveruje da je njegovog sina Josifa ubila divlja životinja, kako je reagovao? U Postanju 37:34, 35 čitamo: „I on razdre haljine svoje i veza kostret oko sebe, i tugova dugo za sinom svojim. Svi sinovi njegovi i sve kćeri njegove dođoše mu da ga teše, ali on ne primaše utehe, nego govoraše: S tugom ću u grob leći za sinom svojim! On plakaše za sinom svojim.“ Da, i ljudski je i prirodno da se izrazi žalost kada voljena osoba umre.

 8. Kako su Jevreji često izražavali svoju žalost?

⁸ Neki bi mogli misliti da je po savremenim ili lokalnim merilima Jakovljeva reakcija bila preterana i melodramatična. Ali on je bio produkt drugog vremena i kulture. Njegov izraz žalosti — nošenje kostreti — jeste prvo pominjanje takvog običaja u Bibliji. Međutim, kao što je u Hebrejskim spisima opisano, tugovanje je takođe bilo izraženo jadikovanjem, sastavljanjem naricaljki i sedenjem u pepelu. Jevreji očigledno nisu bili ukočeni u svojim iskrenim izrazima žalostia (Jezekilj 27:30-32; Amos 8:10).

Žalost u Isusovo vreme

 9, 10. (a) Kako je Isus reagovao na Lazarevu smrt? (b) Šta nam Isusova reakcija govori o Isusu?

⁹ Šta možemo reći o Isusovim ranim učenicima? Na primer, kada je Lazar umro, njegove sestre Marta i Marija tugovale su sa suzama nad njegovom smrću. Kako je savršeni čovek Isus reagovao kada je stigao? Jovanov izveštaj kaže: „Kako Marija dođe onde gde beše Isus i vide ga, pade pred noge njegove, i reče mu: Gospode, da si ti bio ovde, ne bi moj brat umro. Kad je vide Isus da plače i da plaču Judeji koji behu došli s njom, ustrese se u duhu i rastuži se. I reče: Gde ste ga položili? Rekoše: Gospode, dođi da vidiš. Navreše suze Isusu“ (Jovan 11:32-35).

¹⁰ „Navreše suze Isusu.“ Ovih nekoliko reči dovoljno govori o Isusovoj humanosti, njegovom sažaljenju, njegovim osećanjima. Iako čak potpuno svestan nade uskrsenja, „Isus je plakao“ (Jovan 11:35, King James Version). Izveštaj nastavlja govorenjem da su posmatrači komentarisali: „Vidite kako... ljubljaše [Lazara]!“ Nesumnjivo, ako je savršeni čovek Isus plakao prilikom gubitka prijatelja, nije sramota ako čovek ili žena danas tuguje i plače (Jovan 11:36).

Koja je nada za umrle?

11. (a) Šta možemo naučiti iz biblijskih primera koji uključuju tugovanje? (b) Zašto mi ne žalimo kao što žale oni bez nade?

¹¹ Šta možemo naučiti iz ovih biblijskih primera? To da je ljudski i prirodno da žalimo i da ne treba da nas bude sramota da ispoljimo svoju žalost. Čak i kada je ublažena nadom u uskrsenje, smrt voljene osobe još uvek je jedan traumatičan gubitak, koji se duboko oseća. Godine, možda decenije, bliskog zajedništva i deljenja iznenada i tragično su okončane. Istina, mi ne žalimo kao što žale oni koji su bez nade ili kao što žale oni s lažnim nadama (1. Solunjanima 4:13). Takođe, nismo zavedeni nikakvim mitovima o ljudskom posedovanju besmrtne duše ili nastavljanju da postoji pomoću reinkarnacije. Mi znamo da je Jehova obećao „novo nebo i novu zemlju u kojoj će pravda nastavati“ (2. Petrova 3:13). Bog „će otrti svaku suzu od očiju [naših] i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade“ (Otkrivenje 21:4).

12. Kako je Pavle izrazio svoju veru u uskrsenje?

¹² Koja nada postoji za one koji su umrli?b Hrišćanski pisac Pavle bio je nadahnut da nam pruži utehu i nadu kada je napisao: „A poslednji neprijatelj koji će se uništiti to će biti smrt“ (1. Korinćanima 15:26). The New English Bible navodi: „Poslednji neprijatelj kojeg treba ukinuti je smrt.“ Zašto je Pavle mogao biti tako siguran u to? Zato što ga je obratio i poučio onaj koji je bio podignut iz smrti, Isus Hrist (Dela apostolska 9:3-19). Zbog toga je Pavle takođe mogao navesti: „Jer kao što po čoveku [Adamu] dođe smrt, po čoveku [Isusu] dođe i uskrsenje mrtvih. I kako po Adamu svi umiru, tako će po Hristu svi oživeti“ (1. Korinćanima 15:21, 22).

13. Kako su očevici reagovali na Lazarevo uskrsenje?

¹³ Isusova učenja pružaju nam veliku utehu i nadu za budućnost. Na primer, šta je on uradio u slučaju Lazara? Otišao je do groba gde je Lazarevo telo ležalo već četiri dana. Izgovorio je molitvu, i „ovo rekavši, zovnu glasno: Lazare, iziđi van! I iziđe mrtvac nogu i ruku zavojima povezanih i lica ubrusom obavijenog. – Isus im reče: Razdrešite ga i pustite ga nek ide!“ Možeš li zamisliti izraz iznenađenja i radosti na licima Marte i Marije? Kako li su komšije morale biti zadivljene kada su videle to čudo! Nije čudo da su mnogi posmatrači položili veru u Isusa. Međutim, njegovi religiozni neprijatelji „rešiše da se on ubije“ (Jovan 11:41-53).

14. Lazarevo uskrsenje je nagoveštaj čega?

¹⁴ Isus je to nezaboravno uskrsenje izveo pred mnogim očevicima. To je bio jedan nagoveštaj budućeg uskrsenja koje je on predskazao jednom ranijom prilikom, kada je rekao: „Ne čudite se ovome jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izlaziće iz njih. I izići će koji su činili dobro u uskrsenje života, a koji su činili zlo u uskrsenje suđenja“ (Jovan 5:28, 29).

15. Koji su dokaz Isusovog uskrsenja imali Pavle i Ananija?

¹⁵ Kao što je prethodno spomenuto, apostol Pavle je verovao u uskrsenje. Na osnovu čega? Ranije je bio zloglasni Savle, progonilac hrišćana. Njegovo ime i reputacija širili su strah među vernicima. Na kraju krajeva, nije li on bio onaj koji je odobrio kamenovanje na smrt hrišćanskog mučenika Stefana? (Dela apostolska 8:1; 9:1, 2, 26). Ipak, na putu za Damask, uskrsnuli Hrist ga je urazumio, udarajući ga privremenim slepilom. Savle je čuo glas koji mu kaže: „Savle, Savle, zašto me goniš?“ On je rekao: „Ko si ti, Gospode?“ On je rekao: „Ja sam Isus, koga ti goniš.“ Isti uskrnuli Hrist zatim je uputio Ananiju, koji je živeo u Damasku, da ode u kuću gde se Savle molio i vrati mu vid. Tako su, iz ličnog iskustva, i Savle i Ananija imali svaki razlog da veruju u uskrsenje (Dela apostolska 9:4, 5, 10-12).

16, 17. (a) Kako znamo da Pavle nije verovao u grčki koncept o urođenoj besmrtnosti ljudske duše? (b) Koju pouzdanu nadu daje Biblija (Jevrejima 6:17-20)?

¹⁶ Zapazi kako je Savle, apostol Pavle, odgovorio kada je, kao progonjeni hrišćanin, bio doveden pred namesnika Feliksa. U Delima apostolskim 24:15 čitamo: „Imajući [„Imam“, DS] nadu u Boga... da će biti uskrsenje i pravednika i nepravednika“. Očigledno, Pavle nije verovao u paganski grčki koncept o urođenoj besmrtnosti ljudske duše, koja navodno prelazi u neki mitološki zagrobni život ili podzemlje. On je verovao u uskrsenje i naučavao je veru u to. Za neke to će značiti dar besmrtnog života kao duhovnih stvorenja na nebu s Hristom a za većinu povratak u život na savršenoj zemlji (Luka 23:43; 1. Korinćanima 15:20-22, 53, 54; Otkrivenje 7:4, 9, 17; 14:1, 3).

¹⁷ Biblija nam tako daje jedno jasno obećanje i jednu pouzdanu nadu da će posredstvom uskrsenja mnogi ponovo videti svoje voljene ovde na zemlji ali pod dosta drugačijim okolnostima (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:1-4).

Praktična pomoć za one koji žale

18. (a) Kakvo je sredstvo od pomoći pušteno u opticaj na kongresima „Božanski strah“? (Vidi okvir.) (b) Na koja pitanja sada treba da se odgovori?

¹⁸ Sada imamo svoje uspomene i svoju žalost. Šta možemo uraditi da preživimo ovaj iskušavajući period žaljenja? Šta drugi mogu uraditi da pomognu onima koji žale? Osim toga, šta možemo uraditi da pomognemo onim iskrenim osobama koje srećemo u našoj službi na terenu koji su bez ikakve realne nade i koji takođe žale? I koju daljnju utehu možemo izvući iz Biblije u pogledu naših voljenih koji su zaspali smrtnim snom? Sledeći članak ponudiće neke predloge.

[Fusnote]

Možeš li odgovoriti?

◻ Zašto se može reći da je smrt neprijatelj?

◻ Kako su sluge Božje iz biblijskog vremena ispoljavale svoju žalost?

◻ Koja nada postoji za naše voljene umrle?

◻ Koju je osnovu Pavle imao za verovanje u uskrsenje?

[Okvir na stranama 8, 9]

Praktična pomoć za one koji žale

Na kongresima „Božanski strah“ tokom 1994–1995, Watch Tower Society je objavio puštanje u opticaj jedne nove brošure naslovljene Kada neko koga volite umre. Ova ohrabrujuća publikacija oblikovana je da pruži utehu ljudima svih naroda i jezika. Kao što si možda već video, ona prikazuje jednostavno biblijsko objašnjenje o smrti i o stanju umrlih. Što je još važnije, ona ističe Božje obećanje, preko Hrista Isusa, o uskrsenju u život na očišćenoj, rajskoj zemlji. Ona stvarno pruža utehu onima koji tuguju. Stoga, ona treba da bude pomoćno sredstvo u hrišćanskoj službi i treba da služi da podstakne interes, rezultujući u daleko više kućnih biblijskih studija. Pitanja za studij diskretno su smeštena u okvire pri kraju svakog dela tako da se jedan lagan pregled obuhvaćenih tačaka može napraviti s bilo kojom iskrenom osobom koja tuguje.

[Slika na 8. strani]

Kada je Lazar umro, Isus je plakao

[Slika na 9. strani]

Isus je podigao Lazara iz smrti

[Izvor slike na 7. strani]

Prvo tugovanje, od V. Bugerou (W. Bougureau), sa originalne staklene ploče iz Foto-drame Stvaranja, 1914